Badnjaci

[Jurivaka]

Baš lijepo. Da se Isus ogrije. Nisam znala ovo za badnjak, ali sam znala da ima neki smisao.
Danas je Božić toliko komercijaliziran i blještav da postaje neukusno. Zamisli samo činjenicu da su Kinezi najveći proizvođaći jaslica, haha, a u Kini je jedva 10 milijuna kršćana.
Jaslice, koje su karakteristične za Katoličku Crkvu, uveo je sv. Franjo Asiški u 13 stoljeću tako da su živi ljudi predstavili božićno otajstvo. Sve je to imalo svrhu da se ljudima posvjesti veliki događaj kad je Bog sišao na zemlju.
Jedna druga stvar, "povjesničar" Laodikeja gore pše o poganskom porijeklu Božića.
Istina je da je blagdan Božića službeno prihvaćen tek u četvrtom stoljeću u Rimu. Jedan od ključnih razloga, kako smatraju vrsni povijesničari, bilo je širenje ideje prema kojoj je Isus bio duh, a ne čovjek. Uvođenje slavljenja Isusovog rođendana bilo je odgovor Crkve na tu herezu, dakle da je Isus je Bog koji je postao čovjekom.

Lično mislim da je sve što je vezano za Isusa, kao centralnu figuru hrišćanstva, počev od njegovog rođenja pa do smrti i vaskrsnuća, a što je u hrišćanstvu na neki način simbolično predstavljeno, bilo u obliku raznih običaja, bilo drugih simbola, da se ničemu od toga ne mogu pripisivati paganski običaji, jer je simbolika autentična i neposredno vezana za predmet obožavanja.

 

[Slavenaa]

Pagansko ili ne, manje je važno. Ovdje je zanimljivo pitanje kako su nastale razlike u upražnjavanju toga običaja? Kao što rekoh, Srbi i Rusini koriste hrast, ostali slovensko-hrišćanski narodi jelku, Francuzi trešnju, Belgijanci nekakv kolač...

Nikad o tome nisam razmisljala. Interesantno.

 

[Laodikeja]

U bibliji nigde ne stoji da su pastiri sekli grane drveca i uneli u stalicu gde se nalazio rodjena beba Isus da bi ih zapalili.
O ovom dogadjaju Hristovog rodjenja moze da se procita u Lukinom jevandjelju 8 glavi.

"И бијаху пастири у ономе крају који чуваху ноћну стражу код стада својега.
И гле, анђео Господњи стаде међу њима, и слава Господња обасја их; и уплашише се врло.
И рече им анђео: не бојте се; јер гле, јављам вам велику радост која ће бити свему народу.
Јер вам се данас роди спас, који је Христос Господ, у граду Давидову.
И ето вам знака: наћи ћете дијете повито гдје лежи у јаслима.
И уједанпут постаде с анђелом мноштво војника небескијех, који хваљаху Бога говорећи:
И кад анђели отидоше од њих на небо, пастири говораху један другоме: хајдемо до Витлејема, да видимо то што се тамо догодило што нам каза Господ.
И дођоше брзо, и нађоше Марију и Јосифа и дијете гдје лежи у јаслима.
А кад видјеше, казаше све што им је казано за то дијете.
И сви који чуше дивише се томе што им казаше пастири.
А Марија чуваше све ријечи ове и слагаше их у срцу својему.
И вратише се пастири славећи и хвалећи Бога за све што чуше и видјеше као што им би казано" ( Luka 2. 8 - 20 )

Dakle, tekst ne govori o nikakvom secenju grana i njihovom paljenju.
Cak sta vise - tekst kaze da su pastiri odmah BRZO krenuli do Vitlejema da vide taj dogadjaj o kome su ih andjeli izvestili.

Jos jedna stvar vezana za samu tvrdnju da se u stalici lozila neka vatra radi toga sto je bila Zima, je ta, da Hrist nije rodjen 25 Decembra ili 7 Januara kako to uce tradicionalne crkve, vec u prolece.
25 Januar je prenesen iz mnogobostva, i tog datuma se obelezavao praznik posvecen rodjenju boga sunca Mitre - istorijskog Nevroda ili mitoloskog Tamuza, poznatiji kao DIES SOLIS NATALIS INVICTI.

7 Januar je kod Srba stvar licne tradicije i osobenosti.

Stvar se sastoji iskljucivo u tome, da su prihvatanjem Hriscanstva od strane mnogobozackog Rima, mnogi mnogobozacki elementi - obicaji i ucenja, uneseni u Hriscansku crkvu, i time je napravljen istorijski kompromis izmedju ove dve realnosti - mnogobostva i Hriscanstva.

