UREDNIK
- Učlanjen(a)
- 27.06.2011
- Poruka
- 10.513
Đoković – Mari: Finale sa ljudskim licem
Jedan je stariji od drugoga samo sedam dana, poznaju se još otkad su bili deca, a van terena su dobri prijatelji.
Ipak, u nedelju od 9.30 na Rod Lejver Areni ništa od toga neće biti važno – u tih nekoliko sati razmišljaće samo kako da nadmudre jedan drugog, da zadaju udarce sve dok jedan ne bude mogao više da stoji.
Novak Đoković i Endi Mari, dva gladijatora u koloseumu Melburna, peti put će se boriti za ono najvrednije što tenis nudi – Gren slem titulu.
Termin “gladijatori“ nije slučajno odabran. Rivalstvo Srbina i Škota možda nije marketinški atraktivno ni tako glamurozno kao okršaji Federera i Nadala, dvojice tenisera sa dijametralno suprotnim karakterima i stilovima igre. Ali sudari Đokovića i Marija daju nam ono što je za mnoge esencija sporta – požrtvovanost do krajnjih granica koja u nekim trenucima podseća na borbu za preživljavanje, kao i izraženu unutrašnju bitku sa sopstvenim dilemama i sumnjama.
Obojica su znali da zablistaju na najvećoj pozornici, ali obojici se isto tako događalo da zakažu kada je najpotrebnije. Glasni su, umeju da opsuju, da sležu ramenima, da se ironično smeju i da besno gestikuliraju. Zato njihovi dueli uvek nose najsirovije, najljudskije lice. I zato je tako lako poistovetiti se sa njima i emotivno se uplesti u njihov meč, čak i neutralnom posmatraču.
Ali ono što je ipak najvažnije od svega – đavolski dobro udaraju lopticu kada su u formi. I zato nam je u nedelju ujutru garantovan spektakl.
Beta/AP
Njihovi stilovi igre veoma su slični – u velikoj meri zasnovani su na izuzetnom riternu i izvanrednom kretanju. I tu postoje tanane razlike – Škot ima duže ruke i duži korak, ali Novak poseduje bolju anticipaciju i ustanovio je klizanje kao legitimnu kretnju čak i na betonu.
Marijev ritern najefektniji je bekhendom, kada potpuno uđe u putanju lopte i onda je usmerava u pravcu po želji, dok se Đoković malo više oslanja na munjeviti refleks.
Škot servisom uspeva da generiše veću snagu, ali Novak je na tom polju mnogo konstantniji. Drugi servis komparativno bi trebalo da bude Đokovićeva ozbiljna prednost – Mariju je to najveća boljka tokom karijere, a i na ovom turniru znao je da bude ranjiv, mada npr. Berdih to nije uspeo da iskoristi u dovoljnoj meri.
Forhend je udarac kojim se Novak kroz karijeru ’odlepio’ Mariju – vremenom ga je transformisao u oružje kojim može da diktira tempo i da skraćuje poene, dok Škot nikada do kraja to nije učinio. Istina, pomaci su vidljivi – prošle godine u njihovom meču na US openu Endi je silno udarao forhende, takav je bio slučaj i u duelu sa Berdihom, ali sa Dimitrovom je dosta takvih pokušaja završilo u mreži.
Obojica su sposobni da kreiraju vrlo oštre uglove, Marijev osećaj za lopticu nešto je finiji od Đokovićevog, a i kada igra kako zna, Škotov bekhend ipak je za nijansu pouzdaniji.
Beta/AP
Novak je dobio sedam od njihovih poslednjih osam duela, uključujući i sva četiri prošle godine. Ipak, Mari kao da je bio u hibernaciji prošle sezone i njihovi mečevi mnogo su neizvesniji kada su obojica sposobni da pruže maksimum, što sada jeste slučaj.
Prošle godine na US openu Škot je dva seta držao korak sa Đokovićem, a posle toga nije fizički bio u stanju da ga isprati. Sada je potpuno spreman, ali toga je svestan i prvi teniser sveta.
U dva finala Australijan opena sa Novakom škotski teniser uzeo je samo set, ali njihov meč za pamćenje iz Melburna jeste polufinale 2012. godine, kada je Đoković slavio posle četiri časa i 50 minuta igre.
Međutim, Novak neće tek tako ispustiti priliku da postane prvi teniser u Open eri sa pet trofeja u Melburnu. Bleda partija iz polufinala ne mora ništa da znači, u to smo se najbolje uverili na prošlogodišnjem Vimbldonu, kada je Novak u mučnom okršaju dobio Dimitrova, da bi potom odigrao meč sezone i savladao Federera.
Uz to, Mari se već dugo nije našao u završnici Gren slem turnira, od Vimbldona 2013. godine, tako da je Đoković i sa te strane u blagoj prednosti.
