Secenje badnjaka je vezan za kult svetog drveta.
Kod nekih naroda je to bio Hrast, kod nekih jelka od koje i potice kicenje jelke u vreme Bozica.
Mnogobozacki narodi ( od kojih posebno Hananci ) su verovali da Bogovi ili duhovi priroode takozvani VAAL ili VAALIM ( u mnozini ) zive u svetom drvecu.
VAAL ili VAALIM su na Hananskim reljefima prikazani kao bradati mali ljudi sa sirokim dugackim haljinama, koznim kaisem oko pojasa i kapom sa kicankom na vrhu.
VAAL je kasnije prenesen u Hriscanstvo i tako je nastala ideja deda mraza
Secenje badnjaka i kicenje jelke se danas praktikuje u vreme Bozicnih praznika, i ako ovaj praznik i sami elementi u celini imaju mnogobozacko poreklo.
Sama ideja Bozica potice iz Vavilona, i vezana je za Nevroda Nojevog praunuka, prvog osnivaca Vavilona i graditelja Vavilonske kule.
Po ovoj paganskoj filozofiji, Nevrod je savetovao izvesnog cara da treba da postuje odredjene zvezde i znakove zodijaka - zvezdanog sazvezdja.
Iz tog razloga, ovaj car ga je pogubio strasnom smrcu.
Posle Nevrodove smrti, njegova zena Semiramida je rodila sina i dala mu ime Tamuz, objavivsi da je to reinkarnirani Nevrod - bog sunca, a da je ona majka bozja, kraljica neba, devica majka.
U cast njenog sina Tamuza, naredila je da joj se prinose zrtve u vidu malih beba, kojima bi se na grudima pravio rez u obliku znaka krsta, i vadilo im se srce, to je bila zrtva koja je trebalo da umiri Boga sunca reinkarniranog Nevroda, i donese zivot naciji.
Kasnije je ova filozofija bila prenesena u sve kulture i filozofije starog sveta, od Egipta, Persije, Grcke, Rima, i posretstvom Rima u Hriscansku crkvu, prikrivenu pod plastom Hriscanske obojenosti.
U Rimu se praznik rodjenja Boga sunca nazivao `DIES SOLIS NATALIS INVICTI - Rodjendan boga sunca, i proslavljao se 25 decembra.
Na dan ovog praznika mnogobosci su pekli kolace u obliku suncevog diska, kitili jelke i mala drveca, palili baklje, unosili grane drveca u domove, jer se kao sto je napomenuto verovalo da Bogovi prirode zive u svetom drvecu, i da time mogu osigurati napredak doma.
Takodje, verovalo se da Bog sunca prelazi preko neba u svojim vatrenim kocijama, darujuci decu poklonima.
Tako danas u jednom delu Hriscanstva imamo razlicite obicaje proistekle iz ovoga, poput pecenja slavskog kolaca, kicenje jelke, paljenja vatrometa, prskalica i ukrasnih sveca, secenja badnjaka, verovanja u deda mraza i bozic batu, koji dolaze sa neba u kocijama koje vuku irvasi, i daruju decu bozicnim poklonima.
kod Germana je postojalo Bozanstvo koje su oni zvali Tijaz, i kome su prinosili zrtve.
Posle svake osvojene bitke, oni su odsecali glave svojih neprijatelja, i vesali ih na sveto drvece. Odatle poticu ukrasi u obliku kugli koji se kace na Bozicnu jelku prilikom Bozicnih praznika.
