Da li je hrišcanstvo zaista monoteisticka religija?

[Vedran 84]

замислите собу. она је једна, али има три димензије:
- дужину
- ширину
- висину
соба је свуда око нас. ми смо или у њој или изван ње. те три димензије собу чине собом, без једне од њих то би било само парченце пода или зида.

значи бог је један, свуда је око нас (као и соба). са три лица....(три димензије)

О томе је слично писао и Лазар Милин у својој књизи „Научно оправдање религије“:

»Као што три просторне димензије сачињавају један јединствени простор јер све три имају исту суштину (просторност, или простирање), као што разум из кога се рађа осећање и исходи хтење (воља) сачињавају један јединствени и практично недељиви психички живот, тако ето и три лица могу да буду у једној Божанској суштини.«

Dodato posle 5 minuta:
--------------------------------------------------------------------------

Ako neko nikada nije video ni probao jagodu, ne može mu se objasniti ni miris ni ukus a ni oblik. (opet trojstvo, kakve li slučajnosti).

Zašto se u ovome slučaju oblik jagode ne bi mogao nekome objasniti?

 

[OrthodoxAK47]

Ali nije neobično što je ovakvo pitanje postavljeno- po meni najveću zabunu unosi obožavanje svetaca, hrisrijanizovanih paganskih božanstava, ali u neku ruku svece, ljude koji su sopstvenom čistotom zaslužili da budu nadahnuti božanskom moći hrišćanstvo i ne računa u bogove kao takve.
S druge strane, trojna priroda boga predstavlja posebnu priču, ali... Ja bih se izjasnila ,,za''. Lakše je shvatiti ako se Gospod i isus posmatraju kao pismo i glava istog novčića- to jesu dva dela, ali istovremeno spojena u neraskidivu celinu zajedno sa svetim duhom, trećim elementom hrišćanskog trojstva.
Naravno da ovakva tumačenja mogu zvučati nategnuto u poređenju sa npr islamom i Alahom, i njihovim shvatanjem Isusa kao samo velikog božjeg proroka, iako ja smatram da su ispravna. Ali, zato imamo ovu diskusiju.

Сестро, ниси у праву када кажеш да се свеци у православљу ''обожавају'' јер би то значило да се свецима придају Божје особине - а сами тим и Божје поклоњење, што би било погрешно. Свеци, праведници, великомученици и остали Божји угодници се поштују као људи коју су на дјелу потврдили своју вјеру и љубав према Господу и ближњима, те их је Исти прославио у складу са обећањем - постали су свети. За многе још увијек и не знамо и свакако да нису сви побројани.

 

[OrthodoxAK47]

Хришћанство је свакако једнобожачка вјероисповијест. То је једна од основних и темељних поставки Хришћанства. Свето тројство је јасно описано у ''Символу вјере'' и ту заиста нема ништа толико апстрактно да просјечан ум не може да схвати. Обично се појединац опире срцем више но разумом. Но, било како било, они који сматрају да ''Символ вјере'' не даје одговарајуће објашњење ће, ипак, морати да сачекају и сазнају из прве руке, опитно.

 

[MilosMMM]

Свакако монотеистичка... Један Троједини БОГ, Отац, Син и Свети Дух...

 

[102milo]

