Šta je novo?

Anksioznost - Panični poremećaji

  • Začetnik teme crvendac_011
  • Datum pokretanja
Golden red

Golden red

Član
Učlanjen(a)
30.11.2011
Poruka
1.873
Anksioznost - 100 odsto telesni poremećaj



Anksioznost je 100 odsto telesni poremećaj, jer izvire iz rada mozga, a on je u svakom pogledu telesan. Moždano tkivo, nervne ćelije (neuroni), prirodne moždane hemijske materije (neurotransmiteri) i električna struja koja deluje u mozgu odgovorni su za svaki naš osećaj, oset, misao, reč i životni stav.


- Bez obzira na to jesmo li neki strah razvili zbog toga što smo rođeni s oslabljenim nervnim sistemom, ili smo strah “naučili” pod uticajem okoline, onog trenutka kad se strah javi, postaje biološki “utvrđen” u mozgu- Džonatan Majer psihijatar sa univerziteta Kalifornija. - To nije loša vest - dodaje on - jer to znači da anksioznost možete vrlo delotvorno staviti pod kontrolu lekovima i drugim jednostavnim postupcima koji normalizuju rad mozga.

VRSTE LEKOVA
Pravilno odabrani i dozirani lekovi trebao bi da budu prva linija odbrane protiv anksioznosti. Lekovi vas neć preko noći učiniti srećnima, niti izbrisati vaše brige, ali značajno će vam poboljšati kvalitet života. Za lečenje se najčešće koriste dve grupe lekove: sredstva za smirenje (benzodiazepini) i antidepresivi - sredstva za aktiviranje nervnog sistema.



BENZODIAZEPINI

Ako osoba pati od jake akutne uzrujanosti i uznemirenosti, obično se prvo daju sredstva za smirenje nerava, a to su lekovi iz grupe benzodiazepina. Najpoznatiji među njima su alprazolam, bromazepam, diazepam, lorazepam, klonazepam itd. Ovi lekovi brzo i delotvorno smiruju simptome poput napetosti, zabrinutosti, uzrujanosti, prestrašenosti. Ali s obzirom da se njihovo uzimanje tokom više od šest meseci ne preporučuje zbog mogućnosti razvijanja zavisnosti i tolerancije, tretman anksioznosti ne može da se zasniva samo na benzodiazepinima. Neki od benzodiazepina (na primer alprazolam) imaju brže i kraće delovanje, pa su pogodni za uzimanje “prema potrebi”, ali izazivaju i jače smetnje kad se prestane sa uzimanjem leka. Drugi, poput klonazepama, deluju sporije i duže. Vaš lekar bi trebal da prema vašim simptomima i životnim okolnostima odabere najprikladniji benzodiazepin za vaše potrebe. Ovi lekovi mogu da izazovu pospanost i usporenost, pa je potreban oprez ako morate da vozite.

ANTIDEPRESIVI
Oni deluju tako da pojačavaju aktivnost prirodne moždane materije zvane serotonin, koja služi kao prirodni antidepresiv i sredstvo za smirenje, a čija je aktivnost smanjena i kod anksioznosti i kod depresije. Lekovi ne ublažavaju simptome odmah, već se terapijska dejstva javljaju nakon dva, četiri, pa i šest nedelja. Međutim, delovanje serotoninskih lekova mnogo je dublje i temeljnije. Kad pacijent počne da oseća učinke ovih lekova, postepeno se smanjuje doza benzodiazepina (ako su prethodno bili propisani), a doza SIPPS-a prilagođava se do optimuma. Pritom se sredstva za smirenje u ograničenom opsegu mogu uzimati i dalje, na primer uoči ili tokom situacije koja izaziva pojačanu teskobu. Ispitivanja su pokazala da SIPPS ne utiču samo na serotonin, već posredno normalizuju i funkciju drugih moždanih materija. Tako, na pirmer, vremenom dovode u normalu i delovanje noradrenalina, drugog važnog prirodnog antidepresiva, te suzbijaju lučenje stresnih hormona, čiji je povećan nivo svojstven za anksioznost.

