„Uistinu, nikada ljubavnik ne traži, da ga ne želi njegova draga.
Kada grom ljubavi pogodi ovo srce, znaj da je ljubavi i u onom srcu.
Kada ljubav prema bogu u tvom srcu naraste, nasumnjivo i tebe voli bog.
Ne čuje se zvuk pljeska ako ne dolazi od obe ruke.
Božanska mudrost je sudbina i zakon koji zapoveda da ljubimo jedni druge.
Zbog toga prazakona svaki se deo sveta združuje sa svojim parom.
S gledišta mudraca nebo je muškarac, a zemlja žena: zemlja gaji ono što s nebesa padne.
Kad je zemlja bez topline, nebesa je šalju, kad izgubi svežinu i vlagu, nebesa je podmlade.
Nebo kruži poput muža što uvek iznova snabdeva kuću.
I zemlja se o kućnim poslovima brine: porod nutka svojim plodovima.
Smatraj da su zemlja i nebo obdareni inteligencijom, jer rade isto što i inteligentna bića.
Zašto hrle poput ljubavnika dok ukus zadovoljstva jedno od drugog ne kušaju?
Bez zemlje, kako bi cvet i drvo cvali? Nebeska toplina i voda šta bi tada proizvele?
Kao što bog podari želju muškarcu i ženi na vjeki vjekov da se sjedinjenjem njihovim očuva svet,
Tako i u svaki deo bića usadi želju za drugim delom,
Samo spolja neprijatelji su dan i noć, jer oba služe istoj svrsi,
Svaki u ljubavi sa drugim da usavrše svoj uzajamni rad,
Da nema noći, priroda čoveka ne bi platu primala, pa dan ne bi imao šta da troši“.
Mevlana Dželaludin Rumi
