Beograd u slici i reči

[bazar]

Beograd izmedju dva rata

Beograd ne možemo zamisliti bez

Duško Radović,pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik, je rođen 29.novembra 1922. godine u Nišu. Bio je glavni urednik "Pionirskih novina", urednik Programa za decu Radio-Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista "Poletarac", novinar "Borbe" i od 1975. godine bio je urednik Studija B.
Umro je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu.
Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija "Studio B", koji su kasnije objavljeni u tri knjige "Beograde dobro jutro".


Tekst Duška Radovića koji se čita u nekim Opštinama prilikom sklapanja braka

POSTO ste se lepo, dobrovoljno i jednoglasno dogovorili da živite u bračnoj zajednici,
jer ste svesno i odgovorno zaključili da će vam tako biti i lepše i bolje, mi vam nećemo,
kao što je uobičajeno čitati članove Zakona o braku i porodičnim odnosima.

(1)
BRAK se uredjuje zakonom samo onda kad ne može drukčije.
Zbog toga ne dozvolite da vam zakon uredjuje brak.
Uredite ga sami, lepše i humanije nego što bilo koji zakon to može da
predvidi.
(2)
ŽELIMO da vam bude lepo, da traje dugo, da se radujete jedno drugom, da živite sa
uvernjem da ste danas obavili jedan od najvažnijih i najlepših
poslova u životu.
(3)
SAVETUJEMO vam da ne žurite, da štedljivo trošite i reći i osećanja.
Nemojte odmah potrositi sve.
Rasporedite svoju ljubav i uzajamno poštovanje na svaki dan zajedničkog
života.
(4)
ZAKON kaže da su muž i žena u bračnoj zajednici ravnopravni.
A to može i lepše da se kaže:
Povećajte svoje obaveze da ne biste ugrožavali prava drugih.
(5)
U DANAŠNJEM svečanom činu stekli su se ne samo obostrana ljubav već i vaši
pojedinačni i zajednički interesi.
(6)
BRAK ne može biti cilj.
(7)
ON JE samo mogućnost da se vaši drugi interesi lakše i lepše ostvare.
( 8 )
ZATO stalno gradite svoju vezu, proširujte njene granice, ne dajte joj da se začauri,
olenji, uspava, da prestane da živi i postoji.
(9)
BOGATITE svoj zajednički život, borite se za raznovrsnost života, budite
realni i odmereni kad odredjujete svoje ciljeve i želje, jaki i uporni kad
treba da ih ostvarujete.
(10)
NE MOŽETE se baviti samo ljubavlju.
Ljubav je lepa samo kad se podrazumeva, kad prati sve ostale naše
aktivnosti, kad nam daje snage da se što uspešnije ostvarimo kao ličnosti i članovi
društva.
(11)
BUDITE ljubomorni, ne jedno na drugo, već na svoj brak.
Čuvajte ga i branite od svih iskušenja, smatrajte ga dragocenim za svoju
sudbinu i sreću.
(12)
NEKA ovaj dan bude srećan početak vašeg dugog i lepog zajedničkog života.

simbol Beograda

_________________


--------------------------------------------------------------------------

 

[bazar]

Hram Svetog Save

 

[bazar]

Beogradski grafiti

Ne slusaj narodnjake. Umri prirodnom smrcu.

Ne kupujte kasete japanske grupe TDK. Nista se ne cuje.

Kad ugleda zenu, muskarac postane lovac. Kad ulovi zenu, muskarac postane plen.

Vuce, pogresio si u jednom slovu.Trebalo je da me P O J E D E S! (trudna Crvenkapa)

Kasetofon mi je crk'o u najgorim mukama - neka budala je pustila turbo-folk.

Ako strasno brzo pisete, onda mozete da opisete kako je to kad vas gazi valjak.

Postovani gosti, dodatna cebad je u ormanu u vasoj sobi. Ako vam i dalje bude hladno, pozovite sobaricu. (uprava hotela)

Kad pandur skoci u vodu, cuje se - GLUP!

Srbi imaju dva mora: MORE i MORE BRE!

Pozeli nesto veceras. Mozda se cudo dosadjuje.

Lakse je uci u istoriju nego u autobus GSB-a.

Pustite Slobu na MIRU! (ETF)

Proleteri svih zemalja, izvinite. Vaš Marks.