PRIRODNA SREDSTVA PROTIV ANKSIOZNOSTI
Ako iz bilo kog razloga niste ljubitelj lekova probajte rpirodna srestva.
- Čuvena majčina dušica pomaže ne samo kod depresije, nego ublažava i teskobne smetnje. Preporučene doze se kreću od 900 do 1800 mg dnevno.
- Valerijana je još jedno poznato i neškodljivo sredstvo za “smirenje živaca” i takođe se lako nabavlja.
- Jeste li upoznati s aromaterapijom? Neka eterična ulja, poput mente, lavande, kamilice, jasmina i ruže imaju antistresne i protivteskobne. Jeftina su i ima ih u brojnim apotekama.
- Vitamini B-kompleks i C kao i minerali magnezijum i cink preporučljivi su za jačanje nevnog sistema.



PSIHOTERAPIJA
Psihoterapija može biti korisna ako pacijentu ukaže na njegove eventualne greške i propuste, ukoliko su relevantni za psihičko stanje i ako ovaj na njih ima uticaja.
Psihoterapija, odnosno tretman koji uključuje razgovor s psihijatrom ili psihologom deluje kod značajnog broja pacijenata. Sam kontakt s terapeutom ima pozitivan učinak na pacijenta, s obzirom da mnogi pacijenti nemaju s kim drugim da razgovaraju o svojim tegobama. Od tehnika psihoterapije najčešće se koriste kognitivno-bihejvioralna, geštalt, interpersonalna i psihoanalitička terapija. Bez obzira na tehniku kojom se služi, terapeut treba pacijentu da pruži društvo, pažnju, razumevanje, utehu i nadu, posebno pre početka delovanja lekova. Kad se pacijentu “razbistri” stanje i kad postane spremniji na aktivno učestvovanje u terapiji, moći će da od terapeuta nauči neke praktične “protianksiozne” veštine. Pacijent može da nauči od terapeuta kako da izbegne stresnu situaciju, izvor stresa , može ga naučiti da kaže “ne” kad je to poželjno i uputiti ga u spretnije ophođenje s ljudima.


SAMOPOMOĆ
Stručnjaci preporučuju neke protiv-anksiozne postupke, koje možete sprovoditi samostalno.

* Fizička aktivnost
Povećano kretanje popravlja poremećene hemijske procese u mozgu i telu - one iste procese koji uzrokuju osećaj teskobe. Na primer, umereni do pojačani telesni napori podstiču lučenje “hormona sreže” poput endorfina i enkefalina, a ujedno neutrališu delovanje stresnih hormona.

* Vežbe disanja
Napad tjeskobe često je praćen brzim i plitkim disanjem, ubrzanjem pulsa, rastom krvnog pritiska, znojenjem itd. Duboko i polagano disanje “iz stomaka” može da ublaži simptome teskobe, pa čak i da trajno učini čoveka otpornijim na stresne nadražaje. Opuštajuće disanje izvodi se tako đto prvo dopustite vazhduhu da ispuni vaš stomk (prostor ispod grudnog koša). Zatim ispunjavajte vazduhom donji, pa napokon gornji deo pluća. Izdisanje treba da se odvija istim redosledom - vazduh prvo treba da napusi donje šupljine, a tek na kraju pluća. Nakon izdisanja sačekajte 2-4 sekunde, pa ponovo udahnite, opet prvo stomakom!

* Odmorite mozak
Nemojte se prepuštati analizama svojih sadašnjih životnih problema, ranijih propusta niti mogućih negativnih posledica i ishoda neke neizvesne situacije. Što dublje ulazite u analize i predviđanja, to ćete se lošije osećati, a moguća rešenja biće vam sve dalja. Negativne i bolne misli za teskobu su uobičajene i one će vam često prolaziti svešću, ali nemojte se na njima zadržavati i nemojte ih “razrađivati”, jer time dobijaju na snazi.




