Da li je Bog imao dobre namjere prema čovjeku - svome stvorenju?

[Jurivaka]

Čitajući mnogobrojne biblijske piče, a tamo su navodno zapisana Božija kazivanja, opravdano se može postaviti pitanje: da li je Bog imao dobre namjere prema svom stvorenju - čovjeku? Analizirajući neke primjere Božijeg djelovanja, osnovano se može sumnjati u to. Da se mnogo ne rasplinjujemo, uzmimo samo za primjer endenski vrt, prvobitno boravište prvih ljudi, Adama i Eve. Kao što je u Bibliji opisano, oni su radi grijeha koji su počinili, istjeranai iz tog vrta i zauvijek na čovječanstvu ostavili teret toga grijeha, sa svim posledicama koje iz toga proizilaze.
Dakle, stvorivši Adama i Evu, Bog je stvorio i rajski vrt na Zemlji, u kojem je bilo zasađeno razno voće i povrće, kojim su se ljudi mogli hraniti. Međutim, u tome vrtu je bila zasađena i jabuka, čiji se plododvi nisu smjeli jesti. Što će ta jabuka u rajskom vrtu? Ovo je ključno pitanje kada se želi dati odgovor na pitanje iz naslova ove teme. Zbog čega je bilo potrebno da Bog svoja prva stvorenja stavlja na kušnju? Da je bio pravi brižni otac, ne bi ni pomislio da u dvorištu, u kome se igraju njegova djeca, uzgaja otrovno voće.

 

[Adrian BG]

"u tome vrtu je bila zasađena i jabuka"

Није била јабука, то је католичка догма из 15. века (чини ми се). Нису били у искушењу јер нису ни знали шта је то искушење. Када је змија (читај сотона) дошла и искушала Еву, она је "пала на тесту" иако је пре тога била послушна, као и Адам. Није им ни падало на памет да контрирају Богу за тако небитну ствар, јер нису ни имали злих помисли.

9. И учини Господ Бог, те никоше из земље свакаква дрвећа лепа за гледање и добра за јело, и дрво од живота усред врта и дрво од знања добра и зла. (1.Мојсијева 2)

Одмах затим и Адам показује непослушност из наивности, као и Ева, јер је поверовао у лаж змијину (сотонину) да неће умрети. Када је видео Еву живу, помислио је да Бог лаже, што је и сотонина прва оптужба уопште.

Дакле, могу само на основу овог догађаја и теме Анђели, да повежем да је корен греха зла помисао, тј. грешна мисао која се остварила кроз одрицање (отпадништво).

13. А Господ Бог рече жени: Зашто си то учинила? А жена одговори: Змија ме превари, те једох.

Можда се питаш да ли је Бог зао што нам је поставио дрво које нас води у смрт, али то никако не може бити истина јер не би никада ни окусили са тог дрвета. Превара сотонина је заслужна, али то не оправдава непослушност. Послушност није била присилна, већ се ради о родитељском ауторитету и то сам већ покушао да објасним. Можда сам и успео, нисам сигуран.

22. И рече Господ Бог: Ето, човек поста као један од нас знајући шта је добро шта ли зло; али сада да не пружи руку своју и узбере и с дрвета од живота, и окуси, те до века живи.

Што је доказ да ми можемо да знамо шта је добро или зло, а да при томе не будемо зли (или добри). Ствар је у томе што човек није знао шта је то зло, па сада када зна не може да поднесе тај терет. То смо сами себи сведоци.

 

[peko71]