Sjasi Murta, lud je ovo konj! (parola sa Studentskog protesta)

Zabranjeno je maziti, hraniti i draziti voditelj(k)e. (u studiju radio INDEXA)

Paznja!!! Attention!!! Na sledecoj stranici neki idiot je podvukao ime ubice! (na jednoj od pocetnih strana romana Agate Kristi, uzetog iz biblioteke)

U tvojim rukama je buducnost ove zemlje. (WC na Masincu)

Ne brisite noseve stolnjacima. Cemu vam sluze rukavi? (iz jedne kafane u Beogradu)

Kada bi izbori mogli nesto da promene, ukinuli bi ih.

Maler je kad dodjes na plazu, a ona puna ljudi. Veci maler je kad skines pantalone i primetis da nisi poneo kupace gace. Najveci maler je kad shvatis da uopste nisi na plazi vec na stanici 65-ice.

Zorane, ili ja ili kompjuter! (Marina.)

Crnogorsko udvaranje: Ja se tebi svidjam, a ti meni?

Prijatelj sluzi da kada ti je los dan odes i pokvaris i njemu dan.

Sta je to sto Beograd ima,Beogradjane koji smatraju da su verni jer misle da ih njihove zene jos nisu uhvatile.

Doktora filozofije koji sest godina radi kao portir.

Spomenik Knezu poznat kao "Spomenik kod konja".

Skupstinu koju cuvaju dva konja.

Pancevacki most u sred Beograda.

Jedino te u Beogradu zovu BATO u tvojoj prodavnici iako imas 40 godina.

Jedino te u beogradskim berbernicama zovu KOMSIJA iako te prvi put vide.

Seminar o putovanju kroz vreme bice odrzan prekjuce.

Ako vam ide suvise lako, pogledajte bolje. Mozda vam ide nizbrdo.

Ako vas zena pobedjuje u tenisu, promenite sport. Ako vas zena pobedjuje u boksu, promenite zenu.

Svaka porodica bi trebala da ima troje dece. Ako se desi da jedno bude genije, drugo dvoje bi moglo da ga izdrzava.

Ima zena koje tvrde da su svi muskarci isti. Zar to nije malo previse iskustva?

Ako muz zeni otvara vrata od kola, ili su mu nova kola ili mu je nova zena.

Cuvajte mi Jugoslaviju. Dobar je to hotel.

Jugosloven - to nije nacionalnost. To je dijagnoza.

Kad ugleda zenu, muskarac postane lovac. Kad ulovi zenu, muskarac postane plen.

Slobo, jebes li nesto, osim nas.

Nije hrabrost otici u Zagreb, popeti se na spomenik Bana Jelacica imvikati OVO JE SRBIJA!
Hrabrost je sici sa spomenika.

 

[bazar]

Stari Beograd

1935

kafana Albanija

prodavac novina

 

[bazar]

Sa vrha Beogradjanke se svako jutro, u 7:15, Distribuirala beogradjanima dnevna doza
Duška Radovića, uz zvuke melodije "U ranu zoru zoru kad svane dan".Beogradjani su ga godinama uzimali. Okupljeni po kuhinjama oko tranzistora na baterije,
ili nove modele kasetofona kupljenih kod Poljaka na Bajlonijevoj ili ti Bajlonovoj pijaci.Svako jutro svakog radnog dana, razgovor se prekidao kad se iz zvučnika začuo Duško Radović. Samo je džezvama za kafu i eventualno nadrndanim peračicama sudova bilo
dozvoljeno, ili nije moglo biti zabranjeno, da narušavaju tu svečanu atmosferu kada Duško govori novi aforizam.
Polako, natenane, kao karte u pokeru bi nam ih podelio po pet komada svako jutro i mi bi ih nosili sa sobom taj dan i delili dalje onima koji ih nisu čuli, ili se prave da ih nisu čuli.I tako godinama, samo po pet svako jutro. Rastezali smo Duška da bi nam duže trajao.
Tačno smo znali da će nam jednog dana, kad ga ne bude bilo - mnogo nedostajati.
Evo kako je to izgledalo..

Noć je po beogradskim kotlinama ostavila gustu izmaglicu, koja ni sama nije znala šta
hoće - da li da bude kiša, rosa ili slana. Sunce je bilo na "jedinici" i magla je još mogla da
se zanosi. Medjutim, kad smo sunce uključili, najpre na "dvojku", pa na "trojku", magla
je isparila, i evo našeg grada u lepom plavom jutru.

Stari Beograd krenuo je u Novi, Novi u stari, kao i svakog jutra.
Mostovi su puni automobila.
I jedni i drugi misle da je bolje na drugoj strani.
Kad utvrde da nije, vratiće se tamo odakle su pošli.

Vreme je za slatko i vodu, koji se još uvek služe samo u nerazvijenim i zaostalim
delovima grada.

Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može smatrati da je za danas dovoljno
postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još necemu, bilo bi neskromno.