Izvor: Blic Žena
 
belja91

belja91

TMF
Član
Učlanjen(a)
09.07.2011
Poruka
1.436
Anksioznost: U začaranom krugu brige

[h=2]Anksioznost: U začaranom krugu brige[/h]Psihijatar dr Milan Latas o porastu anksioznosti, prepoznavanju i lečenju poremećaja: Jedni su stalno napeti, a drugi naizgled mirni, a u sebi proživljavaju vulkan


Dr Milan Latas

Globalna kriza, način života koji smo preuzeli sa Zapada, velike ambicije, a male mogućnosti, borba za egzistenciju, dugogodišnji ratovi iscrpeli su nas i počeli smo da patimo i strahujemo za sutra. Poslednjih deset godina znatno se povećao broj ljudi koji pate od anksioznosti, a u takvom stanju centralno mesto zauzimaju - briga, nemir i strah za budućnost - kaže u intervjuu „Novostima“ dr Milan Latas, psihijatar Klinike za psihijatriju Kliničkog centra Srbije.


Anksiozni ljudi se prepoznaju po stalnoj napetosti, mada ima i onih koji su naizgled mirni, a u sebi proživljavaju vulkan raznih emocija. Odlaze na spavanje i bude se s pitanjem koje stalno u sebi ponavljaju: „Šta ako...?“. Po pravilu, oni se jave psihijatru tek posle više meseci ili godina. I to tek manje od polovine njih, a ostali pomoć traže kod neurologa ili kardiologa, zbog telesnih simptoma koje su pratioci anksioznosti.

- Anksioznost je patološko osećanje straha, kada je strah preteran, neosnovan, kad nije u srazmeri sa opasnošću i kad značajno ometa normalan život. Kad se javi osećanje straha, srce počinje da lupa, dlanovi da se znoje, i prisutna je pomisao da će nešto loše da se desi. U patološkom strahu u okviru ličnog doživljaja čovek precenjuje opasnost.



* Kako mogu da se prepoznaju prvi znaci koji vode u anksioznost?


- Prvi pokazatelj je nezadovoljstvo: porodičnim životom, poslom, socijalnim životom...


* Mnogi ljudi nezadovoljni životom sve objašnjavaju opštom krizom u društvu, koju pojedinac ne može da promeni.

- Čovek ne može da promeni spoljašnje okolnosti, ali može svoje gledanje na stvari. Za početak, treba da prihvati okolnosti takve kakve jesu. Pošto ne možemo da ih promenimo, kažemo sebi: situacija nije takva kakvu bih ja želeo, ali ne moram sebi da nabijam tenziju. Em je loša situacija, em se ja loše osećam. Umesto da se osećam nesrećno i bedno, mogu da budem bar samo nezadovoljan. Namerno ne govorim dobro ili zadovoljno, jer je nemoguće da se čovek oseća dobro u lošoj situaciji. Ali, ne mora da bude ni nesrećan.
Čovek kad je nezadovoljan može mnogo da promeni, ali kad je nesrećan vrlo teško će se izboriti sa okolnostima.


SRCE U STRAHU LUPA

* Da li su kod anksioznosti prisutne i telesne manifestacije?

- Briga i strepnja su gotovo uvek praćene telesnim simptomima. Najčešće su to lupanje srca, grčevi u stomaku, napetost u mišićima, glavobolje, učestalo mokrenje, nesanica, problem sa uspavljivanjem, ređe sa preranim buđenjem... Karakteristično je za anksiozne da su veoma napeti i da se trzaju na iznenadan zvuk.
* Da li je lakše izboriti se sa nedaćama koje nosi moderan život ako postoji svest da je strah ponekad neosnovan i preteran?


