Da li je Isusov dolazak jako blizu?
- Začetnik teme kybord
- Datum pokretanja
LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.09.2009
- Poruka
- 8.464
Da stražarimo? Naoružani...?
Član
- Učlanjen(a)
- 21.04.2010
- Poruka
- 12
Mislim da se bliži kraj svetu koga poznajemo, ali za dolazak Isusa nisam baš siguran, možda će doći, nisam baš siguran da će uskoro sići na zemlju. Ima mnogo pretpostavki i teorija o Isusu Hristu, neznamo dosta toga o njemu, Biblija možda nije tačna, a možda jeste, niko to ne zna. Zato bolje da ne govorimo svašta jer ne znamo ništa!
LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
A zasto je Crkva prikrivala postojanje Isusovog brata blizanca za kog,uzgred receno,prvi put cujem?
LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.09.2009
- Poruka
- 8.464
Možda je to slobadidi?
Evo sta pise u bibliji kad su ucenici pitali Isusa za njegov ponovni dolazak:
I odgovarajući Isus reče im: čuvajte se da vas ko ne prevari.
Jer će mnogi doći u ime moje govoreći: ja sam Hristos. I mnoge će prevariti.
Čućete ratove i glasove o ratovima. Gledajte da se ne uplašite; jer treba da to sve bude. ali nije još tada pošljedak.
Jer će ustati narod na narod i carstvo na carstvo; i biće gladi i pomori, i zemlja će se tresti po svijetu.
A to je sve početak stradanja.
Tada će vas predati na muke, i pobiće vas, i svi će narodi omrznuti na vas imena mojega radi.
I tada će se mnogi sablazniti, i drug druga izdaće, i omrznuće drug na druga.
I izići će mnogi lažni proroci i prevariće mnoge.
I što će se bezakonje umnožiti, ohladnjeće ljubav mnogijeh.
Ali koji pretrpi do kraja blago njemu.
I propovjediće se ovo jevanđelje o carstvu po svemu svijetu za svjedočanstvo svijem narodima. I tada će doći pošljedak.
(preskoceno par redova)
Jer će biti nevolja velika kakova nije bila od postanja svijeta dosad niti će biti;
I da se oni dani ne skrate, niko ne bi ostao; ali izbranijeh radi skratiće se dani oni.
Tada ako vam ko reče: evo ovdje je Hristos ili ondje, ne vjerujte.
Jer će izići lažni hristosi i lažni proroci, i pokazaće znake velike i čudesa da bi prevarili, ako bude moguće, i izbrane.
Eto vam kazah naprijed.
Ako vam dakle reku: evo ga u pustinji, ne izlazite; evo ga u sobama, ne vjerujte.
Jer kako što munja izlazi od istoka i pokazuje se do zapada, taki će biti dolazak sina čovječijega.
(opet preskoceno)
I tada će se pokazati znak sina čovječijega na nebu; i tada će proplakati sva plemena na zemlji; i ugledaće sina čovječijega gdje ide na oblacima nebeskima sa silom i slavom velikom.
I poslaće anđele svoje s velikijem glasom trubnijem; i sabraće izbrane njegove od četiri vjetra, od kraja do kraja nebesa.
Od smokve naučite se priči: kad se već njezine grane pomlade i ulistaju, znate da je blizu ljeto.
Tako i vi kad vidite sve ovo, znajte da je blizu kod vrata.
Mislim da smo stigli do dela "I propovjediće se ovo jevanđelje o carstvu po svemu svijetu za svjedočanstvo svijem narodima." Biblija je koliko mi se cini jedna od najprodavanijih knjiga na svetu, tako da ako je sve istina ovo sto pise onda drugi Isusov dolazak nije daleko. Moguce je i da nas posle ove tehnoloske revolucije u zadnjih 100god ceka neka jos veca duhovna revolucija.
Najjace je bilo kad je napisao:
Valjda ce jednog dana da vidi da je pogresio al nazalost cisto sumnjam.
I odgovarajući Isus reče im: čuvajte se da vas ko ne prevari.
Jer će mnogi doći u ime moje govoreći: ja sam Hristos. I mnoge će prevariti.
Čućete ratove i glasove o ratovima. Gledajte da se ne uplašite; jer treba da to sve bude. ali nije još tada pošljedak.
Jer će ustati narod na narod i carstvo na carstvo; i biće gladi i pomori, i zemlja će se tresti po svijetu.
A to je sve početak stradanja.
Tada će vas predati na muke, i pobiće vas, i svi će narodi omrznuti na vas imena mojega radi.
I tada će se mnogi sablazniti, i drug druga izdaće, i omrznuće drug na druga.
I izići će mnogi lažni proroci i prevariće mnoge.
I što će se bezakonje umnožiti, ohladnjeće ljubav mnogijeh.
Ali koji pretrpi do kraja blago njemu.
I propovjediće se ovo jevanđelje o carstvu po svemu svijetu za svjedočanstvo svijem narodima. I tada će doći pošljedak.
(preskoceno par redova)
Jer će biti nevolja velika kakova nije bila od postanja svijeta dosad niti će biti;
I da se oni dani ne skrate, niko ne bi ostao; ali izbranijeh radi skratiće se dani oni.
Tada ako vam ko reče: evo ovdje je Hristos ili ondje, ne vjerujte.
Jer će izići lažni hristosi i lažni proroci, i pokazaće znake velike i čudesa da bi prevarili, ako bude moguće, i izbrane.
Eto vam kazah naprijed.
Ako vam dakle reku: evo ga u pustinji, ne izlazite; evo ga u sobama, ne vjerujte.