1. Бог је један у три Лица, једна природа, једна моћ, једно делање, једна заједничка енергија трију ипостаси. Постоји, дакле, истоветност природе, воље и делања, савршеног и стварног у Богу. Три лица поседују исту природу, једнако и савршено - зато Тројица не значи три божанствљ (тритеизам), или три различите божанске природе, него три лица Божија (ипостаси). Исту природу поседују и употребљавају потпуно и једнако сва Три Лица, али свако на свој начин.
2. Бог, или јединствена природа, не може се замислити сама по себи, ван ипостаси Тројице. Ни једна од ипостаси не замишља се, не именује се без или ван друге две. Св. Григорије Богослов вели да се "монада" креће ка "дијади" и зауставља се у "тријади". "Треба са побожношћу да исповедимо нерођеност, рођеност и исхођење, три лична својства, непокретних и непромењивих Лица Пресвете Тројице: Оца, као нерођеног и беспочетног; Сина, као рођеног и беспочетног; Духа Светога, као исходећег од Оца, послатога преко Сина (као што вели Дамаскин) и савечнога." (Св. Григорије Синаит, Главе у акростиху, 27, Рум. филок., том 7, стр 100). У том кретању јединства или монаде према Тројици, могу се правити следеће разлике:
   • Отац је извор божанства (αρχη) нерођен и неузрокован, начело сасуштаствености и неузроковани почетак делања.
   • Син се рађа од Оца у вечности, а преко Светог Духа прима људско тело и јавља се у свету. По Вазнесењу, своје присуство у свету остварује у Светом Духу.
   • Свети Дух исходи од Оца, али је дат у свет, послат, и манифестује се преко Сина.
3. Једносуштност означава такође јединствену вољу и јединствено делање Тројице. То не значи да дела само Једна од Ипостаси, него Три Ипостаси раде јединствено, али свака по свом сопственом начину. Једна ради као Бог-Отац, друга као Бог-Син, трећа као Дух Божији. Свети Оци употребљују разне формуле да би објаснили то Тројично делање:
   • Св. Кирило Александријски каже да сваки дар долази одозго, од Оца, преко Сина, у Духу Светом.
   • Св. Григорије Чудотворац каже да свако дело почиње од Оца, пролази кроз Сина, а усавршава се у Духу.
   • Св. Григорије Палама преузима традиционални израз: од Оца, кроз Сина, у Духу Светом.
4. Делатност "ван" Бога, то јест стварање, спасење и освећење јесу заједничко дело Свете Тројице, али је оно подељено међу Трима Лицима: стварање се приписује Оцу, Који је све створио Својом вољом, кроз Сина, у Духу Светоме; искупљење, Сину, Који се оваплотио преко Духа Светога, послушавши Оца; освећење, Духу, Који долази од Оца, на молбу Сина. У чину стварања Отац је извор, Син је граница, Дух је постојање. По Св. Василију Великом "постоји један извор свега што постоји, који ствара кроз Сина и води до савршенства кроз Духа" (О Светоме Духу, XVI, 38, стр 378). Бог је сведржитељ и промислитељ свега кроз Сина у Духу Светоме (Св. Григорије Синаит, Главе у акростиху, 30, Рум. филок., том 7, стр 100).
5. У унутрашњости Тројице постоји међуипостасно кретање или "перихореза", то јест апсолутно заједничко и савршено прожимање које има јединствено начело. Три Ипостаси нису три начела божанске суштине, али то не значи да су природа или делање Сина и Духа непотпуни. Јер је Син "икона Бога невидљивога" (Кол 1,15). Немогуће је видети икону Бога невидљивога без просвећења Духа (Св. Василије Велики, О Светоме Духу, XXVIII, 69, стр. 494). За Св. Григорија Паламу, ипостас Духа Светога има лични разумни карактер, јер љубав Оца према Сину, као лични однос, ипостазирана је у Духу Светоме. За Св. Григорија Синаита, "Триипостасни Бог има потпуно непомешану перихорезу Лица међу собом (њихово међупрожимање)".
6. Тројични догмат био је предмет првих Васељенских Сабора, а светотројична теологија утаначила се у истом периоду особитим доприносом Кападокијских Отаца, који су закључили да:
   • Божанство (υοσια) јесте заједничка суштина Тројице, која сама од себе постоји.
   • Природа или јестество (φυσις) јесте стварност која конституише једно биће.
   • Лице или ипостас (υποστασις) јесте субјекат који поседује и индивидуално прима ту природу.
   • Ипостасни идиоми (ιδιοματα) јесу карактеристике или лична својства ипостаси.
7. Тајна Тројице остаје недокучива. Многи су покушали да нађу представе којима би превазишли такозване логичке контрадикције садржане у тврдњи: "Један Бог у три Лиц или да пронађу логичне доказе тој тврдњи. На пример, за Блаженог Августина, решење да се потврди Тројица у Богу, не негирајући бројно јединство, јесте то да се посматрају три Лица као односи унутар божанскога живота. Ти тројични односи одговарали би односима једнога ја са самим собом, то јест са: сећати се, дознати, љубити. Сам човек који као јединство познаје свој живот, дух и природу, опитује представу идентичности суштине и разлику тројичних односа.