- Većina anksioznih nije toga svesno. Shvataju brigu kao normalno, uobičajeno stanje. Oni razmišljaju: „Kad ja ne bih stalno brinula kakva bih onda bila majka?“, ili: „Kakav bih ja bio šef kada ne bih stalno brinuo šta rade zaposleni?“. Zbog toga ljudi misle da treba da brinu, i ne prihvataju to kao problem, iako ih to iscrpljuje psihički i fizički.


* A kako reaguju oni koji kod sebe prepoznaju da ih briga parališe i da im narušava zdravlje?


- Ako shvate da su prešli granicu normalne brige, oni postaju neraspoloženi, umorni, nemaju koncentraciju, i njihov psihički sistem još više trpi. Često to stanje pređe i u depresiju, pa imaju dvostruki problem. I tek se tada jave lekaru.


* Javlja li se preterani strah više kod emotivno osetljivih ljudi? Koliko se ti ljudi rađaju sa sklonošću da brinu, a koliko ih objektivne okolnosti učine neotpornim?


- Uzroka ima i jednih i drugih. Neki ljudi lakše doživljavaju strah nego drugi. Neki su odgajani da budu plašljivi, roditelji su ih stalno upozoravali da ne smeju ovo ili ono, da paze kuda i gde idu, previše su bili zabrinuti za njihovo zdravlje, što se prenelo i na njih. Životni događaji, stres, prelazak na drugi posao, finansijski problemi, sukobi sa partnerom, u porodici, mogu da izazovu preterano osećanje straha, i da dovedu do patološke anksioznosti.


KAPACITETI NA IVICI

* Da li imamo dovoljno edukovanih lekara za ovakva stanja?

- Donedavno nije bilo potrebe za edukacijom velikog broja lekara koji se bave anksioznošću. Međutim, ovaj psihički poremećaj je poslednjih godina isplivao na površinu, sada se ljudi slobodnije javljaju lekaru, ali su naši kapaciteti ograničeni. Zbog toga, na jesen organizujemo simpozijum, čija će tema da bude anksioznost i njeno lečenje.

* Znači li to da je u pitanju bolest?


- To je više poremećaj, ili tačnije problem psihičkog funkcionisanja. Da ljudi precenjeno doživljavaju opasnost, i da neke obične stvari koje to objektivno ne zaslužuju, dobijaju epitet prevelike opasnosti, pa zbog toga ljudi pate i imaju psihičkih problema.


* Postoji li način da se anksiozni izbore sa svojom patnjom?


- Normalno je da postoje životne krize, finansijske ili u porodici, koje ljudi treba da shvate kao deo života, da se suoče sa njima i da ih prevazilaze. Kad se dete razboli, normalno je da je majka zabrinuta. Problem se javlja kada posle te situacije počne da brine da li će se dete ponovo razboleti, šta će raditi ako se ponovo razboli, ako se bolest pogorša, ako lek ne deluje kako treba, šta ako, šta ako... Briga postaje glavna misao, opsesija, i počnu da žive u tom začaranom krugu brige. Realno je da postoji mogućnost da se dete razboli, i najčešće roditelji oko toga unapred ne brinu, već reaguju u trenucima ako do toga dođe.


* Možda pokušavaju da brigom pripreme sebe za tu buduću situaciju?


- Upravo tako misle anksiozni i to je pogrešno. To je tipičan primer kako naše mišljenje i briga mogu da promene stvar. Ako majka ne spava i stalno brine, to neće sprečiti dete da se razboli. Još jedan problem muči anksiozne: ako ja ne budem brinuo, a dete se razboli, to će biti moja krivica. Opet greška u razmišljanju. Deca se razbolevaju i to je činjenica. Zbog toga je to iracionalni način razmišljanja.


* Šta savetujete u tim situacijama?


- Savet se sastoji u jednoj rečenici, a to je: nemojte previše da mislite o brigama. Nemojte stalno da se vraćate u prošlost i da uvek na isti način analizirate stvari. Nemojte da budete u stresu, živite zdravije. Međutim, to nije uvek moguće. Zato su potrebni lekari i psiholozi koji edukuju ljude da jednostavnije mogu da funkcionišu.


