Pričam. I nasamo, i u javnosti. Ne ustručavam se. I zabole me što drugi misle. Kao klinac sam učio na glas. Išlo mi lakše, a i retorika se vježba. Kad sam učio strane jezike, obavezno sam na glas vježbao izgovor. Moraš se čuti, pa da znaš da li bi plako il bi se smijo svom izgovoru. ........
Danas, kad god nešto pakiram (iako imam uvijek popis) preslušam se na glas da li sam sve uzeo. Kad naučim neku novu riječ, obavezno je na glas par puta izgovorim. Kada nešto jako krivo napravim ne pizdim džaba, već se često na glas "pohvalim". Normalno, ironično.