Češka Republika

[BaneFromDaHood]

Prag - u kafani ispod sata

Turobno jutro i hladni šamari vetra na hodnicima glavne železničke stanice u Pragu. Hostel koji smo rezervisali otvara se tek u devet i sve su prilike da ćemo tu vremensku pukotinu morati da ispunimo u kafani ispod sata, na gornjem nivou stanice.

Promaja je strašna i moj kašmirski kaputić služi samo kao dekoracija, vetar valjda i kroz otvore za dugmad duva.

On, sedi naspram gargojla pod krovnom kupolom i igra senki dana u najavi, uklapa njegov lik u jezovitu sliku. Mladi, ambiciozni i perspektivni, tek svršeni arhitekta, praktičan, priseban. Ja, prebiram po sitnini za kafu, ma, sigurno mi ovde neće vratiti kusur od krupne novčanice. Studentkinja novinarstva, glava u oblacima, stopala u starkama, još mislim da od adolescentskih frustracija, ovaploćenih u reči, može da se napravi karijera, život. Pajtaši, ma drugarčine! Ne skidajući pogled sa tačke na masnjikavom mermernom stočiću i grejući promrzle prste među kolenima, neobazirući se, naručujem veliku crnu kafu bez šećera, na srpskom. Konobarica, zapuštene figure i odeće, ali vedrog lika i živahnih očiju, za ovo mrtuljavo doba dana, prima narudžbinu bez pogovora. Nekoliko minuta kasnije, kafa, u stilu rakete sa toplotnim navođenjem, sleće na naš sto u nekim debelim, visokim čašama. Bilo je to instant češko-srpsko sporazumevanje.

Dobra stvar sa turističkim posetama turističkim destinacijama, bez turističkih vodiča, ta je što sam upravljaš svojim vremenom, parama i vodiš se isključivo svojim željama. Osim toga, silom prilika, upućen si da što pre saznaš kako stvari funkcionišu, upoznaš „obične“ ljude koji, ispostavi se, sve su, samo ne obični. Zapamtiš i poneku reč. „Must see“ tačke dogovili smo još pre polaska i u Pragu kupili minijaturni vodič sa mapom grada. Narodni muzej, Vaclavova ulica, katedrale, crkvice, astrološki sat, nebrojene kule, zamak, Karlov most, Muhin muzej, Dalijev, Kafkina kuća, Zlatna ulica, sinagoge...

Neki tuđi svet iz kadgodosti, iskrsava u odrazima izloga Prade, Lui Vitona, Gučija. Ne znam koliko sam puta, zevajući na sve strane, rekla da je jedan život, a ne deset dana, malo da zaviriš u svaki ćošak ovog grada. Miris kuvanog vina sa cimetom i muskatom, i gulaša s knedličkama, beži iz kuhinja i golica nozdrve gladnih. Svarovski kristal na svakom koraku, prosjaci, svaki sa svojim patentiranim performansom - još češće, matruške, kopije Muhinih radova, kristalne kugle, slatkiši... ma, dok se okreneš, ostaneš švorc! I stvarno, jedva sam na kraju napabirčila po džepovima za neku pristojnu, poveću razglednicu sa slikom Praga u svitanje, da ostane mami i tati za uspomenu. Florijan, vlasnik koji nam je iznajmio sobe, naučio me je da na češkom napišem, iz Praga s ljubavlju: s laskou z Prahy.

Volela bih da prokljuvim, po kojim se ćumezima Če smucao, sa ovdašnjim komunistima, prilikom posete Pragu, nekoliko meseci pred smrt i nepunu godinu pred Praško proleće.

Na Masarikovom trgu, ispred zamka, vojna smotra. Konjanici, pešadija, korak u stroju, grleni glas u zvučnicima, plotun, nosevi paraju oblake. Arhitekta žudi za još ponekom zgradom, mostom, stubom, dok iskonska „lady in stress“ u meni, od stotinu pari nogu u čizmama, sluti bat koraka nekog svog viteza. Skroz patetično, u mislima, pletem perčin sa vrha neke kule... Sram me malko, onako pred sobom. Već sa druge strane palate, od vojne muzike, ostaju samo udari doboša, kao damari u utrobi olovnog vojnika, zvonki i prazni.

Veče nas iza nekog ćoška presreće praznih stomaka i ponovo promrzle pa rustična picerija u starom gradu, mami kao dom. Vlasnik je neki Kragujevčanin, pica majstor je iz Novog Sada a barmen Makedonac. Bratski štimung, ljubopitljiv, malo bolećiv i sasvim pristrasan, obostrano. Mislim da je to bio najbolji quattro fromaggi koji sam ikad probala, a vino su nam skuvali potpuno narazvodnjeno i bogato začinjeno, u veeeelikim čašama pa smo do hostela došepeljali onako, pošteno nacvrcani.

Aleksandra Malušev

Izvor: B92http://www.b92.net/

 

[crvendac_011]

Prag - grad koji je inspirisao Mocarta

Prag - grad koji je inspirisao Mocarta

11. oktobar 2009. 17:28 > 13:40

Nezamislivo je posetiti jednom Prag i ne vratiti se ponovo na njegove kaldrmisane ulice. Teško je oprostiti se od grada čija slava, kao u jednom od lokalnih proročanstava, dodiruje zvezde, grada koji je bio dom Franca Kafke, Bedžiha Smetane, Jaroslava Hašeka, velika inspiracija za Mocarta i Miloša Formana.

Nezamislivo je posetiti jednom Prag i ne vratiti se ponovo na njegove kaldrmisane ulice. Teško je oprostiti se od grada čija slava, kao u jednom od lokalnih proročanstava, dodiruje zvezde, grada koji je bio dom Franca Kafke, Bedžiha Smetane, Jaroslava Hašeka, velika inspiracija za Mocarta i Miloša Formana.

U njemu su se nalazile i studentske sobe naših reditelja Emira Kusturice, Gorana Paskaljevića i Gorana Markovića.

Praški pejzaži nađu se godišnje na najmanje četiri miliona ličnih fotografija, koliko turista svake godine poseti Prag. To je jedan od gradova u kojima je mapa nepotreban teret, jer gde god se okrenete, u kojem god pravcu da krenete, sigurno ćete pronaći nešto što će vam privući pažnju, bilo da je u pitanju muzej, katedrala, opera, zamak, toranj, most, pivnica…

Zašto je Prag toliko poseban, često se pitaju oni koji nisu kročili u grad na Vltavi. Još od srednjeg veka prestonica Češke smatrana je za jedan od najlepših gradova Evrope, stecište kulturne elite, mesto gde lepota prizora predstavlja pravo remek-delo, što je potvrđeno svrstavanjem stare gradske četvrti pod zaštitu Uneska.

U gradu koji je sam po sebi spomenik kulture svaki korak vodi vas ka novom čulnom izazovu, bez obzira na to da li vam je početna tačka Vaclavski trg, Karlov univerzitet iz 16. veka, Starogradski trg sa Tinskom crkvom, Gradskom kućom, čuvenim Orlojem, astronomskim satom zadivljujuće lepote.

Ovde oprez! Od domaćih vodiča bićete upozoreni na to da postoji mogućnost da, dok očarani gledate u ovaj prelepi sat, ne primetite kojom brzinom vešti lopovi mogu da vam isprazne ranac na leđima.

