Bogosluzenje u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi

[Nelsim]

Bogosluzenje u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi se vrsi na nerazumljivom narodu Crkvenoslovenskom jeziku, dali bi bogosluzbene tekstove crkva trebala pribliziti vernima ili odrzavati crkvenoslovenski jezik kao deo nase kulture kroz bogosluzenje?

 

[Laodikeja]

Prvo treba rešiti pitanje "šta je Bogosluženje u kontekstu biblije, i kakvo je ono sadržaja bilo u prvoj crkvi"?

 

[Nelsim]

U prvoj crkvi vrsile su se tajne vecere "agape" , a posle njih se vrsilo bogosluzenje na kom su se citali i pevali psalmi kao i starozavetna mesijanska prorocanstva a u kasnijem dobu i odeljci novonastalih jevendjelja ili poslanice apostola i raznih njihovih ucenika kao npr. Ignatija Bogonosca.Bogosluzenje bi trebalo da bude razumljivo narodu a ne kulturna predstava, kad bi narod razumeo pravoslavno bobogluzenje porhlio bi u crkvu a svestenici bi dobili ulogu pastira a ne vrsitelja obreda i sluzitelja.

 

[Laodikeja]

To KASNIJE o kome govoriš nije bilo Bogosluženje prve crkve - već otpalog dela Hrišćanstva koji je proistekao iz velikog odpada sredinom 2 veka.

Crkveni istoričar Epifanije ( 315 - 403 n. e ), opisujući prvu crkvu svedoči, da su prvi hrišćani imali jednostavno Bogosluženje koje se sastojalo iz pevanja, molitve, čitanja svetih spisa, duhovne pouke, i uzimanja hleba..

Današnja misa u Rimokatolicizmu je pandan Vavilonske prakse obožavanja sunca.
Lituirgija u pravoslavnoj crkvi je nastala od 4 veka pa nadalje, u zavisnosti od tipova liturgije i liturgijskog načina Bogosluženja.

 

[Nelsim]

To KASNIJE o kome govoriš nije bilo Bogosluženje prve crkve - već otpalog dela Hrišćanstva koji je proistekao iz velikog odpada sredinom 2 veka.

Crkveni istoričar Epifanije ( 315 - 403 n. e ), opisujući prvu crkvu svedoči, da su prvi hrišćani imali jednostavno Bogosluženje koje se sastojalo iz pevanja, molitve, čitanja svetih spisa, duhovne pouke, i uzimanja hleba..

O TOME I GOVORIM.Bogosluzenje i dalje ima oblike kao bogosluzenje prvih hriscana, neznam sto stalno pominjes zapadnu crkvu, tema je o bogosluzenju u Pravoslavnoj Crkvi.I jos jednom cu te pitati, zasto bi uceni filosofi i hriscani primali elemente bajki?

 

[Laodikeja]

O TOME I GOVORIM.Bogosluzenje i dalje ima oblike kao bogosluzenje prvih hriscana,

Onda ti nisi nikada ušao u pravoslavnu crkvu.

 

[stvarnoslap]

Crkveni istoričar Epifanije ( 315 - 403 n. e ), opisujući prvu crkvu svedoči, da su prvi hrišćani imali jednostavno Bogosluženje koje se sastojalo iz pevanja, molitve, čitanja svetih spisa, duhovne pouke, i uzimanja hleba..

Krasno. Dakle, potpuno isto kako to katolici čine i danas. Evo ti ukratko sadržaja i slijeda katoličke Mise:

Ulazna pjesma, molitva pokajničkog čina, zazivi Kristu, 1. čitanje (iz Starog zavjeta), Psalam, 2. čitanje (iz Novog zavjeta), čitanje Evanđelja, propovijed, Euharistijska molitva, Obred pričesti, završni blagoslov, završna pjesma.

Današnja misa u Rimokatolicizmu je pandan Vavilonske prakse obožavanja sunca.

Evo ti gore kako izgleda katolička Misa. Potpuno jednako kako si ti gore citirao Epifanija da je izgledala Euharistija prvih kršćana.

