Češka Republika

[crvendac_011]

Karlove Vari, ukras centralne Evrope

31. mart 2010.

Karlove Vari, ukras centralne Evrope

Kažu da je ime tipično slovensko, u čijem je korenu slovensko božanstvo po imenu Vara. Reč je o čuvenom banjskom lečilištu i mondenom mestu čitave centralne Evrope - Karlove Vari. Naravno u Republici Češkoj. Oni koji izučavaju poreklo imena kažu da su Karlove Vari imenjaci sa našim Petrovaradinom ili Varaždinom u Hrvatskoj.

Dakle, čista slovenska i evropska priča. Ono Karlove takođe je tipično mitteleuropsko jer su i naši gradovi po stranim vladarima dobijali imana po Karlu Velikom, pa tako imamo i Sremske Karlovce, postoje i Karlovac i Karlobag, pa Karlsrue i niz Karlštata i mesta širom Evrope, a sva u slavu Karla...

Sa češkim Karlovim Vatrima stvari su išle tako da je čitav bogati i feudalni evropski krem tu boravio dobrim delom godine, a sve sa ciljem da poprave zdravlje i povrate mladost, a boga mi i da se dobro provedu i zabave.

Naime, to je vidljivo i danas. Postoji u centru Karlovih Vari to čuveno i neponovljivo lečilište sa banjom i prirodnim termalnim izvorima lekovitih voda. U centralnoj golemoj hali postoji prirodna fontana iz koje šiklja golemi, široki i snažni mlaz vrele vode koji se propinje gotovo do visine trospratnice i vraća se nazad u bazen napravljen oko gejzira. Oko tog šumnog visokog vodenog skoka i bazena uvek ima ljudi koji zadivljeno gledaju. Bilo da se radi o turistima ili o domaćim ljudima koji su došli tu samo da udišu vazduh i vrelu vodenu prašinu, koja takođe važi za lekovitu. I onda kada su Karlove Vari zavijene u debeli snežni jorgan koji visi sa okolnih brda tu je toplo, a priroda govori o svojoj nesputanoj snazi.

Kada se izađe iz tog prostora koje je čudo prirode verovatno krivo za svu tu vekovnu privlačnost Karlovih Vari prelazi se u jedenu dugu zgradu u kojoj je desetak metara široki hodnik oko kojega su duga mermerna odmorišta na kojima sede ljudi i gledaju u neku od niza česmi iz kojih izlaze lekovite vode čija je temperature od 34, 50 ili 73 stepena Celzijusovih, tako da se mora dobro pripaziti da ne bude opekotina.

Najpopularnija je ona česma iz koje slobodno i neprekidno curi voda topla 34 stepena, a važi za izuzetno zdravu, onu koja leči probleme želuca ako se pije, a tena, kože i očiju ako se njome umiva, kupa. Zato nije čudo što nema krunisanog ili nekrunisanog evropskog i svetskog velmože koji nije posetio to mesto.

Odmah po agresiji na Čehoslovačku, pod izgovorom da spasava Nemce u Sudetskoj oblasti, u Karlovim Varima se glavom i brkovima pojavio Adolf Hitler, koji je sa balkona hotela Pup, u samom centru mesta održao govor svojim pristalicama, uglavnom iz nacističke stranke. Nema lokalnog vodiča koji vam neće ispričati tu storiju.

Danas su Karlovi Vari tipična moderna banja sa nizom malih lepih hotela, pansiona, kockarnica i nepreglednim nizom radnji između dvoraca, crkvi i zadužbina...

Pored češkog svuda se čita i čuje ruski, jer su poslednjih godina najveće investicije stigle iz Rusije. Na brdu koje dominira Karlovim Varima postoji lepa Ruska pravoslavna crkva svetog Petra i Pavla, a nedaleko od tog hrama je i spomenik podignut u čast Karla Marksa, koji sa svojom bradom deluje kao neki od ranijih sveštenika ili igumana. Uostalom, i bio je neka vrsta „crvenog patrijarha“. Na malom prostoru besplatan i snažan čas moderne i nešto starije istorije.

Danas je to sve i sasvim turistički usmereno. Na mostiću koji vodi ka prelepom hotelu sa pet zvezdica ljubila se jedna prelepa Kineskinja sa svojom drugaricom, devojkom iz Evrope. Dugo su tamo stajale i mazile se kao da ispituju granice slobode javnog ispoljavanje seksualnog opredeljenja. Niko se na to nije obazirao. Dobri vojak Švejk, čiju su figuru u prirodnoj veličini duhoviti češki turistički radnici postavili u centru grada, večno se smeje.

Boro Soleša

Izvor: Danas

http://www.danas.rs/danasrs/periskop/ukras_i_ponos_centralne_evrope.48.html?news_id=186972

 

[crvendac_011]

Otputujte za vikend: Uživajte u lepoti i raskoši zlatnog Praga

Otputujte za vikend: Uživajte u lepoti i raskoši zlatnog Praga

Blic žena

Prag je jedan od najlepših evropskih gradova. Bilo da ga posetite u proleće ili na jesen, obasjaće vas svojom raskošnom lepotom i zadiviće vas monumentalnošću građevina i mostovima koji spajaju obale moćne Vltave.

U Pragu nikako ne smete da zaobiđete nadaleko čuveno češko pivo. Obavezno posetite staru pivnicu „U Fleku“, u kojoj se piće od hmelja vekovima proizvodi po tradicionalnom receptu

Još od srednjeg veka Prag se smatra jednim od najlepših evropskih gradova. Njegova izuzetna lepota i privlačnost potiču iz savršenog spoja gotske i barokne arhitekture u jedinstvenu celinu. Čim ugledate prve fasade optočene zlatom i kitnjastim ukrasima, shvatićete zašto Česi s ponosom svoj grad nazivaju zlatnim. Nije čudo što su baš u Pragu inspiraciju za svoje stvaralaštvo nalazili veliki pisac Kafka, čuveni slikar Muha, kompozitori Dvoržak i Mocart. Poznat po Hradčanima, katedrali svetog Vita, Karlovom mostu, ali i čuvenom češkom pivu, Prag je danas zaista kulturna prestonica Evrope.
Hradčani, najveći stari dvorac na svetu, sagradio je princ Borivoj u IX veku, a njegov današnji izgled datira iz XVIII veka i vremena vladavine Marije Terezije. Dvorac je oduvek bio sedište i rezidencija čeških vladara, a svaki od njih dodavao mu je neko svoje obeležje, tako da danas predstavlja mešavinu stilova. U Hradčanima obavezno posetite i baziliku svetog Vita, u kojoj ćete videti neke od najlepših vitraža na svetu.

Prag je i grad kulture, u njemu je čuveni Karlov univerzitet, osnovan davne 1348, dok je Karlov most istorija za sebe – sagrađen je u XIV veku po naređenju Karla IV. Most je ukrašen sa 30 impozantnih statua, od kojih je najpoznatija statua svetog Jovana Nepomuka urađena u bronzi, koja pokazuje kako ga muče i bacaju u Vltavu po naređenju Venceslava IV. U svako doba dana veliki broj ljudi čeka ispred statue da je dodirne, jer to po legendi donosi sreću. Turistima je omiljena i Zlatna ulica koja nije menjala izgled od XVI veka. U njoj se nalaze kuće uglednih građana tog vremena koje su danas uglavnom pretvorene u muzeje i galerije.

Iz ponude agencije „Supernova Travel“ izdvojili smo aranžman za Prag u vreme održavanja Festivala piva. U cenu od 145 evra uračunati su autobuski prevoz i tri noćenja s doručkom u hotelu sa tri zvezdice, a polazak je 18. maja.