​

U Prag obavezno ponesite ravnu obuću sa debljim đonom, jer su sve ulice popločane kaldrmom, ali ukoliko ste poklonik mode, zbog bolova u nogama gorko ćete se kajati kada se uveče vratite u hotel.

U šetnji praškim ulicama nekoliko detalja će vam privući pažnju. Prvi su marionete koje vam se smeše iz svake prodavnice suvenira, ali za Čehe imaju mnogo veći značaj od rekvizita za zabavu ili suvenira. Nekada su se čak i politički stavovi iskazivali kroz njih, pa su tako za vreme komunizma one pravljene od lima, da bi ukazale na teskoban život. Čovek koji drži konce u rukama i od pokreta marionete pravi vrhunsku predstavu zove se manipulator, što je cenjena uloga u svetu kulture.

Dobri vojnik Švejk, čuveni junak iz Hašekovog satiričnog remek-dela, mudrac iz naroda i borac protiv nepravde i besmisla militarizma, takođe je ponos Čeha koji će vam ga ponuditi u svakom mogućem obliku: lutkicu, knjigu, flašu piva, rakije ili vina.

Huk Vltave, mistiku reke koja je inspirisala Bedžiha Smetanu da je ovekoveči kroz muziku, reku koja je dozvolila da joj obale premosti stari kameni Karlov most, na kojem jedan poljubac garantuje večnu ljubav, najbolje se može doživeti krstarenjem uz kolače, kafu i muziku Smetane, piše "Blic".

Na uzvišenju iznad Vltave nalazi se velelepni carski deo grada – Hradčani, od kojeg zastaje dah, a ako ga posetite u pravo vreme, imaćete priliku da vidite svečanu smenu straže ispred Predsedničke palate.

Kada se umorite od zgrada, mostova, katedrala, tornjeva i kaldrme, najbolji odmor je u praškom Zoološkom vrtu, kojeg je "Forbes traveler magazine" svrstao u jedan od najboljih u svetu. Stanovnici glavnog grada Češke ponosni su i na filmski studio "Barandov " u kojem su radili velikani poput Miloša Formana i Jiržija Mencela.

Da biste uspeli da obiđete bar deo Praga, grada-muzeja pod otvorenim nebom, preporučljivo je da odlazak u pivnice ostavite za kraj dana. Česi se hvale da su najveći svetski potrošači piva po glavi stanovnika, a kada ga i sami budete probali, shvatićete zašto je tako. Jednostavno, zato što je zaista vrhunsko.

Ako volite brendirano, tu je čuveni "budvar" ili "badvajzer", zatim "pilsner urkvel", a ukoliko ste skloni eksperimentu, obavezno probajte neko crno ili aromatizovano pivo. Kolekcija je impresivna, a ukusi zadivljujući. Uz pivo se, naravno, slažu kobasice, uz jela se služe knedle, a uz pivo i hranu obavezna je – muzika.

Ukoliko uđete u pravu češku pivnicu, dakle ne onu namenjenu turistima, uz pivo i kobasice dobićete i "orkestar" vremešnih Čeha koji za svojim stolovima pevaju narodne pesme. Ako posle piva odlučite da probate "beherovku", čuvenu češku rakiju napravljenu od više od 30 vrsta biljaka, nećete verovati, ali odjednom ćete znati sve češke narodne pesme i pevaćete ih s lokalnim stanovništvom.

Prag je pun života, pulsira gotovo 24 sata dnevno, ali je danas ipak prava evropska metropola, pa izlazak iz kulturnog centra grada može da vas vrati u realnost. Soliteri, industrijska zona, široki bulevari – slike su koje ne ostavljaju utiske za pamćenje.

Kada umor učini svoje, prilikom povratka u hotel, kao i u svakom velikom gradu, vodite brigu o računu za taksi. Ako ne dogovorite cenu, u večernjim satima može da vam se dogodi da papreno platite vožnju od samo nekoliko kilometara.

(MONDO)

 

[CRAZYandLAZY]

obavezno posetiti više puta jer jednom je nedovoljno a izgleda nestvarno.....a pivo je vrh... Nisu pomenuli čuvene dve pivnice "Svetog Tomaža" praktično najstarija javna pivnica-kafana na sveti i pivnicu kod FLEKA gde se pije nezaboravno crno pivo a može se porpratiti i kabaretska predstava u jednom delu pivnice....PRAG opijum za sva čula i ako neki grad ima dušu onda je to definitivno prag.....

 

[crvendac_011]

Prag – “Zlatni grad”

Prag – “Zlatni grad”

January 15th, 2010 at 1:17 pm
Ženskastrana.com
​

Prag je grad koji očarava, koji zaslepljuje svojim šarmom i jedinstvenošću. O njegovoj lepoti govori i to što ni Napoleon, ni Hitler nisu dozvolili upad u grad i njegovo rušenje. Najveći deo ovog grada je pod zaštitom Uneska. Prag je grad sa mnogo mogućnosti. U ovom gradu će svako pronaći svoj način da se zabavi i oseti njegov duh. Prag je poznat i pod imenom Zlatni grad i Grad tornjeva (kojih ima oko 500). Prag je najveći i glavni grad Češke. Deli se na staro i novo mesto. Ima oko 1.200.000 stanovnika, leži na Vltavi, najvećoj češkoj reci, koju je u svojoj kompoziciji ovekovečio čuveni Bedžih Smetana. Nastanak Praga i njegovog imena vezuje se za legendu koja kaže da je Višegradom za vreme dinastije Premisla vladala princeza Libuše. Kako je zemlja rasla ukazala se potreba za novim gradom pa su podanici pitali princezu gde da ga sagrade. Ona je odgovorila: “Tamo gde su sva četiri elementa u skladu – plodno tle, zdrav vazduh, dovoljno šume za vatru i čista voda”. Pošto su se princeza i princ popeli na najvišu tačku Višehrada, princeza je pri zalasku sunca ispružila ruku prema istoku, u pravcu gustih šuma i rekla: “Vidim visok dvorac čija slava doseže do zvezda. Ukoliko pođete tamo u gustoj šumi srešćete čoveka koji delje prag za svoju kuću. Na tom mestu podignite dvorac i nazovite ga po pragu koji čovek delje – Prag!”.
Pražani su ponosni na ljude koje je izrodio ovaj grad, neki od njih su Alfons Muha (poznati slikar), Franc Kafka (pisac čije je najpoznatije delo “Proces”), Smetana i Dvoržak (poznati kompozitori). Svako od njih ima svoj muzej i svoj deo u gradu. Franc Kafka je rođen 1883. godine u jevrejskom delu grada poznat i pod nazivom praški geto. Umro je u Beču 1924. godine od tuebrkuloze i sahranjen je na jevrejskom groblju u Pragu. Praška jevrejska zajednica danas broji jako malo pripadnika čiji se broj smanjio posle II svetskog rata. Uglavnom žive u jevrejskoj četvrti u čijoj se glavnoj ulici, Pariskoj ulici, nalaze butici velikih svetskih kreatora. Tu je i Staronova Sinagoga. Ona nosi taj jer je sagrađena na temeljima stare sinagoge. Za jevrejsku zajednicu se vezuje legenda o Golemu, moćnom čoveku, odnosno prvom robotu od gline koga je napravio rabin. Golemu su svakog dana u usta stavljani papirići sa zaduženjima za taj dan. On je trebao da pomaže jevrejima i da ih čuva. Međutim, jednog petka rabin je zaboravio da mu izvadi papir kako bi se i on u subotu odmorio, kao i svi jevreji, i on se pretvorio u prah koji i danas postoji na tavanu sinagoge.

