Australian Open 2015.

[maja_jevtic]

O Australiji



Ostrvo - kontinent, koji su domoroci naselili pre nešto više od 40 hiljada godina, a Evropljani otkrili početkom 17. veka. Prvobitno nazvana Nova Holandija, nakon prvog većeg naseljavanja krajem 18. i početkom 19. veka pojavljuje se naziv Terra Australis, odnosno Australija. Iako nastala kao kolonija osuđenika, političkih i ratnih zarobljenika iz Engleske, populacija je brzo rasla i razvijala se, tako da se 1901. šest kolonija ujedinilo u federaciju pod nazivom Commonwealth of Australia, što je i danas zvanični naziv države.

Po površini koju zauzima Australija je šesta u svetu, a pritom ima oko 23 miliona stanovnika, što je čini jednom od najređe naseljenih zemalja. Preko 80% stanovništva živi u pojasu od 100 km od obale. Po uređenju je savezna parlamentarna ustavna monarhija. Dobro razvijena ekonomija, po mnogim parametrima je među vodećim zemljama u svetu. Oko 4/5 stanovništva je evropskog porekla, ostatak uglavnom azijskog. Od evropskih naseljenika, najviše je bilo Engleza, mada je značajan broj došao sa Mediterana, tako da postoji veoma brojna grčka populacija, ali i ostalih nacija iz regiona.

Australija je zemlja kengura, koala, emua, otrovnih zmija, dinga, zemlja eukaliptusa i beskrajnih vinograda. Australija je zemlja veoma razvijene sportske kulture i zemlja sjajnih sportista, ali paradoksalno i zemlja sa veoma visokim procentom gojaznih ljudi, a procena je da preko 80% punoletnog stanovništva učestvuje u nekoj vrsti kocke ili igara na sreću.







O Melburnu



Drugi grad po veličini u Australiji, sa preko 4 miliona stanovnika. Nalazi se na jugoistoku zemlje, na obali zaliva Port Filip i ušću reke Jara. Osnovan 1835., zbog zlatne groznice se brzo širio, razvijao i povećavao broj stanovnika. Danas je to metropola sa brojnim znamenitostima. Prema nekim anketama i istraživanjima, zasnovanim na parametrima koji ocenjuju kvalitet života ("most liveable cities"), Melburn spada u vodeće gradove u svetu.



Melburn je domaćin mnogim svatski značajnim sportskim manifestacijama, kao što su Melburn Cup (konjske trke), Australian GP (formula 1), naravno AO (tenis) i mnogi drugi. Pored toga, najpopularniji sportovi su australijski fudbal (Aussie rules) i kriket.



O turniru



Važniji istorijski datumi:



1905. održan prvi turnir, pod imenom Australasian Championship

1922. turnir prvi put otvoren za žene

1923. turnir se zvanično proglašava najvažnijim teniskim takmičenjem u zemlji

1927. menja naziv u Australian Championship

1969. menja naziv u Australian Open

1972. se donosi odluka da Melburn bude stalni domaćin turnira, do tada su se gradovi domaćini menjali (Melburn, Sidnej, Brizbejn, Pert, Adelaid, Krajstčerč, Hejstings).

1988. turnir se iz Kujong kluba seli u Melburn park, istovremeno se menja i podloga, sa trave se prelazi na tvrdu veštačku podlogu "Rebound Ace"

2000. centralni teren dobija naziv "Rod Laver Arena"

2003. turnir dobija podnaslov "The Grand Slam of Asia/Pacific"

2007. menja se podloga, umesto Rebound Ace postavlja se srednje brza podloga "Plexicushion Prestige"


Za one koji planiraju da skoknu da pogledaju neki meč, mapa Melburn parka da se lakše snađu.



Datumi:



Kvalifikacije 15 - 17. januar

Glavni žreb 16. januar

Početak glavnog dela turnira: 19. januar



Extreme heat policy: Nakon velikih problema sa vrućinama na prethodnom turniru, na AO 2015 sudije će imati pravo da prekinu mečeve ukoliko temperatura pređe 40oC i "Wet Bulb Global Temperature (parametar koji se računa na osnovu temperature, vlažnosti i brzine vetra) pređe 32,5. Mečevi se prekidaju na kraju parnog gema ili na kraju seta.



Nakon RLA i HA, i Margaret Court Arena dobila je pokretni krov.

Non - wiki kutak za sporni trenutak

Muški turnir: Očekujem finale Roger - Novak. Uz pretpostavku da neće biti povreda/bubica, ovaj dvojac jednostavno igra najbolji tenis. Iako Nadala u principu nikada ne otpisujem, mislim da je još rano za njega da dostigne nivo igre prve dvojice. Daleko od toga da je Rafa bez šansi, takav borac se uvek mora ozbiljno uzimati u obzir. Endi je u fazi kad treba malo da presloži svoju igru, da ponovo nađe balans, jer on trenutno nema nijedno ozbiljno ofanzivno oružje. Ako uspe da "pronađe" forhend i servis, a zatim uspešno dozira agresivnost, postaće opasan za svakoga. Do tada, prethodni trojac mu je izvan domašaja. Nakon toga sledi grupa igrača koji mogu da iznenade, i to su već dokazivali, i moguće je da iznenađenje vidimo i u Melburnu, ali to ipak više zavisi od Rogera, Novaka i Rafe, nego od Stana, Keija, Marina, Tomaša, Miloša...



Ženski turnir: Serena mi je prvi favorit, pa Šarapova (ako neko izbaci Serenu), a odmah posle njih Kvitova, sve nešto čekam da ona uradi nešto veliko i van Vimbldona, pa eto možda baš sad dočekam. Kad sam kod stvari koje ću možda jednom da dočekam, ja sam od onih ludaka koji veruju da će Ana do kraja karijere da osvoji još jedan slem. Ne biram koji, a može i baš ovaj. U svakom slučaju, očekujem sjajne borbe i uzbudljive mečeve koje WTA u poslednje vreme redovno pruža.



Dublovi: nemam pojma, mogu samo da budem Captain Obvious i da kažem braća i ženstvene talijanke.

Australian Open 2015. je otvoren​

 

[maja_jevtic]

Melburn Park – mesto gde stanuju legende
Melburn Park je jedan od najvećih sportskih prostora u Australiji koji se po potrebi adaptira za koncerte, klizanje, biciklizam, plivačke i auto-moto događaje.

Dom je prvog Gren slem turnira u sezoni – Otvorenog prvenstva Australije, od 1988. godine kada je sagrađen.

Mesto je prvobitno nazvano Nacionalni teniski centar u Flindres parku, a 1996. godine premijer Džef Kenet ga je preimenovao u Melburn Park kako bi promovisao ime grada širom sveta.

Ta odluka je bila oštro kritikovana, ali je vremenom novi naziv prihvaćen.

Melburn Park se sastoji iz četiri zatvorena i 22 otvorena terena koja mogu da se iznajmljuju tokom cele godine osim u januaru kada se igra turnir.

Rod Lejver Arena (kapacitet – 14.820)

Beta/AP Photo


Rod Lejver Arena je multifunkcionalni objekat osposobljen za razne sportske i zabavne događaje – od Gren slem teniskih mečeva i koncerata rok zvezda, auto-moto dešavanja do konferencija, svečanih večera i koncerata klasične muzike.

