Citati književnih dela

[sendi]

"Medjutim,ponekad huk samoce prelazi u tutnjavu koja cini nesnosnim ono sto najvise zelim-tisinu"

"U fioci pisaceg stola jos cuvam ta bezlicna,unapred pripremljena pisma.Sakupio sam ih i povezao u knjigu koju tu i tamo procitam-tek tako,da bih se utesio,da bih razmisljao o svireposti sudbine,da bih prizvao u secanje neizmernu tugu proslih dana i uporedio je sa jos groznijom tugom sadasnjice."

"Ali meni je izgledalo besmisleno da ta luda devojkanije shvatila prostu stvar:to jest,da ja nisam sposoban da osetim istinsku ljubav prema njoj,kao uostalom ni prema kojoj drugoj zeni.Iz neplemenitih pobuda koje sam vec obrazlozio,ali dobrim delom i zbog toga sto sam odlucio da izbegnem fatalne posledice tog oblika samoubistva,kako sam tada mislio,olicenog u zaljubljenost ili,jos gore,u ljubav"

"Jer nema nicega strasnijeg od sveta samoce-a ona je,kao i ja,mozda najusamljenija osoba na svetu,najusamljenija osoba koja hoda zemljom.Zivot je carstvo nistavila,neizmerna praznina koja se moze ispuniti samo ljubavlju.Zato nema niceg okrutnijeg od toga da budemo razdvojeni od onoga koga volimo"

Jevrejska mlada - Luidji Gvarnijeri

 

[erinija]

Uživanja koja je imao sa mnom činiće mu se sada još privlačnija, jer sam ga bila pustila da se muči svojom žudnjom. Ponizila sam ga do skota pre no što sam klonula, pa čemu sad ovaj prekor kojim bunim samu sebe? I on je bio samo slučaj, da bih najposle opet zadovoljila tu potrebu duše koja mi se stalno vraća, da se uzvisim, da čeznem. Nisam više mogla da odolim toj želji, a ne njegovim pogledima. Nikad me neće zaboraviti. Voleće me, jer sam svirepa. U njegovoj uspomeni ne samo moje bele grudi, nego i moja nepristupačnost biće znaci savršenstva i, skoro, božanstva. Patiće, ne samo zato što neće moći da uživa sa mnom časove ludila i zanosa, nego i zato što neće znati, bez mene, čime više da zavara dušu.

Miloš Crnjanski Kap španske krvi

 

[sendi]

"Pravi umetnici su uvek u radikalnom sukobu s tendencijama savremenika te su,dakle,najmanje podobni da zanju priznanja.Pravi umetnici gaje duboku odvratnost prema svemu sto je efemerno,kratkotrajno-svemu onome sto je danas znacajno,a sutra to nece biti.Elem,sasvim je sigurno da usamljenost,pa cak ni siromastvo,ne mogu naskoditi nepatvorenom talentu.Stavise,talenat se tako kali i u njemu se razgara ona sveta strast koja se radja iz zelje da se trijumfuje nad protivljenjem sveta."

"...Ali mozda je bas to cutanje najstrasnije od svega.Nikada ne pricamo o onome sto je za nas zaista vazno.Svi mi imamo tajne koje nikome ne otkrivamo,cak ni onima koji su nam najblizi-ponekada cak ni sebi samima."

"...No najnepredvidljivije posledice-bas one koje ni u snu ne bismo mogli da zamislimo,skoro uvek su plod takvih neplaniranih postupaka."