* Ljudi se najviše i plaše lekova, da li pokušavaju da sami sebi pomognu?


- Svi pokušaju prvo sami sebi da pomognu, ali to gotovo nikad ne uspeva. Kad dođu kod nas svi kažu da su prvo pokušali da ne misle o tome, probali su da se požale mužu, ženi, prijatelju, pa im ni to nije uspelo, probali su da popiju dva piva pred spavanje, pa im ni to nije pomoglo, onda im je komšinica savetovala da popiju leksilijum pre spavanja, pa ni to nije pomoglo.

ŽENE OSETLJIVIJE

* Da li su žene više sklone anksioznosti?

- Žene, kao po pravilu, češće pate od anksioznosti, čak dve trećine anksioznih su žene. Razlog leži donekle u vaspitanju, jer su žene drugačije vaspitavane od muškaraca, ali i hormonski status je značajan faktor za takvu osetljivost žena. Dalje, u savremenom svetu žene su preuzele na sebe mnoge životne funkcije: da budu uspešne na poslu, u kući, sa decom, što može da dovede do problema sa anksioznošću.

* Kako im vi onda pomažete?


- Psihoterapijom i davanjem pravih lekova na pravi način. Jer, zbog straha da će postati zavisni od nekih tableta, oni počinju da preskaču doze, da ih uzimaju po potrebi, kad oni procene da treba i onda dolazi do varijacija raspoloženja: bude im dobro, pa počinju da brinu, pa onda uzmu lek, pa su opet dobro i stalno su na klackalici dobrog i lošeg. Lekovi treba da se uzimaju redovno, u propisanoj dozi, i to će da dovede do stabilnog stanja, pa će moći normalno da funkcionišu.


* Koji lekovi se propisuju za takva stanja?


- Ranije su se najčešće davali benzodiazepini, po potrebi, što nije dobar način za rešavanje anksioznosti. Najbolje mogu da pomognu lekovi iz nove grupe antidepresiva. Oni smanjuju količinu ponavljajućih misli koje se neprestano vrte. Ovi lekovi obično ne stvaraju zavisnost, ne omamljuju, relativno dobro se podnose, a problem može da bude to što im treba nekoliko nedelja da počnu da deluju, i što se uzimaju više meseci, nakada i više godina. Ali, nemaju značajne neželjene efekte.


* Osim lekova, da li pomaže i psihoterapija?


- Naravno, razgovor sa edukovanim psihoterapeutima pomaže na način da uvide gde greše, i zašto razmišljaju na pogrešan način. U akutnom tretmanu potrebno je nekoliko nedelja ili meseci da bi se neke stvari popravile.

Večernje Novosti
 
Golden red

Golden red

Član
Učlanjen(a)
30.11.2011
Poruka
1.873
Nervoza okreće vrtešku u glavi





Psihosomatika - anksioznost i orijentacija: Pacijenti koji imaju stalni unutrašnji nemir, osećanje straha, a nekad i napade panike, pate i od vrtoglavice



Vrtoglavice su često praćene i osećajem mučnine


ANKSIOZNOST ili pojačana nervna napetost, inače sve češći problem modernog načina života može da se manifestuje i - vrtoglavicom. Mnogi pacijenti urade detaljnu dijagnostiku (magnetnu rezonancu glave, detaljno ispitivanje vestibularnog čula, dopler krvnih sudova vrata i glave, EEG), ali razlog njihovih vrtoglavica ostaje neotkriven.
Pacijenti koji imaju stalni unutrašnji nemir, osećanje straha, a nekad i napade panike, mogu da imaju i stalne, svakodnevne vrtoglavice. Prema rečima dr Dušana Pavlovića, otorinolaringologa iz „Centra za sluh i ravnotežu“, ovi pacijenti imaju specifične simptome:

- Dok hodaju imaju osećaj kao da ih nesto vuče u stranu ili utisak da ukoliko se ne koncentrišu da će da izgube ravnotežu. Kod nekih se može pojaviti osećaj kao da im se okreće u glavi i da moraju da se pridrže ili sednu.