Jer kako što munja izlazi od istoka i pokazuje se do zapada, taki će biti dolazak sina čovječijega.
(opet preskoceno)
I tada će se pokazati znak sina čovječijega na nebu; i tada će proplakati sva plemena na zemlji; i ugledaće sina čovječijega gdje ide na oblacima nebeskima sa silom i slavom velikom.
I poslaće anđele svoje s velikijem glasom trubnijem; i sabraće izbrane njegove od četiri vjetra, od kraja do kraja nebesa.
Od smokve naučite se priči: kad se već njezine grane pomlade i ulistaju, znate da je blizu ljeto.
Tako i vi kad vidite sve ovo, znajte da je blizu kod vrata.
Mislim da smo stigli do dela "I propovjediće se ovo jevanđelje o carstvu po svemu svijetu za svjedočanstvo svijem narodima." Biblija je koliko mi se cini jedna od najprodavanijih knjiga na svetu, tako da ako je sve istina ovo sto pise onda drugi Isusov dolazak nije daleko. Moguce je i da nas posle ove tehnoloske revolucije u zadnjih 100god ceka neka jos veca duhovna revolucija.
Slobadidi je lik! Uvek se oraspolozim kad vidim neku njegovu "mudrost"
Najjace je bilo kad je napisao:
:lol:Da znaš prijatelju moj,da ću sve da promenim.Čak nećete više da budete u ovom mlečnom putu,ali vi toga nećete da se sećate,jer ćete se reinkarnirati.
Bilo bi dobro da počnete da se kajete....
Valjda ce jednog dana da vidi da je pogresio al nazalost cisto sumnjam.
- Učlanjen(a)
- 30.12.2009
- Poruka
- 354
O drugom dolasku Gospoda Isusa Hrista
O DRUGOM DOLASKU GOSPODA ISUSA HRISTA
ZAGROBNI ŽIVOT
Celokupnu evanđelsku blagovest o čoveku i o spasenju, o obogočovečenju čoveka, Bogočovek Gospod Hristos zasniva na istini: čovek je bogoliko, i zato besmrtno biće, biće sazdano za život večni.
Gospod Hristos postupa sa čovekom kao sa besmrtnim bićem koga je smrt unakazila i učinila smrtnim, i koga treba lečitii spasavati od smrti besmrtnošću i životom večnim.
Sve se u Evanđelju svodi na to, kako da se čoveku osigura besmrtnost i život večni. To je osnovna blagovest Bogočoveka.
Može se reći: Hristovo Evanđelje je Evanđelje o večnom životu čovekovom, životu koji počinje na zemlji a produžava se udrugom svetu.
Spasitelj je i došao u naš svet da uništi smrt i obasja život čovekovu oba sveta, i u zemaljskom i u zagrobnom.
Po Spasiteljevom božanskom učenju: ovaj život nazemlji Jeste temelj na kome se zida život večni. Verovati u Bogočoveka Hrista znači: neprestano se boriti i mučiti za život večni, na koji je čovek i pozvan kada ga je Bog stvorio bogolikim.
U samoj stvari, svi napori, podvizi i vrline jednog hrišćanina imaju za cilj: pomoću njih dostići u vaskrsenje mrtvih, osigurati sebi život večni. Gospod Hristos je i došao u ovaj svet „da svemu da život večni".
Svojim Evanđeljem Gospod Hristos je obuhvatio život čovekovi u ovom i u zagrobnom svetu. Evanđelje Hristovo je ne samo blaga vest za čoveka u ovom svetu nego i u onom.
Čovekov život iza groba prirodna je i logična posledica njegovog života u ovom svetu. To je jedna od glavnih evanđelskih istina.
Spasiteljeva blagovest o zagrobnom životu čovekovom kazuje nam šta biva sa čovekom kada telom umre a besmrtnom dušom krene u onaj svet, kakva je njena tamošnja sudbina i kakva njena večnost.
SMRT TELA I BESMRTNOST DUŠE
Smrću se naziva tajanstveno razdvajanje duše od tela, privremeni rastanak duše i tela. Pri tome telo gubi životvornu silu i predaje se truleži i raspadanju, a duša ostaje da živi sama u svome bestelesnom biću.
Otuda se u Svetom pismu smrt naziva odlaskom duše iz tela, spavanjem u kome telo zaspi, povratkom tela u zemlju i besmrtnog duha Bogu.
U Otkrivenju je na vrlo jasan i očigledan način pokazana i posvedočena i smrtnost tela ljudskog i besmrtnost duše ljudske.
Duša ljudska je besmrtna jer je bogolika, jer je sazdana po obličju besmrtnoga Boga.
Dobivši duh od Boga, svaki je čovek besmrtan dušom. Kao besmrtan, duh se po smrti tela čovekovog vraća Bogu koji ga je dao.
Svojom besmrtnošću duša ljudska je jedina apsolutna vrednost u svetu čovečanskom;
na njoj se i zida sav bogočovečanski dom o stroj božanske istine i spasenja. Jer daje čovek smrtan dušom, sav bi Spasiteljev podvig bio u topija i obmana, i hrišćani bi bili najnesrećniji ljudi, pošto je njihov život na zemlji neprekidno stradanje radi večnog života na nebu.
Ako je duša smrtna, onda nema vaskrsenja mrtvih; nema li vaskrsenja mrtvih, besmislen je i Hristos i vera u Njega.
Spasitelj upravo na besmrtnosti duše ljudske zasniva i mogućnosti samu stvarnost vaskrsenja mrtvih, jer se duša ne može ubiti. Duša živi u ilovačnom telu da po smrti iziđe iz njega i uđe u nebeski svet gde večnost caruje i vlada.