Rano jutros zatekli smo senku Palate Beograd daleko, čak na Palati pravde. Sad bar
znamo kakva je to senka pala na ovu visoku pravosudnu ustanovu.

Volite se kad niste zajedno.
To je prava ljubav.
Ko ume da se voli samo kad je zajedno, taj ne pravi pitanje s kim je.

Ispod nas su velike košnice savezne i republičke administracije. Med će se deliti putem
štampe, radija i televizije.

Jedna zgrada u Kondinoj ulici liči na mašinu za pranje rublja. U nju su sinoć ušla prljava
deca. Očekujemo da se jutros pojave čista.

Da bi toj deci bio jasniji Pobednik na Kalemegdanu, možda je vreme da mu zamenimo
rekvizitu. Mogao bi u jednoj ruci da drži loptu za košarku. To su poslednje bitke koje
smo vodili i pobedonosno završili.

Kuda ćete za vikend?
Ako su vam majka ili otac u staračkom domu, mogli biste da ih posetite.
Raspitajte se gde su i svakako otidite.

Na Slaviji, na kraju Nemanjine ulice, visoko pod krovom oronule zgrade, suše se pelene.
Dvadesetak belih pelena greje jako sunce. Blago onom koga u njih jutros budu povili.

 

[bazar]

Nbg

 

[bazar]

D.Radović

Jedna zgrada u Kondinoj ulici liči na mašinu za pranje rublja. U nju su sinoć ušla prljava
deca. Očekujemo da se jutros pojave čista.

Da bi toj deci bio jasniji Pobednik na Kalemegdanu, možda je vreme da mu zamenimo
rekvizitu. Mogao bi u jednoj ruci da drži loptu za košarku. To su poslednje bitke koje
smo vodili i pobedonosno završili.

Kuda ćete za vikend?
Ako su vam majka ili otac u staračkom domu, mogli biste da ih posetite.
Raspitajte se gde su i svakako otidite.

Na Slaviji, na kraju Nemanjine ulice, visoko pod krovom oronule zgrade, suše se pelene.
Dvadesetak belih pelena greje jako sunce. Blago onom koga u njih jutros budu povili.

 

[bazar]

Saga o beogradskom mangupu



Nokaut u “Limovcu”

Beogradski mangup je bio domaćinsko dete, onaj što kaže: Ljubim ruke, komšija i trkne po kilo šećera kad ustreba. Mangupi imaju čuku. Vole sport. ‘Oće i da se pobiju, i da ukradu ponekad. Al’ da ne boli. I nisu cinkaroši... Ali, takvih više nema.

Kad je, ono, Đole Majmun dolazio u “Braću Stamenković” na igranke, zavrti stolicu, sedne ispod bine. “Juniorsi” iz mesta moraju da sviraju Klifa Ričardsa: The Džoung Ones. I to ne jednom. “Pazi sad, moramo za Đoleta triput uzastopce ovu stvar”, šapne gitarista novom pevaču - Preletu. Dušan Prelević se tek doselio s Crvenog krsta na Dorćol, pa još “pipka kraj”. Dorćolski mangup Đole zapali pljugu i dobaci: “Pevač, aj ponovo”. Peva mladi Prele četvrti put i misli: “Što je doš‘o, ovaj, da nas maltretira?” Tako su počele beogradske šezdesete. A Đole Majmun (61) skončao je pre neku nedelju, 3. novembra.

Iako je Dorćol odavno već “replika Novog Beograda”, što bi kazao Slavko Lebedinski, pojavile su se dve pristojne čitulje u “Politici”, na dan Đoletove sahrane, 5. novembra. Nije bilo detalja s “pevanjem i pucanjem” novobetonskih heroja, pa su zato, ponekom, onako ljudske, i zapale za oko. Reč je, dakle, o starodorćolcu Đorđu Ljiljku, zvanom Đole Majmun. Jedna čitulja od porodice, a druga od: Cinje, Švabe Papige, Vuleta, Buce Ludaka, Džambe, Galeta, Surlenka, Duleta Sline, Čvarka, Čere, Kuze, Tute, Šarančeta, Bojana Debelog, Džafa, Mirka Šašavog, Žike Fišeka, Brane Lešketa, Miška Barona, Ace Gibona, Buce Kumanudija, Dejana Debelog, Čokalije, Šobeta, Ace Mamude, Pincike, Đoleta Luna, Patkice i Nadice. Njegovih “vernih drugara celog života iz detinjstva, mladosti, i starosti”. I to je sve. Ali, bila velika sahrana. Na Novom groblju. Došli i potpisani i nepotpisani. Pričali tu, nad grobom, sat i po, dva. Neki se nisu videli ceo život. Posle otišli do kafane “Zlatar”, u Preradovićevoj. “E ako je poželeo ispraćaj, takav je bio”, priča njegov drugar iz ulice Milorad Kostić Cinja.

