Član
- Učlanjen(a)
- 25.10.2009
- Poruka
- 3.279
Ceo svet u krizi, letovanje sve skuplje
Cene turističkih aranžmana, uprkos tome što su plate sve manje i što je veliki broj ljudi ostao bez posla, kako u Srbiji, tako i u svetu, iste su kao i prošlih godina, negde su čak i više. Vlasnici turistički agencija prebacuju odgovornost na hotelijere, neki od njih, pak, izjavljuju kako su upravo na zahtev agencija čak snizili cene svojih ponuda, drugi smatraju da potrebe za pojeftinjenjem ni nema, snizili su ih navodno još prošle godine, a i kapaciteti su im puni…
Ono što je definitivno jasno to je da je su kućni budžeti i nas i Evropljana sve tanji, da svi maksimalno štede tako što se odriču letovanja ili se barem odlučuju na jeftinije destinacije. Izgleda da turističke radnike to baš preterano i ne interesuje, što čudi, s obzirom na to da većina zemalja, atraktivnih kao turističke destinacije, beleži pad posećenosti u odnosu na prethodne godine.
Poluprazna letovališta
Podaci sa zvaničnog sajta statističkog zavoda Grčke pokazuju da je posećenost u Grčkoj prošle u odnosu na 2008. godinu pala za 20 odsto, a ove godine je u odnosu na prošlu povećana za 2,9 odsto, što znači da se nisu ni primakli onom broju posetilaca koji su imali pre dve godine. Hrvatska ove sezone u odnosu na prošlu takođe beleži pad turističkih poseta za oko 3,5 odsto, a podaci govore da će se taj trend u narednim mesecima nastaviti.
Crnogorsko Ministarstvo turizma, tako, objavilo je pad broja dolazaka turista za 13 odsto u odnosu na prošlu godinu. U crnogorskoj vladi očekuju da će tu zemlju ove godine posetiti 1,1 milion turista, a da će ukupni prihod iznositi 620 miliona evra. Međutim, stanje na terenu i rezervacije pokazuju da će ova sezona za crnogorske hotelijere i ugostitelje biti najteža u poslednjih 20 godina.
Kada se sve to sagleda, nejasno je kako i zašto nikome ne pada na pamet da snizi cene i omogući što većem broju ljudi da, na obostrano zadovoljstvo, odu na letovanje. Razlozi su, prema rečima naših sagovornika, višestruki, a treba ih tražiti pre svega u ekonomskom interesu agencija i hotelijera, ali i nespremnosti zemalja koje od turizma ubiraju prihode da se prilagode novonastaloj situaciji.
Ko je kriv
U domaćim turističkim agencijama, za cene koje su i dalje gotovo iste, “okrivljuju” hotelijere, koji, kako navode, u najvećoj meri određuju cenu turističkog aranžmana.
– Cene su ovolike jer hotelski smeštaj nije pojeftinio, iako su hotelijeri bili pozvani da spuste cene. U Grčkoj ne samo da to nisu učinili, nego su ih negde čak i podigli, što se odnosi i na vanpasionske aranžmane. To je ludost. Verovatno su očekivali da sve rasprodaju, pa kada su videli da nema ni Engleza ni Nemaca, sada na silu pokušavaju da što više naplate – smatra Radisav Stanković, predsednik Nacionalne asocijacije turističkih agencija YUTA.
Direktor Instituta za tržišna ispitivanja Miloje Kanjevac, kojeg smo igrom slučaja zatekli na letovanju u Crnoj Gori, izjavio je za “Blic nedelje” da hotelijeri u ovoj državi nisu razmišljali na vreme, pa je pola kapaciteta neiskorišćeno.
– Koliko primećujem, kapaciteti u hotelima i privatnom smeštaju u Crnoj Gori uopšte nisu popunjeni. To pokazuje da nisu osluškivali tržište, odnosno šta treba da učine da bi privukli goste da dođu. Trebalo je da smanje cene i podignu kvalitet drugih usluga, međutim, to se nije dogodilo. Mislim da izdavaoci usluga nisu shvatili krizu i da se ne ponašaju u skladu s njom. Kao ekonomista smatram da je bi bilo mnogo bolje za njih da su stavili duplo manje cene, ali da makar imaju neki prihod – kaže Miloje Kanjevac.