Da bi shvatio treba da znaš da su koreni zla daleko iznad čovečanstva čak daleko i iznad nivoa anđela. Tako da dolazimo do kosmičkog konflikta a čovečanstvo je na jednoj lestvici ispod anđela. Svi nivoi ili dimenzije koje su ispod one odakle je poteklo zlo su automatski obuhvaćeni tim konfliktom bez obzira što ti nivoi nisu direktni inicijatori konflikta. Tako se zlo proširilo iz duhovne dimenzije na čoveka a samim tim i na nivoe koji su ispod čoveka tj na životinje i još dalje ispod na ćelije organizma koje su obuhvaćene konfliktom itd. Dakle početak zla nije počeo u edenskom vrtu već davno pre toga.
Ne znam odakle ideja da Bog nije znao da će se desiti sve ovako kako se dešava kad biblija jasno govori da je znao. Isaija 48.8. Niti si čuo ni znao i pre ti se uši ne otvoriše jer znao sam da ćeš činiti neveru i da se zoveš prestupnik od utrobe majčine.
Sad ovakvi kao što je Jurivaka dokazuju da je Bog nepravedan ali kad sagledamo kraj ovog konflikta vidimo da Bog iz toga izlazi pravedan zajedno sa mnoštvom ljudi koji su mu verovali. Da li je Bog zaista činio neku nepravdu ( kratkoročno gledano) ne želim da komentarišem znam samo da je On Bog prineo žrtvu ljudima za izmirenje greha. Kao što su nekad ljudi prinosili žrtve Bogu tako je on prineo žrtvu ljudima Isusa za međusobno izmirenje.

Isaija 1.18. Dođite da raščistimo stvari i ja ću vam pomoći da se pomirite sa mnom.....

 

[Isabeleta]

Čitajući mnogobrojne biblijske piče, a tamo su navodno zapisana Božija kazivanja, opravdano se može postaviti pitanje: da li je Bog imao dobre namjere prema svom stvorenju - čovjeku?

Bog je ljubav i covjek je stvoren iz ljubavi. Stvoritelj- stvorenje. Vjecni Bitak naspram konacnom/smrtnom bitku...samo da ne zaboravimo relacije.

Da malo karikiram ovo pitanje s jednim primjerom: loncar (keramicar) uzme glinu /ili blato/, pa napravi lonac, a lonac mu kaze: Sto si me tako lose napravio? :lol:

AdrianBG:
Није била јабука, то је католичка догма из 15. века (чини ми се).

Ne moze Adrian napisati jedan post a da se ne ocese o katolicku crkvu. Procitala sam i tvojih zescih gluposti. E moj brate Adriane, i Bogu si dosadio. smile3

Kakva dogma? Vidi se da nemas pojma o dogmama. Netko od crkvenih otaca (mozda sv. Jeronim) je napisao svoje tumacenje o Knjizi postanka, to je bilo njegovo razmisljanje koje se tada prihvatilo medju narodom. Danas nitko ozbiljan ne govori o jabuci, sve ako je i bila jabuka.
Govorimo o nepovjerenju prvih ljudi prema Bogu, o oholosti, neposluhu i klici sumnje u Bozju ljubav, nakon one famozne recenice: "Otvorit ce vam se oci i bit cete kao bogovi..."

 

[Jurivaka]

"I napravićemo čovjeka prema svome liku i obličju". I bi tako... U ovo bi mogli povjerovati i ateisti... Ako je Bog stvorio čovjeka ovako kako piše u Bibliji - prema svome liku i obličju, onda je stvorio Boga! Uistinu, čovjek i jeste Bog. Gospodar života i smrti, još neko vrijeme, pa će biti gospodar i nad samom prirodom koja ga okružuje.

 

[Adrian BG]

Обличје (по лику/карактеру) и природа није исто. Нећу те исправљати за ово што си написао, знаш и сам да је са хришћанског гледишта лоше, најблаже речено.

Ne moze Adrian napisati jedan post a da se ne ocese o katolicku crkvu. Procitala sam i tvojih zescih gluposti. E moj brate Adriane, i Bogu si dosadio. smile3

Kakva dogma? Vidi se da nemas pojma o dogmama. Netko od crkvenih otaca (mozda sv. Jeronim) je napisao svoje tumacenje o Knjizi postanka, to je bilo njegovo razmisljanje koje se tada prihvatilo medju narodom. Danas nitko ozbiljan ne govori o jabuci, sve ako je i bila jabuka.
Govorimo o nepovjerenju prvih ljudi prema Bogu, o oholosti, neposluhu i klici sumnje u Bozju ljubav, nakon one famozne recenice: "Otvorit ce vam se oci i bit cete kao bogovi..."

Треба да тражим из католичких извора? Нисам ја то рекао што мрзим католике, већ што је то стварно истина. Прича о ЈАБУЦИ је тамо рођена, а у Библији то дрво познавања добра и зла нема име. Спомиње се само смоква да је била у рајском врту. Не постоји: "све и ако је била јабука", јер то дрво исто као и дрво живота остаде у Едему одакле су Адам и Ева протерани.