 

[sendi]

Prag: Sve, sve, ali mostovi…

Prag: Sve, sve, ali mostovi…

Najlepši i najčuveniji je ipak Karlov, ukrašen skulpturama, dug gotovo pola kilometra. Završen je početkom 15. veka a koristi samo za šetnju, piše Politika

Photo: kruhme / Flickr

​

Došao jedan naš zemljak iz južnih krajeva u Beograd i boravio nekoliko dana. Kad se vratio kući pitaju ga komšije šta je video, a on im odgovori: „Od onolike kuće, nisam Beograd ni video”. Tako bismo i mi dali osnovnu karakteristiku Praga: toliko je tamo bilo naroda da Prag i ne vidiš!

Naravno, sve je ovo šala a sada zbilja.

Ovaj divan Zlatni grad, kako ga je još Karlo IV nazvao, smešten između srednje i istočne Evrope, otvoren je za sve one koji žele da prodru u njegove tajne. Grad se u 9. i 10. veku stvarao oko utvrđenja Hradčani i Višehrad. Status grada Karlo IV dao mu je između 1232. i 1235. kada ga je odabrao za glavni grad carstva što je i on ostao do dana današnjeg i u Češkoj Republici.

Ako imate sreće da vas kroz Prag vode dva odlična vodiča (verovatno bi se u novoj nomenklaturi srodnoj ravnopravnosti reklo – vodičkinja) kao što su to Andrijana iz Beograda i Marija iz Praga, onda ćete za svog četvorodnevnog boravka videti (doduše u naznakama) sve najvažnije punktove ovog grada. Naravno, za detaljnije upoznavanje potrebno vam je mnogo više dana. Naša polazna tačka u osvajanju Praga bila je od železničke stanice preko Narodnog muzeja i spomenika Karla Velikog na konju, kao uostalom u mnogim prestonicama Evrope, preko Staromjetske namjesti do Trga staroga grada. Ovaj ogromni trg stecište svih koji dođu u Prag središte je starog praškog jezgra. Nalazi se na desnoj obali Vltave i ima isti značaj kao Zamak na drugoj strani reke.

Najveća atrakcija je svakako srednjovekovni astronomski časovnik koji je istovremeno sat, kalendar, astronomska sprava. Smešten je na južnom delu stare gradske većnice. Konstruisali su ga Mikulas Kadanski sajdžija i Jan Ondrejev Šindel, profesor matematike i astronomije na Karlovom univerzitetu. I danas radi kao u 15. veku kada je konstruisan. Sat ukrašavaju 12 apostola i osam figura. Oni su postavljeni u 19. veku kada je sat repariran.

Masa ljudi čeka da se pojave apostoli koji blagosiljaju grad, a četiri figure levo predstavljaju češko srednjovekovno društvo: simbole taštine (narcis koji se divi svom odrazu u ogledalu) i trgovine (Jevreji sa džakom blaga). Desno su Turčin (podseća na osvajanje Evrope od Turaka u 16. i 17. veku) i smrt koja povlači konopac i zvonjavom označava odvođenje grešnika u pakao. Ranije je petao kukurikao kada apostoli završe sa blagoslovom, a danas su to fanfare koje se oglašavaju sa vrha sata.

Sa trga se možete uputiti u više pravaca. Pariskom ulicom do Jevrejske četvrti, Karlovom u centar grada ili na Karlov most.

Prag je prepun muzeja (ovde su muzeji slikara Muhe i Pikasa) u koje nismo zalazili, jer ih je stvarno mnogo, monumentalnih bar spolja. Zbog toga je možda interesantan podatak da su samo 25 odsto Čeha vernici! Među njima se ističe katedrala Svetog Vita. Čuvena je pre svega po tome što se u njoj nalaze grob i spomenik svetog Jana Nepomuka i vitražima umetnika Alfonsa Muhe.

Grad je isprepletan mostovima koji spajaju stari i novi deo Stare Mjesto i Mala strana.

Najlepši i najčuveniji je Karlov most. Da bismo stupili na njega morali smo da prođemo kroz Starogradski toranj. Kamen-temeljac za gradnju mosta udario je u drugoj polovini 14. veka ko drugi nego Karlo IV. Završen je početkom 15. veka u dužini od 516 metara i širine deset metara. Služi samo za šetnju. Ukrašen je mnogobrojnim skulpturama svetaca, umetnika i dr. Najpoznatija je na sredini omiljenog češkog sveca Jana Nepomuka.

Želeli smo da ovekovečimo našu posetu mostu ali to je bilo moguće samo sa mnoštvom ostalog sveta. Više posetilaca i onih koji se fotografišu videli smo jedino na Kineskom zidu.

Posetili smo i Jevrejsku četvrt, videlu Staru-Novu sinagogu, najstariju i najznačajniju u svetu. U tom delu je i staro jevrejsko groblje sa 12.000 nadgrobnih ploča pod kojima je sto hiljada pokojnika. Naslonjene jedna na drugu liče na nabacano kamenje tako da se duboko urezuju u sećanje. Ima još šest sinagoga od kojih je poslednja sagrađena početkom 20. veka.

Doći u Prag a ne videti Hradčane nije moguće. Tu smo proveli jedno prepodne. Hradčani postoje od 9. veka kada je dvorac bio sedište kraljeva, vladara a i danas su u njemu državnici. Gledali smo smenu straže na ulasku u prvo dvorište i videli čuvenu Zlatnu ulicu samo izdaleka. To nam je mnogo žao jer je atipična, popločana nečim sličnim kaldrmi. Legenda kaže da su za vreme Rudolfa II alhemičari pod njegovim nadzorom pokušali da naprave veštačko zlato. Danas su to kućice u kojima su različite prodavnice suvenira a ona obojena plavo kažu da je bila pisca Franca Kafke. Za proveru ove legende i prolaz kroz ulicu treba izdvojiti 10 evra. Ne znamo da li ovo nije bilo predviđeno programom ili pak nije bilo dovoljno zainteresovanih.

Češka je zemlja koja jako drži do tradicije što se najbolje vidi po očuvanim građevinama, spomenicima, crkvama... Mi smo u Pragu boravili za vreme prvomajskih praznika u pravom smislu te reči. Na mestu kod spomenika Karlu Velikom čitavog dana bili su demonstranti sa crvenim zastavama koji su prošli centrom grada i stigli do Karlovog mosta. Narednog dana prisustvovali smo proslavi 65 godina od pobede na fašizmom.!

Dan smo završavali u nekoj od kafanica uz čuveno točeno češko pivo i „koleno” (barena kolenica) i knedločke.

Ipak, najlepše od svega je to što su Česi jedan divan narod s kojim smo se zaista razumevali na oba jezika – češkom i srpskom.


Izvor: B92

 

[sendi]

Kosturnica-kutna hora (crkva od kostiju)

KOSTURNICA-KUTNA HORA (CRKVA OD KOSTIJU)


Kutna Hora je grad u Češkoj odprilike 70 km (44 milje) istočno od glavnog grada Praga. Grad je nastao 1300 godine kada je raslo pronalazište srebra u europi u to vrijeme. Kako se grad razvijao, tako su se gradile nove, a popravljale i rušile stare crkve.
Najpoznatija srednjevjekovna katedrala je crkva Sv. Barbare.
Druga manje poznata crkva (ali nama vrlo zanimljiva) je napravljena u Sedlacu, predgrađu Kutna Hore,udaljena dva kilometra od centra grada,sa novo sagrađenom kapelom u staroj zgradi.
Sve počinje davne 1278, kada je opat Henry krenuo na hodočašće u Sv. Zemlju (Palestinu).
Otamo se vratio noseći sa Golgote vrč pun zemlje koji je nazvao sveta zemlja, sveto tlo.
Zemlju je razbacao po sedlačkom groblju i od tada se to groblje smatralo svetim.
Od tada je to groblje postalo poznatim, i mnogi su htjeli biti tamo pokopani. Neki su donosili čak tijela svojih najmilijih i tamo ih pokapali.
Smatrali su da tko god bude tamo pokopan, ide direktno u Raj.
Do 1318, više od 30 000 tijela je pokopano na tom groblju.
1400.god. je sagradjena i kapelica na groblju.
1511. poluslijepi redovnik je dobio zadatak sakupiti sve kosti iz razorenih grobnica i staviti ih u kriptu kako bi se napravilo mjesta za nove "klijente"!
Još luđi zadatak je dobio dekorater Frantisek Rindt
koji je bio i grof od Shwartzenberga, da unutrašnjost crkve dekorira tim istim kostima.
I tako je nastala BONE CHURCH!
Sve je tako stvarno. Kosti su stvarne.Osjećaj smrti je stvaran. Ali također i osjećaj mira i spokoja.
To je obična kršćanska crkva kojoj je unutrašnjost napravljena od ljudskih kostiju samo zato što nisu znali što bi s njima.
Fascinantno!
Uživajte u slikama...