Svojom pričom o bogatašu i Lazaru Spasitelj pokazuje da je besmrtna ne samo pravedna duša Lazareva već isto tako i grešna duša bogataševa.
VREME I ZNACI DRUGOG DOLASKA HRISTOVOG
Kao što je vreme počelo svoje postojanje Hristom, tako će ga i završiti Njime: poslednji dan biće u isto vreme i dan drugog dolaska Hristovog.
U taj neobični dan prestaće da postoji vreme.
Tada će se zbiti čudna reč Svetog Otkrivenja: „Vremena neće biti više".
Na neki tajanstveni iačin vreme će utonuti u večnost.
Ali, dok nam je u Svetom pismu jasno otkriveno šta će se sve dogoditi u poslednji dan, nije nam otkriven sam trenutak u koji će nastupiti taj dan.
To je ostalo sakriveno u neispitanim dubinama Božanskog ćutanja, i sačinjava nedokučivu tajnu Božiju.
Ona je sakrivenai od Anđela i od ljudi, i živi u nepristupačnoj svetlosti Božjeg sveznanja.
Na neposredno pitanje svetih Apostola o tome, Spasitelj je odgovorio: O danu tome i času niko ne zna, ni Anđeli nebeski, do Otac moj sam.
Ovu im tajnu nije kazao ni onda kada im je u vremenu i-među Svog Vaskrsenja i Vaznesenja otkrivao tajne Bogočovečanskog domostroja spasenja, i govorio im o Carstvu Božjem.
A kada su Ga pitali: Gospode, hoćeš li sada uspostaviti carstvo Izrailjevo?
On im je odgovorio: Nije vaše znati vreme i rokove ko je Otac zadržava u svojoj vlasti.
Ni velikom apostolu naroda, kome je po otkrivenju kazana tajna " Evanđelja Hristovog, i to kazana samim Gospodom Isusom, nije otkrivena tajna o tome koga će trenutka nastupiti poslednji dan, dan drugog dolaska Hristovog.
On piše Solunskim hrišćanima: Za čas i vremena, braćo, nije potrebno da vam se piše, jer sami dobro znate da će dan Gospodnji doći kao lupež po noći.
*
Blagovest je Svetog Otkrivenja: Gospod će po drugi put doći; a kada - to ne znamo.
Po promisliteljskom čovekoljublju Božjem to je sakriveno od nas, da bismo danonoćno stražili nad sobom pomoću svetih vrlina očekujući Spasiteljev dolazak.
Na to ukazuje Spasovo upozorenje Njegovim sledbenicima: Stražite, jer ne znate u koji će čas doći Gospod vaš; stražite, jer ne znate dana ni časa u koji će Sin Čovečiji doći.
*
Takva promisliteljska iznenadnost drugog dolaska Spasovog korisna je za prave hrišćane, ali ne za one koji su dušu svoju raslabili, pomračili porocima, zagadili strastima, i na taj način postali plen „okamenjene neosetljivosti".
*
Bezbrižnost i okamenjena neosetljivost ljudi pred drugi dolazak Gospoda Hrista biće slična bezbrižnosti i okamenjenoj neosetljivosti ljudi u vreme Nojevo, jer po reči Spasiteljevoj kao što je bilo u vreme Nojevo, tako će biti i dolazak Sina Čovečijeg; kao što pred potopom jeđahu i pijahu, ženjahu se i udavahu do onoga dana kada Noje uđe u kovčeg, i ne osetiše dok ne dođe potom i odnese sve, tako će biti i dolazak Sina Čovečijega.
Zato, budite gotovi, savetuje Spasitelj, jer u koji čas ne mislite doći će Sin Čovečiji.
Živeći tim savetom Spasovim, Apostoli ga sa mnogo revnosti predaju hrišćanima: Braćo, približi se dolazak Gospodnji; približi se kraj svemu; poslednji je čas.
No, iako nas je Gospod, spasenja našeg radi, ostavio u neizvesnosti o času Svoga drugog dolaska, nije nas ostavio u neizvesnosti o znacima koji će prethoditi Njegovom drugom dolasku i o signalima koji će nagovestiti blizinu Njegovog dolaska.
Ti su znaci: propovedanje Evanđelja svima narodima, svoj tvari; obraćanje Izrailja Hristu; pojava Antihrista; veliki potresi među ljudima i u prirodi: ratovi, revolucije, gladi, pomori, zemljotresi, veliki znaci na nebu.
*
Posmatrajući poslednja vremena sa svoje bogočovečanske nebeske osmatračnice, i obilje zla u njima, apostol Pavle piše Timoteju: Znaj da će u poslednje dane nastati vremena teška.
Jer će ljudi postati samoljubivi, srebroljubivi, hvališe, gordi, hulnici, nepokorni roditeljima, neblagodarni, nepravedni, neljubavni, neprimirljivi, klevetnici, neuzdržnici, besni, nedobroljubivi, izdajnici, nagli, naduveni, koji više mare za slasti nego za Boga, koji imaju obličje pobožnosti, a sile su se njezine odrekli.
Zlo će se silno razmnožiti, miniraće narode i carstva, i ustaće narod na narod, i carstvo na carstvo; nastaće gladi i pomori i zamljotresi i strahote i bune, i nevolja velika kakva nije bila od postanja sveta niti će biti, i zbog umnoženih bezakonja ohladneće ljubav mnogih, i mnogi će se sablazniti, mrzost opustošenja biće na mestu svetom, i Sin Čovečiji kada dođe, hoće li naći veru na zemlji?
