Šta je novo?
SerbianForum

Dobrodošli na SerbianForum.org, mjesto na kojem možete pronaći apsolutno sve, mjesto druženja i odlične zabave!

Cistiliste

  • Začetnik teme kainos
  • Datum pokretanja
tripo 41

tripo 41

Član
Pitanje iz elementarne logike, silogizam što bi rekli,- ili andjeli imaju deo fizičkog sušastva u sebi ili ljudi imaju deo duhovne samosvojne suštine ?
Dakle ti "atributi" koji su zajednički ljudima i andjelima i čine ih tim što jesu, osobama kako je gore rečeno, jesu li oni fizički ili duhovni po svojoj prirodi ?
Nije u tome zajedničko sa ljudima nego u volji, slobodnom izboru svakog pojedinca.

Kakve veze ima što je kod čoveka to duhovni aspekt, ali koji se nalazi u telu.

Pričaš o nečemu a uopšte ne znaš gde je ta slika Božja u čoveku.
 
Servius Tullius

Servius Tullius

Nikada nisam ni sumnjao u korisnost ovih diskusija, doduše ne uvek ali, ponekad... Stoga treba se podsetiti nekih već rečenih i izneti neke nove nauke o duši ljudskoj koje baštini, čuva i uči PC.

Sveti Grigorije Palama kaže da ”životinje poseduju dušu kao energiju, a ne kao suštinu. Duša svake beslovesne životinje jeste život za telo koje oživotvorava, životinje ne poseduju suštinu nego energiju, budući da zavise od nečega drugog i da ne postoje same po sebi„. Budući da duša životinje poseduje samo energiju, ona umire zajedno sa telom. Naprotiv, čovkova duša ne poseduje samo energiju, nego i suštinu jer živi sama po sebi. Iz tog razloga, kada propada telo-duša ne propada zajedno sa njim. Ona ostaje besmrtna.
”Duša je čovek, ona je neko” nastavlja on – dakle osobnost, ličnonosnost, jedinstvenost...upravo to i jeste suština koja odvaja i razlikuje čoveka od životinje i približava andjelima.
Duša nije uzrok života nego je prevashodno njegov nosilac a čoveka zaista sačinjavaju telo i duša i postoji odredjeni odnos i veza između duše i tela no nijedan od ovih elemenata ne čini čoveka sam po sebi. Sveti Justin Filosof kaže da duša sama po sebi nije čovek, ali se naziva „čovekovom dušom”, isto tako se ni telo ne naziva čovekom nego „čovečijim telom”.
Ona označava način na koji se u čoveku projavljuje život i ne odnosi se samo na jedan segment čovekove egzistencije, tj. duhovni, kao suprotnost materijalnom , nego označava vascelog čoveka kao jedinstvenu životnu ipostas dakle osobnost, suštinu. Duša nije ono što jednostavno obitava u telu nego ono što se izražava telom i koje, opet, samo po sebi, kao plot ili srce odgovara našoj ličnosti , načinu na koji ostvarujemo i ispoljavamo se u životu ali istovremeno i omogućava taj život. Duša je, isto tako, i život koji se izražava unutar duhovnih elemenata u našoj egzistenciji, i upravo ona i jeste taj duhovni element naše egzistencije.
”Duša je živo suštastvo, jednostavna je, bestelesna, po sopstvenoj prirodi nevidljiva za telesne oči, razumna i umna (mislena), bezoblična, koristi telo kao oruđe i daje mu život, uzrastanje, osećanje i rađanje; samovlasna je(slobodna), obdarena voljom i delanjem(energijom), promenljiva jer je, budući stvorena , skolona promenama i sve je to primila od blagodati Stvoritelja, od koje je primila i svoje postojanje i svoju prirodu, (takvu) kakva jeste„ - Jovan Damaskin
Takodje ljudska duša nije večna nego je stvorena budući da ju je sazdao Bog na nama neshvatljiv način a čovekova besmrtnost nije zasnovana na besmrtnosti duše jer čovekova duša je besmrtna po blagodati a ne po prirodi, a moramo se naglasiti i to da u pravoslavnom Svetootačkom Predanju čovekova besmrtnost ne znači zagrobni život duše nego prevazilaženje smrti blagodaću Hristovom.
Ono što čoveka čini besmrtnim jeste život u Hristu i bez života u Hristu čovek umire, budući da je Blagodat ono što duši daje život.
 
tripo 41

tripo 41

Član
”životinje poseduju dušu kao energiju, a ne kao suštinu.
I odmah greška, nije duša energija koja oživljava sva živa bića, nego duh životni.