Jevrejska mlada - Luidji Gvarnijeri

 

[Andjela 7]

Kad bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo marioneta,
i podario mi komadic zivota,
moguce je da ne bih kazao sve sto mislim,
ali nesumnjivo bih mislio sve sto kazem.
Stvari bih cenio, ne po onome sto vrede, vec po onome sto znace.
Spavao bih manje, sanjao vise,
shvatio sam da da svaki minut koji provedemo zatvorenih ociju gubimo sezdeset sekundi svetlosti.
Hodao bih kad drugi zastanu,
budio se dok ostali spavaju.
Slusao bih kada drugi govore, i kako bih uzivao u sladoledu od cokolade.
Kada bi mi Bog podario komadic zivota, oblacio bih se jednostavno, izlagao potrbuske suncu, ostavljajuci otkrivenim ne samo telo vec i dusu.
Boze moj, kada bih imao srce ispisivao bih svoju mrznju na ledu, i cekao da izgreje sunce.
Slikao bih Van Gogovim snom, na zvezdama jednu benedetijevu poemu, a Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenadu u casu svitanja.
Zalivao bih ruze suzama, da bih osetio bol njihovih bodlji i strastveni poljubac njihovih latica...
Boze moj, kada bih imao jedan komadic zivota...
Ne bih pustio da prodje ni jedan dan, a da ne kazem ljudima koje volim da ih volim.
Uveravao bih svaku zenu i svakog muskarca da su mi najblizi i ziveo zaljubljen u ljubav.
Dokazivao bih ljudima koliko grese kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju.
Deci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama nauce da lete.
Stare bih poucavao da smrt ne dolazi sa staroscu, vec sa zaboravom.
Toliko sam stvari naucio od vas ljudi...Naucio sam da citav svet zeli da zivi na vrhu planine. a da ne zna da je istinska sreca u nacinu savladavanja litica.
Shvatio sam da kada tek rodjeno dete stegne svojom malom sakom, po prvi put prst svog oca, da ga je uhvatio zauvek.
Naucio sam da covek ima pravo da gleda drugog odozgo jedino kada treba da mu ppomogne da se uspravi.
Toliko sam toga mogao da naucim od vas, premda mi to nece biti od vece koristi, jer kada me budu spakovali u onaj sanduk, ja cu nazalost poceti da umirem...


Gabrijel Garsija Markes

 

[Darija 95]

"Za ljubav, ne za mrznju ja sam stvorena."
Antigona, Sofokle.

 

[sendi]

"Osećam danas da je moje srce osamljeno. Zato u vrt odoh da te susretnem. Upropastih život svoj, da bih ti mogao doci u mirise cveća i zvuk harmoničnosti. Lovorovo lišće navlažila kiša rosulja pevajući tužni rekvijem. Kap pre nego padne drhtavo želi da me pozdravi. Prolazim stazama gde sam toliko o tebi sanjao, ne bi li štogod tvoga susreo. Neka tuga obara svaki pup, a ti kao sena nad mojim lebdiš snom. Tuga zasenila tvoje oci u mojoj duši, sanjom zasenila pa zato plaču. Ginem. I suton sve jače osutonio pa senama svojim želi da bol progonstva ispije. I da stabla jesen osete, ja na njih sipem svoju dušu i snove im sušim. Tek sada jedva uspomena diše prepuna gorčine k'o prikaza sunčanih smiraja iza planine."

 

[Andjela 7]

Ne molim Te, Gospode za cuda i vidjenja, nego za snagu u svakodnevnom zivotu.
Nauci me umecu malih koraka.
Ucini me sigurnim u razdvajanju vremena. Obdari me osjetljivošcu da odredim što je veoma važno,a što manje važno.
Molim te za razum da odredim suzdržanost i mjeru,
da kroz život ne klizim, vec da razumno odredujem dnevni raspored,da primetim svjetlost i vrhunce, da s vremenom na vreme nadjem vremena za ljepotu, umetnost i kulturu.
Dozvoli mi da spoznam da snovi o prošlosti i buducnosti ne vode daleko.Pomozi mi da dobro delujem neposredno,da sadašnji trenutak prepoznam kao najvažniji.
Sacuvaj me naivnog stava da u životu mora sve dobro proteci.Obdari me treznom spoznajom da su teškoce,neuspesi i udarci stalni pratioci života- uz koje rastemo i zrijemo.
Podsjeti me da srce cesto zamucuje razum.
U pravom mi trenutku pošalji prijatelje koji ce mi strpljivo reci istinu.
Uvijek cu Tebi i ljudima pustiti da mi govore. Istinu ne možemo reci sami sebi, ona nam biva kazivana.
Ti znaš koliko nam treba prijateljstvo. Daj mi da budem dorastao tom najljepšem, najzahevnijem i najosetljivijem daru.
Daj mi dovoljno mašte da u pravom trenutku,na pravu adresu uputim paketic dobrote uz popratno pismo ili bez njega.
Stvori od mene covjeka koji ce brazditi duboko poput broda, kako bi dotakao i one koji su "ispod".
Oslobodi me straha da propuštam život. Ne daj mi ono što želim, vec ono što mi treba.
Nauci me umijeu malih koraka.

