- Učlanjen(a)
- 07.07.2014
- Poruka
- 18.400
Gdje mogu pročitati kakve su to ceremonije obavljali slaveći Tamuza? Da nešto naučim, a mogu naučiti i drugi.
Da li Božić ima svoje poreklo u paganskim običajima
- Začetnik teme Golden red
- Datum pokretanja
Gdje mogu pročitati kakve su to ceremonije obavljali slaveći Tamuza? Da nešto naučim, a mogu naučiti i drugi.
VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Najžalosnije je to - što mnogi danas svake godine iznova slave različite praznike pa i Božić o kome je ovde reč, praktikujući obredno ritualnu praksu vezanu za ove praznike, ali im to ne donosi nikakvu duhovnu promenu koju Bog traži od čoveka.
Suština vere je da čovek putem reči Božje i verom u Hrista doživi unutrašnju promenu, da postane novi čovek u Gospodu kršten i nanovorođen Svetim Duhom.
Ako određena aktivnost koju čovek praktikuje u svom životu ne vodi ka ostvarenju ovoga - onda se postavlja pitanje "šta je svrha toga" ma koliko pobude iz kojih se nešto čini bile iskrene, ako one vode ka uspostavljanju žive zajednice sa Bogom i Gospodom Isusom i potpune promene koju Bog čini u čoveku Duhom Svetim, onda one nisu ništa nego prazna forma koja ne donosi nikakve rezultate. - već narodski rečeno "presipanje iz šupljeg u prazno"
Suština vere je da čovek putem reči Božje i verom u Hrista doživi unutrašnju promenu, da postane novi čovek u Gospodu kršten i nanovorođen Svetim Duhom.
Ako određena aktivnost koju čovek praktikuje u svom životu ne vodi ka ostvarenju ovoga - onda se postavlja pitanje "šta je svrha toga" ma koliko pobude iz kojih se nešto čini bile iskrene, ako one vode ka uspostavljanju žive zajednice sa Bogom i Gospodom Isusom i potpune promene koju Bog čini u čoveku Duhom Svetim, onda one nisu ništa nego prazna forma koja ne donosi nikakve rezultate. - već narodski rečeno "presipanje iz šupljeg u prazno"
LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.09.2009
- Poruka
- 8.464
Kakvu to duhovnu promjenu Bog traži od čovjeka? Ako čovjek već živi u "Božijem duhu", poštujući Boga i Božije zakone, kakve su tu promjene potrebne i zašto bi ih Bog tražio? Slavljenje Isusovog rođenja i praktikovanje raznih simboličnih radnji prilagođenih tom slavlju, neće ni u kom slučaju redukovati "Božiji duh" u čovjeku koji na taj način proslavlja Božič, naprotiv, može samo taj duh ojačati.
VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Ne postoji Bozji Duh u ljudima, svet propada sve vise u bezakonju i nemoralu, ljudi praktikuju cistu formu jednom godisnje i potom se vrate svom starom nacinu zivota koji su vodili 365 dana u godini.
Neki cak i u vreme praznika i slava grese, jer smatraju da slavlje mora biti popraéno opijanjem i pevanjem i slusanjem novokomponovanih pesama.
Vera je zivota - odnosno nacin zivota.
Da bi neko bio pravi vernik . on mora spoznati sta stvarno znaci vera i kako ona funkcionise u ljudskom zivotu i iskustvu, odnosno - treba da spozna pravu prirodu posvecenja.
Vera je delotvorna sila kroz koju covek dozivljava natprirodni dozivljaj ili cudo promene u svom bicu koje biblija naziva novorodjenje od Duha Svetoga.
Ovo je ukratko objasnjen u sledecoj analizi:
Pokajte se.. ( jevanđelje po Mateju 3. 2 )
Poruka koju je Jovan krstitelj ( kao onaj koji je pre oko 2000 godina najavio dolazak Isusa Hrista kao spasitelja sveta ) uputio okupljenim ljudima na reci Jordanu u trenutku kada je mnoštvo dolazilo k njemu da se krsti - glasila je "Pokajte se jer se priblići carstvo nebesko"
Apostol Petar je u sličnoj situaciji nakon Hristovog vaskrsenja i uznesenja na nebo - izgovorio sledeće reči okupljenim ljudima u Jerusalimskom hramu:
"Pokajte se dakle, i obratite se da se očistite od greha svojih, da dođu vremena odmaranja od lica Gospodnjeg.