 

[Nelsim]

Mene samo interesuje koju ti logiku laodikeja koristis u donosenju istorijskih zakljucaka, teologija je jedna stvar gde svako svakog moze da vuce za nos. ali istorija je nauka koja se bavi cinjenicama a ne teorijama i ona sama izlaze bogosluzenje hriscanske crkve, evo sta profesor liturgike (nauke o bogosluzenju) sa fakulteta u Solunu kaze:

Hriscansko bogosluzenje je, kao sto je i poznato nastalo u judejskoj sredini, kao i samo hriscanstvo.Bogosluzenje ima svoje poreklo u delatnosti Gospoda Isusa Hrista, koji je ucio njemu i dao zapovest da se ono vrsi.Tako je on naucio svoje ucenike da se mole, bilo svojim primerom (Lk. 6,12; 22,30-45, itd.), bilo da ih je podsticao da se mole (Mt. 5,44; 6, 5-8, 41, itd.), dajuci im obrazac molitve "Oce nas......" (Mt. 6,9-13;Lk. 11, 2-4) koja se zbog toga naziva "Gospodnja Molitva".Predao imje, takodje i svetu tajnu Evharistije na Tajnoj Veceri (Mt. 26, 26-28;Mk. 14, 22-24; Lk. 22, 23-25), dao zapovest da krstavaju one koji veruju u ime Oca i Sina i Svetoga Duha (Mt. 28,19), sam ucestvovao u bogosluzenju judejskog hrama i molitvi sinagoge.Apostoli i prvi hriscani bili su jevreji , te su, po primeru Gospodnjem, nastavili da naporedo sa svojim sabranjima ucestvuju i u bogosluzenju judejskog hrama i sinagoga.Posle razaranja hrama i njhovog izgnanja iz sinagoga koje je prethodilo tome, ogranicili su se na svoja sabranja, ali su sacuvali svest da su oni novi Izrailj, naslednik obecanja i istinskog bogosluzenja.Stari Zavet je bio njihova svestena knjiga iz koje se citalo na bogosluzenjima i na kojoj se zasnivala propoved, Psaltir je ostao njihova himnoloska knjiga, praznici su u osnovi zadrzani, poredak sabranja sinagoge je bio uzor za njihova sabranja, dok su mnogi bogosluzbeni obicaji ostali u crkvenoj praksi.Medjutim, sve to je upotrebljavanoselektivno i svemu tome dat je novi smisao i cisto hriscanski sadrzaj.To je bio obrazac i senka, ali je predstavljalo temelj i pedagogiju za dolazak i primanje u hristu istine i "u duhu i istini" hriscanskog bogosluzenja (Jn 4,23-24).BEZ OBZIRA NA TO STO SU U HRISCANSTVO USLU MNOGI NEZNABOZACKI NARODI I NARODI SA DRUKCIJIM VERSKIM TRADICIJAMA, DO DANAS SU OSTALI MNOGI ELEMENTI JUDEJSKOG BOGOSLUZBENOG PREDANJA.KAO STO JE SUBOTA KOJA JE PREMESTENA I PREOBRAZENA U NEDELJU, pasha, pedesetnica,odezde, kadjenje, vreme molitve, mnogi liturgijski termini, u izvesnim liturgijskim tipovima beskvasni hlebovi itd.

Pojedini uticaji su primarni dok su drugi sekundarni, odnosno nastali su pod uticajem Starog Zaveta a posteriori, kao sto je naprimer , PITANJE CISTIH I NECISTIH.Ali hriscansko bogosluzenje ni u kom slucaju ne predstavlja nekakvo prepravljeno i poboljsano izdanje judejskog bogosluzenja.Ono je njegov nastavak na isti nacin kao sto se hriscanstvo moze smatrati nastavkom judaizma.