Najdinamičniju transformaciju doživela je u martu 2007. godine tokom Svetskog prvenstva u plivanju kada je izgrađen 50-metarski bazen.

Sedišta na stadionu su zamenjena 2005. godine tako da su redovi između njih prošireni, pa se daleko lakše prolazi. Takođe, napravljen je pokretni krov koji se otvara ili zatvara za samo 15 minuta, a zahvaljujući kojem mečevi mogu igrati i kada su vremenski uslovi loši.

Arena je prvobitno nazvana Centralni teren, a potom je 2000. dobila ime po jednom od najboljih australijskih tenisera svih vremena – Rod Lejver je jedini teniser koji je dva puta osvajao sva četiri Gren slem turnira u jednoj godini. Prvi put mu je to pošlo za rukom 1962, da bi sedam godina kasnije ponovio isti rezultat, ali u open eri (period od 1968). Do dana današnjeg niko od igrača nije uspeo da uradi ono što je ostvario legendarni Australijanac.

Lejver, za koga mnogi i danas tvrde da je najbolji igrač u istoriji tenisa, drži rekord po broju osvojenih titula – 200. Čak sedam puta uzastopno godinu je završavao na prvom mestu i na kraju stao na 11 Gren slemova. Takođe, drži rekord sa osvojene 22 titule u sezoni, a tokom šezdesetih godina prošlog veka sedam vezanih sezona osvajao je 10 i više titula. Devet puta je bio najbolji na turniru Čempionšip serije, preteče današnjih Mastersa iz serije 1000.

Popularna “Raketa”, kako su ga prozvali dok je još bio amater, Australiji je doneo pet titula u Dejvis kupu. Najveći rival mu je bio prijatelj Ken Rouzvol sa kojim je rekete ukrstio neverovatna 144 puta, a skor u pobedama je 80-64.

Hajsens Arena (kapacitet – 10.500)

Beta/AP Photo/Ryan Pierse,Pool


Hajsens Arena je drugi po veličini stadion u kompleksu Melburn Park koji je otvoren 2000. godine. Njen kapacitet je 10.500 mesta, takođe ima pokretni krov, ali i pokretna sedišta. Kao i Rod Lejver Arena i ovde postoji mogućnost organizacije različitih sportskih i zabavnih događaja.

Stadion je prvobitno nazvan Multifunkcionalni objekat, da bi prava na ime kupila kompanija “Vodafon” (Vodafone). Bila je dom košarkaškom klubu Saut Dragons, Viktorija Titans i Melburn Tajgers, ali su je oni napustili zbog skupog zakupa. Osim košarke i tenisa, na terenima drugog po veličini stadiona igrao se i netbal.

Vodafon Arena preimenovana je prvog jula 2008. u Hajsens Arenu, posle sklapanja višemilionskog šestogodišnjeg ugovora sa istoimenom kineskom kompanijom bele tehnike i elektronskih aparata (Hisens).

Margaret Kort Arena (kapacitet – 7.500)

Margaret Kort Arena bez krova (Beta/AP Photo/Andrew Brownbill)


Nekadašnji “Show Court One” izgrađen je 1988, kada i celokupni Melburn Park, ali je tačno 15 godina kasnije dobio ime po najuspešnijoj australijskoj teniserki ikada. Tokom spomenute rekonstrukcije krajem prethodne decenije kapacitet je povećan za 1.500 mesta, a ove godine prvi put će u upotrebi biti pokretni krov.

Margaret Kort igrala je tenis od 1960. do 1977. i za to vreme je osvojila 192 titule, od kojih je čak 101 bila u open eri. Australijanka osim tog, drži još nekoliko rekorda – najviše Gren slem trofeja (24), kao i ukupno 64 pehara sa najvećih trofeja u svim kategorijama (24 u singlu, 19 u dublu i 21 u miksu).

Godine 1970. kompletirala je Zlatni slem, ostvarila je ukupno 1180 pobeda u karijeri, uz procenat uspešnosti od skoro 92%. Jedina je teniserka koja je bila šampionka na sva četiri Gren slema, u sve tri kategorije, dok je sa Australijom četiri puta trijumfovala u FED kupu.

 

[maja_jevtic]

Podloga: Trava, Rebound Ace i današnji Plexicushion
Podloga na kojoj se igra Australijan open menjala se tokom istorije dva puta.

Od početka, davne 1905. godine, pa do 1988. turnir se igrao na travnatoj podlozi, baš kao i Vimbldon.

Tada je turnir prebačen u Flinders Park (sadašnji Melburn Park), a promenjena je i podloga – sa travnate prešlo se na tvrdu, na tzv. ’Rebound Ace’. Ta podloga je elastična i kombinacija je gume, fiberglasa i drugih materijala koji se stavljaju na bazu asfalta i betona.



Do za sada poslednje promene došlo je 2008. godine – od tada na terenima u Melburn parku stoji podloga pod nazivom ’Plexicushion’, vrsta 'Prestige'. Jedan od osnovih razloga za promenu bio je taj što ’Plexicushion’ mnogo bolje reaguje na ekstremne vrućine, koje su česte u Melburnu – “lakše se diše sa njom“, tako su objasnili.

“Videćemo kako sve to funkcioniše. Sve je novo, treba da prođe neko vreme da se naviknemo na podlogu“, izjavio je Novak Đoković 2007. godine, kada je prvi put testirao podlogu.

Za Novaka je i te kako profunkcionisalo, pošto je od tada osvojio četiri titule na Australijan openu i tako postao najuspešniji u Open eri, uz Andrea Agasija i Rodžera Federera.

Podlogu proizvodi kompanija iz Masačusetsa, ista ona koja proizvodi ’Deco Turf’ za US open, ali ’Plexicusion’ ima nešto drugačije karakteristike – to je sporiji beton, ITF je definiše kao ’srednje brzu’ podlogu, a ’Deco Turf’ kao ’brzu’.

Takođe, u Australiji je na betonsku bazu dodato i nekoliko slojeva gume ispunjene smolom, što odskok loptice čini pravilnijim i predvidljivijim – zato ćete u Melburnu retko čuti da se igrači žale da se podloge razlikuju od terena do terena.

’Plexicushion’ je za nijansu brži u odnosu na prethodnu podlogu u Melburnu (mada u vezi sa time postoje neslaganja među teniserima i teniserkama) i donosi nešto niži odskok, ali ipak nešto viši u odnosu na beton u Njujorku.

 

[maja_jevtic]

Od Margaret Kort i Emersona do Serene, Agasija i Novaka
Otvoreno prvenstvo Australije u tenisu igra se svakog januara u Melburn Parku.

Wikimedia Commons/annieb
Turnir je prvi put održan davne 1905. godine i sve do 1987. podloga na prvom Gren slemu u sezoni bila je travnata.

Od 1988. igra se na tvrdoj podlozi, a jedini teniser u istoriji koji je osvojio turnir na obe podloge jeste Šveđanin Mats Vilander.



Turnirom upravlja Teniski savez Australije, a prvi put je održan na kriket terenima u ulici Sent Kilda roud. U startu je zvanični naziv turnira bio šampionat Autralasijana, 1927. preimenovan je u šampionat Australije, da bi sadašnji naziv Australijan open dobio 1969. godine.