Izvor: Blog Beta

 

[crvendac_011]

Najpoznatija banja istočne Evrope

KARLOVE VARI

Najpoznatija banja istočne Evrope



Karlove Vari su od samog početka bile obožavane od strane bogatog i feudalnog evropskog krema, koji je u banji boravio dobrim delom godine, a sve sa ciljem da poprave zdravlje i povrate mladost, ali i da se dobro zabave. Danas je situacija vrlo slična

Karlove Vari pričaju tipičnu slovensku turističku priču. Ime ove popularne češke turističke destinacije je tipično slovensko, u čijem korenu je slovensko božanstvo po imenu Vara. Drugi deo imena ima srednjoevropsko obeležje, jer su mnogi gradovi u ovom delu sveta ime dobijali po Karlu Velikom. Oni koji izučavaju poreklo imena kažu da su Karlove Vari imenjaci sa našim Petrovaradinom ili Varaždinom u Hrvatskoj.
Približno oko 1350. godine car Karlo IV boravio je u obližnjem Loktu i posetio okolne šume. Na mestu gde su se prema nekim podacima nalazili topli izvori naredio je da se osnuje banja Horké Lázně, koja je kasnije preimenovana u Karlove Vari, i udelio joj je ista prava kao i Loktu

CENTRALNOEVROPSKI BANJSKI BISER

Karlove Vari su čuveno banjsko mondensko lečilište atraktivno za čitavu centralnu Evropu. Nalaze se na severozapadu Češke i udaljene su od glavnog grada Praga 130 km prema zapadu. Karlove Vari su smeštene na krajnjem severoistoku Češko-moravske visoravni, u gornjem delu toka reke Ohrže. Grad i okolina nalaze se na oko 450 metara nadmorske visine. Severno od grada izdižu se Krušne gore, a južno Slavikova šuma, koja je veoma šumovita planina. Slavikova šuma i Vojne uprave Hradišće su zaštićene oblasti sa karakterističnom faunom i florom. Okolina grada je takođe bogata nalazištim kaolina vrhunskog kvaliteta. Klima oblasti Karlovih Vari je umereno kontinentalna. Grad Karlove Vari nastao je na tokovima triju reka: Ohrže, Rolave i Teple. Sve reke u gradskom području imaju uske doline. Reka Tepla je posebno čuvena po svojoj toploj vodi.

KARLO IV OSNIVA BANJU

Područje Karlovih Vari bilo je naseljeno još u vreme praistorije. Približno oko 1350. godine car Karlo IV je boravio u obližnjem Loktu i posetio okolne šume. Na mestu gde su se prema nekim podacima nalazili topli izvori naredio je da se osnuje banja Horké Lázně, koja je kasnije preimenovana u Karlove Vari, i udelio joj je ista prava kao i Loktu.
Lekar Vaclav Pajer je 1522. godine u Lajpcigu izdao prvu naučnu knjigu o Karlovim Varima i njihovom lekovitom dejstvu. Posle šezdeset godina grad je zadesila velika poplava, a 1604. i 1759. veliki požari koji su uništili grad. Godine 1807. u gradu je počela proizvodnja likera “Beherovka”, koji je u narednim godinama postao poznat u Češkoj, ali i u svetu.
Krajem 19. veka Karlove Vari se arhitektonski menjaju pojavom građevina u stilu neobaroka, neoklasicizma i neorenesanse. Tada grad postaje mondensko mesto u koje su dolazili vladari, plemići i bogata gospoda. Za vreme prve Čehoslovačke republike u gradu je 1929. otvoren aerodrom za imućnije goste. Posle Drugog svetskog rata dolazi do odliva nemačkog stanovništva iz Karlovih Vari u Nemačku. Banja je ponovo počela da cveta posle privatizacije 1989. godine, i danas je to jedna od najpoznatijih svetskih banja.

LEKOVITI GEJZIR U SREDIŠTU BANJE

Karlove Vari su od samog početka bile obožavane od strane bogatog i feudalnog evropskog krema, koji je u banji boravio dobrim delom godine, a sve sa ciljem da poprave zdravlje i povrate mladost, ali i da se dobro zabave. Danas je situacija vrlo slična.U centru Karlovih Vari postoji i dalje to čuveno i neponovljivo lečilište sa banjom i prirodnim termalnim izvorima lekovitih voda. U središnjoj velikoj hali nalazi se prirodna fontana iz koje šiklja široki, snažni mlaz vrele vode koji se propinje gotovo do visine trospratnice i vraća se nazad u bazen napravljen oko gejzira. Oko tog šumnog, visokog vodoskoka i bazena uvek ima ljudi koji zadivljeno gledaju, bilo da se radi o turistima, ili o meštanima koji su došli tu samo da udišu vazduh i vrelu vodenu prašinu, koja takođe važi za lekovitu. Čak i tokom zime, kada su Karlove Vari okovane snegom, tu je toplo, a priroda govori o svojoj nesputanoj snazi.
Danas su Karlove Vari tipična moderna banja sa nizom malih, lepih hotela, pansiona, kockarnica i nebrojeno mnogo radnji između dvoraca, crkava i zadužbina. Pored češkog jezika svuda se čuje ruski, jer su poslednjih godina najveće investicije stigle iz Rusije

TOPLE ČESME – UNIVERZALNI LEK

Kada se izađe iz tog prostora koje zaista predstavlja čudo prirode, prelazi se u dugu zgradu u kojoj je hodnik širok desetak metara, sa dugim mermernim odmorištima na kojima sede ljudi pored česmi iz kojih izlaze lekovite vode čija je temperatura od 34 do 73 stepena Celzijusova, tako da se mora dobro čuvati i opekotina.
Najpopularnija je česma iz koje slobodno i neprekidno curi voda temperature 34 stepena, a važi za izuzetno zdravu, jer leči probleme želuca ako se pije, a tena, kože i očiju ako se njome umiva i kupa. Zato ne čudi što nema krunisanog ili nekrunisanog evropskog i svetskog velmože koji nije posetio ovo mesto.
Danas su Karlove Vari tipična moderna banja sa nizom malih lepih hotela, pansiona, kockarnica i nebrojeno mnogo radnji između dvoraca, crkava i zadužbina.
Pored češkog jezika svuda se čuje ruski, jer su poslednjih godina najveće investicije stigle iz Rusije. Na brdu koje dominira Karlovim Varima nalazi se prelepa ruska pravoslavna Crkva svetog Petra i Pavla, a nedaleko od tog hrama je i spomenik podignut u čast Karla Marksa. Na malom prostoru dobićete besplatan čas moderne i nešto starije istorije.