Prag je bezbedan grad u kome slobodno mežete šetati i vrlo se lako snaći. Gde god da se okrenete videćete nešto zanimljivo, prijatno za oko. Imaćete osećaj kao da vam svaka zgrada, kamen, deo grada priča svoju priču o nekim davnim drugačijim vremenima. Skoro kroz ceo grad se nalazi kaldrma koji su vlasti skupljale iz celog sveta kako bi gradska celina bila potpuna. Jedan deo kaldrme potiče iz Obrenovićeve ulice u Nišu. Arhitektura u Pragu će vas zadiviti. Prag takođe nudi i razne muzeje kao što su: muzej komunizma, voštanih figura, čokolade, tramvaja, torture, seksa, krovova i dimnjaka, muzej porodice Lobkovic i mnogi drugi. Ova porodica je jedna stara i poštovana porodica koja je proterana i kojoj je za vreme nacionalizacije sve oduzeto. Mnogo godina kasnije naslednici se iz SAD-a vraćaju za Prag i danas ovde žive. Većina stvari im je vraćena posle svrgavanja komunizma Plišanom revolucijom iz 1989.
Jedna od asocijacija na Češku i Prag je sigurno i pivo. Najpoznatija su: Plzensko, Badvajzer i Krušovice (pivo koje se pravi od neoprašenog hmelja i zbog toga ima jedinstven ukus). Tu su i stare pivnice koje su već vekovima unazad u porodici. Jedna od najstarijih je pivnica “U Fleku” koju ne treba zaobići, čak i ako niste ljubitelj piva. Enterijer pivnice je takav da izgubite svest o tome da živite u 21.veku. Odiše tradicionalnim duhom. Služi se crno pivo koje oni sami proizvode jer uglavnom te stare pivnice imaju i sosptvenu proizvodnju piva. Sigurno ćete uživati u atmosferi gde se svi njišu uz zvuke harmonike sa osmehom na licu. Pored piva, nezaobilazna je praška kobasica i šunka. Na trgovima u centru Praga se nalaze štandovi sa ovim specijalitetima, ali i kuvanim vinom i praškim slatkišima. Dok šetate gradom, na svakom koraku ćete nailaziti na čuvene češke kristale na koje ni jedna dama nije imuna. Deo tradicije je i vatromet koji se održava svakog 1. januara u 18h u glavnim gradovima članica EU. Vatromet prati himna EU – Betovenova Oda radosti.

Ono po čemu je Prag prepoznatljv je Astronomski sat, pozanat kao Praški Orloj, koji se nalazi na katedrali Lund u Starom mestu na Starogradskom trgu. Ovaj sat je jedinstven. Nastao je 1410. godine, a njegov tvorac je posle toga oslepljen kako ne bi mogao da napavi isti. Sat pokazuje izlazak i zalazak Sunca i Meseca, dane, godine, mesece, zodijačku konstelaciju i položaj pojedinih planeta. Tu se nalaze i figure 12 apostola, jedan za svaki sat, kao i kostura koji predstavlja smrt, Turčina, škrtice i lakoumnika. Na sat vremena ove figure započinju svoju predstavu čiji kraj začine fanfare koje se čuju sa vrha katedrale. Sa katedrale se pruža neverovatan pogled na gradske kule, mostove, Vltavu i sve lepote ovog grada. Legenda kaže da će grad zadesiti velika nesreća ukoliko se sat ne održava tako da su vrlo pažljivi po tom pitanju. Preko puta katedrale sa satom nalazi se crkva Device Marije koja će vam na prvi pogled biti poznata kao da ste je videli već sto puta do sada. Razlog tome je što je ona poslužila kao inspiracija Voltu Dizniju za izgled dvoraca u njegovim bajkama gde je smeštao svoje princeze.
Ne propustite priliku da se prošetate do dvorca Hradčani koji se nalazi na vrhu Praga i nadgleda ga sa brda. Ovde ćete naći Katedralu svetog Vida u gotskom stilu u čijoj je kripti sahranjen najpoznatiji Češki kralj Karlo IV. Po kome su mnoga mesta, ulice, mostovi dobili ime i on je najzaslužniji za izgled današnjeg Parga i njegov razvoj. Tu je i manastir sv. Đorđa i katedrala sv. Venceslava čiji su zidovi pokriveni freskama i dragim kamenjem. Ovde se takođe nalazi i Zlatna Ulica koja predstavlja niz kuća iz 16.veka. Ime je dobila po tome što su ovde početkom 17.veka živeli zlatari i alhemičari. U kući sa brojem 22 je neko vreme živeo i pisao Franc Kafka. Sa Hradčana imate predivan pogled, kao da vam je ceo Prag na dlanu.

Izlaskom iz ovog dela grada dolazi se na Malu stranu čije obojene kućice podsećaju na one iz bajke. U Pragu postoji 18 mostova preko Vltave. Najpoznatiji je Karlov most koji je počeo sa gradnjom 9.7.1357.u 5:31 h jer je to vreme koje su astrolozi preporučili Karlu za početak izvođenja radova. On je svojim astorlozima jako verovao, svuda su išli sa njim i stalno ih je pitao za savete. Na mostu se nalazi 30 statua svetaca, a most predstavlja još jedan simbol Praga. Dok ste u Pragu ne propustite priliku da posetite banju Karlove vari koja takođe nosi ime po Karlu IV. Dok je sa svojim podanicima bio u lovu Karlo je po legendi, jedno veče, sanjao kako mu anđeli na tanjiru prinose jelena. Sutradan jelen je zaista bio u šumi, a Karlo i njegova pratnja su ga opkolili i radovali se lakom ulovu. Međutim, sreća nije dugo trajala jer je jelen propao u zemlju – u rupu punu vode. Karlo je vodu poslao na ispitivanje i oktrivena su njena lekovita dejstva. Sagradio je grad Karlove vari i naselio ga. U početku su se ljudi samo kupali u ovoj vodi, a godinama kasnije je prepisivana šetnja po banji i konzumacija ove vode koja dostiže temperaturu i do 72 stepena. U banji se nalazi veliki gejzir iz koga neprestano šiklja vrela voda. Karlove vari su udaljene od Praga 130 km a od Nemačke 20 km. Do 1945. godine Karlove vari su pripadale Nemačkoj, a onda su vraćene Češkoj Republici. Osim po vodi, banja je poznata i po rakiji Beherovki koja je kombinacija raznih bilja i ima specifičan, ali jako dobar ukus. Iako ima 38% alkohola Česi je ipak ubrajaju u likere, a ne rakije. Tvorevina je čuvenog Karlovarskog doktora Behera. Ovde možete naći i muzej Beherovke gde možete kupiti originalnu flašu ovog zaista dobrog pića. U Karlovim varima je sniman film o Dzejms Bondu “Casino Royal” koji je navodno sniman u Crnoj Gori. Jedan od najpoznatijih hotela u Karlovim varima je hotel “Pup” gde se svake godine priređuje bal na kome se skuplja evropsko plemstvo. U Karlovim varima su boravili Betoven, Gete, Mocart, Smetana i mnogi drugi. Svako od njih ima spomenik u delu grada u kome je voleo da provodi vreme. Priča se da je Gete za svoj 37. rođendan napravio nezaboravnu žurku u kafiću “Elephant” u kome su se tada okupljali boemi. Ovaj grad, baš kao i Prag, je jednostavno prelep i bajkovit.
Neka vam sledeći na listi putovanja bude Prag. Vratićete se prepuni utisaka jer je Prag zaista grad koji treba osetiti i doživeti.