Vrtoglavice kao posledica anksioznosti često su praćene i osećajem mučnine (retko povraćanjem), a osećaj straha je skoro uvek prisutan. Psihogeni vertigo kako se nazivaju vrtoglavice kao posledica anksioznosti, praćen je i stalnim osećajem straha i zabrinutošću.

- Pacijent je zabrinut zbog vrtoglavica koje ima, plaši se da nisu posledica nekakve opasne bolesti, a plaši se da mu se vrtoglavica ne desi u nekom nezgodnom trenutku na primer u toku vožnje. Takođe, prisutan je strah da će se vrtoglavica desiti na ulici i da neće imati ko da mu pritekne u pomoć - objašnjava dr Pavlović.

Vremenom, osobe sa ovim problemom počinju da izbegavaju izlaske iz kuće ili se kreću isključivo u pratnji članova porodice. Jedan od argumenata da su vrtoglavice psihološke prirode je i to što kad prestanu na godišnjem odmoru.

Dijagnozu psihogenih vrtoglavica je, prema rečima našeg sagovornika, teško postaviti:

-Prvi razlog je što često ove vrtoglavice podsećaju na vrtoglavice uzrokovane oboljenjem čula za ravnotežu, i ne postoji nekakav pouzdan test na osnovu koga bismo sa sigurnošću mogli da tvrdimo da su vrtoglavice baš posledica anksioznosti, već se dijagnoza postavlja uglavnom na osnovu sistema eliminacije.

Pacijentu se urade potrebna ispitivanja kako bi se isključila mogućnost oboljenja čula za ravnotežu i centralnih vestibularnih puteva.

- Često viđamo pacijente koji boluju od Menierove bolesti ili položajnih vrtoglavica, koji kao posledicu osnovnog oboljenja imaju psihogenu nadgradnju. Zbog dugogodišnjeg bolovanja od vrtoglavica, kod njih je stalno prisutan strah, jer ne znaju kada će ih zadesiti sledeći napad vrtoglavice - pojašnjava dr Pavlović. - Kod ovih pacijenata ponekad je teško reći koje su vrtoglavice posledica njihovog osnovnog oboljenja, a koje su nastale na psihičkoj bazi.


LJULJA SE,
PROPADA, TONE

DR Dušan Pavlović kaže da vrtoglavica, ljuljanje ili osećaj propadanja ili tonjenja može da bude znak mnogih bolesti. Vrtoglavica je često praćena mučninom, preznojavanjem i osećajem nestabilnosti. Čulo za ravnotežu se nalazi u uvu, pa su najčešći uzroci vrtoglavica upravo oboljenja ili poremećaji unutrašnjeg uva. Međutim, vestibularni putevi se prostiru po celoj glavi, tako da se i određene bolesti centralnog nervnog sistema mogu manifestovati vrtoglavicom ili nestabilnošću.






Novosti
 
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
36.697
Alternativno liječenje anksioznosti



Osjećate li neobjašnjivi, ničim izazvani strah na javnim mjestima?
Nemirni ste, tresu vam se koljena, uz opću slabost osjećate gušenje ili ubrzani puls?
Niste sami.
Anksioznost ili napad panike može pogoditi osobe bilo koje dobi - i djecu i odrasle.
Do napada panike često dolazi bez ikakvog posebnog razloga.
No on može biti i posljedica nesreće, dugotrajnog stresa ili velikog napora.
Osobe koje dožive napad panike najčešće su pretjerano zabrinute za svoje zdravlje, unatoč dobrom općem zdravstvenom stanju.
Ako na vrijeme ne prepoznate anksioznost, napadi panike mogu prerasti u ozbiljan problem koji iziskuje dugotrajno liječenje.