Можда су глупости за тебе, лако се провери све.

 

[Jurivaka]

Обличје (по лику/карактеру) и природа није исто. Нећу те исправљати за ово што си написао, знаш и сам да је са хришћанског гледишта лоше, најблаже речено.

Šta se tu ima ispravljati? Po liku = fizički izgled. Po obličju = karakter, psiho-mentalni profil. Inače, da nije tako, pisalo bi samo po svome liku. E sad, ako je Bog zaista uradio onako kako je rekao, onda je stvorio svoju kopiju, zar ne?

 

[infamous111]

"I napravićemo čovjeka prema svome liku i obličju". I bi tako... U ovo bi mogli povjerovati i ateisti... Ako je Bog stvorio čovjeka ovako kako piše u Bibliji - prema svome liku i obličju, onda je stvorio Boga! Uistinu, čovjek i jeste Bog. Gospodar života i smrti, još neko vrijeme, pa će biti gospodar i nad samom prirodom koja ga okružuje.

covek je gospodar nicega, mi smo toliko mali i jadni i nemocni da moze sutra da nas nema sve sa nasom planetom najbolje je bilo kad covek nije pokusavao da bude gospodar nicega, cinjenica je sta god je pokusao upropastio je i sebe i druge

 

[Adrian BG]

"onda je stvorio Boga! Uistinu, čovjek i jeste Bog. Gospodar života i smrti, još neko vrijeme, pa će biti gospodar i nad samom prirodom koja ga okružuje."


Ово знаш како се зове када неко изговори, да не понављам стално јер испадам досадан. Ако ја направим андроида, рецимо, који има и физичке карактеристике и софтвер који опонаша човека, јесам ли ја направио човека? Таман посла. Ми имамо Божије карактеристике, али Бог нисмо. Господари планете јесмо, то нам је и дато да будемо (мада то лоше радимо).

 

[Isabeleta]

Šta se tu ima ispravljati? Po liku = fizički izgled. Po obličju = karakter, psiho-mentalni profil. Inače, da nije tako, pisalo bi samo po svome liku. E sad, ako je Bog zaista uradio onako kako je rekao, onda je stvorio svoju kopiju, zar ne?

„Načinimo čovjeka na svoju sliku, sebi slična“.


Imati „sliku“ ili „priliku“ Božju jednostavno znači da smo stvoreni da nalikujemo Bogu.
Ta Božja slika odnosi se na nematerijalni dio čovjeka koje čovjeka odvaja od životinjskoga svijeta, čini ga prikladnim za „vladanje“ koje mu je Bog namijenio i osposobljava ga da komunicira sa svojim Stvoriteljem. Radi se o mentalnoj i moralnoj sličnosti.

Čovjek je bio stvoren kao razumno i voljno biće, što znači da čovjek može razmišljati i izabrati. Time odražava Božji intelekt i slobodu. U pogledu moralnosti, čovjek je bio stvoren pravedan i savršeno nevin, čime je odražavao Božju svetost. Naša savjest je otisak je tog izvornog stanja.

Čovjek je bio stvoren za ljubav i zajedništvo. Time odražava bit Božje naravi, a to je Ljubav i trojstveni život. U Edenskom vrtu, najvažniji čovjekov odnos je bio s Bogom što podrazumijeva zajedništvo s Bogom. Radi ljubavi i zajedništva Bog je stvorio prvu ženu jer „nije dobro da čovjek bude sam“.

Kao dio sličnosti s Bogom, Adam je imao sposobnost donošenja slobodnih odluka. Premda mu je bila dana pravedna narav, Adam je posumnjao u Boga i time "pokvario" Božju sliku u sebi, i tako oštećenu sličnost prenio na svoje potomstvo, uključujući i nas.
Još uvijek nosimo Božju sliku, ali ujedno nosimo ožiljke tog praiskonskog ili istočnog grijeha, a to se očituje u ljudskoj sklonosti na grijeh na duševnom, moralnom, društvenom i fizičkom području.

Ali, čovjek je misterij i još se ne očitova što ćemo biti...