Dotadasnji pagani su postali Hriscani, a slobodno su nastavili upraznjavanje obicaja i verovanja koja su praktikovali u mnogobostvu.

Mnogi tradicionalni crkveni autoriteti ovo znaju i priznaju, ali to pravdaju time, da su neki od paganskih obelezja preuzeli Hriscanska obelezja i postali "Hriscanski"
Tako oni danas kazu "Da nije sve pagansko lose, vec se u novom zavetu gleda novim ocima vere u Hrista"

Da li Hrist moze usvojiti i napraviti kompromis sa onim sto je stvorio sam Lucifer sotona - svako ovaj sud treba da donese za sebe na osnovu osude koju biblija upucuje u pogledu kompromisa sa mnogobozackim filozofijama.

Sto se tice badnjaka, vecina crkvenih autoriteta se slaze da je badnjak prenesen u Hriscanstvo kao pagansko sveto drvo, ali kao sto je napomenuto - tumace ga u novom ruhu vere u Hrista.

 

[antonijadz]

U bibliji nigde ne stoji da su pastiri sekli grane drveca i uneli u stalicu gde se nalazio rodjena beba Isus da bi ih zapalili.

Dakle, tekst ne govori o nikakvom secenju grana i njihovom paljenju.
Cak sta vise - tekst kaze da su pastiri odmah BRZO krenuli do Vitlejema da vide taj dogadjaj o kome su ih andjeli izvestili.

Jos jedna stvar vezana za samu tvrdnju da se u stalici lozila neka vatra radi toga sto je bila Zima, je ta, da Hrist nije rodjen 25 Decembra ili 7 Januara kako to uce tradicionalne crkve, vec u prolece.
25 Januar je prenesen iz mnogobostva, i tog datuma se obelezavao praznik posvecen rodjenju boga sunca Mitre - istorijskog Nevroda ili mitoloskog Tamuza, poznatiji kao DIES SOLIS NATALIS INVICTI.

7 Januar je kod Srba stvar licne tradicije i osobenosti.

Hvalim te bože štosam glupa i zaostala ,što dasmo svi ovako učeni kao Laodikeja pa gdjebinam narode bijo kraj.

[quote="Laodikeja, post: 1311338, member: 363141"



kod Germana je postojalo Bozanstvo koje su oni zvali Tijaz, i kome su prinosili zrtve.

Posle svake osvojene bitke, oni su odsecali glave svojih neprijatelja, i vesali ih na sveto drvece. Odatle poticu ukrasi u obliku kugli koji se kace na Bozicnu jelku prilikom Bozicnih praznika.[/quote]

Zamislite i ovu budalaštinu
Posle svake osvojene bitke, oni su odsecali glave svojih neprijatelja, i vesali ih na sveto drvece.
Bez daljni komentara.

 

[Jurivaka]

U bibliji nigde ne stoji da su pastiri sekli grane drveca i uneli u stalicu gde se nalazio rodjena beba Isus da bi ih zapalili.
O ovom dogadjaju Hristovog rodjenja moze da se procita u Lukinom jevandjelju 8 glavi.

Laodikeja, vrlo često pominješ kontekst kada je u pitanju Biblija i njeno tumačenje, jer po tebi, Biblija se i ne može pravilno tumačiti bez konteksta. Moglo bi ti se dati za pravo, jer sve pojave treba posmatrati u kontekstu, da bi se pravilnije shvatile. Međutim, osim konteksta, potrebna je i doslednost. Gdje ti je u ovom slučaju kontekst, a o doslednosti da i ne govorimo!?
Naime, neosporno je, bar po Bibliji, da je Isus rođen u pećini i položen u "jasle", u stvari, u kameno korito, zar ne? Bez obzira da li se to zbilo u proljeće ili u zimu, u toj kamenoj strukturi bilo je hladno, pogotovu novorođenčetu, pa je logično pretpostaviti da je prostoriju trebalo zagrijati. Čime se tada to moglo uraditi? Jedino vatrom. Znači neko je založio vatru, bili to pastiri ili sam Josif. Otuda takođe ima logike pretpostaviti da badnjaci simbolično podsjećaju na to. To je kontekst!