Od 1905. godine do danas turnir je održan u pet australijskih i dva novozelandska grada – u Melburnu 59 puta, Sidneju 17, Adelaidu 14, Brizbejnu sedam, Pertu tri, i po jednom u Krajstčrču i Hejstingsu. Pre 43 godine odlučeno je da samo jedan grad bude domaćin – odabran je Teniski klub Kujong, koji se nalazi u predgrađu Melburna, ali je posle 15 godina lokacija ponovo promenjena.

Melburn Park (nekadašnji Flinders Park) napravljen je 1988. godine kako bi ispunio sve veće potrebe turnira koji je prerastao kapacitet u Kujongu. Selidba u Melburn Park momentalno je donela uspeh, pošto je već u prvoj godini povećana posećenost za 90%. Prethodne je u Kujongu na turniru bilo 140 hiljada ljudi, a prve godine u Melburn Parku čak 266.436.

U početku je zbog geografskog položaja na turniru je nastupao veoma mali broj stranaca – tokom dvadesetih godina XX veka put brodom od Evrope do Australije trajao je oko 45 dana. U novembru 1945. Dejvis kup selekcija SAD došla je u Australiju avionom i oni su bili prvi teniseri koji su vazdušnom linijom stigli u Melburn Park. Čak i unutar Australije, mnogi igrači imali su problema sa putovanjima.

Roj Emerson – šestostruki osvajač Australijan opena (Wikimedia Commons/Gelderen, Hugo van / Anefo)


Kada je turnir bio organizovan u Pertu, nisu učestvovali igrači iz Viktorije i Novog Južnog Velsa, pošto je razdaljina između istočne i zapadne obale Australije oko tri hiljade kilometara. U Krajstčrču 1906. učestvovala su samo dva Australijanca, pa je turnir osvojio Novozelanđanin.

Početna izdanja šampionata Australasijana potresao je problem kvaliteta takmičenja – sve države u Australiji, kao i Novi Zeland, organizovali su svoje šampionate u tenisu. Prvi je bio na programu još 1880. godine u Melburnu pod imenom šampionat Kolonije od Viktorije (kasnije je preimenovan u šampionat Viktorije).

Dva najbolja igrača u to vreme – Australijanac Norman Bruks (njegovo ime je danas ispisano na trofeju koji dobijaju pobednici u muškom singlu) i Novozelanđanin Entoni Vajlding skoro da nisu ni učestvovali. Bruks je na turnir došao samo jednom i osvojio ga je (1911), dok se Vajlding takmičio dvaput, osvojivši obe titule (1906, 1909). On nije došao čak i kada se igralo u njegovoj rodnoj zemlji, tri godine od poslednjeg trofeja.

Kada je turnir prebačen na Milton terene u Brizbejnu krajem šesdesetih, bilo je dozvoljeno svim teniserima da učestvuju, čak i profesionalcima koji su zbog zabrane propustili tradicionalni deo. I pored toga, sve do 1982. godine (izuzimajući 1969. i 1971) veliki broj najboljih igrača propuštao je takmičenje zbog udaljenosti, nekonvencijalnog datuma (u to vreme su Božić i Nova godina), ali i niskih nagradnih fondova. Godine 1970. Nacionalna teniska liga, koja je zaposlila Roda Lejvera, Kena Rozvela, Andresa Himena, Panča Gonsalesa, Roja Emersona i Freda Stola, zabranila je svojim igračima nastup na turniru jer su garancije organizatora bile nedovoljne. Turnir je na kraju osvojio legendarni Amerikanac Artur Eš, po kome naziv nosi najveći stadion na svetu kapaciteta 23.200 gledalaca (US open).

Ivan Lendl, Džon Mekinro i Mats Vilander učestvovali su na turniru 1983. godine, a šampion u singlu bio je Vilander.

Vikimedia Commons/Russell Degnan


Napokon, 1988. godine turnir je prebačen u Flinders Park (kasnije preimenovan u Melburn Park), a osim toga, promenjena je i podloga na kojoj se turnir igra. Travnatu podlogu zamenila je tvrda pod nazivom "Rebound Ace“.

Pre ’Melburn Park ere’ termin turnira bio je promenljiv, najviše zbog neodgovarajuće klime – 1919. u januaru (posle Prvog svetskog rata), sledeće godine u martu, a 1923. u Brizbejnu igralo se avgustu zbog niže temperature i vlažnosti vazduha.

Osamdesetih godina aktuelan je bio decembar, ali je 1987. odlučeno da se turnir ipak igra sredinom januara, i od tada se ne menja. Takav termin ume da bude problematičan igračima, pa smo poslednjih godina videli veliki broj predaja zbog ekstremno visokih temperatura, koje prelaze 40 stepeni celzijusa.

Krajem prošle decenije vlasti u Novom Južnom Velsu izrazili su želju da ugoste turnir nakon što prvobitni ugovor Melburn Parka istekne 2016. godine, a za domaćina je predložen Sidnej. Međutim, uprava kompleksa odmah je reagovala i najavila da će u renoviranje uložiti stotine miliona dolara.

Kapacitet na tri najveća stadiona je povećan, postavljen je krov na Margaret Kort areni, renovirani su objekti za igrače, izgrađene prostorije Saveza i podignut je delom pokriveni ‘grad’ sa velikim video bimovima za gledanje mečeva. Vlada je odobrila radove, a bivši premijer Viktorije Džon Brambi potvrdio je da je Australija izdvojila ukupno 363 miliona dolara za kompletiranje radova. Ovaj potez bio je garancija da lokacija na kome se turnir organizuje neće biti promenjena do 2036. godine.

Roj Emerson je najuspešniji teniser sa šest titula, ali prvo mesto u 'open eri' drže Novak Đoković, Rodžer Federer i Andre Agasi sa po četiri trofeja. U ženskoj konkurenciji Margaret Kort je čak 11 puta bila šampionka (7-4), dok je u novijoj istoriji Serena Vilijams prva sa pet titula. Najduži meč u istoriji turnira 2012. godine odigrali Đoković i Nadal u finalu, a najbolji srpski teniser slavio je posle iscrpljujućih pet sati i 53 minuta, rezultatom 5:7, 6:4, 6:2, 6:7(5), 7:5.

Nagradni fond turnira je 33 miliona australijskih dolara (27 miliona američkih dolara).

 

[maja_jevtic]

Melburn – sportska prestonica Australije
Bez sumnje, Melburn je sportska prestonica Australije, i ne samo to.

Diliff/Wikimedia Commons
To je grad koji se izdvaja od ostalih posebno po svom obrazovnom sistemu, a ne zaostaje ni u turizmu i kulturi. Zato i ne čudi što se redovno nalazi pri vrhu liste svetskih gradova u kojima je najlepše živeti.



Melburn se nalazi na jugoistoku Australije, u državi Viktorija, čiji je glavni grad. Osnovan je 1835. godine, a tokom ‘zlatne groznice’ pedesetih godina XIX veka, postao je jedan od najvećih i najbogatijih svetskih gradova.

Poslednjih decenija Melburn se istekao kao sedište australijske kulture, posebno zbog filmske umetnosti, a takođe je i proglašen ‘Gradom literature’ od strane UNESCO. Prepun je galerija, u njemu se održava veliki broj filmskih festivala, odlikuje ga živahna muzička scena, jaka hrana i dobro vino.