Kako prepoznati anksioznost


Tipični simptomi paničnog poremećaja su teški napadi straha koji traju najmanje deset minuta.
Budući da ne ovise o nekim posebnim okolnostima, ne mogu se predvidjeti.
Ako ga ne zanemarimo, strah nakon pojedinačnog napada može potrajati i mjesec dana. Također, može izazvati i novi napad.
Učestalost napada i njihov intenzitet može varirati. Mogu se pojaviti više puta dnevno ili manje od jednom mjesečno.
Uz napadaje se javljaju najmanje četiri od psiholoških i fizičkih simptoma:

  • ubrzan puls
  • gubitak daha
  • znojenje
  • vrtoglavica, omaglica ili nesvjestica
  • bol ili stezanje u prsnom košu
  • ukočenost ili trnci
  • valovi vrućine ili hladnoće
  • mučnina ili želučani problemi
  • osjećaj gušenja ili strah od gušenja
  • strah od smrti
  • strah od gubitka kontrole u obavljanju svakodnevnih aktivnosti
Tjeskobna stanja koja se događaju noću, još se zovu i noćni napadi panike, no oni se događaju mnogo rjeđe nego danju, ali uz više respiratornih problema.

Kako si možete pomoći


Peruanska maca

Maca je biljka-adaptogen, što znači da jača otpornost organizma na stres.
Sadrži biljne sterole, koji pomažu tijelu proizvesti odgovarajuću razinu hormona.
Ima antioksidativna svojstva čime pomaže u borbi protiv slobodnih radikala. Sadrži visoku razinu kalcija i željeza.
Maca je odlično sredstvo protiv umora, te posjeduje antidepresivna svojstva. Dokazano pomaže kod anksioznih stanja.

Gospina trava

Gospina trava (Hypericum perforatum) prije svega je antidepresiv, no djeluje i protiv anksioznosti.
Ove su dvije bolesti blisko povezane pa je anksioznost prisutna kod dvije trećine oboljelih od depresije.
Antidepresivno i anksiolitičko djelovanje gospine trave utvrđeno je u velikom broju istraživanja, a njena se učinkovitost pripisuje sastojcima hipericinu i hiperforinu.
Pretpostavlja se da aktivne tvari iz ekstrakta gospine trave sprečavaju razgradnju serotonina, dopamina i noradrenalina, čija je prisutnost nužna za dobro raspoloženje i spokoj.
Protiv depresije i anksioznosti gospina trava uzima se u kapsulama ili tabletama.

Kalcij i magnezij


Uzimanje kalcija i magnezija pomaže u zaštiti od stresa i anksioznosti.
Kalcij pomaže da se opustite, dok magnezij poboljšava apsorpciju tog najvažnijeg minerala u tijelu.
Stres iscrpljuje organizam i uzrokuje gubitak ovih važnih minerala. Zato ih valja nadoknaditi u preporučenim dozama.

Vježbanje i meditacija


Svakodnevno vježbanje može biti jedno od najmoćnijih oblika liječenja simptoma anksioznosti.
Ako ustanovite da kod vas djeluje tjelovježba, krenite u svakodnevne žustre šetnje ili se počnite baviti sportom u kojem uživate.
Meditacija može pomoći i kod opuštanja i pravilnog disanja. Pravilnim disanjem možete umiriti duh i tijelo.