Grci brinu
Međutim, među grčkih hotelijerima ima onih koji razmišljaju tržišno, pa im nije teško da prave razne popuste i da izlaze u susret željama agencija koliko god mogu.
– U naša dva hotela cene smo spustili za 15 do 20 odsto. Zato su nam kapaciteti i popunjeni. To smo učinili zbog ekonomske krize, pa smo dobili mnogo više gostiju – kaže za naš list Džordžija iz hotela “Elen bič” na Krfu.
Da su agencije tražile da se cene spuste i da im je veliki broj hotelijera izašao u susret, potvrđuju nam i u hotelu “Tropical” na Halkidikiju.
– Agencije su nam za ovu godinu tražile da spustimo cene za 15 odsto, jer u protivnom neće moći da nam plate, pa će raskinuti ugovor. Većina hotela u Haniotiju je spustila cene od deset do 15 odsto. Međutim, mi smo nedavno imali povećanje poreza, pa i naši poslovni partneri moraju da imaju razumevanja – kaže nam Sargiris iz hotela “Tropical”.
Gde je popust
S druge strane, građani Srbije ne vide tih 15 do 20 odsto sniženja.
Đorđe Šibalić iz agencije “Džoli travel” kaže da su cene aranžmana ostale iste kao i prošle godine i da su glavni razlog za to – inopartneri, odnosno vlasnici hotela u inostranstvu.
– Nismo mi ti koji odlučuju kolike će cene da budu. Očekivali smo da ove godine hoteli da izađu s jeftinijim ponudama, ali to se uglavnom nije dogodilo. U Grčkoj su, recimo, cene apartmana iste kao prošle godine. Ako gledamo njih, oni su prvi morali da spuste cene, ali oni to nisu uradili. Čak su hoteli u Grčkoj možda za 10 do 15 odsto skuplji nego prošle godine. Ali i u tom slučaju Grčka se najbolje prodaje, tako da se ova ekonomska kriza ne vidi mnogo. Prodaja je ista kao i prošle godine – kaže Šibalić.
I Jelena Gajinov iz agencije “Travel hauz” kaže da cene nisu niže jer ih određuju hotelijeri. Kada je konkretno o njihovoj ponudi reč, pre svega za Tursku i Grčku, to su hoteli koji su uvek puni. Vrlo često su bukirani već u februaru i martu, i to su uglavnom isti ljudi godinama letuju u istim hotelima. Hoteli su, dodaje ona, verovatno pretpostavili da nema razloga da menjaju cene, pošto već godinama imaju istu tražnju. Kako objašnjava Goran Petković, državni sekretar za turizam u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, rezervacije koje se zakažu nedeljama ranije jedno su od objašnjenja za držanje starih cena.
– Zapadni hotelijeri i turistički radnici prodaju svoje kapacitete kroz neki rezervacioni sistem. U praksi je njihov kapacitet popunjen najmanje 70 odsto, i to nekoliko nedelja ili čak nekoliko meseci unapred. U takvim situacijama moguće je naplatiti prenoćište 20 ili 30 evra – dodaje Petković.
Turci pune kasu
To se najbolje vidi na primeru Turske, koja beleži stalni porast gostiju i time ohrabruje hotelijere da zadrže stare cene, pa čak i da ih povećaju. Zaposleni u hotelu “Argos” u Antaliji rekli su nam da su cene ostale iste kao i prethodnih godina.
– Sada je letnja sezona i dolazi nam mnogo gostiju sa svih strana. Cene su na nivou prošlogodišnjih, a spuštamo ih samo kada dođe zima, pošto je tada manje gostiju – poručuju iz ovog hotela.