Iako je Melburn jedan od najtoplijih gradova na južnoj hemisferi tokom leta, kada su temperature između 35 i 40 stepeni. Međutim, tokom ostalih godišnjih doba, u njemu nećete videti toliko razgolićenih ljudi kao, na primer, u Sidneju, pošto je ipak u njemu samo malo hladnija klima. Zanimljivo, mnogi kafići, klubovi i restorani imaju striktne kodekse oblaćenja, pa tako u njih ne mogu da uđu muškarci u običnim majicama i patikama.

Woozifi/Wikimedia Commons


Što se tiče kulture, glavni događaji u Melburnu su filmski festival u avgustu, festival umetnosti u oktobru i festival komedije u aprilu. Svake godine u drugom najvećem gradu u Australiji održi se veliki broj koncerata i izložbi, a pored poznatog Muzeja Melburna, postoje muzeji posvećeni nauci, kineskoj istoriji, istoriji Jevreja, sportu, auto-moto sportu, filmu, železnicama, policiji…

Jedno od najpoznatijih zdanja u Melburnu sigurno je Nacionalna galerija Viktorije, koji je najstariji javni muzej umetnosti u Australiji. Pored te galerije, poznata je i Državna biblioteka Viktorije, koja je jedna od najstarijih kulturnih institucija u zemlji, a takođe je i deo velike mreže javnih i univerzitetskih biblioteka u gradu.

Arhitektura Melburna predstavlja mešavinu modernih zgrada i onih koje su izgrađene krajem XIX i početkom XX veka. Među najpoznatijim zgradama u tom gradu je Kraljevska izložbena galerija, koja je izgrađena 1880. godine za porebe Međunarodnog sajma, a kasnije je u njoj osnovan Parlament Australije.

Među glavne turističke atrakcije ubrajaju se zgrada Parlamenta, Katedrala Svetog Pavla i Flinderst Strit železnička stanica, koja je bila najprometnija na svetu dvadesetih godina prošlog veka. Ne treba zaboraviti ni Svetilište sećanja, u znak sećanja na poginule u I svetskom ratu.

John O'Neill/Wikimedia Commons


U Melburnu su održane prve Olimpijske igre na južnoj hemisferi, 1956. godine. Do tada su Igre bile održane samo u Evropi i Sjedinjenim Državama, a posle je u Australiji ta čast pripala još samo Sidneju, 2000. godine.

Pored toga što je domaćin jednog od najvećih teniskih turnira na svetu – Australijan Opena, Melburn je tokom godine u centru pažnje zbog još mnogih sportova. “Albert park” je kao što mu samo ime kaže park, ali i staza na kojoj se vozi Velika nagrada Australije, koja tradicionalno otvara sezonu u Formuli 1.

Takođe, Melburn je poznat i po kriketu i australijskom ragbiju, za koji može da se kaže da nije samo sport u tom gradu, već i religija. U prilog tome ide činjenica da je devet od deset timova iz Viktorije smešteno upravo u Melburnu. Poslednjih decenija, Australijanci su prihvatili i ‘pravi’ fudbal, pa sada postoje dva tima u Melburnu – Viktori i Hart, ni u košarci ne zaostaju. Ipak, tenisu, kriketu i ragbiju ništa nije ni prići.

 

[maja_jevtic]

Pet mina u Melburn parku
Ko na njih rano naleti, može da eksplodira. Znate već, to su oni igrači za koje smo svesni da su veoma dobri, ali iz ovog ili onog razloga nisu među nosiocima.

Beta/AP
Zato su mečevi čiji su oni deo u prvim rundama turnira najčešće derbiji, oni najzabavniji okršaji koje svaki teniski sladokusac voli i koji verovatno neće biti pod svetlosti reflektora kao okršaj Đokovića ili Federera sa potpunim autsajderom. Osim naravno, ako neko od njih ne dođe na noge najjačima, onda je već to poseban užitak. Ko su ’mine’ u Melburnu u 2015?



Plahoviti Jerži Janović na velikoj sceni pojavio se 2012. godine, kada je igrao u finalu Mastersa u Parizu. Na Vimbldonu iduće godine došao je do polufinala, ali prošle sezone mučile su ga povrede i imao je skor 24-26, pa je nekada 14. teniser planete sada tek na 42. mestu.

Poljak je visok 203 cm, ima bombu od servisa i nije bez osećaja za igru, mada to nekada ne dolazi do izražaja jer ume brzopleto da donosi odluke. Osim servisa, oslanja se najviše na forhend i na drop šot i nikome neće biti lak zalogaj na startu turnira.

Janovič na terenu deluje pomalo arogantno, živčan je i konstatno je u komunikaciji sa samim sobom – dešava mu se da odluta tokom mečeva, da veže nekoliko asova, ali i nekoliko duplih grešaka. U svakom slučaju, nećete biti ravnodušni dok gledate njegove mečeve.

Beta/AP


Na startu takmičenja niko od favorita ne bi želeo da sa druge strane mreže vidi niBernarda Tomića – ’loš dečko’ današnjeg tenisa nije uspeo da pobegne od svega što novac sa sobom može da donese, a talenat nije dovoljan za uspeh.

Ipak, Tomiću su tek 22 godine i u nekoliko izjava pred početak sezone uveravao je javnost da se uozbiljio i da će biti maksimalno posvećen tenisu. Da vidimo i to čudo...

Bernard je u Melburnu imao lepu seriju 2012. godine, kada je došao do osmine finala izbacivši Verdaska, Kverija i Dolgopolova. Sada je ponovo u situaciji da vreba iz drugog plana, a domaća publika može da ga pogura ka novom proboju.

Nekada deluje kao da ga je neko naterao da izađe na teren, vuče se po terenu i pravi grimase kao da mu je sve to dosadno, ali ume i da zabljesne ponekim genijalnim potezom. Voli da upotrebljava slajs, da traži uglove i da se nadmudruje. Solidno se kreće za visinu od 196 cm, ali trebalo bi više da izdefiniše igru ka agresivnijem pristupu ako želi bolje rezultate.

Beta/AP


Dok gorespomenutu dvojicu ili vole ili mrze, malo je onih koji neće naći toplu reč za Huana Martina del Potra. ’Nežni džin’ iz Tandila ponovo se vraća posle dužeg odsustva i ponovo je teniska javnost svim srcem uz njega.

I Delpo je trenutno na klizavom terenu jer nije siguran kako će mu ručni zglob reagovati na najveće napore. U Sidneju izgleda dobro, a podloga u Melburnu trebalo bi da mu odgovara, iako je to jedini Gren slem turnir na kojem nije igrao barem polufinale (dva četvrtfinala – 2009. i 2012).

Argentinac poseduje snažan i prodoran forhend kojim diktira ritam, ali njime može i da defanzivu očas posla pretvori u svoju inicijativu. Bekhend mu je stabilan, prvi servis razoran, ali pitanje je koliko vremena će mu biti potrebno da nađe sve izgubljene deliće i da opet sklopi mozaik svoje igre.

Rekao je Del Potro da ne očekujemo ništa posebno od njega u Melburnu. Ne očekujemo, ali nadamo se da će ga i zvezde malo pogledati, zaslužio je.

