Da li, i u kojij meri ideologije sužavaju ljudski um

[rollmilan]

Znači , da li i u kojoj meri neka ideologija (nacionalizam, komunizam, fašizam itd.) sužava čovekov pogled, njegovu svest u razumevanju stvarnosti .

Umesto prilepljene definicije ideologije dajem link iz Vikipedije (koja jeste diskutabilna);Ideologija - Википедија

--------------------------------------------------
Molim urednika da ispravi nepravilno napisanu reč u naslovu - umesto kojij treba kojoj. Hvala unapred .

 

[100Dinara]

Vrlo zanimljiva tema. Ja mislim da je odgovor potvrdan - ideologije sužavaju pogled na svet; ALI, nije sve baš tako jednostavno. Prvo su neke ideologije restriktivnije od nekih drugih, dok bismo za neke mogli reći da predstavljaju pozitivnu vrednosnu orijentaciju kojoj trebamo težiti (npr. humanizam (ako se on može smatrati ideologijom). Drugo, suženje pogleda na život zavisi i od nivoa verovanja/prihvatanja/"uživljavanja" u ideologiju. Znam ljude koji bi bukvalno ubili za neku ideologiju (recimo srpske nacionaliste), a znam i neke koji podržavaju tu ideologiju ali nisu toliko restriktivni i "zadrti". Dalje, ne smemo zaboraviti da kauzalnost ne ide samo u ovom pravcu: prihvatanje ideologije --> suženje pogleda na svet. Ljudi koji tako zadrto prihvataju ideologije već imaju tu predispoziciju da gledaju na svet kategorijalno i suženo, pa oni i lakše prihvataju ideologije. Vrlo su bitne i karakteristike ličnosti - osobe koje nisu individualisti, koje su visoko autoritativne i sl. lakše će prihvatiti neku ideologiju i s njom se kolektivno identifikovati (npr. "mi komunisti") što još više dovodi do suženja pogleda na svet. Možda bi moj definitivan odgovor bio ovakav - ideologije nisu uzrok suženog pogleda na svet, ali njemu doprinose.

 

[rollmilan]

Dalje, ne smemo zaboraviti da kauzalnost ne ide samo u ovom pravcu: prihvatanje ideologije --> suženje pogleda na svet.

Možda bi moj definitivan odgovor bio ovakav - ideologije nisu uzrok suženog pogleda na svet, ali njemu doprinose.

Između ova dva iskaza postoji kontradiktornost (ovu kontradiktornost ublažava podvučna reč možda) . Moje mišljenje je da je prvi iskaz ispravniji jer postoje osobe koje su zadojene nekom ideologijom od malih nogu tako da ti početni orjentiri (kojih se slepo drže) inhibiraju širi svetonazor i kritičku svest. Naravno ima osoba koji uspevaju tokom života da prevaziđu taj početnički hendikep.

 

[Jurivaka]

Ideologije su idejni pokreti karakteristični za klasna društva i zasnovani na grupnim interesima odrđenog sloja (klase) u društvenim zajednicama. Pošto ih ima, da se izrazim političkim rječnikom, od krajnje desnih do krajnje lijevih, odnosno, od krajnje retrogradnih do naprednih, naprednih u smislu progresivnih ideja koje zastupaju, onda i svijest pripadnika takvih ideologija možemo označiti kao svijet obojenu ideologijom koju zastupaju. E, sad možemo postaviti pitanje, da li je, recimo, retrogradana svijest sužena svijest? Teško da na ovo pitanje može biti afirmativan odgovor. Čak i kada govorimo o onim radikalnim pripadnicima neke ideologije, koji su spremi počiniti najveće zločine u ime i za ideologiju kojoj pripadaju, ne možemo govoriti o ljudima sužene svijesti i uma, nego o ljudima izopačene i isključive svijesti. Sjetimo se šta je ideologija nacizma napravila čovječanstvu. Istovremeno, sjetimo se kava su sve tehnička dostiguća postigli nacistički stručnjaci.

 

[100Dinara]

Hvala što si mi ukazao na ovaj propust. Nisam se baš najbolje izrazio. Ono što sam hteo reći jeste da ideologije samo po sebi nisu glavni razlog što dolazi do toga da ljudi imaju suženi pogled na svet, već prihvatanje ideologije i suženje pogleda na svet imaju zajednički uzrok u interakciji okoline i osobina ličnosti prilikom razvoja. Naravno, kada neko prihvati (npr. nacionalizam) on samo dodatno sužava svoj pogled na svet, i u tome je doprinos te ideologije. U pravu si da su mnogi odgojeni u tom duhu od malena, i retki su (po mom mišljenju) oni koji to mogu da prevaziđu kada odrastu.