Turska je, prema podacima zavoda za statistiku te zemlje, od januara do maja ove godine imala porast broja turista u odnosu na isti period prošle godine za 10,14 odsto (osam miliona gostiju je došlo za prvih pet meseci).
Jeftiniji prevoz?
Osim što su se pojedini hotelijeri preračunali, a naše agencije ad hok strategijama pokušavaju da obezbede smeštaj, i na njemu dobro zarade, problem može da bude i transport. Po rečima Radisava Stankovića iz udruženja YUTA, problem je što ni tu nije došlo ni do pada cena.
Međutim, Aleksandar Vučković iz “Argusa” navodi da su agencije ove godine u povoljnijem položaju jer su u mogućnosti da biraju avio-prevoznika, odnosno nisu više osuđeni na Jat, pa su uspeli i da smanje cene pojedinih aranžmana za Egipat i Tunis.
Može li drugačije
I cene vanpansionskih proizvoda i usluga u odnosu na prošlu godinu su uglavnom nepromenjene. Tome možda najbolje svedoči primer Grčke, u kojoj su uprkos političkim, ekonomskim i socijalnim potresima cene namirnica i drugih vanpansionskih artikala i dalje iste. Iako je PDV u zemlji u kojoj letuje 50 odsto naših turista povećan sa 18 na 21, odnosno sa deset na 11 odsto, povećanja cena nema. Generalna ocena turista koji su već bili u Grčkoj je da je, izuzev benzina, alkohola i cigareta, odnosno robe koja ne spada u pansionsku, sve isto kao i prošle, pa čak i pretprošle godine.
Međutim, vredi pomenuti da cene ipak variraju od letovališta do letovališta. Tako, kafa u Pefkohoriju košta čak tri, a na Zakintosu 2,5 evra, iako je prosek na nivou prošlogodišnjeg i iznosi 1,5 evra. Sa druge strane, pivo, koje se ubraja u artikle koji su poskupeli, košta između tri i četiri evra, što je gotovo dva puta više nego prošle godine. Slična situacija je i u Turskoj i Bugarskoj.
Blic online, 18.07.2010.
Cene turističkih aranžmana, uprkos tome što su plate sve manje i što je veliki broj ljudi ostao bez posla, kako u Srbiji, tako i u svetu, iste su kao i prošlih godina, negde su čak i više. Vlasnici turistički agencija prebacuju odgovornost na hotelijere, neki od njih, pak, izjavljuju kako su upravo na zahtev agencija čak snizili cene svojih ponuda, drugi smatraju da potrebe za pojeftinjenjem ni nema, snizili su ih navodno još prošle godine, a i kapaciteti su im puni…
Ono što je definitivno jasno to je da je su kućni budžeti i nas i Evropljana sve tanji, da svi maksimalno štede tako što se odriču letovanja ili se barem odlučuju na jeftinije destinacije. Izgleda da turističke radnike to baš preterano i ne interesuje, što čudi, s obzirom na to da većina zemalja, atraktivnih kao turističke destinacije, beleži pad posećenosti u odnosu na prethodne godine.
Poluprazna letovališta
Podaci sa zvaničnog sajta statističkog zavoda Grčke pokazuju da je posećenost u Grčkoj prošle u odnosu na 2008. godinu pala za 20 odsto, a ove godine je u odnosu na prošlu povećana za 2,9 odsto, što znači da se nisu ni primakli onom broju posetilaca koji su imali pre dve godine. Hrvatska ove sezone u odnosu na prošlu takođe beleži pad turističkih poseta za oko 3,5 odsto, a podaci govore da će se taj trend u narednim mesecima nastaviti.
Crnogorsko Ministarstvo turizma, tako, objavilo je pad broja dolazaka turista za 13 odsto u odnosu na prošlu godinu. U crnogorskoj vladi očekuju da će tu zemlju ove godine posetiti 1,1 milion turista, a da će ukupni prihod iznositi 620 miliona evra. Međutim, stanje na terenu i rezervacije pokazuju da će ova sezona za crnogorske hotelijere i ugostitelje biti najteža u poslednjih 20 godina.