Jelena Đorđević​

 

[crvendac_011]

Prag, aristokratski šarm

13. oktobar 2009.

Prag, aristokratski šarm

Nezamislivo je posetiti jednom Prag i ne vratiti se ponovo na njegove kaldrmisane ulice. Teško je oprostiti se od grada čija slava – kao u jednom od lokalnih proročanstava – dodiruje zvezde, grada koji je bio dom Franca Kafke, Bedžiha Smetane, Jaroslava Hašeka, velika inspiracija za Mocarta i Miloša Formana. U njemu su se nalazile i studentske sobe naših reditelja Emira Kusturice, Gorana Paskaljevića i Gorana Markovića.

Izvor: Blic

Praški pejzaži nađu se godišnje na najmanje četiri miliona ličnih fotografija, koliko turista svake godine poseti Prag. To je jedan od gradova u kojima je mapa nepotreban teret, jer gde god se okrenete, u kojem god pravcu da krenete, sigurno ćete pronaći nešto što će vam privući pažnju, bilo da je u pitanju muzej, katedrala, opera, zamak, toranj, most, pivnica…

Bogatstvo utisaka

Zašto je Prag toliko poseban, često se pitaju oni koji nisu kročili u grad na Vltavi. Još od srednjeg veka prestonica Češke smatrana je za jedan od najlepših gradova Evrope, stecište kulturne elite, mesto gde lepota prizora predstavlja pravo remek-delo, što je potvrđeno svrstavanjem stare gradske četvrti pod zaštitu Uneska.

U gradu koji je sam po sebi spomenik kulture svaki korak vodi vas ka novom čulnom izazovu, bez obzira da li vam je početna tačka Vaclavski trg, Karlov univerzitet iz 16. veka, Starogradski trg sa Tinskom crkvom, Gradskom kućom, čuvenim Orlojem, astronomskim satom zadivljujuće lepote. Ovde oprez! Od domaćih vodiča bićete upozoreni na to da postoji mogućnost da, dok očarani gledate u ovaj prelepi sat, ne primetite kojom brzinom vešti lopovi mogu da vam isprazne ranac na leđima.

GOTSKA LEPOTICA - Crkva svetog Tina na Starogradskom trgu STAROČEŠKE TRDLO - Nacionalni češki slatkiš sa ukusom karamele MUZIKA - Atrakcija na Karlovom mostu: svirač na čašama

Marionete

U Prag obavezno ponesite ravnu obuću sa debljim đonom, jer su sve ulice popločane kaldrmom, ali ukoliko ste poklonik mode, zbog bolova u nogama gorko ćete se kajati kada se uveče vratite u hotel.

U šetnji praškim ulicama nekoliko detalja će vam privući pažnju. Prvi su marionete koje vam se smeše iz svake prodavnice suvenira, ali za Čehe imaju mnogo veći značaj od rekvizita za zabavu ili suvenira. Nekada su se čak i politički stavovi iskazivali kroz njih, pa su tako za vreme komunizma one pravljene od lima, da bi ukazale na teskoban život. Čovek koji drži konce u rukama i od pokreta marionete pravi vrhunsku predstavu zove se manipulator, što je cenjena uloga u svetu kulture.

Dobri vojnik Švejk, čuveni junak iz Hašekovog satiričnog remek-dela, mudrac iz naroda i borac protiv nepravde i besmisla militarizma, takođe je ponos Čeha koji će vam ga ponuditi u svakom mogućem obliku – lutkicu, knjigu, flašu piva, rakije ili vina.

Krstarenje

Huk Vltave, mistiku reke koja je inspirisala Bedžiha Smetanu da je ovekoveči kroz muziku, reku koja je dozvolila da joj obale premosti stari kameni Karlov most, na kojem jedan poljubac garantuje večnu ljubav, najbolje se može doživeti krstarenjem uz kolače, kafu i muziku Smetane.

Na uzvišenju iznad Vltave nalazi se velelepni carski deo grada – Hradčani, od kojeg zastaje dah, a ako ga posetite u pravo vreme, imaćete priliku da vidite svečanu smenu straže ispred Predsedničke palate.

Kada se umorite od zgrada, mostova, katedrala, tornjeva i kaldrme, najbolji odmor je u praškom Zoološkom vrtu, kojeg je „Forbes traveler magazine“ svrstao u jedan od najboljih u svetu. Stanovnici glavnog grada Češke ponosni su i na filmski studio „Barandov “ u kojem su radili velikani poput Miloša Formana i Jiržija Mencela.

I naravno – pivo!

Da biste uspeli da obiđete bar deo Praga, grada-muzeja pod otvorenim nebom, preporučljivo je da odlazak u pivnice ostavite za kraj dana. Česi se hvale da su najveći svetski potrošači piva po glavi stanovnika, a kada ga i sami budete probali, shvatićete zašto je tako. Jednostavno, zato što je zaista vrhunsko. Ako volite brendirano, tu je čuveni „budvar“ ili „badvajzer“, zatim „pilsner urkvel“, a ukoliko ste skloni eksperimentu, obavezno probajte neko crno ili aromatizovano pivo. Kolekcija je impresivna, a ukusi zadivljujući. Uz pivo se, naravno, slažu kobasice, uz jela se služe knedle, a uz pivo i hranu obavezna je – muzika.

Ukoliko uđete u pravu češku pivnicu, dakle ne onu namenjenu turistima, uz pivo i kobasice dobićete i „orkestar“ vremešnih Čeha koji za svojim stolovima pevaju narodne pesme. Ako posle piva odlučite da probate „beherovku“, čuvenu češku rakiju napravljenu od više od 30 vrsta biljaka, nećete verovati, ali odjednom ćete znati sve češke narodne pesme i pevaćete ih s lokalnim stanovništvom.

Prag je pun života, pulsira gotovo 24 sata dnevno, ali je danas ipak prava evropska metropola, pa izlazak iz kulturnog centra grada može da vas vrati u realnost. Soliteri, industrijska zona, široki bulevari – slike su koje ne ostavljaju utiske za pamćenje.

Kada umor učini svoje, prilikom povratka u hotel, kao i u svakom velikom gradu, vodite brigu o računu za taksi. Ako ne dogovorite cenu, u večernjim satima može da vam se dogodi da papreno platite vožnju od samo nekoliko kilometara.

- Beograd–Prag: oko 1.240 kilometara; avionom oko dva sata
- Aerodromske takse: oko 90 evra
- Viza: 35 evra; usluge viziranja oko 500 dinara
- Vremenska zona: ista kao i kod nas
- Valuta: češka kruna

Izleti
- Poseta dvorcu Karlštajn, 25 evra (ulaznica devet evra)
- Karlove Vari, 25 evra
- Vožnja brodom, 10-15 evra

Autor: Žikica Babović | Foto: N. Živanović-Popović

 

[crvendac_011]

Plzenj: sve se vrti oko piva

13. novembar 2009.

Plzenj: sve se vrti oko piva

Sa vrha najvišeg crkvenog tornja u Češkoj puca pogled na čitav grad. Dominiraju 2 dimnjaka koja odaju ono oko čega se sve vrti u ovom gradu: ogromna mašinska fabrika Škoda i čuvena pivara Plzensky Prazdroj.