 

[besherat]

Mislim da bilo koja ideologija, neminovno dovodi do sužavanja svijesti. Većim priklanjanjem jednoj ideologiji, gubi se objektivna realnost , koja omogućava otvaranje uma za sagledavanje i drugih opcija i načina razmišljanja. Striktno priklanjanje određenoj ideologiji ( npr. pripadnost političkim strankama ), potire individualno razmišljanje i pojedinca utapa u kolektivno mišljenje, iz kojeg nije podobno iskakati. Samim tim se sužava svijest pojedinca, koji postaje igračka moćnika, koji donose odluke umjesto njega. On je tu da sluša. Takav obrazac vlada u komunizmu, religiji, svim političkim partijama i slobodnog duha i zdrave svijesti , može biti samo pojedinac, koji je samostalan i koji se nije svrstao u torove.

 

[rollmilan]

prihvatanje ideologije i suženje pogleda na svet imaju zajednički uzrok u interakciji okoline i osobina ličnosti prilikom razvoja.

Dodao bih da uzroke prihvatanja i odustajanja od ideologije treba tražiti i u interesima i potrebama pojedinca ( ukoliko ovo već nije rečeno pod - u interakciji okoline) . Koliko god čovek bio zagrižen ideologijom nekada dolazi do prelomnih momenata kada su mu ugroženi osnovni egzistencijalni interesi i kada on okerće leđa takvoj ideologiji jer uviđa da ga ona vodi u propast. Naravno to je daleko od njegove fundamentalne promene . Međutim dešava se i obrnuto ; koliko je samo slučajeva kada slobodoumne i autentične osobe postanu konformisti i obični birokratski poslušnici - "Zapravo oni to sve rade zbog dece" kako reče jedan.

 

[100Dinara]

Dodao bih da uzroke prihvatanja i odustajanja od ideologije treba tražiti i u interesima i potrebama pojedinca ( ukoliko ovo već nije rečeno pod - u interakciji okoline) . Koliko god čovek bio zagrižen ideologijom nekada dolazi do prelomnih momenata kada su mu ugroženi osnovni egzistencijalni interesi i kada on okerće leđa takvoj ideologiji jer uviđa da ga ona vodi u propast. Naravno to je daleko od njegove fundamentalne promene . Međutim dešava se i obrnuto ; koliko je samo slučajeva kada slobodoumne i autentične osobe postanu konformisti i obični birokratski poslušnici - "Zapravo oni to sve rade zbog dece" kako reče jedan.

U pravu si i za potrebe i interese a i za to da je sadržano u "interakciji osobina ličnosti i okoline". Mislim da ovde valja spomenuti i Fromov koncept "bekstva od slobode" koji, po mom mišljenju, izvrsno objašnjava podređivanje ljudi autoritetima i prihvatanje ideologija. Ovo je malo duže za objašnjavanje pa dajem link na kojem se može pročitati više o tome (From). Ove tvoje dve poslednje rečenice vrlo su interesantne, i slažem se da (nažalost) dolazi i do toga. No, nemam sada vremena da pišem više o tome pošto idem na put. Sutra naveče ću dopisati to što mislim.

 

[Jurivaka]

Akcenat ove teme je da li idologija sužava ljudski um i ljudsku svijet, a ne zbog čega se ljudi opredjeljuju za jednu ili drugu ideologiju. Istina, i ovo može biti interesantna tema, ima i ovdje interesantnih mišljenja o tome, ali bi težište rasprave trebalo da se zadrži na uticaju ideologije na naš um i naše rasuđivanje.

 

[dumspirospero]

Sam pojam ideologije nam nameće jednu veliku činjenicu, a to je, da ideologija ne prihvata objektovnost. Prosto, neku problematiku ili neko razmišljanje, ideologija posmatra isključivo iz jednog ugla. Ovde se uopšte ne postavlja pitanje stručnosti ili doprinosa ljudi koji slepo prate neku ideologiju, bilo da je u pitanju politička, ideologija nacionalizma ili bilo koja druga ideologija. Već nemogućnost takvih ljudi da šire razmišljaju o nekoj problematici, već isključivo sa svog nekog uskog stanovišta, dolazeći u koliziju sa okolinom, sa jedne strane i preteranog nametanja stavova istoj toj okolini, sa druge strane.
Prema tome, ideologija sužava ljudski um u velikoj meri...do ekstremizma...