Neće baš svi da se sete “dorćolske legende”, kako ga je upamtio po čuvenju, šest godina mlađi Dorćolac Moka Slavnić. Iako pamte kako ih je tukao po gradu 1962, ‘63. i sledeće. A valjda hoće da ga zaborave i zato što se družio sa “svakojakim probisvetom”, kako voli da kaže njegov mlađi brat Jova. “Družio se i s Jusom, Ćentom, Ljubom Zemuncem, Nanetom, Dačom...”, nabraja Jova. “Tapi mu je bio drug iz kraja, gimnazije, s putovanja. Mnogi njegovi drugari su stradali od metka, alkohola ili nestali u belom svetu, kud koji.” Đole je voleo kafane. Posebno one na zlu glasu. A to, po Ivi Andriću, znači: dobro poznate i dobro posećivane. Upamtili su ga zato, beogradski novinari, ali ne samo zbog kafana...

“Znao sam ga s dve strane”, kaže Bogdan Tirnanić. “Prva je bila dorćolska. On je uživao priličan ugled među ovim, dorćolskim herojima ulice iako je bio mali, nizak rastom, i slabašan. Ali je znao da se tuče sa znatno kabastijim tipovima. Na drugoj strani, ja sam u Politici bio na raznim manjim ili većim funkcijama, a Đole Majmun, odnosno Ljiljak bio je pomoćni radnik u štampariji. Tako da sam mu bio prijatelj u lokalima na Bajloniju, i šef 100 m iznad, u Politici”.

Nije bio neki veliki radnik. I nikako nije hteo da ide preko reke, da radi. U Krnjaču, gde je danas štamparija: “‘De bre da idem u Krnjaču, ako može ovde da se radi oko Politike, u redu. Ma ko ih, bre,..., neću da idem u Pančevo.” Tako je govorio Đole.

Tirnanić pamti da se onomad, posle “Zmajka”, bifea na samoj Bajlonijevoj pijaci koji je radio do šest ujutro, odlazilo u bife “Limovac”, koji se otvarao u pet. “Ne znam da li još postoji taj ‘Limovac’”, kaže on, “više se ne bavim tim stvarima. Tu je usko jedno sopče. E, tu je jednom krupni jedan siledžija, pod uticajem probdevene noći, počeo da preti da će sve da nas sredi. Đole pozove gazdu: ‘Slušaj bato, donesi jedan sanduk piva.’ Svi su shvatili da on hoće da časti društvo tim pivom. Kad je stig’o sanduk, on se popeo na njega i nokautirao tog velikog tipa”.

Za Đoleta Majmuna je tu kod Bajlonija sve i počelo. Rodio se u Francuskoj 59. Ali je detinjstvo proveo u Pavla Papa, ispod pijace. Kad su se noću vraćali sa igranke, prolazili bi pored pijace. A tamo su imali sve. “Pekara nam u ulici. Uđemo u tri, četiri ujutro, uzmemo veknu leba”, priča Cinja, Đoletov drugar. “Sednemo na tezgu, izvadimo kajmak, mažemo na leba, jedemo. Seljak pita: Šta radite bre? Mi samo: Lezi dole, spavaj. On šta će, ne sme da ustane dole ispod tezge. Mi lepo doručkujemo, pa polagano idemo kući. Eto, ako je to bio kriminal... Ali to je bio naš kraj.” Kao i kad su sačekivali skele nasred reke, kad se bostan preko Dunava prevozio. “Pa kad zakotrljamo lubenice, a one samo lete. I u školu s njima.” U “Radoja Domanovića” u Cetinjskoj.

A Đole je uvek bio kolovođa, prvi u svemu. Zašto Majmun? Bio je brz, kao čigra, i sve ga je zanimalo.

Bio je državni reprezentativac u rvanju. To je bila najjača jugoslovenska reprezentacija u rvanju, od rata naovamo. Čitaković, Branko Martinović (prva olimpijska medalja u rvanju), pa Kepa Rudaković, Branko Simić, braća Milinković. Obišao Evropu sa njima. Pravo iz Prve beogradske. Studije na Pravnom batalio zbog rvanja. Onda, Trst. Prve farmerke u kraju je imao Đole. I prvo odelo. I najviše ploča, četrespetica koje je donosio sa putovanja. Bio je glavni organizator žureva. U “Tesli”, u “Euridici” u Molerovoj... I najbolji igrač rokenrola u gradu. Kad on igra sa Mirom Alapačom (majka njegove dece, Jovana i Sanje, prim. Z.L.) na Zvezdi na Kalemegdanu, napravi se krug oko njih. “On je baca, prevrće, iako je bila viša od njega, bili su odličan par”, mada Cinja spominje i Nadicu Đokanović, veliku ljubav Đoletovu. “I dok se zabavljao s njom, švercovao je sve i svašta... A njen otac je bio direktor Savezne uprave carina. To je bio Đole Majmun.”