Izvor: B92

Photo: Nigel's Europe / Flickr

Statua brkatog viteza Rolanda stražari uz fasadu jedne od zgrada na Trgu republike. Ili je ipak samo dekoriše. Ronald je svoje obaveze ispunio. Legenda kaže da se godinama borio da zaštiti prava grada od kojih je ono najznačajnije bilo pravo na proizvodnju piva.

'Naše pivo je zdravo, ako se umereno pije', tvrde lokalci.

Četiri reke, Radbuza, Mze, Berounka i Uslava učvorene su na ovoj teritoriji. To je jedan od najznačajnijih razloga za lokaciju i osnivanje Plzenja 1295. godine baš na ovom mestu. Strateški i vešto. A voda, na nekim mestima dubine oko 100 m (baš kao i najviši toranj u Plzenju), bila je visokog kvaliteta.

Treba imati na umu da je već u srednjem veku regija bila poznata po ječmu i hmelju. Već tada se osećao šmek piva u vazduhu. U srednjem veku pravo proizvodnje piva nije pripadalo građanskoj porodici, već njihovoj kući, tako da je novi vlasnik zajedno s kućom kupovao i to pravo. Kralj Vaclav II, osnivač grada, dozvolio je da takvih kuća bude oko 260.

Pivo su testirali na specifičan način: prvo bi prosuli pivo po klupi i našli dobrovoljca koji bi na tom mestu sedeo izvesno vreme. Ako nakon nekoliko sati sedenja sasvim normalno ustane, pivo nije dobro. Ako se pak pantalone zalepe, onda je sve OK.

1838. stanovnici Plzenja odlučili su da naprave korenite promene. Pivo koje se tada proizvodilo bilo je lošeg kvaliteta. Kao reakcija na to, gradsko veće je naredilo da se sve zalihe, čitavih 36 hektolitara, proliju pred gradskom većnicom. Neprijatni miris prolivenog piva razlegao se gradskim trgom, a gradski pivari, osramoćeni, odlučili su da naprave jedno, dobro pivo.

U pivari Pivovar Plzensky Prazdroj, jednoj od najpoznatijih na svetu, 1842. rođen je novi tip svetlog piva, plzenjskog piva, čuveni Pilsen ili Pils. Gomila turista dolazi u Plzenj samo kako bi posetila ovu pivaru. Mami ih i podatak da se godišnje oko 11 miliona hektolitara piva iznese kroz ova vrata u 55 zemalja.

Na tornju crkve Sv. Bartolomeja koja dominira trgom Republike, visi čitava lista sugestija namenjenih turistima koja se odnosi na to šta sve možete uraditi u gradu u sopstvenoj režiji. Sve je tu, na dohvat ruke, stari centar je formata šibice i pored toga što u gradu živi oko 170 hiljada stanovnika i što postoje 3 univerziteta.

'Crkva. Toranj. Treba se popeti', sugerisaće vam lokalci, prvo na češkom, pa na lošem engleskom, a onda i rukama i nogama. 301 stepenik i gore ste – na vrhu najvišeg crkvenog tornja u Češkoj.

Odozgo, sa tornja crkve Sv. Bartolomeja, puca pogled na grad, a u oči padaju dimnjaci koji odaju ono oko čega se sve vrti: na jugozapadu ogromna mašinska fabrika Škoda, a na severoistočnoj strani pivara Plzensky Prazdroj.

Plzenske Historiscke Podzemi je istorijski podzemni muzej koji predstavlja složen kompleks prolaza i podruma prokopanih u 14. veku, koji su predstavljali neku vrstu skloništa za vreme Tridesetogodišnjeg rata i Drugog svetskog rata. Ovaj podzemni lavirint vekovima je bio idealno mesto za proizvodnju piva. Bilo im je lakše da ga prave u podrumima, kako bi, između ostalog, izbegli neprijatne mirise u kući. Procenjuje se da su podrumi 12 m pod zemljom i da u dužini dosežu oko 20 km, ali je od toga danas samo 800 m prohodno. Adresa: Perlova 4.

Pivovarnické muzeum smešten je u srednjovekovnoj kući za preradu ječma koja je otkrivena prilikom restauracije gradskih zidina. Uz pomoć lutki prikazano je kako se još u davnoj Mesopotamiji pilo nešto nalik pivu.

Velika sinagoga s kraja 19. veka, treća po veličini na svetu (posle Jerusalima i Budimpešte) predstavlja još jednu atrakciju. Sinagogom dominiraju 2 tornja i orijentalni elementi. Interesantnim interijerom dominira neobično izrezbareni altar i jedinstvene orgulje. Unutra ima dovoljno prostora za 2.000 ljudi. Zbog specifične akustike, prostor se koristi za organizovanje koncerata. Sinagoga je zatvorena za posetu od novembra do marta jer je u tom periodu, kako kažu, unutra strašno hladno.

Ne zaboravite šetnju kroz Nerudova ulice koja je jugozapadno od starog centra. U ovoj ulici fasade kuća dekorisane su posebnom zidnom tehnikom zgrafito (tehnika grebanja) koja predstavlja kombinaciju grafike i reljefa. Tvorac ovih ukrasa je Mikolás Ales (19. vek).

Plzenj je oko 90 km jugozapadno od Praga. Od glavne železničke stanice Hlavni nadrazi na svakih sat vremena kreću vozovi za Plzenj. Vožnja traje sat i 45 minuta. Autobusom ste za sat vremena u centru Plzenja.

Smeštaj

Euro Hostel Pilsen, hostel na samo 5 minuta hoda od centra. Cene po osobi su od 13.5 € u višekrevetnim sobama. Adresa: Na Roudne 1.

Hotel Plzen sa 3 zvezdice, dvokrevetne sobe 30 € po osobi. Adresa: Budilova 15. Best Western Hotel Panorama blizu centra, na zanimljivoj lokaciji pored malog jezera. Dvokrevetne sobe 35 € po osobi. Adresa: V Lomech 11.

 

[crvendac_011]

Marijanske Lazne, banja visokog društva

15. novembar 2009.

Marijanske Lazne, banja visokog društva

Preko 40.000 gostiju godišnje danas dolazi u banju gde su se odmarali Gete, Šopen, i Vagner, ali i austrijski car Franc Jozef I i ruski car Nikolaj II Romanov. Britanski kralj Edvard VII dolazio je ovamo devet puta.

Izvor: B92

Photo: MikeLove / Flickr

Mariánské Lázně (nem. Marienbad) su druga po veličini banja u Češkoj, sa 40 izvora mineralne vode u samom mestu, i preko stotinu u neposrednoj okolini.

Zemlja na kojoj je smeštena današnja banja ne tako davno pripadala je manastiru Tepla, čiji je starešina na nagovor manastirskog lekara početkom 19. veka inicirao izgradnju banjskog kupatila.

Usledili su grandiozni arhitektonski projekti, a za njima i transformacija područja u veliku banju. Godine 1866. Marijanske Lazne su dobile status grada, a početkom 20. veka bile su među nekoliko najvažnijih banjskih centara u Evropi. Razvoj turizma u tom periodu kulminirao je izgradnjom aerodroma 1927.

Photo: Jim Linwood / Flickr

Tokom Drugog svetskog rata Marijanske Lazne su pretvorene u grad-bolnicu, ali već nakon završetka rata, grad je ponovo nastavio da se razvija, i danas na godišnjem nivou prima oko 40.000 gostiju.