VASKRSENjE MRTVIH
Vaskrsenje mrtvih zbiće se pri drugom dolasku Gospoda Hrista: ponovni dolazak Pobeditelja smrti i Obnovitelja života izazvaće vaskrsenje mrtvih.
O tome svedoči sam Spasitelj: Ide čas u koji će svi koji su u grobovima čuti glas Sina Božjeg, i izići će koji su činili dobro u vaskrsenje života, a koji su činili zlo u vaskrsenje suda. Vaskrsenje će se sastojati u tome što će se tela svih "umrlih'' ljudi ponovo sjediniti sa svojim dušama i postati duhovna i besmrtna.
O tome sveti apostol Pavle blagovesti: Seje se telo telesno, a ustaje telo duhovno. Jer ovo raspadljivo treba da se obuče u neraspadljivost, i ovo smrtno da se obuče u besmrtnost. „Vaskrsenje je, nema sumnje, ponovo sjedinjenje duše i tela, i ponovno vaspostavljanje raspadnutog i palog živog bića".
*
Vaskrsenje mrtvih Je temelj hrišpanskog učenja o večnom životu i cilju ljudskog bića, na kome se zida večno postojanje čovečije ličnosti.
*
Vaskrsenje Gospoda Hrista Bogočoveka neophodnost vaskrsenja mrtvih je postala sasvim prirodna i logična.
Vaskrsnuvši iz mrtvih, Gospod je kao Bogočovek, kao rodonačelnik novog čovečanstva stavio u ljudsku prirodu začetak vaskrsenja, načel o vaskrsenja, i na taj način postao prvorođeni iz mrtvih kome će po neophodnosti sledovati svi mrtvi u poslednji dan.
*
Ako ičim, Novi zavet je, nema sumnje, besprimerno nov faktor vaskrsenja Hristovog, koje je svojim prirodom, karakterom i stvarnošću jedinstveni i nebivali u istoriji sveta događaj.
Vaskrsenja mrtvih koja su se desila u Starom, kao i ona u Novom zavetu, nisu savršena, jer su vaskrsnute ličnosti ponovo morale umreti.
Samo je vaskrsli Gospod Hristos postao „prvina savršenog vaskrsenja koje više ne podleže smrti".
Isključiva i jedinstvena novina Spasiteljeve Bogočovečanske ličnosti i sastoji se upravo u tome što je vaskrsenjem iz mrtvih postala večna i besmrtna kao Bogočovečanska Ličnost.
On je vaskrsao pobedivši smrt Sobom za sav rod ljudski; Njegovo je vaskrsenje besmrtno; iza njega nema više smrti, smrt više ne može ovladati Njime.
Tako je Spasitelj Svoje učenje o vaskrsenju mrtvih posvedočio i potvrdio Svojim besmrtnim, Svojim večnim vaskrsenjem.
SVEOPŠTI I POSLEDNjI SUD
Pri Svom drugom dolasku Gospod Hristos će, pošto vaskrsne sve mrtve, obaviti Opšti i poslednji sud.
Ovaj će sud obuhvatiti sve ljude svih vremena: niko ga od ljudi neće moći da izbegne.
O tome sveti apostol Pavle piše: Svima nama se valja javiti na sudu Hristovu, da primimo svaki šta je koji u telu učinio, dobro ili zlo.
- Svi ljudi, hteli ili ne, hitaju kroz kapiju smrti ka Sveopštem sudu i Večnom Sudiji - Hristu.
Zašto On Večni Sudija?
Zato što je On u vascelom rodu ljudskom i u svima čovečanskim svetovima Jedini Bezgrešan, i stoga Jedini Nepogrešan.
Na Sudu Svom On neće pogrešiti niti se o ikoga ogrešiti, ili ikome nepravdu naneti. Jer je sveznajući i svevideći.
Sve, od najkrupnijeg do najsitnijeg u našem ljudskom životu, u našoj ljudskoj duši, u našem ljudskom svetu, Njemu je do najtananijih tančina poznato.
A Njegova jedinstvena svepravednost i svemilostivost jemstvo je da će Njegov sud o svakome od nas biti i svepravedan i svemilostivan, i bezgrešan i nepogrešan.
Sreća je roda ljudskog, i to izuzetna sreća, što upravo Gospodu Hristu, Bogočoveku, pripada sud nad nama, a ne nekom nižem biću, koje bi samim tim što nije Bogočovek, moralo biti p-grešivo, ili u svakom slučaju nesveznajuće i nesvevideće, u svojim sudovima o tako neiskazanom složenom i zagonetnom biću kao što je čovek.
Kao Svedržitelj, Gospod Hristos drži sve svetove pod Svojom vlašću, pa i svet zla: pakao i đavole.
Zlo se ne može izliti van granica koje mu je On postavio.
U tim granicama zlo slobodno dela; i sva se razumna bića opredeljuju slobodno, po svojoj volji, za zlo i dobro.
Tako i ljudi: u telu, u prvom i probnom životu svom, na zemlji, opredeljuju se po svojoj volji za dobro i za zlo. A Bog nikoga ne primorava ni na dobro ni na zlo.
Isto tako ni đavo ne može nikoga primorati na zlo.
Čoveku se predlažu i dobro i zlo.
I on bira i čini jedno ili drugo za života u telu.
Zato će se i Sud vršiti nad svima bez izuzetka:, da svaki primi što je u telu učinio, ili dobro ili zlo".
*
Zato što je takav Sudija, i takav Sud, sva ljudska bića skupa, i svako posebno, doživeće svoju najpuniju pravdu.