Kada se sve to sagleda, nejasno je kako i zašto nikome ne pada na pamet da snizi cene i omogući što većem broju ljudi da, na obostrano zadovoljstvo, odu na letovanje. Razlozi su, prema rečima naših sagovornika, višestruki, a treba ih tražiti pre svega u ekonomskom interesu agencija i hotelijera, ali i nespremnosti zemalja koje od turizma ubiraju prihode da se prilagode novonastaloj situaciji.
Ko je kriv
U domaćim turističkim agencijama, za cene koje su i dalje gotovo iste, “okrivljuju” hotelijere, koji, kako navode, u najvećoj meri određuju cenu turističkog aranžmana.
– Cene su ovolike jer hotelski smeštaj nije pojeftinio, iako su hotelijeri bili pozvani da spuste cene. U Grčkoj ne samo da to nisu učinili, nego su ih negde čak i podigli, što se odnosi i na vanpasionske aranžmane. To je ludost. Verovatno su očekivali da sve rasprodaju, pa kada su videli da nema ni Engleza ni Nemaca, sada na silu pokušavaju da što više naplate – smatra Radisav Stanković, predsednik Nacionalne asocijacije turističkih agencija YUTA.
Direktor Instituta za tržišna ispitivanja Miloje Kanjevac, kojeg smo igrom slučaja zatekli na letovanju u Crnoj Gori, izjavio je za “Blic nedelje” da hotelijeri u ovoj državi nisu razmišljali na vreme, pa je pola kapaciteta neiskorišćeno.
– Koliko primećujem, kapaciteti u hotelima i privatnom smeštaju u Crnoj Gori uopšte nisu popunjeni. To pokazuje da nisu osluškivali tržište, odnosno šta treba da učine da bi privukli goste da dođu. Trebalo je da smanje cene i podignu kvalitet drugih usluga, međutim, to se nije dogodilo. Mislim da izdavaoci usluga nisu shvatili krizu i da se ne ponašaju u skladu s njom. Kao ekonomista smatram da je bi bilo mnogo bolje za njih da su stavili duplo manje cene, ali da makar imaju neki prihod – kaže Miloje Kanjevac.
Grci brinu
Međutim, među grčkih hotelijerima ima onih koji razmišljaju tržišno, pa im nije teško da prave razne popuste i da izlaze u susret željama agencija koliko god mogu.
– U naša dva hotela cene smo spustili za 15 do 20 odsto. Zato su nam kapaciteti i popunjeni. To smo učinili zbog ekonomske krize, pa smo dobili mnogo više gostiju – kaže za naš list Džordžija iz hotela “Elen bič” na Krfu.
Da su agencije tražile da se cene spuste i da im je veliki broj hotelijera izašao u susret, potvrđuju nam i u hotelu “Tropical” na Halkidikiju.
– Agencije su nam za ovu godinu tražile da spustimo cene za 15 odsto, jer u protivnom neće moći da nam plate, pa će raskinuti ugovor. Većina hotela u Haniotiju je spustila cene od deset do 15 odsto. Međutim, mi smo nedavno imali povećanje poreza, pa i naši poslovni partneri moraju da imaju razumevanja – kaže nam Sargiris iz hotela “Tropical”.
Gde je popust
S druge strane, građani Srbije ne vide tih 15 do 20 odsto sniženja.
Đorđe Šibalić iz agencije “Džoli travel” kaže da su cene aranžmana ostale iste kao i prošle godine i da su glavni razlog za to – inopartneri, odnosno vlasnici hotela u inostranstvu.
– Nismo mi ti koji odlučuju kolike će cene da budu. Očekivali smo da ove godine hoteli da izađu s jeftinijim ponudama, ali to se uglavnom nije dogodilo. U Grčkoj su, recimo, cene apartmana iste kao prošle godine. Ako gledamo njih, oni su prvi morali da spuste cene, ali oni to nisu uradili. Čak su hoteli u Grčkoj možda za 10 do 15 odsto skuplji nego prošle godine. Ali i u tom slučaju Grčka se najbolje prodaje, tako da se ova ekonomska kriza ne vidi mnogo. Prodaja je ista kao i prošle godine – kaže Šibalić.