GRAD FESTIVALA

Karlove Vari se mogu pohvaliti i vrlo živim kulturnim dešavanjima. Definitivno bi se moglo reći da su Karlove Vari grad festivala. U maju se otvara spa sezona i održavaju se trke kanua, u julu muzički i filmski festival, u avgustu su Betovenovi dani, festival antičke muzike i festival mladih instrumentalista, u septembru možete prisustvovati festivalu folklora i Dvoržakovoj jeseni, u oktobru je festival fokusiran na turizam i džez festival, a u novembru svake godine održava se Dvoržakovo internacionalno takmičenje u pevanju.
Najpoznatiji je svakako filmski festival koji se održava u julu i u poslednjih nekoliko godina je stekao veliku popularnost, pa važi za jedan od najvažnijih u centralnoj i istočnoj Evropi. Ovaj festival je jedan od najstarijih na svetu. Prvi put se 1946. godine održao festival na kome su učešće uzeli filmovi iz sedam zemalja. Tokom godina koje su usledile festival je bio pod velikim uticajem politike. Kasnije festival doživljava krizu, ali se situacija značajno popravila nakon dolaska Roberta de Nira. Zbog finansijskih problema festival se 1992. godine gotovo ugasio, da bi dve godine kasnije bio obnovljen.

Izvor: AKTER

 

[crvendac_011]

Prag - Šarm boemije

Prag - Šarm boemije

06. 10. 2010 .
Izvor: Press

Iako nudi sjajne mogućnosti za uživanje u boemskim kafanama i kupovini, većina turista će se u Prag zaputiti zbog građevina koje pričaju istoriju i ulica zbog kojih je dobio nadimak „prestonica Evrope"

Više od dve decenije od „plišane revolucije", koja je označila pad komunizma, popularnost Praga kao jedne od najvažnijih turističkih destinacija u Evropi i dalje raste. Iako su se izgubili nekadašnji slatki običaji poput cenkanja prilikom kupovine, mešavina uzbudljive istorije i veličanstvenih arhitektonskih dostignuća u ovom gradu ostala je neodoljiva do danas. Istina, čari Praga povremeno su „zaklonjene" prekomernim brojem turista i komercijalizmom koji je preplavio vodeće turističke tačke. Zato, ako u Prag stignete „u paketu" sa hiljadama posetilaca koji kao sumanuti pokušavaju da ga obiđu u roku od tri dana, okupirani velikom verovatnoćom da će ih neko odžepariti, moguće je da pomislite da je „zlatni grad", kako glasi njegovo drugo ime, precenjen. Međutim, ovakav utisak nećete imati ako se u Prag zaputite u svojoj ličnoj režiji, zaobiđete turističke vodiče i mesta koja vam u njima preporučuju i izdvojite makar nedelju dana za njegovo upoznavanje. Za početak, naručite u lokalnoj kafani jedno veliko točeno pivo i dok kušate prvi ukus Praga, napravite svoju maršrutu.

Praški duet
Iako je centar grada kolaž fantastične arhitekture sačinjen od elemenata gotike, renesanse i baroka do secesije i kubizma, iznad najprometnije srednjovekovne trase starog grada „živi" jedan sasvim drugi, kosmopolitski grad. Da biste zavirili u taj skriveni deo Praga iskoristite odličan gradski prevoz (najbolje tramvaj), koji u Pragu nije skup, a funkcioniše besprekorno. Predgrađa u razvoju poput Žižkova, Smičova, Vinohradija i naselja Holešovice garantuju jeftinije ugostiteljske usluge, a odišu istinskim praškim šarmom koji je u ovdašnjim barovima, pivnicama i galerijama opipljiviji nego igde drugde.
Međutim, ova mesta bi trebalo da budu samo obavezna dopuna ključnim tačkama standardne turističke trase, jer naprosto nije moguće vratiti se iz Praga, a da niste prošetali jednom od najpoznatijih građevina na Vltavi - Karlovim mostom (na naslovnoj). Još od njegovog idejnog oca Karla IV, koji ga je započeo u 14. veku, graditelji mosta su imali ideju da povežu stari i novi grad ili, kako neki to vole da kažu, puteve Istoka i Zapada. Dug 516 metara, graciozni most počiva na 16 lukova, a krasi ga 30 impresivnih statua svetaca raspoređenih duž njegovih ograda. Danas su to verne kopije nekadašnjih pozlaćenih skulptura, budući da su originali izloženi u lapidarijumu Nacionalnog muzeja. Najpoznatija među njima je svakako bronzana statua svetog mučenika Jana Nepomuka pred kojom svakodnevno stoje reke posetilaca, čekajući da je dodirnu, što će im, po verovanju, doneti sreću. Još jedna zanimljivost odnosi se na materijale koji su navodno korišćeni kako bi se dovršila gradnja mosta, pa legenda kaže da su bohemijske sedimentne stene od kojih je sastavljen spajane vezivnom smesom od više stotina jaja. Karlov most je i centar boemije, jer ulični umetnici preko dana na njemu slikaju, sviraju, prave suvenire i trguju. Baš tu, na mostu, možete zaplesati svoj praški duet, na taktove muzike slavnih Čeha Bedžiha Smetane i Antonjina Dvoržaka, čije kompozicije često izvode ulični svirači.

INFO:
Površina: 496 km2
Stanovnika: 1,2 miliona
Klima: Prag ima umereno-kontinentalnu klimu, sa toplim, povremeno kišovitim letima i oštrim, snežnim zimama kada se temperature spuštaju i do 15 stepeni ispod nule. Prosečne dnevne temperature u mesecu oktobru su 8 - 10 stepeni.
Valuta: češka kruna (1 EUR = 24.562 CZK)

Istorija i atrakcija
Pored Karlovog mosta, trebalo bi posetiti i Hradčani, deo grada u kome je smešten Praški dvorac, najveći stari dvorac na svetu. Kao i grad, i ovaj dvorac datira iz devetog veka kada je knez Borivoj sagradio tvrđavu sa bedemom od zemlje oko koje su onda dolazeći vladari gradili svoje dvorove. Danas je to 570 m duga rezidencija predsednika Češke sa platoom sa kojeg se pruža nezaboravan pogled na panoramu Praga, a u prošlosti su tu stanovali češki kraljevi, kraljevi Rimskog carstva i biskupi. Ono što se u dvorcu može videti je prava istorijska avantura. Tu su Katedrala svetog Vida, sa jedinstvenim vitražima, mrežastim svodovima i kapelom svetog Vaclava, optočenom dragim kamenjem, Nerudina ulica koja oduševljava ljubitelje književnosti i Zlatna ulica u kojoj su u srednjem veku živeli kraljevi zlatari i alhemičari, među kojima je najpoznatiji bio književnik Franc Kafka.
U atrakcije Praga spada i Astronomski sat na katedrali Lund u Starom mestu na Starogradskom trgu. Njegova jedinstvenost dolazi iz legende koja kaže da je tvorac sata, nakon što ga je izradio 1410. godine, oslepljen kako ne bi bio u mogućnosti da eventualno napravi isti. Osim dana, sata i minuta, sat pokazuje i izlazak i zalazak Sunca i Meseca, kao i raspored planeta. Katedrala na kojoj se nalazi, jedna je od 500 velelepnih tornjeva Praga čiji vrhovi „dodiruju nebo". Zbog svoje lepote krovovi tornjeva bili su inspiracija Voltu Dizniju za izgled dvoraca u njegovim bajkama. Oni koji vole da gradove dožive kroz muzeje ovde će, verovatno kao nigde u Evropi, imati dilemu za koji kupiti kartu - pored muzeja tramvaja, voštanih figura, čokolade, krovova i dimnjaka i nezaobilaznog Muzeja komunizma, mame i oni koji su posvećeni znamenitim Pražanima od Kafke do slikara Alfonsa Muhe. Naposletku, o praškom šarmu najbolje govori ono što vas prvo dočeka kada kročite na njegovo tle. Naime, većinu ulica prekriva kaldrma za koju su praški vladari dovlačili staro kamenje iz celog sveta, što u gradu čuva duh prošlih vremena.