 

[Laodikeja]

U svakom slucaju u bibliji se ne spominje nikakvo secenje i paljenje vatre ili drveca na mestu gde je Isus rodjen, posebno ne badnjak.
Ako bi pretpostavili da je kojim slucajem i bilo ikakvog paljenja, to u svakomslucaju ne bi morao iti badnjak, vec obicne grancice drveca i slama koju bi pastiri upalili.
Biblija ipak o tome ne govori nista, a trebala bi ako se to stvarno tako odigralo, i apostoli bi kasnije ukazali na tu simboliku i potrebu da se u domove unosi badnjak, ali nema ni jedne zapovesti da to treba ciniti, niti potrebu da se time ukaze na neke duhovne realnosti.
Nasuprot tome, za tvrdnju da je badnjak mnogobozackog porekla imamo dokaze u mnogobozackoj filozofiji.

Toliko od mene u ovoj temi.

 

[Jurivaka]

U svakom slucaju u bibliji se ne spominje nikakvo secenje i paljenje vatre ili drveca na mestu gde je Isus rodjen, posebno ne badnjak.
Ako bi pretpostavili da je kojim slucajem i bilo ikakvog paljenja, to u svakomslucaju ne bi morao iti badnjak, vec obicne grancice drveca i slama koju bi pastiri upalili.
Biblija ipak o tome ne govori nista, a trebala bi ako se to stvarno tako odigralo, i apostoli bi kasnije ukazali na tu simboliku i potrebu da se u domove unosi badnjak, ali nema ni jedne zapovesti da to treba ciniti, niti potrebu da se time ukaze na neke duhovne realnosti.
Nasuprot tome, za tvrdnju da je badnjak mnogobozackog porekla imamo dokaze u mnogobozackoj filozofiji.

Toliko od mene u ovoj temi.

Naravno da to tada nisu bili Badnjaci nego obično drvo koje se ložilo da bi se prostorija zagrijala. Niko nije ni tvrdio da su to bili Badnjaci. Isto tako, nema zapovijesti da se Badnjaci lože, ali govorimo o simbolici - o tome da Badnjaci podsjećaju vjernike na događaje koji su obilježili Isusovo rođenje.
Da je u hrišćanstvo ušlo mnogo paganskog vjerovanja, u to nema nikakve sumnje, ali to je kompromis koji je itekako pomogao širenju hrišćanstva, kompromis koji su, upravo zbog toga, prihvatili i sami apostoli hrišćanske crkve. Onaj ko tome sada nalazi zamjerku i prigovara, ustvari zamijera i samim apostolima, što će reći, pretenduje da bude veći katolik od pape!

 

[Adrian BG]

Да ли је жртвовање било заступљено код пагана? Наравно. Најсветлији пример је борба светог пророка Илије са лажним боговима, тј. са врачевима који су приносили жртву и правили олтаре за СВОЈЕ богове. И Илија је направио олтар. Коме? То је најбитније питање које решава све проблеме које нам праве ове секте старе око 150 година. Њима је све паганско и као фарисеји само иду и клевећу. Да се човек плаши да уђе у цркву због њихових прича и бесмислица.

Дакле, и Илија прави олтар и приноси жртву. Да ли је Илија паганин? Многобожац? Не и само не!

Проблем је пуко испуњавање традиције, а да нема вере у срцу. Е, ту је огроман проблем. Људи чине неке симболичне ритуале који треба да нас подсећају на Господа (и ту нема апсолутно никаквог зла), а у њиховим срцима нема живе вере. Неки се по трговима хвале и праве хришћанима, а већ сутра настављају ван Христосовог Пута. Говоре да морамо да чувамо традицију, а Христоса се одричу или верују ко зна у шта.

Други пример је свети Сава. Он је имао проблема са људима који су имали паганска празновања и то се никако није могло искоренити. Веома мудро је уместо паганских божанстава заменио свеце Божије. Опет ће рећи неко да има паганску позадину и да је то некакав "култ светаца". Култ је када следиш некога (уместо Господа) и његова реч ти је закон (изнад речи Божије коју мериш на основу тог кога следиш). Ако људи заиста следе тог свеца, они би заправо следили њихов пример и били би богоугодни. Ту је опет онај проблем са пустом традицијом без живе вере. И фарисеји су од Мојсијевог закона били затворени у традицију, али не вероваше сви. Они који вероваше посташе хришћани, неки који вероваше нису смели да признају, док трећи убијаше због традиције, а не вероваше.

Да закључим. Не гневи Господа традиција, јер добри обичаји који подсећају на Спасење не штете, али гневи безбожност, непоуздање у Господа, зле мисли и дела, слављење идола који не морају бити само мале фигурице, већ могу бити и живи људи, храна, пиће, разврат, хула, јерес итд.

Дакле, ако ја палим ватру или свећу због неке симболике и говорим свима како се Господ родио и Васкрсао и објашњавам зашто се родио и Васкрсао, а неко каже: ВАИСТИНУ СЕ РОДИО (ВАСКРСАО), ми заправо говоримо истину. Ми сведочимо. А ако понављамо те речи, а да заиста у срцу не верујемо у њих, онда је то главни проблем. Не изговорена истинита реч, већ НЕВЕРА.


