Cetinari

[Nostradamus]

pinus pinea
pinija,pinjol




Mediteranska vrsta,koja kod nas uspeva samo na primorju.Pravilne je široke krošnje u obliku kišobrana.Raste dosta brzo i dostiže i do 25m visine.Za ovu vrstu je karakteristično da su njene semenke jestive i da se koriste u nekim kuhinjama.A šišarke su joj okruglaste,sjajne i krupne.

 

[Nostradamus]

pinus strobus
Vajmutov bor,borovac




Poreklom je iz Severne Amerike,prilagodiva vrsta bez posebnih zahteva prema uslovima sredine.Uspešno raste i na našim podnebljima,i dostiže velike visine.Široko piramidalne krošnje,sa granama koje se pružaju horizontalno od debla.Poseban ukras predstavljaju plavičasto-zelene četine koje dostižu i do 12cm dužine,i daju ovom boru vazdušast izgled,kao i duguljaste krupne šišarke duge i do 15cm.Jedini nedostatak je,što je ova vrsta podložna napadu određene gljivice koja prouzrokuje rak kore.Pa stručnjaci predlažu da u njegovoj blizini ne treba saditi vrste iz roda "ribes" (ribizle) ,koje su prenosioci ove bolesti.Koristi se za sadnju drvoreda,a i dosta je variabilna vrsta.Ovde ćemo pomenuti neke od varieteta: "fastigiata" valjkaste krošnje,zatim "glauca" sa četinama izrazito plave boje, "prostrata" ,povijenog stabla čije se grane prostiruhorizontalno po zemlji,itd...

 

[Nostradamus]

pinus wallichiana
himalajski bor




Ovo je četinar sa mekim četinama,sivo-zelene boje koje se spuštaju na dole (vise).Četine su duge i do 20-ak cm,a zbog svojih visećih četina neki ga nazivaju i "žalosni bor".Poseban ukras predstavljaju i do 25cm duge viseće šišarke,koje su krupnije od predhodne vrste.Dobro podnosi niske temperature ali se ipak preporučuje sađenje na mestima zaklonjenim od ledenih vetrova.Kao samonikla vrsta raste na Himalajima po čemu je i dobio naziv.Raste vrlo brzo a dostiže visinu i do 20m,najbolji je kada se sadi kao solo stablo,mada i u manjim grupama izgleda dekorativno.Lepo izgleda i u kombinaciji sa drugim vrstama,ali mu je potrebno zaista nogo prostora.

 

[Nostradamus]

pinus heldreichii
munika,Bosanski bor



Ova je vrsta koja se najčešće sreće u mediteranskom području,na velikim nadmorskim visinama.Prilagodljiva je vrsta na uslove sredine i dobro uspeva u našim podnebljima.Dobro podnosi mraz,kao i siromašno i suvo zemljište.Dekorativno je stablo i može se saditi kao soliterno stablo kada najviše dobija na dekorativnosti,ali se ne izuzima sadnja u manjim ili većim grupama,naravno ako za to postoje uslovi.

 

[Nostradamus]

pinus peuce
molika,Makedonski bor



Još jedna vrsta bora poreklom sa Balkanskog poluostrva,koja za razliku od većine drugih vrsta podnosi senovite položaje.Dobro podnosi sadnju na različitim zemljištima i različite uslove sredine.S obzirom da je otporan na rak kore,uz to i jako dekorativan,pa se preporučuje,kako za parkovske površine,tako i za pošumljavanje.

 

[Nostradamus]

pinus halepensis
alepski bor



Kao samonikla vrsta javlja se na prostorima Mediterana,veoma je čest na tim prostorima i jako je dekorativna vrsta,tako da se javlja na uređenim zelenim prostorima,ali se mnogo koristi i za pošumljavanje.

 

[Nostradamus]

cedrus
kedar

Kedrovi su izuzetno visoka zimzelena stabla,široke i robusne krošnje,a grane su nepravilno raspoređene oko stabla.Kod nas se uglavnom sreću na velikim zelenim površinama,jer je upravo prostor to što im je potrebno.Prilikom sadnje ove vrste treba voditi računa o prostoru koji im je neophodan upravo zbog njihovih dimenzija.U nastavku ćemo pomenuti neke vrste

 

[Nostradamus]

cedrus atlantica
atlaski kedar



Jedan je od najzastupljenijih na našim prostorima.Spada u najotpornije kedrove prema uslovima sredine.Raste brzo a možda mu najviše odgovaraju osunčani položaji.Četine atlaskog kedra su kratke,krute i tamno zelene boje.Povoljan je za sadnju oko velikih objekata koji poseduju velike površine za ozelenjavanje.A preporučuje se sadnja u manjim grupama ili pojedinačno.

 

[Nostradamus]

cedrus deodara
himalajski kedar




Himalajski kedar je vrsta čije su četine duže nego kod atlaskog kedra,uz to su i jako mekanije,a biljci daju lepu,vazdušastu formu.Predivan je ukras zelenih površina,ali su malo osetljiviji na mrazeve i ledene vetrove,naročito dok su mladi.Himalajski kedar najbolje raste na dubokim i dobro dreniranim terenima,sa dovoljno vlage u zemlji i vazduhu.Odgovaraju mu i sunčani položaji ali ne smeta mu ni polusenka.Najefektniji je u pojedinačnoj sadnji,mada se preporučuje za sadnju i u manjim grupama,naravno,ukoliko prostor tako nešto dozvoljava.

 

[Nostradamus]

cedrus libani
libanski kedar



Ovo je vrsta kedra koja je možda i najotpornija na uslove sredine,veoma je prilagodiva vrsta,zemljište ne bira,otporan je na mrazeve i sušne periode,mada bi mu najviše odgovarali sunčani položaji.Sporog je prirasta,ali je zato veoma dugovečna vrsta.Vredno pomena što se tiče ove vrste,jeste to da je cedrus libani ,ili libanski kedar,nacionalno drvo Libana,a svoje mesto ima i na nacionalnoj zastavi ove zemlje.