 

[crvendac_011]

Beleške s puta: Telč

BELEŠKE S PUTA: TELČ

Mesto karnevala, maskenbala, koncerata

Smešten između dva jezera, ovaj mali češki grad sačuvao je autentični izgled od pre nekoliko stotina godina, zahvaljujući kome privlači reke turista. Ovekovečen je i u mnogim istorijskim igranim filmovima



Foto M. Janković


Telč se nalazi oko 170 kilometara jugoistočno od češke prestonice – Praga, i isto toliko severno od austrijske prestonice, Beča. Do ovog malog mesta u Češkoj stiže se dobrim asfaltnim putem preko Jihlave, najbližeg većeg grada. Sada ima oko šest hiljada stanovnika, broj godinama stagnira, a u pisanim dokumentima spominje se još davne 1315. godine.
U bogatoj i dugoj istoriji smenjivali su se gospodari, koji su u 14. veku izgradili dvorac u gotskom stilu koji je kasnije dograđivan i utvrđen. Plemić, po kome ime nose i ulice i trg, Zaharije od Gradeca, renovirao je Telč u 16. veku u renesansnom stilu. U vreme njegove vladavine dolaze majstori iz Italije, obnavljaju dvor, gradske kuće, grade javne ustanove. Bio je to prvi veći uspon u istoriji ovog mesta. U 19. veku počinje industrijalizacija i mnogi meštani otvaraju zanatske radionice. Stvara se klasa imućnih građana koji ulažu u obnovu i ulepšavanje svog grada. Prosto je neverovatno kako su meštani uspeli da sačuvaju staru arhitekturu, a posebno gradsko jezgro koje je zadržalo isti izgled više stotina godina.
U vreme komunizma grad je izgledao zapušteno i tmurno. Ne bi trebalo zaboraviti da se našao u „slepom crevu”, jer je granica sa Austrijom bila praktično zatvorena, zbog loših odnosa između Istočnog i Zapadnog bloka. Promenom političkog sistema i stvaranjem nove države otvorene su granice i turizam je poprimio neslućene razmere. Počeli su da dolaze putnici iz celog sveta, bilo je dovoljno da jedan dođe i da se priča o Telču proširi.
Meštani su svojim sredstvima, ali ovog puta i uz pomoć države, sredili fasade i krovove. U prelepim baroknim kućama u samom centru otvorili su prodavnice suvenira, kafane, restorane, pansione i hotele, čega do tada nije bilo. Država je uložila i znatna sredstva u obnovu dvora i gradske infrastrukture. U centru se nalaze i tri crkve, Svetog Jakoba sa tornjem visokim 60 metara otvorenim za panoramsko razgledanje grada, crkva Imena Isusovog i crkva Svetog Duha. One su obnovljene i predstavljaju deo ambijentalne celine gradskog jezgra koje je 1992. godine stavljeno na Uneskovu listu svetske kulturne baštine.
Turiste nije privukla samo lepota mesta: gradska uprava mu je dala i nove sadržaje organizujući brojne kulturne, sportske i zabavne manifestacije kao što su: izložbe cveća, oldtajmera, starih kostima i folklornih družina, dani dece, pozorišne predstave, nastupi orkestara, festivali džeza, pa i dani letenja u balonima. Skoro da nema datuma u kalendaru bez neke manifestacije! Mnogi svetski i češki režiseri snimili su tu mnoštvo filmova u prekrasnom ambijentu prošlih vremena.
Zanimljivo je da se u ovaj češki gradić dolazi porodično na biciklima ili pak organizovano za veće grupe. Za jedan dan može se sve videti, jer je sve „nadohvat ruke”. Mada su se domaćini pobrinuli da u svojim lepim starinskim kućama obezbede i smeštaj za turiste, po ceni od oko 20 evra pa naviše za noćenje.
Gradsko jezgro je okruženo sa dva jezera, pa se stiče utisak da je na ostrvu. Telč je mesto koje treba posetiti, ne samo zbog uzbudljivog doživljaja prošlih vremena, već i zbog primera njegovih meštana kako se voli i čuva svoj grad.

Milan Janković
Objavljeno: 15.08.2011.
Izvor: Politika magazin

 

[crvendac_011]

Praško proleće

Praško proleće

Izvor: B92

Poznato je da je proleće najzbudljivije godišnje doba u Pragu. Ukoliko želite da sami istražujete grad, šetate se, upoznajete nove ljude ili upoznajete neverovatnu kulturu Praga kroz crkve, galerije i muzeje, proleće je pravo vreme za to.



Možete da uživate u u „prolećnom“ izgledu grada šetate živopisnim, uskim ulicama a nakon iscrpljujućeg razgledanja grada, odmorite se u nekom od mnogobrojnih praških parkova i procvetalim baštama.

U galerijama se nalaze nove kolekcije, u muzejima se održavaju nove izložbe a ono što privlači najviše pažnje u Pragu tokom proleća su uskršnje pijace, muzički festival „Prague Spring“ i praški maraton.

Uskršnje pijace Uskršnje pijace možete posetiti od 1. do 23. aprila na trgu Vaclav, trgu Starog grada i mnogim drugim trgovima širom grada. Na ovaj način se slavi početak proleća i Uskršnji praznici.

Trgovi su puni raznobojnih tezgi gde možete kupiti ručno pravljene uskršnje proizvode, tradicionalnu hranu i neobična pića.

Uskršnje pijace



Ovde dolaze mnogi izvođači iz cele Evrope, zanatlije se hvale svojim umećem a posetioci su dobrodošli da učestvuju u raznim aktivnostima. Ovo je jedinstvena prilika da se upoznate sa nekim od „ludih“ običaja ( momci guraju devojke u hladnu vodu i šibaju ih po nogama kako bi oterali razne bolesti i kako bi one izgledale mlađe).

Tradicionalni uskršnji običaju su nastali pod uticajem hrišćanstva ali i paganizma. Simboli Ukrsa su obojena jaja, bičevi koji se prave od vrbinih grančica, hladna voda i šarene trakice.

Rano ujutru muškarci idu kroz selo, ulaze u kuće i šibaju devojke i žene po nogama i potapaju ih u vodu. Zatim im one daruju ofarbana jaja i šarene trake kojim vezuju vrbine grančice. Muškarci se potom pozivaju na piće.

„Praško proleće"



Međunarodni muzički festival traje od 11. maja do 3. juna i održava se u koncertnim halama širom Praga. Ovaj događaj ne smete propustiti.

Koncerti se održavaju u prelepim koncertnim halama kao što su Gradska kuća ili u koncertnoj hali Češke filharmonije, u crkvama i katedralama. Veliki broj različitih izvođača i širok spektar muzičkih stilova će zadovoljiti svačiji ukus.

Praški maraton



Održava se od 1. aprila do 16. maja u centru grada i ova maratonska trasa se smatra jednom od najlepših na svetu. Postoje različiti maratoni pa možete izabrati onaj koji vama odgovara zavisno od godina, zdravstvenog stanja a možete i jednostavno da obujete rolere i zabavite se.

Trka sa još 3.000 ljudi na Karlovom mostu i pored nekadašnjeg dvorca Lesser je neopisivo iskustvo.

Khamoro



Održava se krajem maja u koncertnoj hali „Lucerna“, u klubovima i galerijama u centru Praga. Možete uživati u ciganskoj muzici, kulturi, posetiti seminare, izložbe, pogledati filmove i upoznati se sa zanatom ove nacionalne manjine.

Uz cigansku džez i tradicionalnu muziku i neverovatne igrače i pevače doživećete jedinstveno iskustvo.

 

[crvendac_011]

Три прашке легенде

Три прашке легенде

ПОЉУБАЦ, ЉУБОМОРА И ГЛИНЕНИ ЏИН

Приче о сиромашном трговцу који је и када је постао богат сањао сиромашни Праг, о Гвозденом витезу што се појављује једном у сто година и Голему, несрећном џину од глине...