Лепо рече апостол Павле за ове што све пљују и унижавају (сатанизују):
33. Не варајте се: зли разговори кваре добре обичаје.

Прво вера, дакле, па онда обичаји који подсећају у шта верујемо.

 

[Laodikeja]

Apostoli nikada nisu pravili kompromis sa mnogobostvom, vec su upucivali na to da ce u crkvkvi biti takvih pojava, i unapred ih osudili.

"Pazite dakle na sebe i na sve stado u kome vas Duh Sveti postavi vladikama da pasete crkvu Gospoda i Boga koju steče krvlju svojom;
Jer ja ovo znam da će po odlasku mom ući među vas teški vuci koji neće štedeti stada;
I između vas samih postaće ljudi koji će govoriti izvrnutu nauku da odvraćaju učenike za sobom" ( Dela svetih Apostola 20. 28 - 30 ).

"A beše i lažnih proroka u narodu, kao što će i među vama biti lažnih učitelja, koji će uneti jeresi pogibli, i odricaće se Gospodara koji ih iskupi i dovodiće sebi naglu pogibao.
I mnogi će poći za njihovim nečistotama kojima će se huliti na put istine.
I u lakomstvu loviće vas izmišljenim rečima. Njihov sud odavno ne docni, i pogibao njihova ne drema" ( 2 poslanica Petrova 2. 1 - 3 )

"Čudim se da se tako odmah odvraćate na drugo jevanđelje od Onog koji vas pozva blagodaću Hristovom,
Koje nije drugo, samo što neki smetaju vas, i hoće da izvrnu jevanđelje Hristovo.
1:8 Ali ako i mi, ili anđeo s neba javi vam jevanđelje drugačije nego što vam javismo, proklet da bude!
Kao što pre rekosmo i sad opet velim: ako vam ko javi jevanđelje drugačije nego što primiste, proklet da bude" ( Galatima poslanica 1. 6 - 9 ).

Prvi komnpromis sa mnogobostvom je napravila lokalna crkva u Rimu u vreme Antijevrejske kampanje koju je Rim pokrenuo u svom carstvu.
Iz razloga opstanka, Rimska crkva je napravila kompromis sa Rimom i usvojila odredjene novine.
Kasnije je ovaj sveopsti otpad zapecatio imperator Konstantin, time sto je spojio dve prirodno nespojive ustanove - mnogobostvo i Hriscanstvo, i omogucio da u Hriscanstvo bude prenesena celokupna mnogobozacka filozofija sa Bozanstvima, ucenjima i obicajima, i obucena u novo ruho vere u Hrista.

Za Adriana,.

Ako izvor za svoju veru i svoj obredno ritualni zivot ne pronalazimo u Bozjoj reci, onda je to sto cinimo greh, jer cinimo nesto sto ni Hristos i apostoli nisu cinili niti odobravali da se cini, a oni treba da nam budu primer u svemu.
Jos vise, ako otkrijemo da nasa vera i obredno ritualni zivot ima poreklo u mnogobostvu, onda je stvar tu jos jasnija, jer cela biblija osudjuje mnogobostvo, pa ako mi upraznjavamo mnogobostvo i to pod plastem Hriscanstva, mi time povlacimo osudu na sebe.

Zato jedini princip nase vere treba da bude "TAKO GOVORI GOSPOD" jer ko su ljudi da ih slusamo, zar nije Gospod onaj koji treba da nam bude primer u svemu, a ne ljudske filozofije obucene u Hriscansko ruho.

Pozdrav

 

[Jurivaka]

Prvi komnpromis sa mnogobostvom je napravila lokalna crkva u Rimu u vreme Antijevrejske kampanje koju je Rim pokrenuo u svom carstvu.
Iz razloga opstanka, Rimska crkva je napravila kompromis sa Rimom i usvojila odredjene novine.
Kasnije je ovaj sveopsti otpad zapecatio imperator Konstantin, time sto je spojio dve prirodno nespojive ustanove - mnogobostvo i Hriscanstvo, i omogucio da u Hriscanstvo bude prenesena celokupna mnogobozacka filozofija sa Bozanstvima, ucenjima i obicajima, i obucena u novo ruho vere u Hrista.

Netačno. Prvi kompromis je napravio apostol Pavle, kada je dozvolio nejevrjima, odnosno paganima koji su primali hrišćanstvo, da se ne moraju obrezivati.