NEKADA JE POSTOJALA I SUPROTNA TVRDNJA- da je, naime, hriscansko bogosluzenje oplemenjeni oblik MNOGOBOZACKOG bogosluzenja, odnosno idolopoklonicke bogosluzbene prakse.Ovo misljenje se danas smatra POTPUNO pogresnim.Od samog pocetka postojala je ostra konfrontacija izmedju hriscanskog bogosluzenja i mnogobozackog idolosluzenja koje je karakterisano kao "latria demonium" ("sluzenje demonima"), "politheos plani" ("mnogobozacka zabluda"), KOJU JE TREBALO ISKORENITI IZ SVETA.Od onih koji koji su se krstavali zahtevano je odricanje satane "i svih dela njegovih, i svih vesnika njegovih, i SVAKOG SLUZENJA njemu", odnosno POTPUNO ODBACIVANJE SVAKOG SLUZENJA IDOLIMA.To sto su posle definitivne pobede hriscanstva nad mnogobostvom ostali, zvanicno ili nezvanicno, neki elementi mnogobozackog bogosluzenja u pojedinim oblastima i u narodnoj poboznosti, NEMA NIKAKAV POSEBAN ZNACAJ.Ono sto je zadrzano iz mnogobostva bilo je ili bezopasno, ili je predstavljalo opsti nacin manifestovanja sluzenja Bogu, ili je opet bilo plod genijalne strateske taktike.Tako je na mesto rodjenja nepobedivog sunca (25. decembar) dosao Bozic, odnosno Hristovo rodjenje (rodjenje "Sunca Pravde"), praznicne orgije zamenuli su postovi, sluzenje idolima zemanilo je postovanje ikona, svete izvore (koje su imali mnogobosci) su zamenile vodice, Asklepijeva svetilista zamenili su hramovi posveceni svetim isceliteljima (besrebrenicima), itd.


PROCITAJ SVE BRATE LAODIKEJA KAO STO I JA CITAM ONO STO TI PISES, takodje te molim da procitas istoriju koju sam naveo na istoimenoj temi.

 

[mire000]

Mene samo interesuje koju ti logiku laodikeja koristis u donosenju istorijskih zakljucaka, teologija je jedna stvar gde svako svakog moze da vuce za nos. ali istorija je nauka koja se bavi cinjenicama a ne teorijama i ona sama izlaze bogosluzenje hriscanske crkve, evo sta profesor liturgike (nauke o bogosluzenju) sa fakulteta u Solunu kaze:

Hriscansko bogosluzenje je, kao sto je i poznato nastalo u judejskoj sredini, kao i samo hriscanstvo.Bogosluzenje ima svoje poreklo u delatnosti Gospoda Isusa Hrista, koji je ucio njemu i dao zapovest da se ono vrsi.Tako je on naucio svoje ucenike da se mole, bilo svojim primerom (Lk. 6,12; 22,30-45, itd.), bilo da ih je podsticao da se mole (Mt. 5,44; 6, 5-8, 41, itd.), dajuci im obrazac molitve "Oce nas......" (Mt. 6,9-13;Lk. 11, 2-4) koja se zbog toga naziva "Gospodnja Molitva".Predao imje, takodje i svetu tajnu Evharistije na Tajnoj Veceri (Mt. 26, 26-28;Mk. 14, 22-24; Lk. 22, 23-25), dao zapovest da krstavaju one koji veruju u ime Oca i Sina i Svetoga Duha (Mt. 28,19), sam ucestvovao u bogosluzenju judejskog hrama i molitvi sinagoge.Apostoli i prvi hriscani bili su jevreji , te su, po primeru Gospodnjem, nastavili da naporedo sa svojim sabranjima ucestvuju i u bogosluzenju judejskog hrama i sinagoga.Posle razaranja hrama i njhovog izgnanja iz sinagoga koje je prethodilo tome, ogranicili su se na svoja sabranja, ali su sacuvali svest da su oni novi Izrailj, naslednik obecanja i istinskog bogosluzenja.Stari Zavet je bio njihova svestena knjiga iz koje se citalo na bogosluzenjima i na kojoj se zasnivala propoved, Psaltir je ostao njihova himnoloska knjiga, praznici su u osnovi zadrzani, poredak sabranja sinagoge je bio uzor za njihova sabranja, dok su mnogi bogosluzbeni obicaji ostali u crkvenoj praksi.Medjutim, sve to je upotrebljavanoselektivno i svemu tome dat je novi smisao i cisto hriscanski sadrzaj.To je bio obrazac i senka, ali je predstavljalo temelj i pedagogiju za dolazak i primanje u hristu istine i "u duhu i istini" hriscanskog bogosluzenja (Jn 4,23-24).BEZ OBZIRA NA TO STO SU U HRISCANSTVO USLU MNOGI NEZNABOZACKI NARODI I NARODI SA DRUKCIJIM VERSKIM TRADICIJAMA, DO DANAS SU OSTALI MNOGI ELEMENTI JUDEJSKOG BOGOSLUZBENOG PREDANJA.KAO STO JE SUBOTA KOJA JE PREMESTENA I PREOBRAZENA U NEDELJU, pasha, pedesetnica,odezde, kadjenje, vreme molitve, mnogi liturgijski termini, u izvesnim liturgijskim tipovima beskvasni hlebovi itd.

