Citati književnih dela

[TDN2]

"Nije se zaustavila dok me nije prozrela u potpunosti. Kada mi više nije ostala ni jedna maska koju bih mogao da navučem, pokazao sam joj šta se krije ispod svih njih: jedan usamljeni vanzemaljac, otuđen od svih,koji živi na planeti na kojoj se nikada nije uklopio. To je bilo moje pravo ja. Ali ona ni tada nije završila sa mnom. Otkopčala je rajsferšlus na jednom davno zaboravljenom kostimu i sivkasta koža vanzemaljca spala je na pod”.

"Bouvi:jedna biografija"-Marija Hese & Fran Ruis

 

[unwanted]

Teške reči

Lako je izgovoriti teške reči:
neposlušne usne
učine to bez dozvole pameti i srca,
pa posle grizu jednu drugu,
naizmenično se pravdajući i kajući
zbog nečega što ni mrtve
ne bi prevalile preko sebe.
A, tako je bilo lako.
Teško je zaboraviti teške reči,
vreme ih ne leči, niti ih ublaži,
ostavlja srcu i glavi
da se dogovore
šta je za zaborav,
šta za pamćenje,
a oni se po običaju svađaju,
pa reči odjekuju
dugo nakon što su izgovorene
i jednako zvuče
kao što su zvučale.
Od teških reči stradaju
onaj ko ih izgovori i onaj ko ih čuje,
najviše strada ono što pre teških reči
nije bilo teško, već lako, lepo i nežno.
Izvini je nežna reč,
koju usne teško izgovaraju,
jer bi to značilo da su krive,
da priznaju poraz,
da ne stoje iza reči
koje su postale teške
nakon što su izgovorene.
Izvini je najteža nežna reč,
ponos zakrpi usne,
nešto nevažno postane važnije od najvažnijeg,
reči su to, ne može čas ovako, čas onako.

Goran Tadić​