Beta/AP


Među nezgodnima je i australijski, što se kaže, dečko u usponu – Nik Kirjios. Iznenadio je mnoge odlukom da sezonu završi već u septembru zbog “emotivnog premora“.

Pobeda nad Nadalom na Vimbldonu i sve što ona nosi izgleda da mu je oduzela mnogo energije, ali ekstrovertni Nik sada je spreman za nove izazove. Kirjiosu je otac Grk, a majka Malezijka – taj neobični spoj doneo nam je druželjubivog i harizmatičnog momka, lice koje je tenisu bilo potrebno.

Kirjios je trenutno 50. na ATP listi, a od svog agresivnog ’napadam prvi’ stila igre očekuje da ga pogura napred. Slično Monfisu, hrani se pozitivnom energijom sa tribina, pa ćemo na njegovim mečevima sigurno videti pravi spektakl.

Ipak, Kirjios mora da zna da je biti šoumen lepo, ali da ozbiljne rezultate donosi predanost radu i upornost. Talenta ima, ostaje da se vidi šta će uraditi sa njime. Melburn je prva stanica.

Beta/AP


Od još jednog mladića očekuje da napravi dar-mar, to je 21-godišnji Austrijanac Dominik Tim. Trenutno je 37. na svetu, prošle sezone imao je skor 22-23 i stigao je do osmine finala US opena.

Austrijanaca je prijatno gledati – igra bekhend jednom rukom, uvek je agresivan, a ima moćne osnovne udarce kojima lako generiše brzinu i dubinu. Naravno, još se uči balansu, ponekad je nestrpljiv i nedostaje mu osećaja za to kada ’povući obarač’, a kada sačekati bolju šansu za napad. Mogućnosti da čeka svakako ima, pošto se dobro kreće, mada se stiče utisak da na tom polju još ima prostora za poboljšanje.

Ima ’šampionsku’ visinu od 185 cm (svi članovi ’velike četvorke’ visoki su između 185 i 190 cm), ali da bi dostigao takve visine, najpre mora da podigne bazični nivo igre, onaj ispod kojeg ne sme da se pada.

Uzbuđeno čekamo rezultate mladića, ali srce nam kuca i za veterane – ko ne bi voleo da vidi ’labudovu pesmu’ 33-godišnjeg Lejtona Hjuita, finaliste iz 2005. godine? Uz Tomija Hasa, Rasti je čovek koji definiše ljubav prema tenisu – nema povrede koja bi ga naterala da kaže “zbogom“. Ipak, realno je da je ovo Hjuitov poslednji Ozi open...

Beta/AP


Lepo bi bilo i uživati u ludorijama, ali i ponekoj pobedi Markosa Bagdatisa, čoveka koji je osvojio duše svih u Melburnu serijom iz snova i plasmanom u finale 2006. godine. Njegovi nervozni, odsečni pokreti, hvatanje loptice u penjanju, simpatični osmeh i bacanje po terenu, ne bi bilo loše ponovo doživeti sve to. Nedavno je Bagdatis rekao da mu je cilj povratak u Top 10 – pomalo ambiciozno, ali videćemo da li u 30. godini ima snage za novi uspon.

Naravno, spisak potencijalnih iznenađenja tu se ne završava – Ivan Dodig, Andreas Sepi, Stiv Džonson, a možda i neko od naših, Lajović, Troicki ili Krajinović.

Ili nas sve zajedno zapanji neko za koga još nismo ni čuli – tako sam npr. ’otkrio’ Congu 2007, kada je u sumanutom taj brejku prvog seta dobio Rodika sa 20:18. Izgubio je sledeća tri seta, ali dobro sam zapamtio Žo-Vilija. Sledeće godine igrao je finale.

Zato su za zagrižene ljubitelje tenisa prvih nekoliko dana Gren slema jednako uzbudljivi kao završnica turnira. Čekamo nedelju na ponedeljak.

 

[maja_jevtic]

Novi talas: Ko može do prvog Gren slema?
Prethodna teniska godina bila je poprilično neobična – u prilog tome ide činjenica da su Gren slemove osvajala četvorica različitih tenisera.

Beta/AP Photo/Aaron Favila
Stanislas Vavrinka bio je najbolji na Australijan open, Rafael Nadal pobedio je na Rolan Garosu, Novak Đoković osvojio je Vimbldon, dok je US open otišao u ruke Marinu Čiliću.

Još od 2009. šampion je bio neko van 'velike četvorke', a Vavrinka i Čilić stigli su prvi put u karijeri do trofeja na nekom od najvećih turnira.



Pre pet godina isto je učinio Huan Martin del Potro u Sjedinjenim Državama, ali je onda usledila surova dominacija pre svih Federera, Đokovića i Nadala. Endi Mari je uspeo da se umeša u dva navrata, a sada se takva mogućnost otvara nekolicini igrača.

Kei Nišikori – vreba kiks najboljih

Beta/AP Photo/Tertius Pickard


Prvi favorit da iznenadi najbolje igrače u završnicama Gren slemova jeste Japanac Kei Nišikori, trenutno petoplasirani na ATP listi. Nišikori je prošle sezone ostvario je najbolji rezultat karijere plasiravši se u finale US opena, gde ga je zaustavio Čilić. Dobru formu nastavio je u novoj, iako je stao u polufinalu Brizbejna. Ukoliko se ‘kockice poklope’, Nišikori je prvi u redu da iskoristi kiks glavnih favorita.

Japanac je do sada osvojio sedam titula iz 11 finala i zaradio nešto više od osam miliona dolara. Vitrine sa peharima verovatno bi bile ispunjenije da se Kei godinama nije borio sa povredama prouzrokovanim nešto slabijom građom.

Ipak, 2014. konačno je dočekao ’svoju’ sezonu – osvojio je četiri trofeja, a za momka sa njegovom istorijom povreda naročito je značajno što je vezao dve titule (Kuala Lumpur i Tokio) neposredno posle finala na Flešing Medouzu. Koliko je napredovao vidi se iz čak 11 trijumfa nad Top10 igračima prošle sezone, više nego u svim prethodnim zajedno. Kruna je stigla u vidu premijernog učešća na Završnom Mastersu u Londonu, gde je u polufinalu ispao od prvog tenisera sveta Novaka Đokovića.

Na Vimbldonu i Rolan Garosu do sada je stizao do četvrtog kola, dok mu je najbolji plasman u Australiji četvrtfinale.

Nišikori važi za inteligentnog igrača – varijacijama savršeno prikriva nedostatak snage kod servisa, a podjednako može nauditi i forhendom i bekhendom. Odlikuje ga velika brzina i nisko težište zahvaljujući kojem se lakše namešta na udarce. Poput Đokovića, voli da lopticu hvata u penjanju i tada je najopasniji.

Kada pogledamo napredak Japanca u poslednje dve godine, možemo reći da je on legitimni naslednik vodećih igrača sveta.

Miloš Raonić – najuspešniji među najmlađima

Beta/AP Photo/Tertius Pickard


Novak je nekoliko puta govorio o novom talasu mladih igrača, a jedan od predvodnika jeste Kanađanin Miloš Raonić. Od Raonića se takođe očekuje da u budućnosti osvoji Gren slem trofej, posebno što važi za jednog od najboljih servera na turu. On je sa šest titula najuspešniji teniser rođen 1990. godine i kasnije.