I Jelena Gajinov iz agencije “Travel hauz” kaže da cene nisu niže jer ih određuju hotelijeri. Kada je konkretno o njihovoj ponudi reč, pre svega za Tursku i Grčku, to su hoteli koji su uvek puni. Vrlo često su bukirani već u februaru i martu, i to su uglavnom isti ljudi godinama letuju u istim hotelima. Hoteli su, dodaje ona, verovatno pretpostavili da nema razloga da menjaju cene, pošto već godinama imaju istu tražnju. Kako objašnjava Goran Petković, državni sekretar za turizam u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, rezervacije koje se zakažu nedeljama ranije jedno su od objašnjenja za držanje starih cena.
– Zapadni hotelijeri i turistički radnici prodaju svoje kapacitete kroz neki rezervacioni sistem. U praksi je njihov kapacitet popunjen najmanje 70 odsto, i to nekoliko nedelja ili čak nekoliko meseci unapred. U takvim situacijama moguće je naplatiti prenoćište 20 ili 30 evra – dodaje Petković.
Turci pune kasu
To se najbolje vidi na primeru Turske, koja beleži stalni porast gostiju i time ohrabruje hotelijere da zadrže stare cene, pa čak i da ih povećaju. Zaposleni u hotelu “Argos” u Antaliji rekli su nam da su cene ostale iste kao i prethodnih godina.
– Sada je letnja sezona i dolazi nam mnogo gostiju sa svih strana. Cene su na nivou prošlogodišnjih, a spuštamo ih samo kada dođe zima, pošto je tada manje gostiju – poručuju iz ovog hotela.
Turska je, prema podacima zavoda za statistiku te zemlje, od januara do maja ove godine imala porast broja turista u odnosu na isti period prošle godine za 10,14 odsto (osam miliona gostiju je došlo za prvih pet meseci).
Jeftiniji prevoz?
Osim što su se pojedini hotelijeri preračunali, a naše agencije ad hok strategijama pokušavaju da obezbede smeštaj, i na njemu dobro zarade, problem može da bude i transport. Po rečima Radisava Stankovića iz udruženja YUTA, problem je što ni tu nije došlo ni do pada cena.
Međutim, Aleksandar Vučković iz “Argusa” navodi da su agencije ove godine u povoljnijem položaju jer su u mogućnosti da biraju avio-prevoznika, odnosno nisu više osuđeni na Jat, pa su uspeli i da smanje cene pojedinih aranžmana za Egipat i Tunis.
Može li drugačije
I cene vanpansionskih proizvoda i usluga u odnosu na prošlu godinu su uglavnom nepromenjene. Tome možda najbolje svedoči primer Grčke, u kojoj su uprkos političkim, ekonomskim i socijalnim potresima cene namirnica i drugih vanpansionskih artikala i dalje iste. Iako je PDV u zemlji u kojoj letuje 50 odsto naših turista povećan sa 18 na 21, odnosno sa deset na 11 odsto, povećanja cena nema. Generalna ocena turista koji su već bili u Grčkoj je da je, izuzev benzina, alkohola i cigareta, odnosno robe koja ne spada u pansionsku, sve isto kao i prošle, pa čak i pretprošle godine.
Međutim, vredi pomenuti da cene ipak variraju od letovališta do letovališta. Tako, kafa u Pefkohoriju košta čak tri, a na Zakintosu 2,5 evra, iako je prosek na nivou prošlogodišnjeg i iznosi 1,5 evra. Sa druge strane, pivo, koje se ubraja u artikle koji su poskupeli, košta između tri i četiri evra, što je gotovo dva puta više nego prošle godine. Slična situacija je i u Turskoj i Bugarskoj.
Blic online, 18.07.2010.
...ili nesto gore.....