I da pošalje unapred narečenog vam Hrista Isusa, Kog valja dakle nebo da primi do onog vremena kad se sve popravi, što Bog govori ustima svih svetih proroka svojih od postanja sveta" ( dela apostolska 3. 19 - 21 )
Na drugom mestu - razovarajući sa jednim jevrejskim rabinom po imenu Nikodim - Isus je ovom čoveku uputio sledeće reči:
"Odgovori Isus i reče mu: zaista, zaista ti kažem: ako se ko nanovo ne rodi, ne može vidjeti carstva Božijega.
Reče Nikodim njemu: kako se može čovjek roditi kad je star? eda li može po drugi put ući u utrobu matere svoje i roditi se?
Odgovori Isus: zaista, zaista ti kažem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božije.
Što je rođeno od tijela, tijelo je; a što je rođeno od Duha, duh je.
Ne čudi se što ti rekoh; valja vam se nanovo roditi.
Duh diše gdje hoće, i glas njegov čuješ, a ne znaš otkuda dolazi i kuda ide; tako je svaki čovjek koji je rođen od Duha" ( Jovan 3. 3 - 8 )
Ova biblijska poruka o pokajanju - proteže se kroz celo Sveto pismo i jedna je od ključnih tačaka novozavetne vesti o duhovnoj obnovi i opravdanju verom ( ili novorođenju kako je biblija definiše ), koju Bog želi da ostvari u nama, i našom saradnjom sa njim - da nas pripremi za dolazak svog carstva slave.
Pokajanje koje Bog postavlja kao bitan uslov za ulazak u Božje carstvo slave - podrazumeva naše shvatanje da smo grešni i da nam je potreban spasitelj, da sami nismo u stanju da se izborimo sa grehom i grešnim sklonostima koje postoje u nama, a koje se javljaju kao posledica naše telesne grešne prirode koju smo nasledili rođenjem na ovoj zemlji, i da sami po sebi nemamo silu da svoj život uskladimo sa načelima Božje pravde zapisanim u njegovim zapovestima.
"Jer svi sagrešiše i izgubili slavu Božiju" ( Rimljanima poslanica 3. 23 )
"Može li Etiopljanin promeniti kožu svoju ili ris šare svoje? Možete li vi činiti dobro naučivši se činiti zlo?" ( knjiga proroka Jeremije 13. 22 - 23 )
Shvatanjem ove realnost - mi treba da učinimo konkretne korake u svom životu u odnosu na ovo grešno stanje u kome se nalazimo, a to je - da dođemo Bogu verom i da u iskrenoj molitvi zatražimo da nas on povede putem spasenja i duhovne obnove, da deluje na nas i naša srca silom Svetoga Duha koji je upravo dat sa ciljem da u ljudima probudi duh pravog pokajanja i obnovi Božji porušeni moralni lik, da nas zaodene u haljine Hristove pravde i da nam pomogne da svoj život uskladimo sa moralnim principima zapisanim u Božjoj reči i njegovim zapovestima.
Prednost koju Bog danas daje svakom čoveku je ta - da Hristovom pravednošću mi možemo biti potpuno očišćeni od sile greha i dostići savršenstvo kataktera - što će dovesti do toga da potpuno odražavamo Hristov lik.
Hristos nam danas uračunava zasluge svoje žrtve i prolivene krvi i poklanja nam svoju uračunatu pravednost pod uslovom vere i pokajanja, koje podrazumeva priznanje greha i napuštanje svega što je u suprotnosti sa Božjom voljom
Dok nam se datom pravednošću, zahvaljujući njegovoj posredničkoj službi - daje dar Svetoga Duha, koji omogućuje da živimo posvećenim životom u skladu sa načelima Božjeg zakona i da rastemo u milosti, preobražavajući naš život i karakter - dok dostignemo svi savršenstvo u visini mere rasta Hristova.
