Citati književnih dela

[ainulindale]

... Najprostija pitanja su najdublja.
Gde si rođen ? Gde ti je dom ?
Kuda ideš ? Šta radiš ?

Misli o ovome s vremena na vreme
i posmatraj kako se tvoji odgovori menjaju...

...Prijatelji će te poznavati bolje prvog minuta kad ih sretneš
nego poznanici za hiljadu godina...

...Ne postoji problem koji u svojim rukama ne nosi poklon za tebe.
Ti tražiš probleme, jer su ti njihovi pokloni potrebni...

...Spona koja povezuje tvoju pravu porodicu nije od krvi,
već od poštovanja i radosti u životu drugih.
Vrlo retko članovi jedne porodice
rastu pod istim krovom...

...Bori se protiv svojih ograničenja,
i, budi siguran, ona su sigurno tvoja...

...Nikada ti nije data želja,
a da ti nije data i snaga da je učiniš stvarnom.
Možda ćeš, ipak, oko nje morati da se potrudiš...

...Svaka osoba, svi događaji u tvom životu su se desili,
jer si ih ti sebi privukao.
Na tebi je da izabereš
šta ćeš sa njima da uradiš...

...Ne budi obeshrabren na rastancima.
Rastanak je neophodan pre ponovnog susreta.
A prijatelji će se,
posle nekog vremena ili
posle ovog života,
sigurno ponovo sresti...

Ričard Bah - Iluzije


​

 

[Nuala]

"Samo sunce i mjesec prelaze preko kaljuže i poslije toga ostaju svijetli kakvi su i prije bili, a mi ljudi ne možemo kao mjesec i sunce."

"Lijepu riječ naplaćuj oprezom: ne kazuj sve što znaš, ne čini sve što možeš i ne vjeruj svemu što ti do ušiju dođe."


Ivan Aralica- "Psi u trgovištu"

 

[sendi]

Vremenom ćeš se navići na rastajanje. Naučićeš da se sećaš. A sećanje je isto kao i susret. I pomalo ćeš navići da voliš mnoga bića u uspomeni. Kao što deo sebe daješ prijateljima, tako će i oni tebi davati najbolje od sebe. Na kraju ćeš videti da si ti pomalo svi koje si nekad volela.
Jednom ćeš morati da daš sve i da te ne boli. Naučićeš da sanjaš. Da lečiš dodirom.
Da zadaješ mali, da bi ublažila veliki bol.

 

[besherat]

HARUKI MURAKAMI : „ IGRAJ,IGRAJ,IGRAJ“

Moja soba ima dvoje vrata.Jedna su ulazna, a druga izlazna.I među njima nema zamjenljivosti. Na ulazna vrata ne može se izaći, a kroz izlazna se ne može ući.Tako je uređeno.Ljudi ulaze na ulazna vrata, a izlaze na izlazna. Postoje razni načini na koje ulaze i razni načini na koje izlaze. Ali, u svakom slučaju, svi izađu. Neki su izlazili da bi ispitali nove mogućnosti, a neki da bi uštedjeli vrijeme. Neki su umrli. Niko nije ostao. U sobi nema nikoga. Tu sam samo ja. I stalo sam svjestan njihovog odsustva. Svjestan ljudi koji su otišli. Vidim riječi koje su izgovorili, njihove uzdahe, pjesme koje su pjevušili, kako lebde u ćoškovima sobe.
( 16 str. )

