Šta je novo?

Blago Cara Nikolaja...Dar od Oca, Boga, Tvorca !

Učlanjen(a)
26.06.2012
Poruka
110
Prvi put se stvara jedno misaono djelo na ovaj nacin, kao otvoren izvor i za sada jedino ovdje, na Serbian forumu, i podlijeze uzivo, neposredno, dok se stvara, vasoj kritici, misljenju, dopunjavanju, sugestijama, ono je poboznog karaktera, tjesno je povezano sa Bogom i Ljudima, a jednog dana ce biti objavljeno u formi knjige i sadrzavace razne oblike knjizevnog izrazaja pa i poeziju.

Jovan Ducic je pisao o izgubljenom blagu Cara Radovana...

...ja cu pisati o pronadjenom Blagu Cara Nikolaja...Daru od Oca, Boga, Tvorca...

...a kao uvod u djelo koje nastaje...nema boljeg od ovog...

Admiral%u00252B(2008).jpg

 
Poslednja izmena od urednika:
Učlanjen(a)
26.06.2012
Poruka
110
Covjek nasta, Bog ga stvori, da se rodi i orodi

Putevima da pohodi, jezdi nebom, morem brodi

Slavec Boga, ljubec Tvorca, radujuci svoga Oca

I kad stane, tone, padne, uvjek ima Spasioca !



Ovo djelo, misli i osjecaje posvjecujem Svetom Ruskom Caru, Nikolaju II Romanovu i Njegovoj Svetoj Porodici

U Slavu Boga, Oca i nasega Tvorca, Amin !

Nikolai.jpg porodica_romanov-300x288.jpg
 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
24.09.2010
Poruka
544
Istim onima koji su dozvolili da milioni siromašnih rusa svakodnevno gladuje i pati, dok su oni uživali u zlatnim palatama prežderavajući se i praveći raskošne zabave. Kako to hrišćanski zvuči..
 
Učlanjen(a)
26.06.2012
Poruka
110
Ima jedno Blago, od prvije dana dano, da ga Covjek stalno trazi, da ga mami, vuce, drazi, da mu hodi, jezdi, brodi, da ga hoce u slobodi, da ga zove, iste, moli, da mu tepa, ljubi, voli, da vjeruje i kad klone, kada sve se sunovrati, nadom da mu se obrati, nazove Ga i pomoli...

...na tom putu mu je dato da ga prati vjerna ljuba, i kad vedri, grmi, sjeva, da je uz njeg hrabra Eva...

...uz desno mu stoji rame, jedno s drugim Blago traze, medjusobno se pomazuc, put Boga se zagledase !

 
Poslednja izmena od urednika:
Učlanjen(a)
26.06.2012
Poruka
110
Ruski Care, Svetog Lika, ne zamjeri pasjoj sorti kada zbori, jer ne misli, ne govori, nego laje s djavoljeg lanca, ka no hulja kad na Boga huli i strvina u demonskoj rulji...

...no Ti hvala beskrajna i vjecna, sto pogibe za nase zivote i svu svoju djecu, porodicu cjelu, zrtvovo si na svetom opjelu i svo Carstvo Rusko, veliko i sveto, dade vragu samo zbog nas Srba, da nas spasis od nemani i povratis sto nam je oteto, pa, znaj dobro da zauvjek znamo, da bez Tebe i uz pomoc Boga, nebi nikud krocila nam noga, nit gledali u visine svete, nit radjalo jedno srpsko djete, no bi dusman sve pobio Srbe i satana kacio na vrbe.

Beskrajna je Ljubav Tvoja

Bezmjerna Zahvalnost nasa

Sveti Care, Svetog Roda

Bog je jedan, a mi Braca

Vjera Ljubav i Sloboda !



В
ладика Николај Велимировић о Цару Николају II Романову

Савест наша нас приморава да плачемо, када Руси плачу, и да се радујемо, када се Руси радују.

Велики је дуг наш пред Русијом.

Може човек бити дужан човеку, може и народ – народу.
Али дуг, којим је Русија обавезала србски народ 1914 године, тако је огроман, да њега не могу вратити ни векови ни покољења.
То је дуг љубави, која свезаних очију иде у смрт, спасавајући свог ближњег.
Нема веће љубави, него да ко положи душу своју за другове своје – то су речи Христа.
Руски Цар и руски народ, неприпремљени ступивши у рат за одбрану Србије, нису могли не знати, да иду у смрт.
Али љубав Руса према браћи својој није одступила пред опасношћу и није се уплашила смрти.

Смемо ли ми икада заборавити, да је Руски Цар са децом својом и милионима браће своје пошао у смрт за правду српског народа?
Смемо ли прећутати пред Небом и земљом, да је наша слобода и државност коштала Русију више него нас?
Морал светског рата, нејасан, сумњив и са разних страна оспораван, испољава се у руској жртви за Србе у јеванђељској јасности, несумњивости и неоспоривости.
А мотив самоодрицања, неземно морални осећај при жртвовању за другог – није ли то прилепљење к Царству Небесном?

Руси су у наше дане поновили Косовску драму.

Да се Цар Николај прилепио к царству земном, царству егоистичних мотива и ситних рачуница, он би, највероватније, и данас седео на свом Престолу у Петрограду.
Али он се прилепио к Царству Небесном, к Царству небесних жртава и јевангељског морала; због тога се лишио главе и он сам и његова чада, и милиони сабраће његове.
Још један Лазар и још једно Косово!
Та нова Косовска епопеја открива ново морално богатство словена.
Ако је неко на свету способан и дужан то да разуме, то Срби могу, и обавезни су да разуму.

Блажени ви, плачући у те дане са Русијом, јер ћете се са њом утешити!

Блажени ви, тугујући сада са Русијом, јер ћете се са њом ускоро и радовати.


Владика Николај Велимировић 15 / 28 јула 1932 године, Београд

 
Poslednja izmena od urednika:
Top