"Opravdavši se, dakle, verom, imamo mir s Bogom kroz Gospoda svog Isusa Hrista,
Kroz kog i pristup nađosmo verom u ovu blagodat u kojoj stojimo, i hvalimo se nadanjem slave Božije" ( Rimljanima poslanica 5. 1 - 2 )
"Докле достигнемо сви у јединство вере и познање Сина Божијег, у човека савршеног, у меру раста висине Христове" ( Efescima poslanica 4. 13 )
Da bi čovek shvatio ovo opravdanje verom i prirodu promene koju Bog čini u nama - on mora spoznati šta znači pravo obraćenje i prava priroda posvećenja.
Kao što je napomenuto - mi ljudi nismo u mogućnosti da sami sebe promenimo i da živimo u skladu sa Božjom voljom, jer se rađamo grešni i u nama se bore različite strasti naše pale grešne prirode koju smo nasledili padom prvih ljudi Adama i Jeve.
Jedino Bog može da nas promeni delujući na nas i naše biće svojom preporađajućom silom Svetoga Duha koji u nama obnavlja porušeni Božji lik, pod uslovom da verom primimo Isusa kao ličnog spasitelja, da predamo svoju volju u njegove ruke i dopustimo Duhu Svetome da deluje na naša srca i misli i da nas promeni, - jer je Bog tako i obećao, samo ako to želimo i zatražimo od njega:
"Zato još govori Gospod: Obratite se k meni svim srcem svojim i posteći i plačući i tužeći.
I razderite srca svoja, a ne haljine svoje, i obratite se ka Gospodu Bogu svom, jer je milostiv i žalostiv, spor na gnev i obilan milosrđem i kaje se oda zl" ( knjiga proroka Joila 2. 12 - 13 )"I pokropiću vas vodom čistom, i bićete čisti; ja ću vas očistiti od svih nečistota vaših i od svih gadnih bogova vaših.
I daću vam novo srce, i nov ću duh metnuti u vas, i izvadiću kameno srce iz tela vašeg, i daću vam srce mesno.
I duh svoj metnuću u vas, i učiniću da hodite po mojim uredbama i zakone moje da držite i izvršujete" ( knjiga proroka Jezekilja 36. 25 - 27 )
Iz tog razloga - Bog na je dao svoju pisanu reč, putem koje se on obraća čoveku i kroz koju deluje sila Duha Svetoga i vodi čoveka ka Bogu i, u čemu se ostvaruje i čovekovo obraćenje i proces posvećenja.
"I budući da iz malena umeš sveta pisma, koja te mogu umudriti na spasenje u Hristu Isusu.
Sve je pismo od Boga dano, i korisno za učenje, za karanje, za popravljanje, za poučavanje u pravdi,
Da bude savršen čovek Božji, za svako dobro delo pripravljen" ( 2 poslanica Timotiju 3. 15 - 17 )
Prava priroda pokajanja, obraćenja i posvećenja koje Bog čini u nama svojim Svetim Duhom, se sastoje u tome - da čovek čitanjem ili pak sliušanjem reči Božje - biva Svetim Duhom osvedočen u svoju grešnost i da mu je potreban spasitelj.
Ako se ne usprotivi ovoj sili osvedočenja - on biva pokrenut da učini konkretne korake ka Bogu i da u pokajničkoj molitvi prizna svoju nemoć da se sam izbori sa grehom, i da traži silu od Boga i Božansko prosvetljenje da od tog trenutka živi jednim novim životom u zajednici sa Bogom.
U tom trenutku - čovek možda oseća sav teret greha koji je na njegovim plećima i žestinu borbe sa starom grešnom prirodom, ali u skladu sa njegovom iskrenošću i ozbiljnošću namere a ne pokrenut trenutnim pobudama i osećanjima, daje mu se sila Svetoga Duha i Božansko prosvetljenje.
Drugim rečima - čovek biva u trenutku ispunjen silom Božjom koja u njemu proizvodi manifestacije istinskog oslobođenja od greha i njegove sile, koje čovek oseća u svakom deliću svoga bića.
Njegovo srce u trenutku biva omekšano i ispunjeno neizrecivom ljubavlju, radošću i nebeskim mirom, i on u tim trenutcima možda i sa suzama zahvaljuje Bogu na njegovoj ljubavi koju je iskazao prema grešniku koji se kaje.
Čovek koji doživi ovakvo iskustvo - on nastavlja dalje kroz život velikim koracima i novom silom koja je u njemu, svakoga dana rastući u veri, čitanjem reči Božje i kroz molitvu, zahvaljivanjem i radom za druge.
