O dragi ljudi, kakve ovo veze ima sa vaskrsenjem? Zečići sa šarenim jajima i ko zna šta sve slično. Slika jesu šarene i lepe, ali ako Bog postoji, On je uvređen. Na Njegovo delo otkupljenja i vaskrsenja odgovoriti ovakvim crtežima i šarenima jajima. Zar je to prva pomisao kao odgovor na "Hristos voskrese"? Pravljenje bajke od događaja za koje se ljudi istovremeno kunu i kažu "Vaistinu!".
* * *
Zamisli da si zbog svojih prestupa zaslužio smrt. Ti si se pokajao, ali veliki Sudija ne može da kaže "Ti si se pokajao, pa više nisi kriv!" jer takav sudija ne postoji. Kada bi tako postupio, ne bi bio pravedan. Zato takav Sudija ne postoji. A onda Sin od Sudije (koji je od Njega rođen a nije stvoren), odlučuje da iz prijateljstva prema tebi zauzme tvoje mesto i plati kaznu umesto tebe za tvoje bezakonje. Otac Sudija pristaje na tu žrtvu.
Evo kako je taj događaj proročki predstavljen pet vekova pre Hrista u starozavenoj knjiz proroka Isaije:
"Ko verova propovedanju našemu, i mišica Gospodnja kome se otkri? Jer izniče pred njim kao šibljika, i kao koren iz suhe zemlje; Ne bi obličja ni lepote u Njega; i videsmo ga, i ne beše ništa na očima čega radi bismo ga poželeli. Prezren beše i odbačen između ljudi, bolnik i vičan bolestima, i kao jedan od koga svak zaklanja lice, prezren da ga ni za šta ne uzimasmo.
A On bolesti naše nosi i nemoći naše uze na se, a mi mišljasmo da je ranjen, da ga Bog bije i muči. Ali, On bi ranjen za naše prestupe, izbijen za naša bezakonja; kar beše na Njemu našega mira radi, i ranom Njegovom mi se iscelismo.
Svi mi kao ovce zađosmo, svaki od nas se okrenu svojim putem, i Gospod pusti na Njega bezakonja svih nas. Mučen bi i zlostavljen, ali ne otvori usta svojih; kao jagnje na zaklanje vođen bi i kao ovca nema pred onim koji je striže ne otvori usta svojih. Od teskobe i od suda uze se, a rod Njegov ko će iskazati? Jer se istrže iz zemlje živih i za prestupe naroda mojega bi ranjen... Videće trud duše svoje i nasitiće se; pravedni sluga moj opravdaće mnoge svojim poznanjem, i sam će nositi bezakonja njihova. Zato ću mu dati deo za mnoge, i sa silnima će deliti plen, jer je dao dušu svoju na smrt, i bi metnut među zločince, i sam nosi grehe mnogih, i za zločince se moli...." (Isaija 53)
I kada se taj događaj desio, kada te je Sin iskupio, sva tvoja ljudska gordost biva ponižena do praha, i ti tom ljubavlju bivaš doveden do pokajanja i za one grehe za koje se nikada nisi pokajao, i tvoja duša postaje ispunjena dubokom zahalnošću i ljubavlju za to delo Spasenja.
A onda, na godišnjicu tog događaja dolazi đavo i priča ti o koki koja je trećeg dana kada je Sin ustao iz mrtvih snela crvena jaja, i pokazuje ti šarene crteže zečića. A ti onda kada vidiš te šarene crteže sa kič okvirima uzvikuješ "Zaista! Istina je!". Valjda vam je sada jasno da je tu priču izmislio đavo da bi skrenuo pažnju sa smisla pomenutog dogaja i uništio svu njegovu ozbiljnost i predstavio ga izmišljenim kao što je izmišljena ta priča o crvenim jajima. Argumenat istinitosti plana iskupljenja je u njegovom smislu koji je odgovor na potrebu čoveka za iskupljenjem, a priča o crvenim jajima nije nikakav odgovor na čovekovu potrebu i zato što je samim tim besmislena, jasno je da je izmišljena.