Čovek je oživljen kada je dobio duh ž. a ne dušu, postao je duša živa.
upravo to i jeste suština koja odvaja i razlikuje čoveka od životinje i približava andjelima.
Ne odvaja to od čoveka nego volja u delovanju i svest o postojanju.

Sveti Justin Filosof kaže da duša sama po sebi nije čovek,
Netačno.

Izlazak 1,5 U svemu Jakovljevih potomaka bijaše sedamdeset duša. A Josip je već bio u Egiptu

ali se naziva „čovekovom dušom”,
Kako se onda naziva duša.

”Duša je živo suštastvo, jednostavna je, bestelesna,
Postanak 46,18 To su bili potomci Zilpe, koju je Laban darovao svojoj kćeri Lei. Ona je tako rodila Jakovu šesnaest duša
 
Servius Tullius

Servius Tullius

U Pravoslavlju nije duh životni nego Sveti Duh.
„Mi ispovedamo da Duh proishodi od Onoga u kome sve dobija život. Životvorni Duh Sveti proishodi od Oca na neizrečen način , a daje se tvari kroz Sina
Sv. KirilaAleksandrijski

I ne sva bića već Biće pojedinačno, osobu.

”Duša je živo suštastvo, jednostavna je, bestelesna, po sopstvenoj prirodi nevidljiva za telesne oči, razumna i umna (mislena), bezoblična, koristi telo kao oruđe i daje mu život, uzrastanje, osećanje i rađanje; samovlasna je(slobodna), obdarena voljom i delanjem(energijom), promenljiva jer je, budući stvorena , skolona promenama i sve je to primila od blagodati Stvoritelja, od koje je primila i svoje postojanje i svoju prirodu, (takvu) kakva jeste„ - Jovan Damaskin

Palama, s druge strane, govori u kontekstu "žive duše" koju oživljava energija jer poznato je da je Palama zastupao učenje da u Bogu postoje suština i energija (dejstvo), koji se sjedinjuju razdeljujući se i koji se razdeljuju-sjedinjujući se.
Duše čovekova i duša životinjska različite su po suštini a ne po dejstvu Božije blagodeti.
 
Poslednja izmena:
tripo 41

tripo 41

Član
U Pravoslavlju nije duh životni nego Sveti Duh.
Nebitno je šta vi tvrdite, Biblija jasno uči da je to duh životni.

Original Nišmat haim. Onda je besmisleno da je Bog stvarao duhom Svetim koji je takođe Bog, pa je u čoveka ušao Bog, a kada umre iz njega izađe njegov duh on kao osoba.

Dakle sami sebi skačete u stomak.

Šta zatim piše u Bibliji? "I dunu mu u nos duh životni." U originalu, u jevrejskom tekstu stoji "nišmat haim". Dalje kaže tekst: "I posta čovek duša živa", original kaže "nefeš haim". Da odmah definišemo ove izraze. Izraz "nišmat haim" ili "duh životni" u Bibliji nije neki svesni element.

Da bi to dokazali, možemo to potvrditi činjenicom da biljke imaju "nišmat haim", životinje imaju "nišmat haim." Engleski komentatori i teolozi ovo prevode obično sa "sparkl of lajf", što znaši: "iskra života, princip života", nešto što čini neki entitet živim. "Nišmat haim" dakle nije svesni deo, to je život, to je iskra života, to je princip života, možemo reći da je to bio prvi dah koji je Bog udahnuo u nos Adama.