Ovako obraćeni čovek - rađa duhovne rodove i živi jednim novim životom bez greha, svakoga dana rastući u veri i poznanju Božje volje.
"Ili ne znate da svi koji se krstismo u Isusa Hrista, u smrt Njegovu krstismo se?
Tako se s Njim pogrebosmo krštenjem u smrt da kao što usta Hristos iz mrtvih slavom Očevom, tako i mi u novom životu da hodimo.
Jer kad smo jednaki s Njim jednakom smrću, bićemo i vaskrsenjem;
Znajući ovo da se stari naš čovek razape s Njime, da bi se telo grešno pokvarilo, da više ne bismo služili grehu.
Jer koji umre oprosti se od greha.
A ako umresmo s Hristom, verujemo da ćemo i živeti s Njim,
Znajući da Hristos usta iz mrtvih, već više ne umire; smrt više neće ovladati njime.
Jer šta umre, grehu umre jedanput; a šta živi, Bogu živi.
Tako i vi, dakle, držite sebe da ste mrtvi grehu a živi Bogu u Hristu Isusu Gospodu našem.
Da ne caruje, dakle, greh u vašem smrtnom telu, da ga slušate u slastima njegovim;
Niti dajte udova svojih grehu za oružje nepravde; nego dajte sebe Bogu, kao koji ste živi iz mrtvih, i ude svoje Bogu za oružje pravde" ( Rimljanima poslanica 6. 3 - 13 )
"A poznata su dela telesna, koja su preljubočinstvo, kurvarstvo, nečistota, besramnost,
Idolopoklonstvo, čaranja, neprijateljstva, svađe, pakosti, srdnje, prkosi, raspre, sablazni, jeresi, Zavisti, ubistva, pijanstva, žderanja, i ostala ovakva za koja vam napred kazujem kao što i kazah napred, da oni koji tako čine neće naslediti carstvo Božije.
A rod je duhovni ljubav, radost, mir, trpljenje, dobrota, milost, vera, Krotost, uzdržanje" ( Galatima poslanica 5. 19 - 22 )
Bog će ovakvog čoveka voditi i kroz svakodnevno predanje svoje volje njemu iz trenutka u trenutak - u čoveku izgraditi savršeni moralnoi lik i time ga pripremiti za Hristov dolazak i život neprolazne sreće u njegovom carstvu slave.
Ovakav čovek će u svakom trenutku života biti na slavu Bogu a na blagoslov svojim bližnjima i ljudima koji ga okružuju, težeći da u službi za Boga - svim ljudima sa kojima dolazi u dodir prenese jevandjelje - radosnu vest o spasenju u Isusu Hristu.
IZVOR: blogspot - hristosdolazi.
Neki cak i u vreme praznika i slava grese, jer smatraju da slavlje mora biti popraéno opijanjem i pevanjem i slusanjem novokomponovanih pesama.
Vera je zivota - odnosno nacin zivota.
Da bi neko bio pravi vernik . on mora spoznati sta stvarno znaci vera i kako ona funkcionise u ljudskom zivotu i iskustvu, odnosno - treba da spozna pravu prirodu posvecenja.
Vera je delotvorna sila kroz koju covek dozivljava natprirodni dozivljaj ili cudo promene u svom bicu koje biblija naziva novorodjenje od Duha Svetoga.
Ovo je ukratko objasnjen u sledecoj analizi:
Pokajte se.. ( jevanđelje po Mateju 3. 2 )
Poruka koju je Jovan krstitelj ( kao onaj koji je pre oko 2000 godina najavio dolazak Isusa Hrista kao spasitelja sveta ) uputio okupljenim ljudima na reci Jordanu u trenutku kada je mnoštvo dolazilo k njemu da se krsti - glasila je "Pokajte se jer se priblići carstvo nebesko"
Apostol Petar je u sličnoj situaciji nakon Hristovog vaskrsenja i uznesenja na nebo - izgovorio sledeće reči okupljenim ljudima u Jerusalimskom hramu:
"Pokajte se dakle, i obratite se da se očistite od greha svojih, da dođu vremena odmaranja od lica Gospodnjeg.