I sa tog Suda niko neće moći izostati i ne javiti se: „jer ćemo svi izaći na sud pred Hrista".
Svi narodi, i oni najmnogobrojniji i oni najmalobrojniji, daće tada završne račune o svojoj istoriji, jer je rečeno:
„I sabraće se pred Njim svi narodi, i razlučiće ih između sebe kao pastir što razlučuje ovce od jaraca".
„Zato se i staramo", izjavljuje sveti Apostol u ime svih hrišćana, „bili u telu ili izvan tela, da budemo Njemu ugodni".
Sva večnost naša zavisi od Njega, ili bolje: od nas, od dela naših. On ima samo da ih oceni završnom ocenom, da da Svoj završni sud o njima.
VEČNI ŽIVOT
Posle Sveopšteg suda nastaće večni život kako za pravednike tako i za grešnike. Za pravednike će se ovaj život sastojati u večnom blaženstvu, a za grešnike - u večnim mukama.
*
Večno blaženstvo pravednika mi ne možemo ni približno zamisliti ni osetiti.
Sveti apostol blagovesti: Što oko ne vide, što uho ne ču, i u srce ljudsko ne dođe, ono ugotovi Bog onima koji Ga ljube. A to je?
- Sve Božje, od najmanjeg do najvećeg, od najvidljivijeg do najnevidljivijeg: Gospoda i Spasitelja našeg Isusa Hrista, u kome „živi sva punoća Božanstva telesno".
Da, Bogočovek Hristos, i sve što je On Sobom doneo našem čovečanskom svetu, i jeste ono „što oko ne vide, i uho ne ču, i u srce čoveku ne dođe".
Do Hrista, oko ljudsko ne vide ni život Boga u telu, ni dela Boga u telu. Ne vide: ni večnu božansku istinu u ljudskom telu, ni večnu božansku Pravdu, ni večnu božansku Ljubav, ni ostala večna božanska Savršenstva. Ne vide svu tu „mudrost Božju u tajni sakrivenu".
Zato je božanstveni Spasitelj i govorio Svojim svetim učenicima:
„Blago očima koje vide što vi vidite. Jer vam kažem zaista da su mnogi proroci i pravednici želeli videti što vi vidite, i ne videše; i čuti što vi čujete, i ne čuše".
Koliko nam je u Svetom Otkrivenju kazano, blaženstvo pravednika u večnom životu dolaziće od njihove blizine sa Bogom, od opštenja sa Njim, od življenja u Bogočovečanskom telu Crkve Hristove, od zajedničarenja u svetlosti i slavi jedinog Pobeditelja smrti i greha i đavola, - Gospoda Hrista.
*
Jer je On, nepresušni izvor savršenog i večnog blaženstva.
O tome Spasitelj blagovesti: Tada će pravednici zasjati kao sunce u carstvu Oca svog. Naš večni život sastojaće se u tome što ćemo „svagda s Gospodom biti", živeti u Njemu i Njime, i time se ohristo-viti, ohristoličiti, postati hristoliki i - „bićemo kao i On".
Prebivajući u svetim tajnama i svetim vrlinama, mi ćemo prebivati u samom Gospodu, jer:
„Bog je ljubav, i koji obitava u ljubavi, u Bogu obitava i Bog u njemu obitava".
U večnom životu našem savršeno će se ostvariti molitvena želja
čovekoljubivog Gospoda:
''da svi jedno budu, kao Ti, Oče, što si u meni i ja u Tebi; da i oni u nama jedno budu. Ja u njima i Ti u meni; da budu sasvim u jedno.''
-------------------------
izvor:Sajt studenata Medicinskog fakulteta u Beogradu
O DRUGOM DOLASKU GOSPODA ISUSA HRISTA
ZAGROBNI ŽIVOT
Celokupnu evanđelsku blagovest o čoveku i o spasenju, o obogočovečenju čoveka, Bogočovek Gospod Hristos zasniva na istini: čovek je bogoliko, i zato besmrtno biće, biće sazdano za život večni.
Gospod Hristos postupa sa čovekom kao sa besmrtnim bićem koga je smrt unakazila i učinila smrtnim, i koga treba lečitii spasavati od smrti besmrtnošću i životom večnim.
Sve se u Evanđelju svodi na to, kako da se čoveku osigura besmrtnost i život večni. To je osnovna blagovest Bogočoveka.
Može se reći: Hristovo Evanđelje je Evanđelje o večnom životu čovekovom, životu koji počinje na zemlji a produžava se udrugom svetu.
Spasitelj je i došao u naš svet da uništi smrt i obasja život čovekovu oba sveta, i u zemaljskom i u zagrobnom.
Po Spasiteljevom božanskom učenju: ovaj život nazemlji Jeste temelj na kome se zida život večni. Verovati u Bogočoveka Hrista znači: neprestano se boriti i mučiti za život večni, na koji je čovek i pozvan kada ga je Bog stvorio bogolikim.
U samoj stvari, svi napori, podvizi i vrline jednog hrišćanina imaju za cilj: pomoću njih dostići u vaskrsenje mrtvih, osigurati sebi život večni. Gospod Hristos je i došao u ovaj svet „da svemu da život večni".
Svojim Evanđeljem Gospod Hristos je obuhvatio život čovekovi u ovom i u zagrobnom svetu. Evanđelje Hristovo je ne samo blaga vest za čoveka u ovom svetu nego i u onom.
Čovekov život iza groba prirodna je i logična posledica njegovog života u ovom svetu. To je jedna od glavnih evanđelskih istina.