Visoki Kanađanin najveće šanse za to imaće na travi Vimbldona, na kom je 2014. igrao prvo polufinale u karijeri. Taj rezultat najveći mu je u karijeri – na Rolan Garosu stao je u četvrtfinalu, dok je u Australiji i Americi stizao do četvrtog kola.

Kao i u slučaju Nišikorija, i iza Raonića je sjajna sezona – osim spomenutih rezultata na Gren slemovima, osvojio je turnir serije 500 u Vašingtonu i igrao finale Mastersa u Parizu. Sa odličnim partijama nastavio je u 2015, gde je na putu do finala Brizbejna izbacio upravo Nišikorija. Malo mu je falilo da trijumfuje na turniru u australijskom gradu, ali ga je na ‘iskustvo’ dobio Rodžer Federer.

Miloš, koji je godinu završio na osmom mestu ATP liste, celokupnu igru bazirao je na snažnom servisu. Protiv jačih tenisera, posebno onih koji imaju dobar ritern, nije imao mnogo šansi kada se igra razvije. Međutim, tehnički je veoma napredovao što je dovelo do većeg samopouzdanja i mentalne stabilnosti. Mnogo je radio na osnovnim udarcima, a u duelu sa Federerom bilo je primetno poboljšanje u tom segmentu igre. Posebno impresivan bio je bekhend koji mu nikada nije bio primarno napadačko oružje.

I dalje mu problem pomalo predstavlja kretanje, a da bi se takmičio sa najboljima moraće da poradi na doziranju tokom mečeva. Raonić voli da svaku lopticu udari iz sve snage, što ga u finišu dugih mečeva košta energije i koncentracije prilikom početnog udarca.

Ipak, ukoliko nastavi uzlaznom putanjom, u budućnosti može konkurisati u završnicama najvećih turnira.

Grigor Dimitrov – šansa da izađe iz senke Federera

Beta/AP Photo/Tertius Pickard


Jedan od najozbiljnijih kandidata da u sezoni pred nama krene stazom koju su utabali Vavrinka i Čilić jeste Bugarin Grigor Dimitrov. Dimitrova su na početku karijere upoređivali sa Federerom zbog stila igre, pa je u više navrata isticao da ne želi biti nečija kopija.

Do sada je osvojio četiri titule u karijeri, od kojih su tri bile u 2014. godini – Akapulko, Bukurešt i Kvins. Voli da igra na betonu – u Melburnu i Njujorku stizao je do četvrtfinala, ali njegovoj igri najviše pogoduje trava, pa je posle uspeha u Kvinsu, na Vimbldonu igrao prvo Gren slem polufinale. Pružio je odličan otpor budućem šampionu Novaku Đokoviću uzevši mu set i tada je pokazao da na travi može beležiti najveće rezultate. Ko zna, možda nas upravo Bugarin iznenadi i podigne zlatni pehar na terenima Ol Ingland Klaba.

Dimitrov ima snažan servis i forhend, bekhend igra jednom rukom, ali mu je mentalna labilnost u mečevima sa najjačim teniserima glavna mana. Na prvom turniru u Brizbejnu ispao je u polufinalu laganim porazom upravo od Federera, rezultatom 6:2, 6:2. Očigledno je da mora mnogo da radi kako bi poboljšao rezultate na Gren slemovima, ali kada to uspe, postaće ozbiljan konkurent za trofeje.

Tomaš Berdih – da li će dočekati šansu?

Beta/AP Photo/Osama Faisal


Berdih je već nekoliko godina u vrhu svetskog tenisa, ali mu je uvek falilo ‘ono’ nešto što će ga svrstati u najveće. U karijeri ima Gren slem finale, još tri GS polufinala, jednu Masters titulu i još dva finala. Priliku da uđe među ‘besmrtnike’ ovog sporta propustio je 2010, pošto je u borbi za titulu na Vimldonu u tri seta poražen od Rafaela Nadala.

Osmi teniser sveta kroz čitavu karijeru mučio se sa konstantnošću, iako ima odlične fizičke predispozicije. Najbolji primer je prošla sezona koju je odlično počeo (polufinala u Melburnu i Indijan Velsu, i titula u Roterdamu), ali je onda potpuno stao. Probudio se u finišu, da bi potom doživeo katastrofu od Đokovića u Pekingu, kada je malo falilo da izgubi sa nulom.

Novu je počeo odlično, plasmanom u finale turnira iz serije 250 u Dohi. Na četiri meča izgubio je samo 16 gemova i bio blagi favorit protiv Davida Ferera u finalu. Ipak, propuštene prilike koštale su ga 11. pehara u karijeri.

Čeh će se kao i do sada oslanjati na snažan servis i razoran forhend, ali će morati da bude mnogo stabilniji u glavi ukoliko želi ozbiljniji rezultat. Uz mentalnu stabilnost, određenu dozu sreće u žrebu, možemo ga videti kako ide daleko na nekom velikom turniru.

Berdih već ima 29 godina i ovo mu je jedna od poslednjih prilika da se domogne takvog trofeja.

David Ferer – može li do Slema na zalasku karijere?

Beta/AP Photo/Osama Faisal


Baš kao i Berdih, David Ferer neće imati još mnogo šansi da se uključi u borbu za Gren slem trofej, ali je u Dohi pokazao da ga ni sa 32 godine ne treba otpisivati. Jedan od najborbenijih tenisera ikada slavio je na prvom turniru sezone, pritom savladavši De Bakera, Fernanda Verdaska, Dastina Brauna, Iva Karlovića i Berdiha.

U skoro petnaestogodišnjoj karijeri osvojio je 22 titule (jedan Masters), a pre godinu i po dana igrao je finale Rolan Garosa. Omiljena podloga mu je šljaka, ali po dva finala na Australijan openu i US openu pokazuju da se odlično snalazi na betonu.

I pored blagog pada forme i dalje se odlično kreće, sjajno udara lopticu i kada je raspoložen, može nadigrati svakoga. Ono što je surova realnost jeste da teniskog ‘pit bula’ očekuje možda i poslednja sezona na vrhunskom nivou, čega je on potpuno svestan.

Titula na Gren slemu zaokružila bi savršenu karijeru.

Osim spomenutih igrača postoji još nekoliko pojedinaca koji bi mogli da iznenade na nekom od najvećih turnira, ali su njihove šanse znatno manje. Francuz Žo-Vilfred Congastao je na korak od sna 2008 – međutim, sada je daleko od te forme. Ernests Gulbis čeka da mu se ‘otvori’ neki turnir, dok još mogu “poludeti” Gael Monfis i Džon Izner. Tu su, takođe, mlade nade od kojih se očekuje da dominiraju u budućnosti, ali oni još nisu sposobni da osvoje Gren slem.

 

[maja_jevtic]

Raonić i Vavrinka na Novakovom putu
Prvi teniser sveta Novak Đoković igraće sa kvalifikantom na startu Australijan opena.

Beta/AP
U drugom kolu Novaka čeka bolji iz meča Kuznjecov – Ramos, a projektovani rival u polufinalu mu je branilac titule Stan Vavrinka.