I da pošalje unapred narečenog vam Hrista Isusa, Kog valja dakle nebo da primi do onog vremena kad se sve popravi, što Bog govori ustima svih svetih proroka svojih od postanja sveta" ( dela apostolska 3. 19 - 21 )
Na drugom mestu - razovarajući sa jednim jevrejskim rabinom po imenu Nikodim - Isus je ovom čoveku uputio sledeće reči:
"Odgovori Isus i reče mu: zaista, zaista ti kažem: ako se ko nanovo ne rodi, ne može vidjeti carstva Božijega.
Reče Nikodim njemu: kako se može čovjek roditi kad je star? eda li može po drugi put ući u utrobu matere svoje i roditi se?
Odgovori Isus: zaista, zaista ti kažem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božije.
Što je rođeno od tijela, tijelo je; a što je rođeno od Duha, duh je.
Ne čudi se što ti rekoh; valja vam se nanovo roditi.
Duh diše gdje hoće, i glas njegov čuješ, a ne znaš otkuda dolazi i kuda ide; tako je svaki čovjek koji je rođen od Duha" ( Jovan 3. 3 - 8 )
Ova biblijska poruka o pokajanju - proteže se kroz celo Sveto pismo i jedna je od ključnih tačaka novozavetne vesti o duhovnoj obnovi i opravdanju verom ( ili novorođenju kako je biblija definiše ), koju Bog želi da ostvari u nama, i našom saradnjom sa njim - da nas pripremi za dolazak svog carstva slave.
Pokajanje koje Bog postavlja kao bitan uslov za ulazak u Božje carstvo slave - podrazumeva naše shvatanje da smo grešni i da nam je potreban spasitelj, da sami nismo u stanju da se izborimo sa grehom i grešnim sklonostima koje postoje u nama, a koje se javljaju kao posledica naše telesne grešne prirode koju smo nasledili rođenjem na ovoj zemlji, i da sami po sebi nemamo silu da svoj život uskladimo sa načelima Božje pravde zapisanim u njegovim zapovestima.
"Jer svi sagrešiše i izgubili slavu Božiju" ( Rimljanima poslanica 3. 23 )
"Može li Etiopljanin promeniti kožu svoju ili ris šare svoje? Možete li vi činiti dobro naučivši se činiti zlo?" ( knjiga proroka Jeremije 13. 22 - 23 )
Shvatanjem ove realnost - mi treba da učinimo konkretne korake u svom životu u odnosu na ovo grešno stanje u kome se nalazimo, a to je - da dođemo Bogu verom i da u iskrenoj molitvi zatražimo da nas on povede putem spasenja i duhovne obnove, da deluje na nas i naša srca silom Svetoga Duha koji je upravo dat sa ciljem da u ljudima probudi duh pravog pokajanja i obnovi Božji porušeni moralni lik, da nas zaodene u haljine Hristove pravde i da nam pomogne da svoj život uskladimo sa moralnim principima zapisanim u Božjoj reči i njegovim zapovestima.
Prednost koju Bog danas daje svakom čoveku je ta - da Hristovom pravednošću mi možemo biti potpuno očišćeni od sile greha i dostići savršenstvo kataktera - što će dovesti do toga da potpuno odražavamo Hristov lik.
Hristos nam danas uračunava zasluge svoje žrtve i prolivene krvi i poklanja nam svoju uračunatu pravednost pod uslovom vere i pokajanja, koje podrazumeva priznanje greha i napuštanje svega što je u suprotnosti sa Božjom voljom
Dok nam se datom pravednošću, zahvaljujući njegovoj posredničkoj službi - daje dar Svetoga Duha, koji omogućuje da živimo posvećenim životom u skladu sa načelima Božjeg zakona i da rastemo u milosti, preobražavajući naš život i karakter - dok dostignemo svi savršenstvo u visini mere rasta Hristova.
"Opravdavši se, dakle, verom, imamo mir s Bogom kroz Gospoda svog Isusa Hrista,
Kroz kog i pristup nađosmo verom u ovu blagodat u kojoj stojimo, i hvalimo se nadanjem slave Božije" ( Rimljanima poslanica 5. 1 - 2 )
"Докле достигнемо сви у јединство вере и познање Сина Божијег, у човека савршеног, у меру раста висине Христове" ( Efescima poslanica 4. 13 )
Da bi čovek shvatio ovo opravdanje verom i prirodu promene koju Bog čini u nama - on mora spoznati šta znači pravo obraćenje i prava priroda posvećenja.