AMELI NOTOMB : “ HIGIJENA UBICE“

Amelie Nothomb: „ L’ Hygiene de l’ assassin
.....Postoji hiljadu razloga da se ljudi mrze. Najvažniji za mene jeste njihova neiskrenost koja je neiskorijenjiva. Ta neiskrenost uostalom nije nikada bila toliko počastvovana kao danas. Živio sam u raznim vremenima, možete zamisliti: mogu vam stoga potvrditi da nikada nisam mrzio neko razdoblje kao ovo današnje. Ovo je era pune neiskrenosti. A neiskrenost je mnogo gora od nevjerstva, dvoličnosti, prepredenosti. Biti neiskren najprije znači lagati sebe, ne zbog mogućih problema sa savješću, nego zbog svojega splačinarskog samozadovoljstva i sve to onim lijepim riječima kao što su „stidljivost“ ili „dostojanstvo“. To zatim znači lagati druge, ali ne čestitim i zlobnim lažima, ne da bi se nekome narugalo,ne : to su laži licemjera, plitke laži koje vam izlaju s osmijehom kao da vi treba da se radujete zbog njih.
( 49 str. )
-Ja,feminista? Ja mrzim žene još više nego muškarce.
-Zašto?
-Zbog hiljadu razloga. Najprije zato što su ružne: jeste li ikada vidjeli šta ružnije od žene? Može li čovjek zamisliti da ima grudi, bedra i ostalo čega ću vas poštedjeti? A onda, ja mrzim žene kao što mrzim sve žrtve. Žrtve su vam tako prljava vrsta. Ako bi se sasvim istrijebila ta vrsta, možda bismo konačno imali mir i možda bi žrtve tada imale ono što žele, to jest mučeništvo. Žene su naročito pogubne žrtve, jer su one prije svega žrtve same sebe, to jest drugih žena. Ako hoćete da vidite sami talog ljudskih osjećanja, udubite se malo u osjećanja koja žene gaje prema drugim ženama. Zadrhtali biste od užasa pred tolikim licemjerstvom, ljubomorom, zlobom, niskošću. Nikada nećete vidjeti dvije žene kako se zdravo tuku pesnicama, čak ni kako jedna drugu psuju na sva usta; kod njih vladaju niski udarci, kratke odvratne rečenice koje bole više od najsnažnijeg udarca u vilicu. Reći ćete mi da to nije ništa novo, da je svijet žena takav još od Adama i Eve. A ja kažem da sudbina žene nije nikada bila gora – njihovom greškom, slažemo se u tome, ali šta to mijenja? Položaj žena je postao pozornica najodvratnijih neiskrenosti.
( 50 str. )

 

[besherat]

VILIJAM FOKNER: „ BUKA I BIJES“

To je bio djedov sat i kad mi ga je otac davao rekao mi je, Kventine, predajem ti grobnicu svake nade i želje; bolno je ali sasvim vjerovatno da ćeš zahvaljujući njemu doći do svijesti o ništavilosti sveg što je ljudsko i da on tvoje lične potrebe neće zadovoljiti nimalo bolje no što je zadovoljio potrebe tvoga oca i tvoga djede. Dajem ti ga ne da te opominje na vrijeme, nego da bi ponekad za trenutak mogao zaboraviti na njega i da ne bi trošio svu svoju snagu upinjući se da ga osvojiš. Jer nijedna bitka nikad nije bila dobijena, kazao je. Nikad se čak nije ni vodila. Bojno polje jedino otkriva čovjeku njegovu sopstvenu ludost i beznadežnost, a pobjeda je obmana kojoj podliježu filozofi i glupaci.

 

[besherat]

Miodrag Ćupić:" Ostrvo iza sedam vjetrova "

" Bila sam uvijek tu, ali nisi umio da me nađeš. Zar si zaboravio čizme od sedam milja kojima davno pregazismo vrelu, žarku pustinju i bijela prostranstva sjevera? Nisu li nam se uzdasi miješali s hukom bulevara, tutnjnavom gradova, sjaj očiju stapao sa svijetlom neona...Bila sam s tobom, ali me nisi vidio; u tebi - jedino si me osjećao. Bila sam drhtavi trepet udaljene zvijezde , pad komete i gromoglasni hor postojanja."
" Došla si iz daleka kao zrak zore."
" Da te obasjam za tren i da nestanem."

( 7 str.)

 

[sendi]

''Ništa čoveku nije važnije od svog mira i od sreće koju sam stvori.
Zato je treba čuvati, tu svoju sreću, opkoliti je šančevima,
i nikome ne dozvoliti da je ugrozi. Niko drugi neka me se ne tiče,
život je surov, ljudi zli, i treba ih držati na odstojanju.
Neka budu što dalje od svega što je tvoje i što ti je drago.''

Meša Selimović

 

[besherat]

MARSEL PRUST : „ JEDNA SVANOVA LJUBAV“
Ljudska su nam bića obično tako ravnodušna da, pošto smo uz jedno od njih vezali tolike mogućnosti patnje i radosti, nama se čini da ono pripada jednome drugom svijetu, ono se okružuje poezijom, pretvara nam život u jedan uzbudljiv prostor u kome će nam to biće biti manje ili više blisko.
57 str.