Inače, uvek se družio sa starijom dorćolskom manguparijom. Oni su ga štitili. Služio im je da izaziva, u ono vreme čuvene face sa Savamale, Dušanovca, Bulbuldera, Zvezdare... “On ode da napravi sranje, uzme im devojku na igranci, potuče se s nekim, a posle se ovi umešaju. Retko kad je dobio batine. Bio je u stanju da skoči sam na pet ljudi, nikog se nije plašio”, seća se Jovan Ljiljak. U to vreme se pričalo da su stariji mangupi sa Dorćola i iz Sarajevske umeli da se tuku lancima i noževima. Prele kaže da je bilo gadno kad “odozgore siđu ovi iz Marinkove bare, e oni su nosili lance od bicikla”.

Ipak, svi se tih tuča prisećaju sa setom. Tapi je pričao da je sve bilo na “ferku” i kad se kaže “predaja” onda je predaja. I on je trenirao rvanje, ali u tučama je važio samo boks. Kad su se pojavili Buca Alkapone, Bubalo i Hopi Unjac, onda je ojačala Savamala. “Oni su se deklarisali kao najjači u gradu, ali smo ih mi jednog dana sabili. Razbili ih Đole, Prle i Boško Robija. To je bilo 1962, 1963”, tvrde uz čaj u “Grmeču” Cinja i Jova.

Majmun nije voleo došljake. Crnce, posebno. “Ma, svi smo mrzeli crnce. Odjedanput, Nesvrstani, jebiga, i: Dođite svi ovamo. Bilo ih kol’ko hoćeš. Crnci, Arapi”, seća se Prele šezdesetih. E, pa, i danas kruži priča da je Đole Majmun, tu u Kopitarovoj gradini, u parkiću, naterao jednog crnca da se popne na drvo. Prelević priča: “Pazi, nije to bilo zezanje šezdeset i neke. Crnac je tu imao devojku, šta li, guzio se nešto, nemam pojma. A Đokica Majmun mu kaže: Ajde ti, blago meni, na drvo. I ovaj šta će, penje se, da bere banane. Đole zapali pljugu, sedne pod drvo. Crnac pita: Je l’ mogu da siđem? Ne možeš još, viče mu Đole.”

Stigao je Đorđe Ljiljak i do zatvora. “Nije on bio neki kriminalac. U ono vreme nisi ni imao šta kome da otmeš. Nego, tako, italijanska tura, satovi... Zbog nedozvoljene trgovine zaradio devet meseci. To je taj jedan zatvor, ovo ostalo su prekršaji. Tuk’o se, pijančio, pravio nered, pa dobijao mesec, dva...” Jovan kaže da je poslednjih 15 godina Đole bio šećeraš, a voleo da popije. Četiri, pet dana pije, pa se onda odmara desetak dana... Svaki dan su braća Ljiljak išli u šetnju, sa još par drugara. Do nedelje, 31. septembra. U nedelju su bili zajedno na ručku kod majke. U nedelju se Đole napio. U utorak je Jovan došao da vidi majku. Majka ima 89 godina. Đole u krevetu, čita novine. “Apsolutno nije bilo govora o nekom umiranju. U sredu je umro. Otišao u NjC i umro.”

Danas više nema takvih mangupa.

- Nije mangup dripac, nisu to ova đubrad što se danas šetaju po gradu, kaže Dušan Prelević. - Mangup je domaćinsko dete, bre, što kaže: Ljubim ruke, komšija i trkne po kilo šećera kad ustreba. Mangupi su vaspitana deca, spremni za život, nisu pičke. Nisu cinkaroši. Imaju čuku, vole sport, malo ‘oće da se pobiju, i da ukradu nekad. Jer, kad nemaš moraš nešto i da digneš. Al’ da ne boli. Đole Majmun je bio taj. Im’o čuku, bio žilav, znao da se šiba. I uvek bio nadrkan što je prošla mladost.

Aj opet, pevač. The Young Ones.

 

[bazar]

Panorama pristaništa

Isti ugao - dnevni i noćni prikaz pristaništa

 

[bazar]

nastavak 3