Праг, град препун знаменитости и легенди

Пријатељски, родбински, дипломатски пољупци – расипајте их и примајте слободно. Али, имајте у виду да они други, они који би могли да буду љубавни, у извесним приликама навлаче маску мача судбине. У том случају, ма колико тешко било унапред их препознати, чувајте се искушења како год знате и умете. Једна стара легенде из града Прага говори управо о томе. То је легенда о принцези палих анђела и њеном изабранику.
Дакле, некада давно у јеврејској четврти града Прага живео је сиромашни трговац-торбар, путујући продавац. Сиромашак је с великом муком успевао да прехрани жену и двоје мале деце. Премда врло скромни, стално су му нешто тражили. Углавном храну. Али, одјек њихових молби и вапаја оцу породице одзвањао је у мислима и срцу. И тако, једнога дана, овај јадник одлучио је да потражи срећу у Земљи вечног лета. Сећао се како му је отац некада приповедао о тој Земљи с оне стране великог мора, о Земљи у којој влада вечно лето. Тамо чак печено кестење пада с дрвећа! А трешње су биле велике као дечје главе! Злата беше толико, да га је било могућно добити за мало рада... Поврх свега, становници Земље вечног лета толико су лењи, да ништа не умеју да раде. Зато су им управо предмети које је продавао сиромашни трговац, били више него драгоцени. Игле, конци, лонци, тањири. Отац сиромашног трговца из Прага стигао је својевремено до Земље лета и обогатио се, међутим, приликом повратка, олуја је насукала брод на стену, па је лађа са читавим богатством потонула. Отац се вратио кући још сиромашнији, а поврх свега и болестан. Док је био дечак, он му је на самрти о свом животном бродолому више пута причао, упозоравајући га да никада не путује морем.


Принцеза је молила за само још један једини пољубац од кога ће да живи срећно
до краја живота...

Невоља трговцу торбару није дала мира, па се и он, опростивши се са децом и женом упутио ка земљи Вечног лета као слепи путник на великом броду. Авај, после два месеца, недалеко од циља путовања, одједном је избило страшно невреме и укратко, брод је потонуо. Убеђен да ће и он умрети, сиромашни трговац се препустио таласима. Из мрачног неба изненада се појавио огромни грифон, животиња орловске главе и крила са телом лава, те је зграбио прашког трговца и понео га са собом. Освестио се тек када је треснуо о земљу. У ствари, није то била земља, већ тераса. Погледавши око себе, у први мах, је помислио да сања. Налазио се у дворцу чије су куле биле од слоноваче, а цигле од рубина и дијаманата. Врата су била од сребра, а степенице од смарагда. Био је запањен. У велелепној просторији налазио се кревет прекривен свиленом постељином. На кревету је лежала прелепа девојка златне, коврџаве косе.
„Ко си ти странче?” – упитала је лепотица.
„Ко си, да си, осуђен си на смрт. Још ниједан странац није ушао у ову палату, а да је остао жив. Сурови закон мога оца наређује свим странцима да сместа буду погубљени чим дођу овде. Налазиш се у краљевству Шедим, земљи палих анђела, боље речено злих духова! А мој отац је управо њихов краљ.”
„Ох, прекрасна девојко, па Ви сте налик правом анђелу. Поштедите ме!”
„Наше жене су научене да краду децу из колевки обичних људи. Тако су пре много година украле и моју мајку. Када је порасла, мој отац се толико заљубио у њу, да је заборавио да она не припада злим дусима. На нашу несрећу, умрла је доносећи ме на свет. Зато ме отац мрзи и посећује само једном годишње. Стога, остани са мном, ожени ме, и то ће ти спасити живот!”

Ганут принцезином лепотом, а ношен жарком жељом да даље поживи, прашки трговац пристаде на договор. Заказаше раскошну свадбу. Истини за вољу, у почетку су живели врло срећно. Принцеза Шедима била је заљубљена, а и прашки трговац уживао је у њеним дражима. Ни он није био равнодушан! А онда је једнога дана, ипак, почео да му недостаје Праг. Не само Праг, не само рођаци и пријатељи, већ на првом месту његова деца и његова жена. У сну би сваке вечери одлазио у четврт у којој је живео; чак је међу миомирисама богатог краљевства кроз сан осећао познату мемлу бивше сиромашне собице. Чинило му се да га његова дечица дозивају.
Принцеза је била веома паметна. Седећи крај његовог узглавља, као на длану, могла је да му прочита снове.
„Опет си сањао твоју породицу. Попустићу пред твојом носталгијом. Ускоро долази мој отац и боље је да те не види. Отпутуј у Праг, али обећај да ћеш се тачно за годину дана вратити.” – рекла му је једног јутра.
„Обећавам!”, узвратио је прашки трговац.
Дала му је велику златну шипку да понесе породици и позвала грифона. Промрмљавши нешто на уво животињи, рече му на растанку:
„Врати се, јер си то обећао.”
У том тренутку трговац је осетио како су га шчепале канџе и како се одвојио од земље. Брже него што је мислио угледао је прашке торњеве и месец између њих. Грифон га је убацио у оџак некадашње куће.


Старо прашко јеврејско гробље из 14. века у коме су сахрањени људи у три слоја, место где
наводно почива и несрећни трговац

Изненађење жене и деце убрзо се претворило у одушевљење. Кад га је упитала зашто се толико задржао на путу, трговац је прећутао да се још једном оженио и само јој је показао шипку од злата. Слагао је да је тамо продао толико игала и конаца, па лонаца... Жена је, наравно, поверовала. Већ сутрадан, мир се вратио у кућу и све је било дивно. Трговац више није ни имао потребе да се бави трговином. Наиме, шипка се стално повећавала. Како би одсекао део, она би се за тај део продужила. Почео је да проучава старе књиге мудраца и ускоро су га сматрали мудрим и угледним човеком.
Могао се заклети да време протиче све брже и брже. Десило се нешто врло занимљиво. Некадашњи сиромашак заборавио је да је икада био у Земљи вечног лета. Заборавио је чак и лепу принцезу. Обећање му стога више није ни падало на памет.
Једне благе вечери, док се враћао кући с молитве, с неба тачно пред њега слетео је велики грифон:
„Размисли о обећању. Оно вреди колико и твој живот.”
„Толико је брзо прошла ова година! Замоли господарицу да ми допусти да останем још годину дана.”
Грифон је одлетео. Изненађење га је чекало већ следећег дана. У зору, чим је крочио из куће, у својој улици угледао је принцезу. И у Прагу је била једнако лепа као онда, у Земљи вечног лета.
„Заборавио си на обећање. Ја сам твоја жена.”
„Овде су ми и жена и деца. Остави ме да мирно са њима живим”, преклињао је трговац.
Принцеза је пристала да заједно оду код рабина који је тако сазнао за ову невероватну причу. Потврдио је да други брак није био пуноважан, будући да је човек био ожењен када се поново венчао. Ни трговац, а ни рабин нису очекивали да ће се једна тако лепа жена расплакати. Сузе су текле низ њено лепо и тужно лице. Када се најзад смирила, рекла је некадашњем мужу да јој услиши само једну једину жељу. Да се само једном пољубе. Рекла је да ће јој сећање на тај пољубац бити довољан да проживи остатак живота у спокоју и срећи. Трговац је пристао.
Додир принцезиних усана било је последње што је доживео на овом свету. Пао је мртав. Како пише у старој књизи прашких легенди из 1846. године, грешни трговац-мудрац и двоструки муж сахрањен је на старом прашком гробљу. Принцеза Шедима нестала је изненада како се и појавила, и нико је никада више није видео живу на земљи.

ВИТЕЗ ОД ГВОЖЂА

У Платнерској улици, у Старом граду, у Прагу, на самом углу, пре много векова, постојала је кућа у којој је живела једна девојка. Њен љубљени беше храбри витез. Имао је утисак да љубав према девојци треба да чува као најузвишенију реликвију. Неко би можда рекао да је био превише љубоморан, да је љубав према девојци опседала све његове мисли. Како год. У одређеном тренутку, учинило му се да девојка гледа са прозора своје куће у неког другог. За њега је тако нешто било неподношљиво. Избезумљен од љубоморе, посекао је мачем. Пре него што ће испустити последњи уздах, девојка, свесна да је изабрала погрешног човека, изрекла је страшну клетву.
„Када умрем, Ви ћете се претворити у кип од гвожђа све док се нека друга јадна, невина двојка не буде сажалила над Вашом судбином!” – прошапутала је прашка лепотица.
Девојчина клетва садржала је и следећи, тешко остварљиви услов. Да Гвоздени витез може да се уз помоћ велике и чисте љубави поново претвори у човека од крви и меса само током једне једине ноћи, сваких сто година.