Homeopatijom protiv napadaja panike

Klasična homeopatija nudi snažnu podršku kod jačanja psihe i osobnosti.
Cilj je ne samo ukloniti posljedice, nego i otkriti uzrok bolesti.
Homeopata više od same dijagnoze zanima povijest osobe, kada je prvi put došlo da napada, općenito psihičko stanje osobe, utjecaj okoline, osjetljivost, sve fizičke tegobe, te san.
Ispravni homeopatski pripravak uspostavit će hormonalnu ravnotežu, osloboditi tijelo otrova i pomoći organizmu u kvalitetnom funkcioniranju bez ikakvih smetnji.
Homeopatski pristup živom organizmu pretpostavlja postojanje životne sile, koja ima svoje modele ponašanja, u svrhu održavanja funkcija organizma u okvirima homeostaze ili ravnoteže.
Ova tzv. sila je nematerijalne prirode, a s materijalnom prirodom posjeduje određene korelacije.
Svako narušavanje materijalnih zakonitosti ravnoteže organizma izaziva reakciju životne sile, koja se trudi uspostaviti narušeni integritet, a trag djelovanja ostaje vidljiv i naziva se simptom.
Rad homeopata se sastoji u tome da na osnovu simptoma,dođe do konstatacije kakva je to štetna energija djelovala na organizam, da pronađe similimum (sličnu energiju iz prirodnog okruženja) za takvu energiju.
Životna sila će na similimum odreagirati na adekvatan način i uspostaviti ravnotežu.
Donosimo nekoliko korisnih homeopatskih preparata koji mogu pomoći kod određenih stanja anksioznosti – napadaja panike, straha, tjeskobe.
Uz svaki preparat točno su opisana stanja za koja su namijenjeni.

Stramonium

Stanje manije, veoma jak strah, posljedica šoka. Osobe mogu biti nasilne, čak i opasne po život drugih ljudi.
Imaju strah od smrti, veliki strah od mraka (spavaju s upaljenim svjetlom - djeca i odrasli), veliki strah od vode, strah od samoće, naročito noću.
Može se pojaviti i strah od ogledala, životinja, pasa, duhova, ludila, gušenja. Sanjaju preminule ljude i pričaju s njima.
Boje se zatvorenog prostora. Djeca se znaju buditi u velikom strahu noću, uz jako vrištanje.

Aconitum


Kada se dogodi neki zastrašujući nasilan događaj (kao što je potres, velika nesreća) često moramo prvo dati Aconitum, koji može osobu osloboditi od straha.
Strah od smrti je ogroman, osjećaj da je smrt neizbježna i da će umrijeti ovaj tren. Predosjeća smrt.
Klaustrofobija, strah da bude u gužvi, strah od leta avionom, raznih, primjerice, srčanih bolesti.
Panični poremećaj s ponavljajućim epizodama ogromnog straha od smrti, snažno lupanje srca, kratak dah.
Simptomi panike pojavljuju se navečer ili vrlo brzo u snu.

Calcarea Carbonica


Koristi se uglavnom kada su strahovi vezani uz pitanja sigurnosti u vezi s novcem i zdravljem.
Kada ovi osnovni aspekti nisu osigurani, Calcarea pacijent razvija snažan osjećaj očaja i kao da se nikada neće oporaviti.
Često ima strah od visine, čak osjeća strah kad gleda druge ljude na visini. Zna biti prisutan strah od raznih životinja (miševi, psi, insekti…) bolesti poput karcinoma, prirodnih nepogoda i raznih drugih nesreća.
Često mogu imati osjećaj da će ljudi primijetiti njegove greške, konfuziju i zbunjenost vlastitog uma.
Mogu se pojaviti vizije užasnih likova čim sklope oči, teška depresivna stanja.

Arsenicum


Pacijent je nesiguran u sebe. Razvija anksioznost i napade panike s podrhtavanjem, velikim nemirom i veoma snažnom potrebom za društvom.
Pojavljuje se i strah od smrti. Kritični su i izbirljivi. Napadaji panike dolaze naročito poslije ponoći.
Imaju strah od zaraze, bolesti, lopova, siromaštva, ludila. Tijelo im je ledeno.

Theridion


Pacijent je preosjetljiv na buku. Histeričan je i anksiozan, ima napadaje panike.
Pojavljuju se histerične palpitacije, vrtoglavica i nesanica, čak i kad je jako umoran.


Napomena


Kronične tegobe nemojte liječiti sami. Za odabir prirodnih lijekova, kontaktirajte liječnika alternativne medicine ili iskusnog homeopata.

(Alternativa za Vas)
 
Top