- Učlanjen(a)
- 09.07.2011
- Poruka
- 1.433
[h=2]Aspergiloza [/h]Šta je aspergiloza i koj je uzrok nastajanja ove bolesti?
Aspergiloza je respiratorna bolest ptica čiji je izazivač gljivica Aspergillus, koja se može naći gotovo svuda u našoj okolini.
Od svih gljivica koje izazivaju bolesti, smatra se da je ova gljivica najčešći izazivač ove bolesti, iako A. flavus, A. niger, i druge mogu takođe biti uzročnici problema. Aspergillus se brzo razvija u toplom i vlažnom okruženju. Mikroskopske spore na gljivici postaju vazdušaste, i loša ventilacija, loša higijena, prašnjava sredina povećavaju šanse da se spore inhaliraju. Obično, same gljivice ne izazivaju bolest, međutim, ukoliko ptica nema jak imuni sistem, bolest će se lakše i brže razviti. Faktori koji mogu uticati na to su druge bolesti, stres, loša ishrana, loši uslovi, nehigijenska sredina, neko oštećenje respiratornog sistema (npr. udisanje dima), kao i duže korišćenje određenih lekova poput antibiotika ili kortikosteroida.
Kombinacija velikog broja spora u okruženju, i prisustva faktora rizika određuju koje su ptice najugroženije kada je bolest u pitanju. Izgleda da su aspergilozi najskloniji papagaji i mine.
Koji su simptomi aspergiloze?
Aspergiloza može imati dva toka – akutni i hronični. Ptice sa akutnom aspergilozom imaju ozbiljnih problema sa disanjem, povećan ili smanjen apetit, potrebu za čestim konzumiranjem vode i često uriniranje usled toga, cijanozu (plavičasta boja sluzavih membrana i/ili kože), pa čak i iznenadnu smrt. Gljivice obično napadaju dušnik, glasne žice i vazdušne kese. Takođe, pluća mogu biti napadnuta. Dijagnoza se često uspostavlja pregledom nakon smrti.
Hronična aspergiloza je mnogo češći oblik, i nažalost, mnogo smrtniji zbog svoje podmukle prirode. Ptica možda neće ispoljiti nikakve simptome dok bolest ne dostigne stadijum u kome je nemoguće lečiti je. Respiratorni sistem je primarna lokacija infekcije. Bele nodule se pojavljiju i na kraju eroduju kroz tkivo, a veliki broj spora ulazi u krvotok. Spore zatim putuju kroz telo, inficiraju razne organe uključujući bubrege, kožu, mišiće, gastrointestinalni trakt, jetru, oči i mozak.
Respiratorni simptomi će se najpre pojaviti ali će zavisiti od lokacije najkolonijalizovanog dela. Teškoće u disanju, ubrzano disanje i/ili brzo zamaranje su česti simtomi. Ukoliko je zaražen i sirinks (vokalna kutija), promene u glasu, odbijanje pričanja ili škljocanje, se takođe može javiti. Nozdrve mogu biti zapušene ili se može javiti iscedak iz nosa. Ponekad ozbiljni respiratorni simptomi mogu biti smrtonosni za pticu.
Drugi simptomi će varirati, zavisno od toga da li su i ostali organi inficirani. Ukoliko neki deo dospe do centralnog nervnog sistema, ptica može da ispolji simptome poput drhtavice, nestabilnog hoda, epileptičnih napada, ili paralize. Ukoliko je i jetra zaražena, možda će se pojaviti zelena mokraća, a veterinar će najverovatnije opipati uvećanu jetru. Uopšteno, nespecifični simptomi podrazumevaju pad apetita praćenog gubitkom težine, smanjenje mišićne mase, giht (upala zgloboca), regurgacija, neuobičajen izmet ili dijareja, učestalo uriniranje, depresija i letargija.
Spore mogu dopreti i do jaja u inkubatoru i ubiti embrione.
Kako se aspergiloza dijagnostikuje?