ATRAKCIJE

Najpoznatija građevina u banji je pseudo-barokna Kolonada od kovanog gvožđa iz 1889, gde su sprovedene česme sa mineralnom izvorskom vodom. Ispred Kolonade nalazi se Pevajuća fontana, još jedan zaštitni znak banje.

Banjski paviljoni su uglavnom sagrađeni u klasicističkom i neo-renesansnom stilu, dok je većina zgrada u gradu projektovana u stilu secesije.

S obzirom da su u Marijanske Lazne dolazili gosti iz svih krajeva Evrope, u banji su podignute crkve različitih veroispovesti, pa tako možete videti rimokatoličku crkvu u neovizantijskom stilu, evangelističku crkvu čiju je gradnju delom finansirao i pruski kralj, anglikansku crkvu od crvene cigle, pravoslavnu crkvu Svetog Vladimira, i jevrejsku sinagogu.

Photo: MikeLove / Flickr

IZVORI

Na području banje ima preko 100 mineralnih izvora, a u samom mestu oko 40. Svi izvori izbacuju hladnu vodu visoke kiselosti, temperature od 7˚C do 10˚C. Za kure pijenja obično se prepisuje oko 750 ml vode dnevno, a voda se koristi i za kupanje i inhaliranje.

Najvažnija karakteristika banje Marijanske Lazne je veliki broj izvora različitog kvaliteta vode, koji se mogu podeliti u dve kategorije:

1. Voda izvora višeg nivoa sadrži veću količinu soli (natrijuma) i ugljen dioksida. Osim toga, glavni tok se pri površini razdvaja u manje tokove koji zahvaljujući različitoj strukturi tla imaju različit hemijski sastav.

2. Sporedni tokovi se takođe bliže površini račvaju u manje tokove i u zavisnosti od sastava zemljišta imaju različite postotke kalcijuma, gvožđa i magnezijuma.

Najpoznatiji izvor u banji je Křížový pramen (Krstov izvor) – monumentalni paviljon sa kupolom, dvostrukim, patrijaršijskim krstom na vrhu, i 72 jonska stuba. Originalni paviljon je građen od 1818. do 1826, ali je u međuvremenu srušen tako da je današnja građevina u stvari rekonstrukcija iz 1912. Voda sa ovog izvora je visoko mineralna sa jakim laksativnim svojstvima, i koristi se i za pijenje i za kupanje.

Rudolfův pramen (Rudolfov izvor) izbacuje nisko mineralnu vodu sa jakim postotkom kalicjuma, i koristi se za urinarne probleme. Iznad izvora podignut je paviljon drvene konstrukcije, kao i česma. Voda se usmerava i do obližnje kolonade, a delom se i flašira.

Karolinin pramen (Karolinin izvor) ime je dobio po supruzi imperatora Franca Jozefa I. Obližnja kolonada pogidnuta je 1869, a paviljon je rekonstruisan 1989. Voda je nisko mineralna, sa jakim postotkom magnezijuma.

SMEŠTAJ

Hotel Olympia (Ruská 88/8; +420 354 931 111) je najpoznatiji hotel u gradu – smešten u najmirnijem delu centra grada, u gornjem delu banske zone, odmah pored šume. Sobe su renovirane, velike i dobro opremljene – standardna soba ima ukupno 25m2, dupli krevet, kupatilo, regulator temperature vazduha. Dvokrevetne sobe su od 90 €.

Monty Hotel (Prikra 218; tel: +420 233 102 572) nalazi se na 10 minuta hoda od centra grada, na uzvišenju kod šumskog parka. Sobe su savremeno opremljene, a u okviru hotela se organizuju banjske kure. Dvokrevetne sobe u punoj sezoni su oko 100 €, a u cenu je uključen doručak, kao i korišćenje bazena, saune i teretane.

Hotel Reitenberger (Ibsenova 92; tel: +420 354 602 333) – luksuzni hotel koji je ime dobio po starešini manastira koji je početkom 19. veka inicirao izgradnju banjskog kupatila. Hotel ukupno ima 100 soba, sve su nepušačke, a iz pojedinih se pruža divan pogled na Kolonadu i Pevajuću fontanu. Dvokrevetne su oko 120 €.

KAKO STIĆI

Od Praga ima 170 km, a od Plzena oko 80 km.

 

[crvendac_011]

U dvorac Lednice na sopstveno venčanje

30. novembar 2009.

U dvorac Lednice na sopstveno venčanje

Bogati enterijeri sa izrezbarim spiralnim stepeništem i tavanicama, vožnja kočijama, gledanje labudova i pogled sa minareta – sve ovo ide u jedan koš kada je reč o poseti dvorca Lednice.

Izvor: B92

Photo: Nevena Kukoljac

Na obali reke Dyje, između Brna i Praga, nedaleko od granice sa Austrijom, u fenomenalnoj prirodi ugnježden je dvorac Lednice. Čitav kompleks obuhvata sam dvorac i prostrani park u engleskom stilu koji ga obavija. To je ujedno i najveći park u Češkoj, jer se prostire na čitavih 200km2.

Na mestu današnjeg dvorca sve do 16. veka nalazila se gotička tvrđava u kojoj su članovi stare evropske dinastije Lihtenštajn boravili (sa neznatnim prekidima) sve do Drugog svetskog rata. U 16. veku tvrđava je pretvorena u renesansni dvorac, a projektovao ga je bečki arhitekta J. B. Fischer van Erlach.

Današnji izgled dvorca kojim dominira neogotički stil, datira još od rekonstrukcije koja se odvijala u periodu od 1846 – 1858, i za koju je zaslužan Jiří Wingelmüller. Barokni zidovi zadržali su svoj autentični izgled, dok su fasadama pridodati novi elementi kao što su merlon, balkoni, izbočeni prozori, dimnjaci, mali tornjevi.

Enterijeri sa odličnim primerima bogato izrezbarenog drveta, takođe su dobili neogotičku crtu. Posebna pažnja poklonjena je spiralnom stepeništu u biblioteci izrezbarenim od samo jednog komada drveta, bez dodatnih potpornih stubova i ukrasnoj tavanici u plavoj sali.

Od 1996. zamak se nalazi pod zaštitom UNESCO.

Do dvorca vodi prostrana staza kroz uredno uređene bašte. I kako se bližite samom zamku postajete sve više svesni veličine i raskoši koja iz njega izbija. Jedino što vam može oteti pažnju su ptice grabljivice koje nezainteresovano i tromo poziraju na ruci svog vlasnika i čekaju još jedan bljesak blica.

Photo: Nevena Kukoljac

Druga stvar sa koje je teško skrenuti pogled su fluoroscentne kroksice (sandale) plus čarape, na nogama turista (najčešće lokalaca) koji se očigledno najprijatnije osećaju u navedenoj odevnoj kombinaciji.

Čim zakoračite u ulaznu salu susrešćete se sa neobičnim drvenim stepeništem i simetrično rasporešenim portretima. Nemoguće je ne primetiti gigantski luster sa čak 116 sijalica, težine oko 700 kg.

A onda kroz dugačak hodnik sa čije se obe strane sa zidova nadvijaju rogovi nekada ulovljenih kopitara.

Sledi šetnja kroz vekove i prostrane odaje sa autentičnim bogatim komadima nameštaja i portretima članova dinastije. U svakoj prostoriji drugi kolorit zidova, pa na osnovu toga i naziv soba: plava, tirkizna, crvena.