http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=Света_Тројица

 

[java07]

hriscanstvo je u biti monoteisticka religija, ali se vremenom, za potrebe ljudi-vladara, komplikovala i postala polubozja poluljudska.
tako da je danas BOG OTAC, BOG SIN.
"Bog nije rodjen niti je rodio i njemu niko nije ravan"

Isus Hrist je rodjen, sto znaci da je on covjek.
Bozja moc se uvijek javljala ljudima, tak oda je i zacece Marije, bozja moc, odnosno dokaz covjecanstvu da je On uistinu Bog i da ima bozansku moc.
kako je stvorio prvog covjeka od zemlje i vode, tak oje ucinio da Marija zatrudni bez dodira covjeka.

nakon iskrivljavanja Boga i pripisivanja mu druga, sina, nasljednika, opet se javila bozija objava preko Kur'ana i tako u potpunosti zavrsena misija bozije objave.

Kur'an najbolje opisuje Isusa Hrista, njegovu majku i njegovo radjanje kao i misiju koja mu je data od Boga da objavi covjecanstvu.

pokazalo se da obican smrtnik vjeruje, cisto i bez interesa, dok s ureligije, vjere, bozije objave najvise skrnavili vjerski ljudi, prilogadjavajuci ih crkvi i svojoj dominaciji nad obicnim smrtnicima.
primjera ima i danas, sta vjerski sluzbenici prave od vjere i crkve-dzamije.

 

[kosevicnemanja]

Koliko sam upoznat sa Islamom, oni poštuju hrišćane kao ''ljude od knjige'', jer i oni priznaju stari zavjet, dok u novom zavjetu priznaju Isusa i zovu ga Isa, ali ne kao sina božjeg već kao jednog u nizu proroka, a zadnji je Muhamed itd. Dakle, kako su hrišćani digli Isusa na nivo boga, bogočovjeka, sina božjeg, postavlja se pitanje šta je ko u toj gunguli? Šta je bog, šta je duh sveti, isus kao sin božji, jel to neka simbolika? Ako znamo prvu zapovjest da volimo boga i poštujemo ga i da nikoga drugog boga ili božanstvo nemamo, pa što onda poštujemo svece, isusa, anđele i slično....hm, mogao bi bog malo da redefiniše te zapovjedi. Stoga, hrišćanstvo je sve samo ne monoteistička religija. Imamo tu razne bogorodice od ovoga i onoga, razne svece kojima se molimo češće nego bogu, razne anđele zadužene za ovo ili ono...ima ih, monoteističkog mi boga, baš podosta...Svi znamo kad na slavamo počinju da čitaju one svece u molitvi...nikad kraja...pametni domaćini to skrate na ''molim ti se gospode'' i finito...znači hrišćanstvo je politeistička religija

 

[tripo 41]

Хришћанство јесте монотеистичка религија.

 

[DarthShone]

Hriščanstvo jeste Monoteistička religija. Slaveči Sina, slavimo i OCA i Duha Svetoga, BOG je jedan, jedini u TRI OSOBE iste suštine, nedeljiv. Pokušaj ljudi da svojim ograničenim umovima shvate NEOGRANIČENOG BOGA je osuđen na propast i put je u apostazu. Ne jeres, apostazu.