Kao što je napomenuto - mi ljudi nismo u mogućnosti da sami sebe promenimo i da živimo u skladu sa Božjom voljom, jer se rađamo grešni i u nama se bore različite strasti naše pale grešne prirode koju smo nasledili padom prvih ljudi Adama i Jeve.
Jedino Bog može da nas promeni delujući na nas i naše biće svojom preporađajućom silom Svetoga Duha koji u nama obnavlja porušeni Božji lik, pod uslovom da verom primimo Isusa kao ličnog spasitelja, da predamo svoju volju u njegove ruke i dopustimo Duhu Svetome da deluje na naša srca i misli i da nas promeni, - jer je Bog tako i obećao, samo ako to želimo i zatražimo od njega:
"Zato još govori Gospod: Obratite se k meni svim srcem svojim i posteći i plačući i tužeći.
I razderite srca svoja, a ne haljine svoje, i obratite se ka Gospodu Bogu svom, jer je milostiv i žalostiv, spor na gnev i obilan milosrđem i kaje se oda zl" ( knjiga proroka Joila 2. 12 - 13 )"I pokropiću vas vodom čistom, i bićete čisti; ja ću vas očistiti od svih nečistota vaših i od svih gadnih bogova vaših.
I daću vam novo srce, i nov ću duh metnuti u vas, i izvadiću kameno srce iz tela vašeg, i daću vam srce mesno.
I duh svoj metnuću u vas, i učiniću da hodite po mojim uredbama i zakone moje da držite i izvršujete" ( knjiga proroka Jezekilja 36. 25 - 27 )
Iz tog razloga - Bog na je dao svoju pisanu reč, putem koje se on obraća čoveku i kroz koju deluje sila Duha Svetoga i vodi čoveka ka Bogu i, u čemu se ostvaruje i čovekovo obraćenje i proces posvećenja.
"I budući da iz malena umeš sveta pisma, koja te mogu umudriti na spasenje u Hristu Isusu.
Sve je pismo od Boga dano, i korisno za učenje, za karanje, za popravljanje, za poučavanje u pravdi,
Da bude savršen čovek Božji, za svako dobro delo pripravljen" ( 2 poslanica Timotiju 3. 15 - 17 )
Prava priroda pokajanja, obraćenja i posvećenja koje Bog čini u nama svojim Svetim Duhom, se sastoje u tome - da čovek čitanjem ili pak sliušanjem reči Božje - biva Svetim Duhom osvedočen u svoju grešnost i da mu je potreban spasitelj.
Ako se ne usprotivi ovoj sili osvedočenja - on biva pokrenut da učini konkretne korake ka Bogu i da u pokajničkoj molitvi prizna svoju nemoć da se sam izbori sa grehom, i da traži silu od Boga i Božansko prosvetljenje da od tog trenutka živi jednim novim životom u zajednici sa Bogom.
U tom trenutku - čovek možda oseća sav teret greha koji je na njegovim plećima i žestinu borbe sa starom grešnom prirodom, ali u skladu sa njegovom iskrenošću i ozbiljnošću namere a ne pokrenut trenutnim pobudama i osećanjima, daje mu se sila Svetoga Duha i Božansko prosvetljenje.
Drugim rečima - čovek biva u trenutku ispunjen silom Božjom koja u njemu proizvodi manifestacije istinskog oslobođenja od greha i njegove sile, koje čovek oseća u svakom deliću svoga bića.
Njegovo srce u trenutku biva omekšano i ispunjeno neizrecivom ljubavlju, radošću i nebeskim mirom, i on u tim trenutcima možda i sa suzama zahvaljuje Bogu na njegovoj ljubavi koju je iskazao prema grešniku koji se kaje.
Čovek koji doživi ovakvo iskustvo - on nastavlja dalje kroz život velikim koracima i novom silom koja je u njemu, svakoga dana rastući u veri, čitanjem reči Božje i kroz molitvu, zahvaljivanjem i radom za druge.
Ovako obraćeni čovek - rađa duhovne rodove i živi jednim novim životom bez greha, svakoga dana rastući u veri i poznanju Božje volje.