Zamak je vrlo popularan kada su u pitanju venčanja. Ako se zadesite u Lednicama baš u periodu od aprila do oktobra, kada su venčanja u punom jeku, moraćete da pričekate dok mladenci procirkulišu kroz pojedine prostorije.

Photo: Nevena Kukoljac

Sam čin ceremonije može se odvijati u posebnoj odaji dvorca koja je predviđena za tako nešto ili u dvorištu zamka. Tu ih čeka limuzina i romantično fotografisanje koje zna poprilično da potraje.

Ceremonijalna odaja može da primi 30 ljudi, dok je u dvorištu broj svatova neograničen. Stolice su obezbeđene samo za najužu familiju, u skladu sa češkom tradicijom. Ceremonija traje 20 minuta i održava se na češkom uz engleski prevod.

I kada završite sa obilaskom dvorca, pred vama je priroda koja se pruža u nedogled. Uz dvorac se nalazi dugačak staklenik sa najrazličitijim vrstama cveća i bilja. Uredne staze ciklično obavijaju zamak, probijaju se kroz šume sa bogatim krošnjama, pored vode, preko drvenih mostića i odličnih kadrova za fotografisanje.

Ako ipak niste za šetnju opcija su i fijakeri sa upregnutim konjima koji će vas uz lagani tapat u roku od 20-ak minuta provozati parkom.

Prostrani vrtovi u versajskom stilu, naknadno stvoreni ribnjaci i uredne staze vode vas na kilometar od zamka, sve do minareta, do koga vam je potrebno cirka 30 minuta hoda. A u vodi i oko nje na nekoliko mini ostrva, svoje stanište našle su ptice, najviše rode i labudovi koji samo pojačavaju osećaj harmonije i idile.

Minaret predstavlja pravi raritet ovog prostora. Izgrađen je u mavarskom stilu koji karakteriše raskošna plastična dekoracija koja prekriva sve površine zidova na štetu jasnoće građevine.

Kada se uzme u obzir teren koji je prilično peskovit, potpuno je jasno da ovakvoj građevini definitivno nije mesto na ovako nestabilnoj površini. Baš iz tog razloga, temelji su napravljeni od drvenih stubova.

Na vrhu blješti polumesec, ali treba stići do vrha. Na ulazu kada kupujete kartu, a onda, spiralno stepenište!

I kada uz pojačan osećaj vrtoglavice savladate sve te silne stepenike, dospevate na vrh sa koga se otvara još vrtoglaviji pogled na čitav park. Dočekaće vas tabla sa natpisom: 302 stepenika, 270 m iznad površine mora.

I dok se uz blagi osmeh sudarate i zaobilazite turiste u uskom prostoru koji obavija minaret, bojažljivo bacate pogled na ljude ispod vas, koji izgledaju kao minijaturne fleke na zelenoj površini. Držite se više one strane bliže zidu.

U povratku možete svratiti u veliki akvarijum Akvárium Malawi koji je u sklopu zamka. U 40.000 litara vode predstavljen je okenski svet sa najrazličitijim vrstama riba i kornjača.

 

[crvendac_011]

Brno - marionete za uspomenu

23. decembar 2009.

Brno - marionete za uspomenu

Sedište južne češke pokrajine - Moravske, grad Brno iako ne može da se pohvali bogatim noćnim životom, privlači turiste iz celog sveta znamenitostima koje datiraju još od srednjeg veka, ukusnom hranom i tradicionalnim moto-trkama

Izvor: Lisa

Photo. Манефа (Manefa) / Flickr

Drugi po veličini grad u Češkoj Brno poznat je po crkvama. Njegovom panoramom dominira katedrala sv. Petra i Pavla u središtu grada. U 12. veku na njenom mestu bila je sagrađena romanička bazilika, kojoj su kasnije dodati gotički, barokni i neobarokni elementi. Ulaz u crkvu je slobodan, a ako želite i da se popnete na dva gotička tornja, visoka 81 metar, sa osmatračnicama, platićete ulaz 130 dinara. Náměstí Svobody (Trg slobode) prvobitno je bio gradska pijaca. Okružen je palatama u kojima su živeli najbogatiji. Trgom dominira 35 m visok stub podignut 1679. godine u čast Devici Mariji jer se verovalo da je u 16. veku zaštitila grad od kuge koja je tada harala.

Projektovao ga je Jan Křtitel Erna u saradnji sa vajarima iz Brna, koji su isklesali kipove svetaca oko stuba. Stara gradska sudnica iz 13. veka najstarija je građevina u gradu. Portal na njenom ulazu rad je Antonina Pilgrama (1460-1515), jednog od najpoznatijih majstora kasne gotike. Budući da mu njegov rad na Gradskoj sudnici nije bio plaćen prema dogovoru, postoji verovanje da je zbog toga nakrivio središnji toranj u sklopu portala.

Srednjovekovna pivnica

Dvorac Špilberk iz 13. veka bio je sedište lokalnih lordova. U 18. veku pretvoren je u tamnicu za neprijatelje austrougarske vlasti. Poslednjih godina u njemu je Gradski muzej u čijem podrumu možete da vidite sprave za mučenje. Otvoren je od 9 do 17 časova. Ulaznica košta 260 dinara.

Reduta je naziv najstarijeg narodnog pozorišta u srednjoj Evropi. U njemu je svirao jedanaestogodišnji Volfgang Amadeus Mocart (1756-1791). Sredovecka krčma u Češkoj ulici 6 odvešće vas u srednji vek. Na ulazu u taj podrumski restoran dočekaće vas muškarac sa sekirom, gutači vatre, vitezovi... Drveni stolovi i klupe koji podsećaju na filmove o vitezovima i damama, sveće koje obasjavaju tavanicu od cigala, giljotina u toaletima i konobari u viteškim odorama pružiće vam jedinstveni doživljaj putovanja kroz vreme. Na jelovniku je mesni rolat sa krompirima i kupusom (330 dinara), svinjska rebarca s kupusom i hlebom (330 dinara), gulaš s njokama (420 dinara)... Najpoznatije pivo je Starobrno. U istoimenoj pivari možete da saznate kako se ono proizvodi. Ulaz u pivaru košta 650 dinara, a u prodavnici suvenira u pivari možete kupiti kriglu za uspomenu. U Brnu se od 1904. godine održavaju tradicionalne moto-trke koje privalče veliki broj turista. Nacionalna jela i u hotelima

Hotel Santander je luksuzno uređena vila sa 13 soba okružena baštom. Ako ste ljubitelji opuštene atmosfere, uživaćete pred kaminom pred kojim možete da popijete čaj i pročitate novine. Cena smeštaja u dvokrevetnoj sobi je 8.250 dinara. Hotel Slavia u sklopu zgrade koju je dizajnirao češki arhitekta u vreme secesije, Antonín Blažek (1874-1944), nalazi se u centru u ulici Solnični 15-17, u podnožju dvorca Špilberk. Hotel je poznat po restoranu koji nudi prženi sir, gulaš s knedlicama od hleba i svinjetinu sa krompirom. Cena noćenja je 8.800 dinara. Royal Ricc je romantični hotel u istorijskom centru Brna čiju unutrašnjost krasi antikni nameštaj i slike anonimnih umetnika, kao i keramičke peći. Cena noćenja je 10.870 dinara. Na prvom spratu hotela Pegas nalazi se pivara u kojoj se proizvodi pivo. Cena noćenja je 8.400 dinara. Sobe su jednostavno nameštene, sa drvenim nameštajem, ali i funkcionalne jer imaju i priključak za internet, televizor i minibar.

