Bojite li se boga ?
- Začetnik teme P307
- Datum pokretanja
Zaboravio si da kazes da je i Pravedan, tako da ce svako dobiti po delima svojim! yes3
- Učlanjen(a)
- 22.03.2010
- Poruka
- 346
Pocetak mudrosti je strah Gospodnji!
Reči svetog apostola Pavla nisu upućene našem intelektu i razumu, već našim srcima, što ih čini težim za prihvatanje. Gospodu se ne može prići samo intelektom, jer bi u tom slučaju spasenje zavisilo od koeficijenta inteligencije.
Gospod želi da se svi mi spasemo, a bogonadahnuti tvorci Svetih Knjiga kao osnovni uslov za spasenje prepoznaju čistotu srca: „Učini mi, Bože, čisto srce, i duh prav obnovi u meni“ (Ps.51,10); „Gospod gleda na srce“ (1.Sam. 16,7). Zato reči „očistimo sebe od svake nečistote tela i duha, tvoreći svetinju u strahu Božjem“ teško nalaze put do srca savremenog čoveka: dok um traga za logičnom argumentacijom koja bi mu omogućila da prihvati ovakav stav, dotle srce ostaje nedirnuto.
Zbilja, šta je to što navodi današnjeg čoveka da buntuje protiv Boga? Zašto se tipičan predstavnik ovovremenog ljudskog roda toliko protivi duhovnoj čistoti, zdravom moralu i svetosti? Zašto se, izvrćući i očigledne naučne argumente, toliko upire i trudi u želji da dokaže da je priča o Bogu izmišljotina, nastala da zadovolji ne znam koje ljudske potrebe?
Živimo u eri moralne pokvarenosti, u eri moralnog sunovrata, a sve pod parolom emancipacije, pod prividom slobode. Zar to nije upravo ono na šta nas je pre dva milenijuma upozorio sveti apostol Petar rečima: „Kao slobodni, a ne kao oni koji koriste slobodu za prikrivanje zlobe“ (1. Pet. 2,16)? Danas mnogi tvrdoglavo tvrde da sa naučnim napretkom i prosvećenošću možemo da rešimo sve ljudske probleme. Tako pristalice „novog morala“ sklanjaju u stranu moralne zakone i principe, umanjujući reči i beskrajne želje Božje, obrazlažući ih kao mehaničke, iracionalne, neprirodne i neslobodne. Oni prestaju da žive religiozno, pokušavaju i druge da ubede da napuste Crkvu, a u korenu tog dušebrižništva leži zapravo jedna jedina želja: mogućnost da se neometano udovoljava telesnim prohtevima i strastima.
Je li to zbilja „ono pravo“? Može li udovoljavanje telesnim strastima, bez imalo straha Božjeg, i izvan bračne zajednice, biti izraz neke naročite prosvećenosti i inteligencije? Suprotno iskonskoj ljudskoj zabludi, ugađanje svakom prohtevu tela ne daje snagu i slobodu, već slabost i zanesenost. To je zapravo kaljanje tela i duha. Po ovom pitanju reč Božja je nedvosmisleno jasna, ne ostavlja prostor za rasprave, prazna umovanja i retoričke akrobacije kojima bi se greh eventualno mogao opravdati. Nažalost, ima onih koji još uvek pokušavaju da nađu opravdanje svojih loših postupaka pred licem Božjim. Drugi idu još dalje, pa jednostavno ignorišu Boga i Njegovo upozorenje koje ih prati. Ne radi se o tome da oni ne mogu da spoznaju Boga: oni to jednostavno ne žele.
Činjenica je da su čistota i svetost teško dostižni ciljevi, čak i za one koji teže da ih dostignu. Niko ne poriče njihovu teškoću. Kada ovo ne bi bilo tako teško, onda ni ove, niti bilo koja druga vrlina, ne bi imale nikakve svrhe ni pred Bogom, ni pred ljudima. Gospod nam je rekao da je put do večnog života uzak, i da veoma mali broj izabere i pronađe tu usku stazu. Na drugoj strani, put greha je veoma širok i primamljiv i mnogi odlučuju da se njime upute. Takvi odbacuju Božji zakon na stranu, spuštaju se na nivo životinja, a ponekad i bi se i one mogle iznenaditi prljavštinom i bestijalnošću koju su, ne trepnuvši, spremni da ispolje pripadnici roda koji se gordi imenom homo sapiens.
Jedino što nas može približiti božanskim zakonima jeste strah Božji. Strah Božji je jedini izvor snage koja nas može očistiti od greha, učiniti ljudima dostojnim svog prizvanja i uputiti na uski put koji vodi ka svetosti.
Život svetitelja, njihova ljubav, nada, pobožnost, čistota, svetost i njihova mudrost (ne samo teorijska, već i praktična, opitna) sagrađeni su čvrsto na temeljima Božje Blagodati. Zato i premudri Solomon veli da je „početak mudrosti strah Gospodnji“ (Prič. 9,10).
Strah Gospodnji je jedini strah koji ne vodi u frustriranost, u osećanje ograničenosti i sputanosti. Sv. ap. Pavle opisuje to osećanje kao čisto, slobodno od svakog osećaja ropstva i bezvrednosti. Strah Božji je zapravo poštovanje Božje velike ljubavi prema nama. To je jedini način na koji možemo ukrotiti i zauzdati neposlušno telo koje, budući zemljano, po svojoj prirodi teži zemlji, preteći da, ako nadvlada dušu, odvuče i nju u blato i prašinu.
Strah Božji i ljubav prema Bogu zapravo su jedna te ista stvar. Oboje je utemeljeno na veri i nadi. Vera prihvata sa sigurnošću sve što nam je Bog obećao; nada čeka potvrdu ispunjenja ovih obećanja. Sa ovim mislima, sv. ap. Pavle citira pisanje proroka da bi učvrstio veru korintskih hrišćana u sve što je Bog obećao. On podstiče moralnu čistotu i svetost da bi oživeo nadu hrišćana u Božja obećanja: „Imajući, dakle, ovakva obećanja, o ljubljeni, očistimo sebe od svake nečistote tela i duha, tvoreći svetinju u strahu Božjem“.
Član
- Učlanjen(a)
- 04.01.2010
- Poruka
- 579
Ljudi se plase samo onoga sto ne poznaju i sto ne razumeju.