Aspergiloza može biti vrlo teška za dijagnozu s obzirom da su simptomi bolesti slični simptomima mnogih drugih bolesti, posebno kada je u svojoj hroničnoj fazi. Veterinaru će biti potrebna detaljna istorija razvoja bolesti, kao i tačan opis ishrane i nege koja se primenjuje. Radiograf, kompletna krvna slika, kao i hemijski testovi mogu pomoći u dijagnozi. Endoskopija se može koristiti za praćenje lezija u sirinksu ili dušniku, i uzorak može biti uzet za proveru kulture i mikroskopska istraživanja, koja mogu da potvrde dijagnozu. Dijgnoza takođe može biti bazirana na specifičnim testovima krvi koji se koriste da detektuju antitela Aspergillus-a u krvi. Ponekad, međutim, test može biti lažno negativan, posebno ukoliko je imuni sistem ptice slab.
Kako se leči aspergiloza?
Neophodan će biti hirurški zahvat zbog odstranjivanja pristupačnih lezija. Antigljivični lekovi, kao što su itrankonazol, ketokanazol, fluconazol, mikonazol, klotrimazol, flucitozin, i amfotericin B, mogu biti davani oralno, lokalno, putem injekcije ili pomoću nebulizera. Biće neophodno da terapija traje kontinuirano nedeljama ili mesecima. Pomoćna nega kao što je kiseonik, dodatna toplota, hranjenje pipetom ili tretman će često biti potrebno. Nažalost, prognoze su uvek neizvesne.
Kako se može preventivno delovati na pojavu aspergiloze?
Nije prenaglašeno neprestano isticati koliko je bitno održavanje higijene za prevenciju ove bolesti, ali i mnogih drugih. Čuvajte svoju pticu u dobro provetrenom okruženju. Čistite posude za hranu i vodu svakodnevno. Redovno čistite podlogu u kavezu. Pomerite pticu i detaljno očistite kavez, igračke, grančice, itd., bar jednom mesečno. Postarajte se da ishrana bude kvalitetna, dajte im pravilnu kombinaciju voća, povrća, žitarica i semenki. Neophodno je da uradite sve što možete kako biste sprečili stres u životu Vaše ptice, i obezbedite potpuno čisto okruženje.
Ptica za koju se sumnja da ima ovu gljivicu, može biti tretirana flucitosinom i itraconazolom u cilju sprečavanja infekcije.
životinje.rs
Aspergiloza je respiratorna bolest ptica čiji je izazivač gljivica Aspergillus, koja se može naći gotovo svuda u našoj okolini.
Od svih gljivica koje izazivaju bolesti, smatra se da je ova gljivica najčešći izazivač ove bolesti, iako A. flavus, A. niger, i druge mogu takođe biti uzročnici problema. Aspergillus se brzo razvija u toplom i vlažnom okruženju. Mikroskopske spore na gljivici postaju vazdušaste, i loša ventilacija, loša higijena, prašnjava sredina povećavaju šanse da se spore inhaliraju. Obično, same gljivice ne izazivaju bolest, međutim, ukoliko ptica nema jak imuni sistem, bolest će se lakše i brže razviti. Faktori koji mogu uticati na to su druge bolesti, stres, loša ishrana, loši uslovi, nehigijenska sredina, neko oštećenje respiratornog sistema (npr. udisanje dima), kao i duže korišćenje određenih lekova poput antibiotika ili kortikosteroida.
Kombinacija velikog broja spora u okruženju, i prisustva faktora rizika određuju koje su ptice najugroženije kada je bolest u pitanju. Izgleda da su aspergilozi najskloniji papagaji i mine.
Koji su simptomi aspergiloze?
Aspergiloza može imati dva toka – akutni i hronični. Ptice sa akutnom aspergilozom imaju ozbiljnih problema sa disanjem, povećan ili smanjen apetit, potrebu za čestim konzumiranjem vode i često uriniranje usled toga, cijanozu (plavičasta boja sluzavih membrana i/ili kože), pa čak i iznenadnu smrt. Gljivice obično napadaju dušnik, glasne žice i vazdušne kese. Takođe, pluća mogu biti napadnuta. Dijagnoza se često uspostavlja pregledom nakon smrti.