Knjige Franca Kafke

Grimizni dragi kamen granat, koji možete da pronađete u prodavnicama stakla i nakita, tradicionalni je češki suvenir. Prema legendi, on ima lekovite moći, ublažava tugu i donosi sreću. Za uspomenu možete da kupite i lutke, drvene igračke i marionete veštica, čarobnjaka, klovnova, kraljeva i kraljica, ali i poznatih osoba (cena je od 200 do vrtoglavih 75.000 dinara!). Jedna od najpopularnijih figura je vojnik Švejk iz romana Karela Čapeka. U Brnu marionete možete da vidite i u Moravskom muzeju, drugom najvećem i najstarijem u Češkoj, osnovanom 1817. godine. Muzejska kolekcija sadrži više od šest miliona predmeta iz područja književnosti, muzike, pozorišta... Odeljenje za istoriju pozorišta čuva zbirku lutaka i marioneta prikupljenih od gostujućih trupa iz celog sveta. Dela književnika Franca Kafke, Milana Kundere ili Karla Čapeka ili CD sa muzikom Bedžiha Smetane, Antonija Dvoržaka i Leoša Janačeka pronaći ćete u najstarijoj knjižari u Brnu, otvorenoj 1883. godine u Češkoj ulici broj 13.

 

[crvendac_011]

Prag, grad sa 100 tornjeva

2. mart 2010.

Prag, grad sa 100 tornjeva

Od srednjeg veka govorilo se da je Prag najlepši grad na svetu. Zašto i danas privlači turiste, saznaćete ako se prošetate Zlatnom ulicom, obiđete najveći dvorac na svetu, provozate se brodićem po Vltavi i popijete čuveno češko pivo u nekoj od brojnih pivnica

Izvor: Lisa

Photo: david.nikonvscanon / Flickr

Zlatni grad i Grad sa stotinu tornjeva samo su neki od nadimaka koje je glavni grad Češke dobio tokom svog hiljadugodišnjeg postojanja. Od srednjeg veka govorilo se da je Prag jedan od najlepših gradova na svetu, zato ga i zovu Zlatnim. Područje Praga prvi naseljavaju Kelti 2000. godine pre nove ere, međutim, današnja metropola razvila se oko tvrđave Višehrad iz 10. veka, koja i danas ponosno stoji na desnoj obali reke Vltave, i u kojoj su večni dom pronašli češki velikani (kompozitori Antonjin Dvoržak i Bedžih Smetana, kao i književnik Karel Čapek).

Nekada bogata ulica

Srednjovekovno gradsko jezgro na popisu je UNESCO-ove svetske baštine. Praški dvorac iz 9. veka, u četvrti Hradčani, najveći je dvorac na svetu, a u njegovom kompleksu nalazi se i Katedrala svetog Vita i Zlatna ulica (Zlatá ulička), najmanja u Pragu, s jedanaest kućica sagrađenih krajem 16. veka. Ta ulica dobila je ime po zlatarima koji su u njoj živeli u 17. veku, a kasnije su je naselili siromasi. Najpoznatija je plava kućica u kojoj je nekad živeo pisac Franc Kafka (1883-1924) sa svojom sestrom Otlom. Navodno je upravo tamo dobio inspiraciju za pisanje romana „Dvorac“.

Možete da razgledate Zlatnu ulicu, a potom i da obiđete ceo dvorac (cena karte je 1.350 dinara).

Večera za zaljubljene

Legenda kaže da su Stari gradski trg i astronomski sat prožeti magičnim moćima. Ako odsednete u Grand Hotelu Praha, i vi možete da postanete deo te čarolije. Naime, hotel se nalazi nasuprot astronomskom časovniku koji oživljava svakog punog sata - tad kroz dva prozora prolazi procesija figurica Isusa i dvanaest apostola. Hotel sa 5* nudi poseban dvodnevni aranžman za zaljubljene u koji je uključena romantična večera uz džez muziku i bocu šampanjca (cena je oko 44.000 dinara za dve osobe). Noćenje s doručkom za dvoje košta oko 11.400 dinara.

Oni koji su željni zdravog odmora s mnogo opuštanja, uputiće se u hotel Intercontinental koji ima bazen, studio za aerobik, saunu, sobe za masažu, solarijum... Restoran Zlata Praha, koji se nalazi na devetom spratu hotela, slovi kao jedan od najboljih u gradu. Cena noćenja je oko 8.000 dinara. U samom srcu Praga, na Vaclavskim Namjestima, pronaći ćete hotel Golden Prague (3*) koji u letnjim mjesecima nudi noćenje za dvoje po ceni od samo 7.400 dinara. Taj hotel sa 85-godišnjom tradicijom poznat je kao mesto na kojem je počela Plišana revolucija 1989. godine, kojom je u Čehoslovačkoj srušen komunistički režim. http://www.myczechrepublic.com/

Šoping centri

Češki kristal, nakit od granata i drvene lutkice najčešći su suveniri. Drvene marionete u Pragu se izrađuju od 18. veka i predstavljaju razne likove, od kraljeva i princeza do veštica i klovnova. U mnogim prodavnicama suvenira možete da kupite jeftine kopije ovih lutaka.

Popularne su i čaše od plavog kristala za vino - jedna košta oko 2.700 dinara. Prag je dom velikih šoping centara poput kompleksa Palladium na Trgu Republike (Namesti Republiky).

U raskošnom zdanju od pet spratova, koje spaja staro i moderno, nalazi se 170 prodavnica, kao i 30 restorana i kafića.

Za luksuzniju kupovinu uputite se u Parisku ulicu koju Česi nazivaju „praškom Petom avenijom“. Tu ćete naći najekskluzivnije prodavnice: Dior, Louis Vuitton, Hugo Boss, Burberry, francuske parfimerije i putničke agencije.

Skoro svuda se nalaze male prodavnice u kojima možete da pazarite nakit, vina, sveće, pa i hot-dog sendviče, zatim restorani i barovi poput Barocka čije zidove krase fotografije poznatih glumaca i muzičara. Tamo možete da isprobate i specijalitete iz skoro svih krajeva sveta.

Ulica vodi do starogradskog tornja koji pruža pogled na Stari grad, a okružen je crkvama različitih arhitektonskih stilova: barokna Crkva svetog Nikole i gotička katedrala Týnský chrám.

Protiv gladi i žeđi

Ako niste bili „U Kalichi“, niste bili u Pragu, kažu stanovnici ovog grada. Ta izreka odnosi se na njihova omiljena mesta za izlazak – pivnice. Upravo se „U Kalichi“ (u prevodu: Kod vojnika) navodno odmarao poznati Hašekov lik, dobri vojnik Švejk.

Ta pivnica danas je jedna od najcenjenijih u Pragu i u njoj je bez rezervacije teško naći mesto. Penasto češko pivo toči se u potocima, sa stolova mame mirisni specijaliteti, a muzika uživo zaokružuje utisak. „All inclusive“ meni omogućava vam da konzumirate jelo i piće u neograničenim količinama (cena menija je oko 4.700 dinara). Na jelovnicima praških pivnica često ćete videti natpis „Proti velké Žízeni“ („protiv velike žeđi i gladi“) sa navedenim jelima ili grickalicama koje najbolje idu uz pivo. Na popisu su kobasice marinirane u začinima (utopenci), razne vrste sireva...