....a uzvišenost duše je, u stvari, jedino što vrijedi i što odlikuje čovjeka na ovome svijetu. Znaš, ima samo dvije vrste bića: uzvišena i ona ostala; a ja sam dospio u godine kada čovjek valja da se riješi, da odluči jednom zauvijek koga hoće da voli a koga da prezire, da se drži onih koje voli i, da bi naknadio vrijeme koje je upropastio s onima drugima, da ih ne napušta do smrti.I, eto, dodao bi on, s onim lakim uzbuđenjem koje osjetimo kada, čak i ne uviđajući to sasvim, kažemo nešto ne zato što je to istina nego zato što nalazimo uživanja da to kažemo i što to slušamo u svome glasu kao da dolazi od nekoga drugog, a ne od nas, kocka je bačena, ja sam izabrao da volim jedino uzvišena srca i da živim samou toj uzvišenosti.
71 str.

 

[besherat]

Balzak " Izgubljene iluzije "

Племенитим душама jе тешко да поверуjу у неваљалство, у незахвалност, њима jе потребна више него jедна груба лекциjа да увиде колика jе људска поквареност; затим, кад jе њихово искуство у том погледу стечено, оне се уздижу до праштања коjе jе наjвиши ступањ презирања.
585 стр.
Ипак, кад jе прво узбуђење прошло, почела се указивати истина. Лисjен jе ускоро приметно код Еве разлику између садашње љубави и оне коју jе према њему некад показивала. Она jе Да¬вида дубоко поштовала, док jе Лисjена волела ипак, као што се воли драгана и поред несрећа коjе наноси. Поштовање jе преко потребан темељ наших осећања, чврста материjа коjа им даjе ону jачину, ону сигурност од коjе се живи, а њега ниjе било између госпође Шардон и њенога сина, између брата и сестре. Лисjен jе осећао да више не ужива оно потпуно поверење коjе би оне имале у њему да се ниjе огрешио о част. Мишљење коjе jе д'Артез написао о Лисjену, и коjе jе постало мишљење његове сестре, могло се погодити у покретима, у погледима, у нагласку. Њега су сажаљевали! али, да ће бити слава, понос породице, стожер домаћег огњишта, све те лепе наде су се неповратно изгубиле. Толико су се боjали његове лакомислености да се од њега крило склониште где живи Давид. Ева, неосетљива према умиљавању коjе jе пратило Лисjенову радозналост, jер jе он хтео да види свога брата, ниjе више била она Ева из Хумоа за коjу jе, некад, jедан jедини Лисjенов поглед био заповест коjа се мора одмах извршити. Лисjен jе говорио како ће поправити своjу кривицу, хвалећи се да може спасти Да¬вида. Ева му jе одговорила:
— Немоj се мешати у то, ми имамо за против¬нике наjподлиjе и наjвештиjе људе.
Лисjен одмахну главом као да jе хтео рећи: ,,Jа сам се борио с Парижанима .. ." Сестра му jе одговорила погледом коjи jе значио: „Био си побеђен."
— Не воле ме више, мислио jе Лисjен. За породицу као и за друштво, потребно jе дакле успети.
Већ другог дана, покушаваjући да обjасни себи таj недостатак поверења код маjке и сестре, песника jе обузела jедна мисао испуњена не мржњом него тугом. Он jе примењивао мерило париског живота на оваj чедан провинциjски живот, заборављаjући да jе стрпљива скученост овог домаћинства, узвишеног по своjем мирењу са судбином, његово дело.
— Просте су, не могу да ме размеjу, говорио jе у себи одваjаjући се тако од своjе сестре, од своjе маjке и од Сешара, коjе више ниjе могао да обмањуjе ни о своjем карактеру ни о своjоj будућности.
686 стр.

 

[summer]

"Sjeća se,našli su se sasvim slučajno. A možda i nije slučajno; izdvojio bi se jednom između ostalih...kad bilo. On je samo čekao svoj čas ili je čas čekao kad će da ga pokaže."
Krug - Meša Selimović