Spasiteljeva blagovest o zagrobnom životu čovekovom kazuje nam šta biva sa čovekom kada telom umre a besmrtnom dušom krene u onaj svet, kakva je njena tamošnja sudbina i kakva njena večnost.
SMRT TELA I BESMRTNOST DUŠE
Smrću se naziva tajanstveno razdvajanje duše od tela, privremeni rastanak duše i tela. Pri tome telo gubi životvornu silu i predaje se truleži i raspadanju, a duša ostaje da živi sama u svome bestelesnom biću.
Otuda se u Svetom pismu smrt naziva odlaskom duše iz tela, spavanjem u kome telo zaspi, povratkom tela u zemlju i besmrtnog duha Bogu.
U Otkrivenju je na vrlo jasan i očigledan način pokazana i posvedočena i smrtnost tela ljudskog i besmrtnost duše ljudske.
Duša ljudska je besmrtna jer je bogolika, jer je sazdana po obličju besmrtnoga Boga.
Dobivši duh od Boga, svaki je čovek besmrtan dušom. Kao besmrtan, duh se po smrti tela čovekovog vraća Bogu koji ga je dao.
Svojom besmrtnošću duša ljudska je jedina apsolutna vrednost u svetu čovečanskom;
na njoj se i zida sav bogočovečanski dom o stroj božanske istine i spasenja. Jer daje čovek smrtan dušom, sav bi Spasiteljev podvig bio u topija i obmana, i hrišćani bi bili najnesrećniji ljudi, pošto je njihov život na zemlji neprekidno stradanje radi večnog života na nebu.
Ako je duša smrtna, onda nema vaskrsenja mrtvih; nema li vaskrsenja mrtvih, besmislen je i Hristos i vera u Njega.
Spasitelj upravo na besmrtnosti duše ljudske zasniva i mogućnosti samu stvarnost vaskrsenja mrtvih, jer se duša ne može ubiti. Duša živi u ilovačnom telu da po smrti iziđe iz njega i uđe u nebeski svet gde večnost caruje i vlada.
Svojom pričom o bogatašu i Lazaru Spasitelj pokazuje da je besmrtna ne samo pravedna duša Lazareva već isto tako i grešna duša bogataševa.
VREME I ZNACI DRUGOG DOLASKA HRISTOVOG
Kao što je vreme počelo svoje postojanje Hristom, tako će ga i završiti Njime: poslednji dan biće u isto vreme i dan drugog dolaska Hristovog.
U taj neobični dan prestaće da postoji vreme.
Tada će se zbiti čudna reč Svetog Otkrivenja: „Vremena neće biti više".
Na neki tajanstveni iačin vreme će utonuti u večnost.
Ali, dok nam je u Svetom pismu jasno otkriveno šta će se sve dogoditi u poslednji dan, nije nam otkriven sam trenutak u koji će nastupiti taj dan.
To je ostalo sakriveno u neispitanim dubinama Božanskog ćutanja, i sačinjava nedokučivu tajnu Božiju.
Ona je sakrivenai od Anđela i od ljudi, i živi u nepristupačnoj svetlosti Božjeg sveznanja.
Na neposredno pitanje svetih Apostola o tome, Spasitelj je odgovorio: O danu tome i času niko ne zna, ni Anđeli nebeski, do Otac moj sam.
Ovu im tajnu nije kazao ni onda kada im je u vremenu i-među Svog Vaskrsenja i Vaznesenja otkrivao tajne Bogočovečanskog domostroja spasenja, i govorio im o Carstvu Božjem.
A kada su Ga pitali: Gospode, hoćeš li sada uspostaviti carstvo Izrailjevo?
On im je odgovorio: Nije vaše znati vreme i rokove ko je Otac zadržava u svojoj vlasti.
Ni velikom apostolu naroda, kome je po otkrivenju kazana tajna " Evanđelja Hristovog, i to kazana samim Gospodom Isusom, nije otkrivena tajna o tome koga će trenutka nastupiti poslednji dan, dan drugog dolaska Hristovog.
On piše Solunskim hrišćanima: Za čas i vremena, braćo, nije potrebno da vam se piše, jer sami dobro znate da će dan Gospodnji doći kao lupež po noći.
*
Blagovest je Svetog Otkrivenja: Gospod će po drugi put doći; a kada - to ne znamo.
Po promisliteljskom čovekoljublju Božjem to je sakriveno od nas, da bismo danonoćno stražili nad sobom pomoću svetih vrlina očekujući Spasiteljev dolazak.
Na to ukazuje Spasovo upozorenje Njegovim sledbenicima: Stražite, jer ne znate u koji će čas doći Gospod vaš; stražite, jer ne znate dana ni časa u koji će Sin Čovečiji doći.
*
Takva promisliteljska iznenadnost drugog dolaska Spasovog korisna je za prave hrišćane, ali ne za one koji su dušu svoju raslabili, pomračili porocima, zagadili strastima, i na taj način postali plen „okamenjene neosetljivosti".
*
Bezbrižnost i okamenjena neosetljivost ljudi pred drugi dolazak Gospoda Hrista biće slična bezbrižnosti i okamenjenoj neosetljivosti ljudi u vreme Nojevo, jer po reči Spasiteljevoj kao što je bilo u vreme Nojevo, tako će biti i dolazak Sina Čovečijeg; kao što pred potopom jeđahu i pijahu, ženjahu se i udavahu do onoga dana kada Noje uđe u kovčeg, i ne osetiše dok ne dođe potom i odnese sve, tako će biti i dolazak Sina Čovečijega.