Sati do početka finalnog dvoboja prolaze, tenzija je sve teže podnošljiva. Jedino što je jasno jeste da jasnog favorita nema. Spremite se za novu nezaboravnu predstavu.
Jedan je stariji od drugoga samo sedam dana, poznaju se još otkad su bili deca, a van terena su dobri prijatelji.
Novak Đoković i Endi Mari, dva gladijatora u koloseumu Melburna, peti put će se boriti za ono najvrednije što tenis nudi – Gren slem titulu.
Termin “gladijatori“ nije slučajno odabran. Rivalstvo Srbina i Škota možda nije marketinški atraktivno ni tako glamurozno kao okršaji Federera i Nadala, dvojice tenisera sa dijametralno suprotnim karakterima i stilovima igre. Ali sudari Đokovića i Marija daju nam ono što je za mnoge esencija sporta – požrtvovanost do krajnjih granica koja u nekim trenucima podseća na borbu za preživljavanje, kao i izraženu unutrašnju bitku sa sopstvenim dilemama i sumnjama.
Obojica su znali da zablistaju na najvećoj pozornici, ali obojici se isto tako događalo da zakažu kada je najpotrebnije. Glasni su, umeju da opsuju, da sležu ramenima, da se ironično smeju i da besno gestikuliraju. Zato njihovi dueli uvek nose najsirovije, najljudskije lice. I zato je tako lako poistovetiti se sa njima i emotivno se uplesti u njihov meč, čak i neutralnom posmatraču.
Ali ono što je ipak najvažnije od svega – đavolski dobro udaraju lopticu kada su u formi. I zato nam je u nedelju ujutru garantovan spektakl.
Beta/AP
Njihovi stilovi igre veoma su slični – u velikoj meri zasnovani su na izuzetnom riternu i izvanrednom kretanju. I tu postoje tanane razlike – Škot ima duže ruke i duži korak, ali Novak poseduje bolju anticipaciju i ustanovio je klizanje kao legitimnu kretnju čak i na betonu.
Marijev ritern najefektniji je bekhendom, kada potpuno uđe u putanju lopte i onda je usmerava u pravcu po želji, dok se Đoković malo više oslanja na munjeviti refleks.
Škot servisom uspeva da generiše veću snagu, ali Novak je na tom polju mnogo konstantniji. Drugi servis komparativno bi trebalo da bude Đokovićeva ozbiljna prednost – Mariju je to najveća boljka tokom karijere, a i na ovom turniru znao je da bude ranjiv, mada npr. Berdih to nije uspeo da iskoristi u dovoljnoj meri.
Forhend je udarac kojim se Novak kroz karijeru ’odlepio’ Mariju – vremenom ga je transformisao u oružje kojim može da diktira tempo i da skraćuje poene, dok Škot nikada do kraja to nije učinio. Istina, pomaci su vidljivi – prošle godine u njihovom meču na US openu Endi je silno udarao forhende, takav je bio slučaj i u duelu sa Berdihom, ali sa Dimitrovom je dosta takvih pokušaja završilo u mreži.
Obojica su sposobni da kreiraju vrlo oštre uglove, Marijev osećaj za lopticu nešto je finiji od Đokovićevog, a i kada igra kako zna, Škotov bekhend ipak je za nijansu pouzdaniji.
Beta/AP
Novak je dobio sedam od njihovih poslednjih osam duela, uključujući i sva četiri prošle godine. Ipak, Mari kao da je bio u hibernaciji prošle sezone i njihovi mečevi mnogo su neizvesniji kada su obojica sposobni da pruže maksimum, što sada jeste slučaj.
Prošle godine na US openu Škot je dva seta držao korak sa Đokovićem, a posle toga nije fizički bio u stanju da ga isprati. Sada je potpuno spreman, ali toga je svestan i prvi teniser sveta.
U dva finala Australijan opena sa Novakom škotski teniser uzeo je samo set, ali njihov meč za pamćenje iz Melburna jeste polufinale 2012. godine, kada je Đoković slavio posle četiri časa i 50 minuta igre.
Međutim, Novak neće tek tako ispustiti priliku da postane prvi teniser u Open eri sa pet trofeja u Melburnu. Bleda partija iz polufinala ne mora ništa da znači, u to smo se najbolje uverili na prošlogodišnjem Vimbldonu, kada je Novak u mučnom okršaju dobio Dimitrova, da bi potom odigrao meč sezone i savladao Federera.
Uz to, Mari se već dugo nije našao u završnici Gren slem turnira, od Vimbldona 2013. godine, tako da je Đoković i sa te strane u blagoj prednosti.
Sati do početka finalnog dvoboja prolaze, tenzija je sve teže podnošljiva. Jedino što je jasno jeste da jasnog favorita nema. Spremite se za novu nezaboravnu predstavu.