U istoj četvrtini žreba sa Novakom nalazi se i Miloš Raonić, a Vavrinkin potencijalni rival u četvrtfinalu jeste Kei Nišikori.



Prvi nosilac na kojeg bi Novak mogao da ’naleti’ jeste Fernando Verdasko, polufinalista iz 2009. godine, u trećoj rundi, a u osmini finala čekaju ga Džon Izner ili Roberto Bautista-Agut.

U Novakovoj četvrtini žreba nalazi se i Gael Monfis, a najinteresantniji će biti njegov eventualni okršaj drugog kola sa Huanom Martinom del Potrom. Prethodno La Monf mora da pobedi Puija, a Delpo igra sa Janovičem u derbiju prvog kola.

Viktor Troicki će se na startu turnira sastati sa levorukom Čehom Jirijem Veselim, Filip Krajinović za protivnika ima domaćeg igrača Samjuela Grota, dok će se Dušan Lajović za prolaz dalje boriti sa Sergejem Stahovskim.

Drugi nosilac Rodžer Federer takmičenje počinje mečom sa Jenom Hsun-Luom, u drugom kolu čekaju ga Boleli ili Monako, prvi nosilac na kojeg može da naiđe jeste Žeremi Šardi (Francuz u prvom kolu igra sa Bornom Ćorićem), a potencijalni rival u osmini finala mu je Tomi Robredo.

U četvrtfinalu bi Rodžera trebalo da čeka Endi Mari, ako se Britanac prethodno izbori sa Grigorom Dimitrovom, a u polufinalu je projektovan okršaj Federera i Nadala.

Španac kreće od Mihaila Južnog, čoveka od kojeg je izgubio 2006. u četvrtfinalu US opena, ali je isto tako i dobio Južnog u tri laka seta 2010. godine. Rafu u trećem kolu najverovatnije čeka Lukaš Rosol, projektovano četvrto kolo donosi mu sudar sa Andersonom ili Gaskeom, a u četvrtfinalu bi trebalo da igra sa Tomašom Berdihom.

Najizanimljiviji mečevi prvog kola: Del Potro – Janovič,
Nišikori – Almagro,
Gulbis – Kokinakis,
Kveri – Pospišil,
Tim – Bautista-Agut...



Ko čeka Troickog, Lajovića i Krajinovića?

Jiri Veseli, rival Troickog na startu, ima 21 godinu, trenutno je 63. teniser na svetu i do sada nije ispunio predviđanja koja su na osnovu njegovog talenta bila visoka. Levoruk je, visok je 198 cm, osvojio je Australijan open kao junior, ali u seniorskoj konkurenciji još nije dobio meč u glavnom žrebu.

Veseli je do sada u karijeri osvojio četiri čelendžera, a Troicki i on do sada se nisu sastajali. U slučaju trijumfa, Viktora u drugom kolu čeka bolji iz meča Leonarda Majera i Džona Milmana.

Lajović za rivala ima Sergeja Stahovskog, tenisera koji je 2013. godine dobio Federera na Vimbldonu. Sada je 69. na svetu, 2010. godine držao je i 31. mesto, a stil igre bazira mu se na čestim napadima i izlascima na mrežu – uzori su mu bili Sampras i Rafter.

Ukrajinac ima 29 godina i u karijeri je osvojio četiri trofeja, od toga tri na betonu, ali poslednji još 2010. godine. Lajović i on do sada nisu igrali jedan sa drugim. Ako prođe Stahovskog, Dušan će se u drugoj rundi sastati sa boljim iz meča David Ferer - Tomaž Beluči.

Semjuel Grot, suparnik Filipa Krajinovića, poznat je po svom izuzetno snažnom servisu – trenutno drži svetski rekord za najbrži servis, 263 km/h na čelendžeru u Pusanu pre tri godine.

Samo jednom u životu dobio je meč u glavnom žrebu nekog od GS turnira, ali sezonu je počeo solidno – pobedio je Hjuita i ispao je od Raonića u Brizbejnu, uz jak otpor.

Grot ima 27 godina, trenutno je 81. na ATP listi, a nikada nije bio bolje rangiran od 75. pozicije. Krajinović i Grot sastaće se prvi put. Ako Filip slavi, u drugom kolu ga čeka bolji iz meča Ernests Gulbis - Tanasi Kokinakis.

 

[maja_jevtic]

Australian Open 2015: Glavni žreb


Sinoć je u Melburnu izvučen žreb prvog Grand Slam turnira sezone, uz pomoć prošlogodišnjih šampiona, Vavrinke i Na. Ako sve bude išlo po planu, u 1/4 ćemo gledati duele Đokovića protiv Raonića, Vavrinke i Nišikorija, Nadala i Berdiha i na kraju Federera i Mareja. Međutim, videćemo kako će se ko snaći pošto će pored samih rivala na terenu igrači morati da se bore i sa vrućinama. Od najzanimljivijih mečeva prvog kola treba izdvojiti borbu del Potra i Janoviča, Monfisa i Puja, Kverija i Pospišila, Gulbisa i Kokinakisa, kao i Dimitrova i Brauna.

Đokovićeva četvrtina žreba :

[1]Novak Djokovic vs Kvalifikant
Andrey Kuznetsov vs Albert Ramos
Go Soeda vs Kvalifikant
[31]Fernando Verdasco vs James Ward
[19]John Isner vs Kvalifikant
Kvalifikant vs Andreas Haider-Maurer
Pablo Carreno Busta vs Gilles Muller
[13]Roberto Bautista Agut vs Dominic Thiem

[12]Feliciano Lopez vs Denis Kudla
Blaz Rola vs Adrian Mannarino
Juan Martin del Potro vs Jerzy Janowicz
[17]Gael Monfils vs Lucas Pouille
[25]Julien Benneteau vs Benjamin Becker
Lleyton Hewitt vs Ze Zhang
Donald Young vs Kvalifikant
[8]Milos Raonic vs Kvalifikant

Vavrinkina četvrtina žreba :

[4]Stan Wawrinka vs Marsel Ilhan
Kvalifikant vs Pablo Andujar
Jarkko Niemien vs Andrey Golubev
[27]Pablo Cuevas vs Kvalifikant
[21]Alexandr Dolgopolov vs Paolo Lorenzi
Sam Querrey vs Vasek Pospisil
Guillermo Garcia-Lopez vs Peter Gojowczyk
[16]Fabio Fognini vs Alejandro Gonzalez

[9]David Ferrer vs Thomaz Bellucci
Sergiy Stakhovsky vs Dusan Lajovic
Marcel Granollers vs Stephane Robert
[18]Gilles Simon vs Robin Haase
[30]Santiago Giraldo vs Kvalifikant
Kvalifikant vs Steve Johnson
Ivan Dodig vs Joao Souza
[5] Kei Nishikori vs Nicolas Almagro

Nadalova četvrtina žreba :

[7]Tomas Berdych vs Alejandro Falla
Victor Estrella Burgos vs Kvalifikant
Jiri Vesely vs Viktor Troicki
[26]Leonardo Mayer vs John Millman
[22]Philipp Kohlschreiber vs Paul-Henri Mathieu
Tobias Kamke vs Bernard Tomic
Sam Groth vs Filip Krajinovic
[11]Ernests Gulbis vs Thanasi Kokkinakis