Antoine de Saint-Exupéry (Umijece malih koraka)

 

[sendi]

"...Uvek obuzeta nelagodom,uvek neprilagodjena,uvek na rubu katastrofe.U tom trenutku bila je zanosna.A ja sam i dalje bio onaj isti - nesposoban da se raskravim,da se prepustim,da se predam osecanjima i strasti.Ziveo sam u proslosti ili u buducnosti,sbejedno,uvek sam bezao od sadasnjosti."

"U onome sto zovemo ljubav,ili smo saucesnici bez ostatka ili potpuni tudjinci,a sva srednja resenja - koja zanemaruju tu apsolutnu,bezumnu predanost - osudjena su na propast,na krhkost,na rasipanje."

"Medjutim,iskustvo me je naucilo da istina,ako i postoji,moze da iskrsne samo iz zbrke i haosa.Istina je uvek mnogo neverovatnija od izmisljene price,jer izmisljena prica mora da bude verodostojna,dok zivot lako moze bez doslednosti i logike."

"Na tren sam,i sam iznenadjen,pomislio da kod zena postoje neodoljive drazi koje su mnogo privlacnije od savrsene lepote - kao sto je,na primer,izgubljeni pogled one koja nigde ne pripada,koja je ispunjena nelagodom,prepustena sudbini."

"...Medjutim,ovo je bio redak trenutak neocekivanog primirja koji nam,katkada,biva poklonjen u potmuloj bici sa zivotom.Jedan od onih trenutaka kada nam se cini da sreca nije nista nedostizniji ni gresniji cilj od mnogih drugih.I da buducnost nije samo bezoblicna gomila rusevina.Naravno da se bol nije mogao otkloniti tek tako,kao cudom.Nije bio bezopasan,nije bio neskodljiv.Nasi zivoti,moj zivot i njen zivot,bili su kao tren zaustavljen izmedju munje i groma - kada se zna da ili cemo biti zbrisani ili cemo se spasti."

"...Trudimo se da verujemo tom umirujucem osecanju.Svim silama upinjemo se da sebi sagradimo zaklon od rusilackog besa zivota.Ali to je uzaludan pokusaj.Jer su nasi zivoti tako krhki,tako nestalni.Ponekada je dovoljan neki beznacajni dogadjaj,neka sitnica,pa da se razbiju u paramparcad."

"Zbog cega ne mozemo da posedujemo samo svoje reci:reci su jedina nada da cemo biti slobodni,jedini svet u kome mozemo da zivimo.Ali pozuri,jer mrak samo sto se nije srucio na nas.A onda nam uskoro nece preostati nista drugo do da se predamo.Da prihvatimo stvari.Da se pomirimo sa sudbinom.A onda ce uskoro sve biti gotovo."

Jevrejska mlada - Luidji Gvarnijeri

 

[Nero83]

"Nekada sam bio pametan i pokusavao sam promijeniti svijet na bolje, sada sam mudar i zelim promijeniti sebe na bolje"

 

[Andjela 7]

"Vetar iz pustinje odavno je izbrisao nase korake sa peska. Ali, sa svakim otkucajem moga srca, ja se secam onog sto se dogodilo, i ti nastavljas da koracas kroz moje snove i moju zbilju. Hvala ti sto si ukrstila svoj put sa mojim..."

Koeljo