Статуа посвећена Гвозденом Витезу који се, уз шкрипу зарђалог гвожђа,
појављује сваких сто година тражећи љубав племените девојке

Пролазиле су године као и столећа. У кући су се смењивали власници и станари. Напослетку, нико се готово више није сећао зачараног Гвозденог витеза и његове љубоморе. И тако, после много година, у кућу се уселила удовица са својом лепом кћерком. Мајка је била одважна и причљива, а кћерка права супротност. Једне ноћи, док је мајка спавала, а кућом владала тишина, девојка је шила у салону, поред петролејске лампе. Изненада је на потиљку осетила ледени дах. Светлост у лампи је задрхтала, девојка је бојажљиво подигла поглед. Није видела ништа, само је чула шкрипање старог гвожђа. Међутим, убрзо се појавио човек, велика људска фигура у стринском оклопу. Човек, чије је лице скривао визир шлема, носио је дугу црну пелерину до земље. Десну руку у гвозденој рукавици ослонио је на мач.
Као што може да се претпостави, девојка је занемела од страха.
„Немој да се плашиш. Ја сам Гвоздени витез. Такав сам јер сам проклет због ужасног злочина који сам против своје истинске воље давно починио. Само добра девојка као ти, може да ми помогне. Желиш ли то да учиниш?”
И даље дрхтећи, девојка климну главом.
„Имаш племенито срце”, уздахну Гвоздени. „Доћићу поново сутра током ноћи, али ником ни речи о нашем сусрету!”
Поново се зачула шкрипа старог гвожђа и Витез нестаде.
И даље уплашена, девојка потрча одмах у мајчину собу и све јој исприча.
Следеће ноћи, уместо младе кћерке, у соби је поред петролејке седела мајка. Храбро је погледала витезу у очи.
Није јој наудио. И даље је осећао неподношљиво кајање због онога што је пре више векова учинио. Зато је само уздахнуо:
„Ах, још следећих сто година!”
Затим је нестао.

На углу Плантерске и Марианске улице, у 19. веку подигнута је нова кућа, будући да је стара срушена. Испред куће, вајар Ладислав Шалоун, направио је велику статуу Гвозденог витеза који се наводно појављује једном у сто година. Сведочанства о његовим узалудним доласцима, преносе се са колена на колено. Још се није нашла девојка чистог срца која би пристала да му узврати љубав. Његов грех превелики је и тежак за праштање, а клетва озбиљна.
Питање је да ли ће ико икада успети да је поништи!
Зато, када чујете шкрипу зарђалог гвожђа иза себе, без обзира да ли шетате можда прашким или улицама неког другог града, не плашите се, већ размислите да ли сте можда и сами некада исказали прекомерну љубомору и својим речима учинили исто што је својевремено витез учинио мачем. И имајте у виду да је и љубомора само један облик страха.

И ДОБРО И ЗЛО

Када су Јевреји стигли у Праг, краљ им је одредио место где ће подићи своје куће и богомоље. Наравно, најпре су желели да саграде синагогу. После жучних расправа, сагласили су се да синагогу саграде у старом делу града, на брдашцу. Убрзо су почели радове. Брдашце су почели да откопавају од врха и када су откопали тај истурени део земље, врло су се зачудили. Набасали су на кров! Испоставило се да је испод брежуљка већ лежала изграђена синагога. Дакле, била је истовремено и стара и нова. Толико су били срећни, да су престали даље да копају. Тако је и до данашњег дана прашка синагога једном страном остала испод површине земље. Из тог времена, потиче и њено име. Стара, а нова – Старонова синагога.


Старонова синагога, најстарија европска јеврејска богомоља, у којој је, према легенди,
у поткровљу рабин Лев крио Голема, човека од глине

Током 16. века, мудри рабин Лев успевао је, бар тако каже легенда, више пута да невоља спасе људе који су живели у прашкој Јеврејској четврти. Наравно, био је свестан чињенице да неће довека живети, па је бринуо ко ће бити његов наследник. Читао је ноћима, изучавао древне књиге, и најзад је успео да нађе оно што је тражио. Одлучио је да ствари натприродно биће, обдарено надљудским моћима, а пре свега - огромном снагом. То биће требало је да помогне Јеврејима у тешким тренуцима које су преживљавали. Двојици најбољих ученика рабин је објаснио какве су му намере, па су потом заједно отишли рабиновој кући. Право у његов подрум. Ту су од земље направили велики фигуру која је личила на човека. Назвали су га Голем – што је означавало материју без облика. Када су га направили, рабин је једном од ученика рекао:
„Ти, који имаш жестоку, ватрену нарав обиђи око Голема седам пута изговарајући свете речи!”
Док је он кружио око човека од земље, Голем је почео да се суши, а кора је постајала светлија.
„А сада пођи ти који имаш природу воде”, нареди рабин другом најбољем ученику.

Изговарајући чаробне речи, младић је ишао око стола на којем је лежао Голем. Врела глина хладила се са сваким кораком младића. Најзад је његова кожа попримила боју и мекоћу коже човека. Напослетку је сам рабин стао крај Голема и гласно почео да узвикује свете а тајне речи. На челу му је урезао реч емет, што значи истина и ставио парче пергамента у Големова уста. Човек од глине почео је најпре да се тресе, а затим је отворио очи. Када је устао, његова рамена додиривала су таваницу. Неко би рекао да је прави човек! Међутим, није умео да говори. Тајну речи није познавао. Чак ни рабин томе није могао да га подучи. На брзину су га обукли, те га је рабин представио својој жени:
„Ово је наш нови слуга помоћник. Име му је Јосиф. Живеће овде, у нашој кући, а помагаће и у синагоги.”
Преко дана Голем је заиста и помагао, а ноћу је кружио Јеврејском четврти и водио рачуна да се никоме ништа непријатно не догоди. Био је заиста вредан и необично снажан!

Пре вечерње молитве у петак, уочи Шабата, рабин је Голему вадио парче прегамента из уста како би се одморио. Уколико то не би учинио, Големова огромна снага могла је да се претвори у разарајућу силу. Једнога дана, рабинова најмлађа кћерка изненада је оболела од неке непознате тешке болести. Узалуд је отац седео крај њеног кревета и молио се. Бивало јој је све лошије. Онако узнемирен, рабин је у петак увече отишао на молитву у синагогу, потпуно заборавивши на Голема.
За то време, Голем је послушно седео на својој столичици. Било му је јасно да је дошао час када би требало да се одмори, а снага је у њему све више киптела. Изашао је из рабинове кухиње и кренуо улицама. Рушио је све пред собом, чупао прозоре и врата на кућама, кидао гране са дрвећа. Напослетку се вратио рабиновој кући где је уништио сав намештај. Постајао је све бешњи. Када му је јављено шта ради Голем, рабин се брже-боље вратио кући, прекинувши молитву, што је представљало недозвољени чин. Имао је шта да види. Сместа му је викнуо да се смири и извадио прегамент из уста. Џин од глине је истог трена заспао.
Вративши се у Старонову синагогу, рабин је чак два пута прочитао деведесет други псалм, како се ни у једној другој синагоги то никада не би десило. У међувремену, рабинова кћерка је на чудесан начин потпуно оздравила. Њему је било јасно шта је све могло да се догоди да није стигао кући на време. Пренели су Голема из рабинове куће на таван Старонове синагоге.