Zato, budite gotovi, savetuje Spasitelj, jer u koji čas ne mislite doći će Sin Čovečiji.
Živeći tim savetom Spasovim, Apostoli ga sa mnogo revnosti predaju hrišćanima: Braćo, približi se dolazak Gospodnji; približi se kraj svemu; poslednji je čas.
No, iako nas je Gospod, spasenja našeg radi, ostavio u neizvesnosti o času Svoga drugog dolaska, nije nas ostavio u neizvesnosti o znacima koji će prethoditi Njegovom drugom dolasku i o signalima koji će nagovestiti blizinu Njegovog dolaska.
Ti su znaci: propovedanje Evanđelja svima narodima, svoj tvari; obraćanje Izrailja Hristu; pojava Antihrista; veliki potresi među ljudima i u prirodi: ratovi, revolucije, gladi, pomori, zemljotresi, veliki znaci na nebu.
*
Posmatrajući poslednja vremena sa svoje bogočovečanske nebeske osmatračnice, i obilje zla u njima, apostol Pavle piše Timoteju: Znaj da će u poslednje dane nastati vremena teška.
Jer će ljudi postati samoljubivi, srebroljubivi, hvališe, gordi, hulnici, nepokorni roditeljima, neblagodarni, nepravedni, neljubavni, neprimirljivi, klevetnici, neuzdržnici, besni, nedobroljubivi, izdajnici, nagli, naduveni, koji više mare za slasti nego za Boga, koji imaju obličje pobožnosti, a sile su se njezine odrekli.
Zlo će se silno razmnožiti, miniraće narode i carstva, i ustaće narod na narod, i carstvo na carstvo; nastaće gladi i pomori i zamljotresi i strahote i bune, i nevolja velika kakva nije bila od postanja sveta niti će biti, i zbog umnoženih bezakonja ohladneće ljubav mnogih, i mnogi će se sablazniti, mrzost opustošenja biće na mestu svetom, i Sin Čovečiji kada dođe, hoće li naći veru na zemlji?
VASKRSENjE MRTVIH
Vaskrsenje mrtvih zbiće se pri drugom dolasku Gospoda Hrista: ponovni dolazak Pobeditelja smrti i Obnovitelja života izazvaće vaskrsenje mrtvih.
O tome svedoči sam Spasitelj: Ide čas u koji će svi koji su u grobovima čuti glas Sina Božjeg, i izići će koji su činili dobro u vaskrsenje života, a koji su činili zlo u vaskrsenje suda. Vaskrsenje će se sastojati u tome što će se tela svih "umrlih'' ljudi ponovo sjediniti sa svojim dušama i postati duhovna i besmrtna.
O tome sveti apostol Pavle blagovesti: Seje se telo telesno, a ustaje telo duhovno. Jer ovo raspadljivo treba da se obuče u neraspadljivost, i ovo smrtno da se obuče u besmrtnost. „Vaskrsenje je, nema sumnje, ponovo sjedinjenje duše i tela, i ponovno vaspostavljanje raspadnutog i palog živog bića".
*
Vaskrsenje mrtvih Je temelj hrišpanskog učenja o večnom životu i cilju ljudskog bića, na kome se zida večno postojanje čovečije ličnosti.
*
Vaskrsenje Gospoda Hrista Bogočoveka neophodnost vaskrsenja mrtvih je postala sasvim prirodna i logična.
Vaskrsnuvši iz mrtvih, Gospod je kao Bogočovek, kao rodonačelnik novog čovečanstva stavio u ljudsku prirodu začetak vaskrsenja, načel o vaskrsenja, i na taj način postao prvorođeni iz mrtvih kome će po neophodnosti sledovati svi mrtvi u poslednji dan.
*
Ako ičim, Novi zavet je, nema sumnje, besprimerno nov faktor vaskrsenja Hristovog, koje je svojim prirodom, karakterom i stvarnošću jedinstveni i nebivali u istoriji sveta događaj.
Vaskrsenja mrtvih koja su se desila u Starom, kao i ona u Novom zavetu, nisu savršena, jer su vaskrsnute ličnosti ponovo morale umreti.
Samo je vaskrsli Gospod Hristos postao „prvina savršenog vaskrsenja koje više ne podleže smrti".
Isključiva i jedinstvena novina Spasiteljeve Bogočovečanske ličnosti i sastoji se upravo u tome što je vaskrsenjem iz mrtvih postala večna i besmrtna kao Bogočovečanska Ličnost.
On je vaskrsao pobedivši smrt Sobom za sav rod ljudski; Njegovo je vaskrsenje besmrtno; iza njega nema više smrti, smrt više ne može ovladati Njime.
Tako je Spasitelj Svoje učenje o vaskrsenju mrtvih posvedočio i potvrdio Svojim besmrtnim, Svojim večnim vaskrsenjem.
SVEOPŠTI I POSLEDNjI SUD
Pri Svom drugom dolasku Gospod Hristos će, pošto vaskrsne sve mrtve, obaviti Opšti i poslednji sud.
Ovaj će sud obuhvatiti sve ljude svih vremena: niko ga od ljudi neće moći da izbegne.
O tome sveti apostol Pavle piše: Svima nama se valja javiti na sudu Hristovu, da primimo svaki šta je koji u telu učinio, dobro ili zlo.
- Svi ljudi, hteli ili ne, hitaju kroz kapiju smrti ka Sveopštem sudu i Večnom Sudiji - Hristu.
Zašto On Večni Sudija?
Zato što je On u vascelom rodu ljudskom i u svima čovečanskim svetovima Jedini Bezgrešan, i stoga Jedini Nepogrešan.
