Nisam roditelj, još uvek, tako da nemam pravo da osuđujem roditelje..., ali smatram da su roditelji ti koji bi trebalo da usmeravaju svoje dete. Potpuno je novo vreme, sa novim uslovima rada... Sa jedne strane, tehnologija je ubrzala mnoge procese, a sa druge strane ostavila mnoge ljude bez posla. Posao se ''slama''preko mnogo manjeg broja ljudi, što dovodi do prekomernog umora i stresa.
I takav roditelj kada dođe kući sa posla, njemu nije ni dočega. Najlakše je da pusti dete da se igra za računarom, detetu zanimljivo, roditelji nema šta da brinu gde im je dete...svi zadovoljni.
E ovo je sada realan primer, t.j., poznajem roditelje kojima se ovo desilo. Oni su roditelji iz prethodne priče...I kada je njihovo dete pošlo u školu, doživeli su jedno veoma neprijatno iskustvo. Naime, posle izvesnog vremena, učiteljica ih je pozvala na razgovor, gde im je saopštila da njihovo dete nema dovoljan ''fond'' reči. Odnosno, dete nije znalo uopšte značenje uobičajenih reči koje se svakodnevno koriste, jer prosto nije imalo dovoljno komunikacije sa spoljašnjim svetom. To je za njih bio šok. Oni čak to nisu ni primetili...Srećom, sve je posle došlo na svoje, malo su se više ''posvetili'' detetu, a i dete je počelo malo više da se druži sa vršnjacima...tako da je to u redu...
Ovde je neko gore napomenuo, ''profit''...Tačno ovo je vreme profita. Na televiziji su dostupni ''crtaći'', koji su agresivni i za mene, a pogotovo za decu. Ali deca kao deca, vole oružje, vole hrabre junake... i sve je u tom pravcu ''skrojeno''...I kako današnja deca mogu imati ''zdravu maštu''?
Tehnološki napredak je neophodan, ali je i surov....