Pojedini uticaji su primarni dok su drugi sekundarni, odnosno nastali su pod uticajem Starog Zaveta a posteriori, kao sto je naprimer , PITANJE CISTIH I NECISTIH.Ali hriscansko bogosluzenje ni u kom slucaju ne predstavlja nekakvo prepravljeno i poboljsano izdanje judejskog bogosluzenja.Ono je njegov nastavak na isti nacin kao sto se hriscanstvo moze smatrati nastavkom judaizma.

NEKADA JE POSTOJALA I SUPROTNA TVRDNJA- da je, naime, hriscansko bogosluzenje oplemenjeni oblik MNOGOBOZACKOG bogosluzenja, odnosno idolopoklonicke bogosluzbene prakse.Ovo misljenje se danas smatra POTPUNO pogresnim.Od samog pocetka postojala je ostra konfrontacija izmedju hriscanskog bogosluzenja i mnogobozackog idolosluzenja koje je karakterisano kao "latria demonium" ("sluzenje demonima"), "politheos plani" ("mnogobozacka zabluda"), KOJU JE TREBALO ISKORENITI IZ SVETA.Od onih koji koji su se krstavali zahtevano je odricanje satane "i svih dela njegovih, i svih vesnika njegovih, i SVAKOG SLUZENJA njemu", odnosno POTPUNO ODBACIVANJE SVAKOG SLUZENJA IDOLIMA.To sto su posle definitivne pobede hriscanstva nad mnogobostvom ostali, zvanicno ili nezvanicno, neki elementi mnogobozackog bogosluzenja u pojedinim oblastima i u narodnoj poboznosti, NEMA NIKAKAV POSEBAN ZNACAJ.Ono sto je zadrzano iz mnogobostva bilo je ili bezopasno, ili je predstavljalo opsti nacin manifestovanja sluzenja Bogu, ili je opet bilo plod genijalne strateske taktike.Tako je na mesto rodjenja nepobedivog sunca (25. decembar) dosao Bozic, odnosno Hristovo rodjenje (rodjenje "Sunca Pravde"), praznicne orgije zamenuli su postovi, sluzenje idolima zemanilo je postovanje ikona, svete izvore (koje su imali mnogobosci) su zamenile vodice, Asklepijeva svetilista zamenili su hramovi posveceni svetim isceliteljima (besrebrenicima), itd.


PROCITAJ SVE BRATE LAODIKEJA KAO STO I JA CITAM ONO STO TI PISES, takodje te molim da procitas istoriju koju sam naveo na istoimenoj temi.

Slazem se u potpunosti.
Sto se tice teme, mislim da Bogosluzenje treba da se vrsi na srpskom jeziku..
Laodikejin stav i na cemu se on zasniva nikada mi nije bio jasan, pa bi bilo lepo priloziti istorijske citate i izjave istoricara...

 

[Nelsim]

Onda ti nisi nikada ušao u pravoslavnu crkvu.

U Bogosluzenju prvih vekova postojale su primitivne freske zar ne?
Da i danas postoje.
U Bogosluzenju prvih vekova koristio se psaltir vecinom?
Da i sad se koristi vecinom.
U Bogosluzenju prvih vekova citale su se poslanice, jevandjelja i delovi starog zaveta?
Da i danas se citaju.
U prvim vekovima vrsila se sveta tajna evharistije?
Da i sad se vrsi.
U prvim vekovima imali smo episkope, prezvitere i djakone?
Da i danas ih imamo.

U adventistickoj crkvi vi posedujete sve ove elemente?