Na Sudu Svom On neće pogrešiti niti se o ikoga ogrešiti, ili ikome nepravdu naneti. Jer je sveznajući i svevideći.
Sve, od najkrupnijeg do najsitnijeg u našem ljudskom životu, u našoj ljudskoj duši, u našem ljudskom svetu, Njemu je do najtananijih tančina poznato.
A Njegova jedinstvena svepravednost i svemilostivost jemstvo je da će Njegov sud o svakome od nas biti i svepravedan i svemilostivan, i bezgrešan i nepogrešan.
Sreća je roda ljudskog, i to izuzetna sreća, što upravo Gospodu Hristu, Bogočoveku, pripada sud nad nama, a ne nekom nižem biću, koje bi samim tim što nije Bogočovek, moralo biti p-grešivo, ili u svakom slučaju nesveznajuće i nesvevideće, u svojim sudovima o tako neiskazanom složenom i zagonetnom biću kao što je čovek.
Kao Svedržitelj, Gospod Hristos drži sve svetove pod Svojom vlašću, pa i svet zla: pakao i đavole.
Zlo se ne može izliti van granica koje mu je On postavio.
U tim granicama zlo slobodno dela; i sva se razumna bića opredeljuju slobodno, po svojoj volji, za zlo i dobro.
Tako i ljudi: u telu, u prvom i probnom životu svom, na zemlji, opredeljuju se po svojoj volji za dobro i za zlo. A Bog nikoga ne primorava ni na dobro ni na zlo.
Isto tako ni đavo ne može nikoga primorati na zlo.
Čoveku se predlažu i dobro i zlo.
I on bira i čini jedno ili drugo za života u telu.
Zato će se i Sud vršiti nad svima bez izuzetka:, da svaki primi što je u telu učinio, ili dobro ili zlo".
*
Zato što je takav Sudija, i takav Sud, sva ljudska bića skupa, i svako posebno, doživeće svoju najpuniju pravdu.
I sa tog Suda niko neće moći izostati i ne javiti se: „jer ćemo svi izaći na sud pred Hrista".
Svi narodi, i oni najmnogobrojniji i oni najmalobrojniji, daće tada završne račune o svojoj istoriji, jer je rečeno:
„I sabraće se pred Njim svi narodi, i razlučiće ih između sebe kao pastir što razlučuje ovce od jaraca".
„Zato se i staramo", izjavljuje sveti Apostol u ime svih hrišćana, „bili u telu ili izvan tela, da budemo Njemu ugodni".
Sva večnost naša zavisi od Njega, ili bolje: od nas, od dela naših. On ima samo da ih oceni završnom ocenom, da da Svoj završni sud o njima.
VEČNI ŽIVOT
Posle Sveopšteg suda nastaće večni život kako za pravednike tako i za grešnike. Za pravednike će se ovaj život sastojati u večnom blaženstvu, a za grešnike - u večnim mukama.
*
Večno blaženstvo pravednika mi ne možemo ni približno zamisliti ni osetiti.
Sveti apostol blagovesti: Što oko ne vide, što uho ne ču, i u srce ljudsko ne dođe, ono ugotovi Bog onima koji Ga ljube. A to je?
- Sve Božje, od najmanjeg do najvećeg, od najvidljivijeg do najnevidljivijeg: Gospoda i Spasitelja našeg Isusa Hrista, u kome „živi sva punoća Božanstva telesno".
Da, Bogočovek Hristos, i sve što je On Sobom doneo našem čovečanskom svetu, i jeste ono „što oko ne vide, i uho ne ču, i u srce čoveku ne dođe".
Do Hrista, oko ljudsko ne vide ni život Boga u telu, ni dela Boga u telu. Ne vide: ni večnu božansku istinu u ljudskom telu, ni večnu božansku Pravdu, ni večnu božansku Ljubav, ni ostala večna božanska Savršenstva. Ne vide svu tu „mudrost Božju u tajni sakrivenu".
Zato je božanstveni Spasitelj i govorio Svojim svetim učenicima:
„Blago očima koje vide što vi vidite. Jer vam kažem zaista da su mnogi proroci i pravednici želeli videti što vi vidite, i ne videše; i čuti što vi čujete, i ne čuše".
Koliko nam je u Svetom Otkrivenju kazano, blaženstvo pravednika u večnom životu dolaziće od njihove blizine sa Bogom, od opštenja sa Njim, od življenja u Bogočovečanskom telu Crkve Hristove, od zajedničarenja u svetlosti i slavi jedinog Pobeditelja smrti i greha i đavola, - Gospoda Hrista.
*
Jer je On, nepresušni izvor savršenog i večnog blaženstva.
O tome Spasitelj blagovesti: Tada će pravednici zasjati kao sunce u carstvu Oca svog. Naš večni život sastojaće se u tome što ćemo „svagda s Gospodom biti", živeti u Njemu i Njime, i time se ohristo-viti, ohristoličiti, postati hristoliki i - „bićemo kao i On".
Prebivajući u svetim tajnama i svetim vrlinama, mi ćemo prebivati u samom Gospodu, jer:
„Bog je ljubav, i koji obitava u ljubavi, u Bogu obitava i Bog u njemu obitava".
U večnom životu našem savršeno će se ostvariti molitvena želja
čovekoljubivog Gospoda:
''da svi jedno budu, kao Ti, Oče, što si u meni i ja u Tebi; da i oni u nama jedno budu. Ja u njima i Ti u meni; da budu sasvim u jedno.''
-------------------------
izvor:Sajt studenata Medicinskog fakulteta u Beogradu