"Ili ne znate da svi koji se krstismo u Isusa Hrista, u smrt Njegovu krstismo se?
Tako se s Njim pogrebosmo krštenjem u smrt da kao što usta Hristos iz mrtvih slavom Očevom, tako i mi u novom životu da hodimo.
Jer kad smo jednaki s Njim jednakom smrću, bićemo i vaskrsenjem;
Znajući ovo da se stari naš čovek razape s Njime, da bi se telo grešno pokvarilo, da više ne bismo služili grehu.
Jer koji umre oprosti se od greha.
A ako umresmo s Hristom, verujemo da ćemo i živeti s Njim,
Znajući da Hristos usta iz mrtvih, već više ne umire; smrt više neće ovladati njime.
Jer šta umre, grehu umre jedanput; a šta živi, Bogu živi.
Tako i vi, dakle, držite sebe da ste mrtvi grehu a živi Bogu u Hristu Isusu Gospodu našem.
Da ne caruje, dakle, greh u vašem smrtnom telu, da ga slušate u slastima njegovim;
Niti dajte udova svojih grehu za oružje nepravde; nego dajte sebe Bogu, kao koji ste živi iz mrtvih, i ude svoje Bogu za oružje pravde" ( Rimljanima poslanica 6. 3 - 13 )
"A poznata su dela telesna, koja su preljubočinstvo, kurvarstvo, nečistota, besramnost,
Idolopoklonstvo, čaranja, neprijateljstva, svađe, pakosti, srdnje, prkosi, raspre, sablazni, jeresi, Zavisti, ubistva, pijanstva, žderanja, i ostala ovakva za koja vam napred kazujem kao što i kazah napred, da oni koji tako čine neće naslediti carstvo Božije.
A rod je duhovni ljubav, radost, mir, trpljenje, dobrota, milost, vera, Krotost, uzdržanje" ( Galatima poslanica 5. 19 - 22 )
Bog će ovakvog čoveka voditi i kroz svakodnevno predanje svoje volje njemu iz trenutka u trenutak - u čoveku izgraditi savršeni moralnoi lik i time ga pripremiti za Hristov dolazak i život neprolazne sreće u njegovom carstvu slave.
Ovakav čovek će u svakom trenutku života biti na slavu Bogu a na blagoslov svojim bližnjima i ljudima koji ga okružuju, težeći da u službi za Boga - svim ljudima sa kojima dolazi u dodir prenese jevandjelje - radosnu vest o spasenju u Isusu Hristu.
IZVOR: blogspot - hristosdolazi.
Neće duh ojačati nekim upražnjavanjem običaja već utvrđivanjem u veri a vera se otvrđuje rečju Božjom. U Božjoj reči nema tih obrada kao pozitivnih stvari. Možemo naći u Sz upozorenja da se ne čini od drveta kip niti u nečije slavlje podiže slika ili kip.
Sečenje drveta i unošenje istog i prskanje vodom i spaljivanje nema nikakve veze sa radošću rođenja to je čisti paganizam.
Kićenje drveća i unošenje slame u domove takođe nema ništa sa slavljenjem rođenja Isusovog.
Pastirima je rečeno RADUJTE SE i ako neko podari nekome nešto u znaku radosti neka je ali ono ostalo nije opravdano i ono datira od davnina te se sprovodi pod izgovorom kao slavljenje Isusovog rođenja.
Promene koje Bog traži su okretanje prema bližnjem i odbacivanje paganskih obreda.
Bog je kroz istoriju pokazao da ga paganski običaji draže.
A ko ih onda osvedočava o grehu i sudu?
VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Mozda se nisam najjasnije izrazio.
Nema Duha u smislu posvecenja, odnosno - on ne moze biti u srcu u kome je prisutan greh.
Duh radi na srcu i osvedocava ljude u greh, ali on nece nikoga na silu navesti da se preda Bogu sto bi dovelo do ispunjenja ili krstenja Duhom.
Nema Duha u smislu posvecenja, odnosno - on ne moze biti u srcu u kome je prisutan greh.
Duh radi na srcu i osvedocava ljude u greh, ali on nece nikoga na silu navesti da se preda Bogu sto bi dovelo do ispunjenja ili krstenja Duhom.
LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.09.2009
- Poruka
- 8.464
Nije ni rečeno da se isključivo upražnjavanjem običaja jača Božiji duh u čovjeku, već je rečeno da se upražnjavanjem tih običaja taj duh neće promijeniti niti redukovati. I dabome, to može itekako biti poticaj i za jačanja vjere, pa samim tim i "Božijeg duha" u čovjeku.
VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
To je pitanje, jer ako ono sto covek cini cak i nesvesno ima mnogobozacke elemente - tada to moze biti prokletstvo a ne blagoslov, jer Biblija zabranjuje mesanje sa mnogobostvom.
"Не вуците у туђем јарму невјерника; јер шта има правда с безакоњем? или какву заједницу има видјело с тамом?
Како ли се слаже Христос с Велијаром? или какав дијел има вјерни с невјерником?
Или како се удара црква Божија с идолима? Јер сте ви цркве Бога живога, као што рече Бог: уселићу се у њих, и живљећу у њима, и бићу им Бог, и они ће бити мој народ.
Зато изиђите између њих и одвојте се, говори Господ, и не дохватајте се до нечистоте, и ја ћу вас примити,
И бићу вам отац, и ви ћете бити моји синови и кћери, говори Господ сведржитељ" ( 2 Korincanima 6. 14 - 18 )
Druga zapovest kaze:
"Jа сам Господ Бог твој, који сам те извео из земље Мисирске, из дома ропскога.
Немој имати других богова уза ме" ( 2 Mojsijeva 20. 2 - 3 )
- Učlanjen(a)
- 07.07.2014
- Poruka
- 18.400
Pogani su se klanjali svojim božanstvima, u Bibliji također imamo klanjanje Bogu. Pogani su molili uzdignutih ruku, u Bibliji također imamo molitve uzdignutih ruku. Pogani su se izuvali na svojim svetim mjestima, u Bibliji također imamo praksu izuvanja na svetom mjestu. Pogani su prinosili žrtve bez mane, u Bibliji imamo prinošenje žrtve bez mane. Pogani su prinosili prvine svojim božanstvima, u Bibliji također imamo prinošenje prvina Bogu. Mogli bismo još nabrajati, ali nema potrebe. Po svemu gore nabrojanome i po kriteriju "napadača na Božić", Biblija bi bila najpoganskija knjiga i biblijska praksa bi bila tipična poganska praksa. Naravno da je ovakvo njihovo razmišljanje nakaradno. Slavimo li neko pogansko božanstvo, ili slavimo Boga Stvoritelja u kojega vjeruju kršćani, ne ovisi o "rekvizitima" slavljenja, nego o onome koga slavimo.
VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Da, ali ako nesto ima mnogobozacko poreklo - onda ne treba ciniti takav kompromis.
To je upravo problem postojanja toliko razlicitih crkava, organizacija i pokreta, jer svi nesto cine u ime Boga trazeci izgovor za to.
Onda mi mozemo sve ciniti u ime Boga, jer nema razlike.
Ima toliko razlicitih pokreta koji cine mnoge gnusne stvari i to u ime Boga - da je to ne primereno i pominjati na ovom mestu.
Mozemo izmisliti bilo kakvu radnju i to pripisati Bogu i sluzbi njemu.
Zato je biblijski put jedino ispravan put.
"Tako kaze Gospod "treba da bude princip jednog Hriscanina.
Sto se tice Bozica - u vezi toga je jasno da je mnogobozackog porekla, i da je kasnije prekrsten u Hriscanski praznik posvecen Hristovom rodjenju.
To je upravo problem postojanja toliko razlicitih crkava, organizacija i pokreta, jer svi nesto cine u ime Boga trazeci izgovor za to.
Onda mi mozemo sve ciniti u ime Boga, jer nema razlike.
Ima toliko razlicitih pokreta koji cine mnoge gnusne stvari i to u ime Boga - da je to ne primereno i pominjati na ovom mestu.
Mozemo izmisliti bilo kakvu radnju i to pripisati Bogu i sluzbi njemu.
Zato je biblijski put jedino ispravan put.
"Tako kaze Gospod "treba da bude princip jednog Hriscanina.
Sto se tice Bozica - u vezi toga je jasno da je mnogobozackog porekla, i da je kasnije prekrsten u Hriscanski praznik posvecen Hristovom rodjenju.