Голем је растао и растао, постајући већи од Старонове синагоге

Сва тројица су стали иза његове главе и уназад почели да изговарају свете речи. Јасно се видело како слабост обузима његово огромно тело. Напослетку рабин је узео комадић пергамента из Големових уста и унатрашке почео да кружи око њега. Кожа му је постала мрка, а тело непокретно. На столу је остала само гомила глине.
Сутрадан је рабин обавестио жену како је Јосиф одлучио да напусти Праг и да више неће да се враћа. Ученицима је забранио да одлазе на таван и покушају да поново удахну живот Голему. Ипак, један несрећник је то покушао. Наиме, неколико векова касније, до једног ученика допрла је легенда о Голему. Помислио је како би џин могао да му буде од помоћи да стекне богатство. На пергаменту је на написао тајне речи и знаке и упутио се у поткровље Старонове синагоге. Сакупио је земљу и обликовао је у тело, затим комадић пергамента ставио лутки од земље у уста...

Голем је задрхтао, а потом отворио очи. Сео је за сто. Његово тело је расло и расло, чинило се да ће пробити кров Старонове синагоге. Ученик је брже-боље истргао комадић пергамента из Големових устију. У том тренутку, огромна фигура распала се. Земља је пала преко младића који је напао смрт испод гомиле осушене земље. Сахрањен на старом прашком гробљу недалеко од синагоге.
Најновији споменик на прашком јеврејском гробљу потиче из 1787. године, а најстарији из 1439. године. На том истом месту где је у неколико слојева сахрањено око две стотине хиљада људи, стоји и гроб рабина Јехуде Лева бен Безлела (1520–1609), човека који је наводно од глине направио Голема, створивши тако и мит о добру и злу које доноси стварање. Али и схватање да оно што је створено понекад може да превазиђе свог творца, односно, да се дело претвори у нешто сасвим друго. Нешто што никако није смело то да постане.

Аутор: Мирјана Огњановић
Извор: Политикин забавник

 

[crvendac_011]

Ovo možeš besplatno da radiš u Pragu

Ovo možeš besplatno da radiš u Pragu

Popularan među turistima zbog bajkovitih zamkova i interesantnog noćnog života, Prag je danas jedna od najpoželjnijih turističkih destinacija, a postoje i neke divne stvari koje su sasvim besplatne.


Panorama Praga

Sat šou
Astonomski sat datira iz XV veka, nalazi se u Starom gradu na Tornju i jedna je od najpopularnijih atrakcija u gradu. Svakog sata ljudi se okupljaju da gledaju Povorku dvanaest apostola. Na satu je dvanaest medaljona koji predstavljaju toliko znakova zodijaka, koji su dodati u XIX veku.

Posetite Jozefovu četvrt
Ovo je jevrejska četvrt Praga iz X veka i nalazi se u Starom gradu. Ovde je rođen Franc Kafka i u Jozefovoj četvrti su neke manje poznate turističe atrakcije poput starih jevrejskih groblja i sinagoga.

Istražite Karlov most
Karlov most je bitan kako zbog prelaska Vltave tako i kao turistička atrakcija. Poznato je da je pogled koji se pruža sa ovog mosta spektakularan. Duž celog mosta nailazićete na slikare, muzičare, plesače i druge umetnike i zabavljače. Prošetajte ovuda rano ujutru ili kasno uveče da biste ga videli kada nema gužve.

Posetite Kampa ostrvo
U blizini Karlovog mosta naći ćete ovo ostrvo koje se smatra jednim od najlepših delova Praga. Uživaćete u šetnji ostrvom koje krase živopisne kuće i divni parkovi. Postoji i nekoliko kuća koje su uz samu reku i ovaj deo ostrva zovu Venecija Praga.

Obiđite Petrinovo brdo i opservatoriju
Ako vam ova kula deluje poznato, to je zato što zapravo predstavlja malu kopiju Ajfelovog tornja u Parizu. Iako je visoka samo 60 m, sa vrha se pruža nezaboravan pogled na grad. Da biste se popeli na ovaj najviši vrh Češke potrebno je da se popnete uz 299 stepenika.

Noćni provod
Prag je poznat po barovima, koji uz dobro pivo i kvalitetnu muziku nude zabavu za svačiji ukus. Ako slušate rok, preporučujemo Lucena bar u kojem su česte svirke rok bendova i tematske večeri. Ovde se organizuju i džez večeri. Futurum bar poznat je kako po muzici uživo tako i po nastupima didžejeva. Još jedan bar koji koji obećava nezaboravno veče je Bordo bar u kojem se mogu čuti svi žanrovi – od hip-hopa do indi-roka, pišu "24 sata".

Posmatrajte češku arhitekturu
U Pragu se mogu naći građevine iz različitih epoha. Ako želite da vidite arhitekturu u romanesko stilu, obratite pažnju na baziliku Svetog Đorđa u Praškom zamku. Ako volite barokne građevine pogledajte crkvu Svetog Nikole na trgu u Starom gradu. Takođe, mogu biti interesantna i lica i cvetovi koji se nalaze na fasadama nekih zgrada.

Pogledajte zid Džona Lenona
Posle Lenonovog ubistva, njegova slika je naslikana na ovom zidu, preko puta ambasade Francuske, a tu su i reči pesama i politički grafiti. Uprkos krečenjima tajne policije, ranije, ali i intervencijama vlasnika poseda u skorijoj prošlosti, grafiti su uvek iznova crtani.

Istražite Praški dvorac
Ovaj dvorac datira iz 870. godine i bio je sedište nekadašnjih čeških kraljeva. Danas je poznata turistička atrakcija i ovde se može naići na mnoga besplatna dešavanja, koncerte i slično. Popularna je takođa i smena straže koju možete videti svakog dana od 6 do 23 sata.

Prošetajte gradom
Prag je odlično mesto za šetnju zbog romantičnih i krivudavih ulica, sa jedinstvenom arhitekturom. Dva puta dnevno organizuju se ture u kojima se kroz trosatnu šetnju obiđu sve poznate tačke grada, a vodičima se na kraju ture daju napojnice.

Prošetajte Valerštajn baštom
U delu koji se zove Malá Strana možete naći prelepu Valerštajn baštu. Baštu krase fontane, drveće i bronzane figure. Leti se ovde organizuju besplatni koncerti i predstave, a bašta je otvorena od 1. aprila do 31. oktobra.

Posetite češki Muzej muzike
Muzej muzike je u baroknoj crkvi Sveta Marija Magdalena i ovde se nalazi jedinstavena kolekcija muzičkih instrumenata. Svakog prvog četvrtka u mesecu, ulaz u muzej je besplatan.

Posetite Crkvu device Marije pred Tinom
Ova crkva je najupečatljivija građevina na Tgu u Starom gradu. Ima dva prepoznatljiva tornja, a njenim enterijerom dominira barokni stil. Neki kažu da je ova crkva bila inspiracija za zamak Volta Diznija u Uspavanoj lepotici.

Vidite Kuću koja igra
Verovali ili ne, ovo je zaista naziv zgrade, ne zbog dešavanja u njoj već zbog njenog izgleda. “Kuću koja igra” ili “Fred i Džindžer”, kako je još zovu, projektovali su hrvatsko-češki arhitekta Vlado Milunić i kanadsko-američki arhitekta Frankom Gerijem, a ime je dobila jer podseća na par koji pleše. Izgradnja ove zgrade bila je diskutabilna jer se prema mišljenjima nekih ne uklapa u tradicionalni izgled okoline.

Idite u pab
Ovo nije baš besplatno, ali kada nađete pravi pab, moći ćete da pijete poznata češka piva po cenama koje su znatno niže nego u drugim evropskim prestonicama. Dakle, krigla piva u Parizu koštaće oko sedam evra, u Oslu oko 10, a u Dablinu oko šest teško zarađenih evra. U Pragu možete da nađete pab u kojem biste pivo platili oko jedan i po evro.

(MONDO)