Hronična aspergiloza je mnogo češći oblik, i nažalost, mnogo smrtniji zbog svoje podmukle prirode. Ptica možda neće ispoljiti nikakve simptome dok bolest ne dostigne stadijum u kome je nemoguće lečiti je. Respiratorni sistem je primarna lokacija infekcije. Bele nodule se pojavljiju i na kraju eroduju kroz tkivo, a veliki broj spora ulazi u krvotok. Spore zatim putuju kroz telo, inficiraju razne organe uključujući bubrege, kožu, mišiće, gastrointestinalni trakt, jetru, oči i mozak.
Respiratorni simptomi će se najpre pojaviti ali će zavisiti od lokacije najkolonijalizovanog dela. Teškoće u disanju, ubrzano disanje i/ili brzo zamaranje su česti simtomi. Ukoliko je zaražen i sirinks (vokalna kutija), promene u glasu, odbijanje pričanja ili škljocanje, se takođe može javiti. Nozdrve mogu biti zapušene ili se može javiti iscedak iz nosa. Ponekad ozbiljni respiratorni simptomi mogu biti smrtonosni za pticu.
Drugi simptomi će varirati, zavisno od toga da li su i ostali organi inficirani. Ukoliko neki deo dospe do centralnog nervnog sistema, ptica može da ispolji simptome poput drhtavice, nestabilnog hoda, epileptičnih napada, ili paralize. Ukoliko je i jetra zaražena, možda će se pojaviti zelena mokraća, a veterinar će najverovatnije opipati uvećanu jetru. Uopšteno, nespecifični simptomi podrazumevaju pad apetita praćenog gubitkom težine, smanjenje mišićne mase, giht (upala zgloboca), regurgacija, neuobičajen izmet ili dijareja, učestalo uriniranje, depresija i letargija.
Spore mogu dopreti i do jaja u inkubatoru i ubiti embrione.
Kako se aspergiloza dijagnostikuje?
Aspergiloza može biti vrlo teška za dijagnozu s obzirom da su simptomi bolesti slični simptomima mnogih drugih bolesti, posebno kada je u svojoj hroničnoj fazi. Veterinaru će biti potrebna detaljna istorija razvoja bolesti, kao i tačan opis ishrane i nege koja se primenjuje. Radiograf, kompletna krvna slika, kao i hemijski testovi mogu pomoći u dijagnozi. Endoskopija se može koristiti za praćenje lezija u sirinksu ili dušniku, i uzorak može biti uzet za proveru kulture i mikroskopska istraživanja, koja mogu da potvrde dijagnozu. Dijgnoza takođe može biti bazirana na specifičnim testovima krvi koji se koriste da detektuju antitela Aspergillus-a u krvi. Ponekad, međutim, test može biti lažno negativan, posebno ukoliko je imuni sistem ptice slab.
Kako se leči aspergiloza?
Neophodan će biti hirurški zahvat zbog odstranjivanja pristupačnih lezija. Antigljivični lekovi, kao što su itrankonazol, ketokanazol, fluconazol, mikonazol, klotrimazol, flucitozin, i amfotericin B, mogu biti davani oralno, lokalno, putem injekcije ili pomoću nebulizera. Biće neophodno da terapija traje kontinuirano nedeljama ili mesecima. Pomoćna nega kao što je kiseonik, dodatna toplota, hranjenje pipetom ili tretman će često biti potrebno. Nažalost, prognoze su uvek neizvesne.
Kako se može preventivno delovati na pojavu aspergiloze?
Nije prenaglašeno neprestano isticati koliko je bitno održavanje higijene za prevenciju ove bolesti, ali i mnogih drugih. Čuvajte svoju pticu u dobro provetrenom okruženju. Čistite posude za hranu i vodu svakodnevno. Redovno čistite podlogu u kavezu. Pomerite pticu i detaljno očistite kavez, igračke, grančice, itd., bar jednom mesečno. Postarajte se da ishrana bude kvalitetna, dajte im pravilnu kombinaciju voća, povrća, žitarica i semenki. Neophodno je da uradite sve što možete kako biste sprečili stres u životu Vaše ptice, i obezbedite potpuno čisto okruženje.
Ptica za koju se sumnja da ima ovu gljivicu, može biti tretirana flucitosinom i itraconazolom u cilju sprečavanja infekcije.
životinje.rs
