Da li se bojite života?

[Eric Cantona]

Tema o smrti me ponukala na ovu temu. Izvolite, razmišljajte, izrecite.

 

[besherat]

Ne bojim se života. Shvatam ga kao izazov i volim ga. Ipak ima teških trenutaka kada posustanem i onda sebi kažem, kao u pjesmi Tome Zdravkovića " Umorna sam od života " i baš se tako osjećam. Ali kriza kratko traje i život se nastavlja. Život je nešto što najviše cijenim i poštujem . Svaki minut je vrijedan i treba ga iskoristiti na pravi način.

 

[7AF]

Ja se života ne bojim, niti imam razloga. Svako jutro udahnem i živim punim plućima, kao da je poslednji dan, a jednom ću i biti u pravu. Naravno, uvek ima i padova, ali se treba uzdići iznad njih. Složio bih se sa "Besherat"..."Život je nešto što najviše cijenim i poštujem".

 

[dumspirospero]

Imala sam prilike više puta da osetim, šta znači prava ili bolje rečeno, bukvalna borba za život. Čovek je najviše svestan koliko život znači, kada počne zaista da ga gubi...Tada je čovek spreman da sa uhvati i za ''najtanju slamku'' i da nastavi sa onim, što je pre imao...

Ne, ne bojim se života...Bojim se onog lošeg, što bi on mogao da mi donese, ali se radujem onom dobrom, zbog čega vredi živeti!!!

 

[masnikosacica]

Ne bojim se zivota,jer ako bi se bojala...kakav bi to zivot bio!!!!????Trudim se da uzivam mada vreme leti strava....Netreba razmisljati negativno,vec osmeh na lice jer dok traje dobro je.....

 

[7AF]

Ne bojim se zivota,jer ako bi se bojala...kakav bi to zivot bio!!!!????Trudim se da uzivam mada vreme leti strava....Netreba razmisljati negativno,vec osmeh na lice jer dok traje dobro je.....

Bravo... Ne treba se bojati, nego uživati u Božijem daru...

 

[ndp751]

Znas kako kazu, smrt je jedna od dve izvesnosti u zivotu. Ziveti bez straha, punim plucima i uzivati u svim carolijama ovoga sveta, belim, crnim, sivim... citat:Život je kratak, polomi ljušturu i voli iskreno, ljubi nesebično, opraštaj brzo, radi kako treba, pomozi gde treba, oseti kad treba,razmisli uvek, popusti katkada, ne kloni nikada, slušaj više, saosećaj više, daruj se više, smej se kad možeš i plači kad moraš, ne stidi se ni svog tela ni svoje duše i Živi Život!

Dodato posle 3 minuta:
--------------------------------------------------------------------------

Imala sam prilike više puta da osetim, šta znači prava ili bolje rečeno, bukvalna borba za život. Čovek je najviše svestan koliko život znači, kada počne zaista da ga gubi...Tada je čovek spreman da sa uhvati i za ''najtanju slamku'' i da nastavi sa onim, što je pre imao...

Ne, ne bojim se života...Bojim se onog lošeg, što bi on mogao da mi donese, ali se radujem onom dobrom, zbog čega vredi živeti!!!

Naravno, pozitivna, kao sto ti i ime kaze....:yea:

Dodato posle 20 minuta:
--------------------------------------------------------------------------

 

[Millenaug]

Hm, rekla bih: ,,Vise se plasim ljudi koji me okruzuju no zivota, jer..., jer oni su ti koji odredjuju nas zivot, pa shodno tome cine nas srecnim, ili pak tuznim...'' Ukoliko istinski imamo zelju za necim, zasto se bojati? Shvatimo da je zivot jedan, jedini, prozivimo ga onako kako mi smatramo da treba - ne kako drugi nalazu, a onda smo pola ciljeva ostvarili, samom vjerom u sebe i u onon za sta se borimo, kao sto rece Isus: ,,Vjera pokrece brda, planine.'' Tacno je tako, samo to treba prenijeti na zivot covjekov.

 

[paff]

da bi se neko bojao zivota, mora se prvo bojati smrti ja se nebojim ni jednog ni drugog

 

[Eric Cantona]

Zahvaljujem na prethodnim "romantičarskim" razmišljanjima.

A da se malo vratimo u "realan" život. Žena/muž vam je na burzi. Vi radite, ali već par mjeseci niste dobili plaću. Računi se gomilaju. Sin je diplomirao, ali baš sada je vrijeme recesije, pa njegovu, nekad traženu struku danas više nitko ne treba. Kćer se posvađala sa momkom i vratila se kući trudna. Normalno, nezaposlena je.

Ovo nije nategnuta hipotetska situacija. Ovako žive ljudi oko nas.
Što bi u ovako "nagrađenoj" obitelji mogli razmišljati o životu?