"I posta čovek duša živa". U Bibliji duša nije samo jedan deo čoveka, preko 800 puta u Starom Zavetu se spominje reč "nefeš". "Nefeš" označava celoga čoveka i mi često kažemo: "Koliko duša ovde ima?" Zato u teologiji važi jedan princip, molim vas zapamtite ovo: čovek nema dušu, čovek je duša. Pitanje je obično: "Da li čovek ima dušu ili nema dušu?" Čovek je duša, on nema dušu, celi čovek je duša. To se dogodilo prilikom stvaranja čoveka.
 
S

stvarnoslap

Dakle sami sebi skačete u stomak.

Šta zatim piše u Bibliji? "I dunu mu u nos duh životni." U originalu, u jevrejskom tekstu stoji "nišmat haim". Dalje kaže tekst: "I posta čovek duša živa", original kaže "nefeš haim". Da odmah definišemo ove izraze. Izraz "nišmat haim" ili "duh životni" u Bibliji nije neki svesni element.
Biblija ti nije Anatomski atlas.

P.S. Primjetio sam da Tripo još uvijek nema Bibliju s Novim zavjetom, pa molim dobre ljude da mu jednu takvu pošalju. Najbolje bi bilo "Miroljubovu Bibliju".
 
Poslednja izmena:
Servius Tullius

Servius Tullius

Preimućstvo čovekovog stvaranja sastoji se u tome što je Triipostasni Bog lično i neposredno, tako reći svojim sopstvenim rukama, sazdao telo čovekovo i dao mu svoj dah života, a nije ga zemlja, po zapovesti Božjoj, sama proizvela, kao što je tobio slučaj sa ostalim živim bićima na zemlji.[
„Od vidljive i nevidljive prirode, veli sveti Damaskin, Bog je svojim vlastitim rukama stvorio čoveka po obrazu svojemu i po podobiju: od zemlje je sazdao telo, a dušu razumnu i misleću dao mu dahom svojim“.
U čoveku je na veoma tajanstven način izmešana bogolika dobrota i krasota sa crnim prahom zemljinim, i „čovek je stvoren Tvorcem da bude ovoploćeno obličje transcendentne Božanske moći“, čovek nije ni samo telo niti čisti duh; on je jedinstvo tela i duha, i to bogozdano jedinstvo, u kome je sve neizrecivo tajanstveno i zagonetno. Duša bez tela ne sačinjava čoveka, niti telo bez duše, nego jedno sa drugim i jedno u drugom. Tako, po rečima svetog Irineja, duša može biti deo čoveka (pars hominis), ali nikako sav čovek; potpun čovek je u jedinstvu, u savezu duše sa telom. Isto tako ni telesni sastav (plasmatio carnis) sam po sebi nije potpun čovek, nego je telo čoveka i deo čoveka (pars hominis); ni duša sama po sebi nije čovek, nego je duša čoveka i deo čoveka. Šta je čovek, pita sveti Justin, ako ne razumno biće, sastavljeno iz tela i duše? Je li duša po sebi čovek? Ne, nego je ona duša čoveka. Hoćemo li telo nazvati čovekom? Ne, nego telom čoveka. Ni duša ni telo, odvojeno uzeti, nisu čovek, nego se njihovo jedinstvo naziva čovek.

Iako je telo neophodni sastojak čovekova bića, njegov veštastveni osnov, ipak je ono oruđe, organ, a duša život i životvorno načelo u čoveku. Duša može živeti bez tela, ali telo ne može bez duše: duh je ono što oživljava , telo ne koristi ništa , jer je telo bez duha mrtvo . Bogolika duša je biće prosto, bestelesno, razumno, slobodno, životvorno. Kao prosto biće ona je nedeljiva, kao bestelesno — nevidljiva, kao životvorno — besmrtna. A telo je prašina zemljina, glineni sasud duše, zemljani dom duše, u kome duša živi privremeno. Svu svoju vrednost telo dobija od bogolike duše koja boravi u njemu; bez nje se ono raspada, umire i gubi svoju vrednost. O tome rečito govori Spasitelj kada pita: Kakva je korist čoveku, ako sav svet dobije, adušu svoju ošteti ? Ili kakav će otkup dati čovek za dušu svoju?

Ava Justin Popović
 
Top