[14]Kevin Anderson vs Diego Schwartzman
Ricardas Berankis vs Igor Sijsling
Blaz Kavcic vs James Duckworth
[24]Richard Gasquet vs Carlos Berlocq
[28]Lukas Rosol vs Kenny De Sschepper
Jan-Lennard Struff vs Dudi Sela
Luke Saville vs Kvalifikant
[3]Rafael Nadal vs Mikhail Youzhny

Federerova četvrtina žreba :

[6]Andy Murray vs Kvalifikant
Marinko Matosevic vs Kvalifikant
Jordan Thompson vs Joao Sousa
[32]Martin Klizan vs Tatsuma Ito
[20]David Goffin vs Kvalifikant
Marcos Baghdatis vs Teymuraz Gabashvili
Maximo Gonzalez vs Lukas Lacko
[10]Grigor Dimitrov vs Dustin Brown

[15]Tommy Robredo vs Edouard Roger-Vasselin
Malek Jaziri vs Mikhail Kukushkin
Nick Kyrgios vs Federico Delbonis
[23]Ivo Karlovic vs Kvalifikant
[29]Jeremy Chardy vs Borna Coric
Andreas Seppi vs Denis Istomin
Juan Monaco vs Simone Bolelli
[2]Roger Federer vs Yen-Hsun Lu

 

[maja_jevtic]

AO (Ž) : Teško prvo kolo za JJ i Bojanu

U Australiji je održan žreb za prvi gren slem u sezoni Australian Open. Srpske predstavnice je žreb polovično pogledao, pa Jelena Janković i Bojana Jovanovski nisu bile miljenice sreće, za razliku od Ane Ivanović i Aleksandre Krunić.

Ana Ivanović je peti nosilac, a put na turniru počeće protiv igračice iz kvalifikacja. Drugo kolo donosi duel sa Polonom Hercog ili Ćang Vang. Od njih dve, samo je igrala sa Hercog u Pekingu 2013. godine, kada je Slovenka odnela pobedu.

Anu u 3. kolu očekuje jedan od nosilaca, a to je Belinda Benčić. Mlada Švajcarkinja je prvi put nosilac na gren slemu, ali joj put do 3. kola neće biti lak. Na startu igra protiv Julije Gerges, dok je u drugoj rundi čeka Koukalova ili Sanders.

Osmina finala donosi duel ili sa Karolinom Pliškovom ili Jekaterinom Makarovom. Pliškova je sve bolja, ušla je u finale Sidneja, debitovaće od ponedeljka u top 20, dok je Makarova višestruka četvrfinalistkinja u Australiji.

U četvrtfinalu, koje brani iz prošle godine, najviši nosilac da sa Anom odmeri snage je Simona Halep. Rumunka je osvojila Šendžen, ali po starom pravilu odmah se predala na narednom turniru, tako da odmorna očekuje prvi gren slem. Ni Halepova nema baš lagan žreb. U prvom kolu igra protiv Karin Knap, dok je u drugom čekaju ili Aleksandra Dulgeru ili sve bolja Jarmila Gajdošova, koja je igrala četvrtfinale Sidneja. U 3.kolu igrala bi sa Lisicki, ali Nemica na startu igra sa Kristinom Mladenović, pa lako i Francuskinja može u treće kolo. Osmina finala donosi duel sa Sarom Erani ili Anastasijom Pavljučenkovom, ali su one van forme tako da iz tog dela žreba svako može ići u 4. kolo.

Ukoliko savlada Halepovu, Ana bi u polufinalu odmerila snage sa Marijom Šarapovom. Ruskinja na svom putu ima Zarinu Dijas u 3.kolu, dok u osmini finala može igrati protiv Šuaj Peng ili Lucijom Šafaržovom. U četvrtfinalu moguće protivnice su joj nosioci Bušar ili Kerber.

Jelena Janković je petnaesti nosilac, a težak posao će imati na samom startu, gde igra protiv Timee Bačinski. Švajcarkinja je igrala finale Šendžena, dobivši Kvitovu, a do sada nisu igrale. Ukoliko je pobedi, u drugom kolu je čeka pobednica meča Kimiko Date Krum ili kvalifikantkinja. Treće kolo donosi duel protiv Garbinje Muguruze, protiv koje JJ ima pobedu na Rolan Garosu 2013. godine i poraz pre par meseci u Tokiju.

Osmina finala, ukoliko savlada ove prepreke, verovatno je i kraj puta za JJ, jer je tu čeka Serena Vilijams. Amerikanka ima Zvonarevu i Svitolinu u žrebu, ali ne bi trebale da zadaju Sereni probleme.

Ukoliko napravi senzaciju, kao Ana kada je u istoj rundi prošle godine dobila Serenu, u četvrtfinalu bi igrala protiv Vožnjacki ili Cibulkove, mada Dankinja ima težak žreb i već u drugom kolu pobednicu meča Stivens – Azarenka.

Polufinale donosi duel sa Kvitovom ili Radvanjskom.

Jelena brani osminu finala iz prethodne godine.

Bojana Jovanovski nje imala sreće pa će na startu odmeriti snage sa Robertom Vinči. Italijanka je oba puta pobedila Bojanu, i to na betonu, a u Dalasu 2012. godine joj nije prepustila ni gem! Ako Bojana napravi mini iznenađenje, u drugom kolu bi igrala protiv An Sofi Mestaš ili Jekaterine Makarove. Treće kolo donosi meč sa Pliškovom, dok bi u osmini finala mogli imati srpski derbi, Ivanovic – Jovanovski.

Bojana je ispala u 2.kolu Šendžena i Hobarta, a Vinči na startu Oklanda i u četvrtfinalu u Hobartu.

Bojana brani drugo kolo iz prošle godine.

Aleksandra Krunić igra prvi put direktno u glavnom žrebu gren slema, i za startni meč je dobila rivalku po meri, Loren Dejvis. Do sada nisu igrale, a Amerikanka je sezonu počela u Oklandu, gde je ispala u polufinalu, dok je Krunićeva ispala u četvrtfinalu Šendžena. Ukoliko je pobedi, drugo kolo donosi višestruku gren slem osvajačicu, Venus Vilijams ili Mariju Terezu Toro Flor. Ni sa njima nije igrala do sada. Ako napravi senzaciju, u trećem kolu je čeka Flavija Peneta, ali ona na startu igra protiv Kamile Đorđi, iako i Mirjana Lučić-Baroni ili Tereza Smitkova mogu do tog duela.

Osmina finala donosi Agnješku Radvanjsku ili Varvaru Lepčenko, a eventualno četvrtfinale Petru Kvitovu ili Kejsi Delakvu. U polufinalu bi naišla na Serenu Vilijams ili Jelenu Janković, odnosno Vožnjacki ili Barboru Zahlavovu – Stricovu.

Aleksandra je prošle godine ispala na startu kvalifikacija.

Od ostalih teniserki i duela prvog kola, kao apsolutni derbi, izdvajamo meč Stivens – Azarenka! Dobri mečevi u najavi su i Cibulkova – Flipkens, Taunsend – Vožnjacki, Peneta – Đorđi, Gerges – Benčić, Vikmajer – Pavljučenkova, Lisicki – Mladenović i Šafaržova – Švedova.