Anksioznost - Panični poremećaji

[crvendac_011]

Anksioznost je nasledna bolest

Blic


Anksioznost je česta pojava u današnjem svetu. Poremećaj anksioznosti - taj izraz stručnjaci upotrebljavaju da opišu svaku anksioznost koja toliko traje da nam remeti normalan život - predstavlja relativno čestu duševnu bolest.

Iako svi mi intuitivno osećamo šta znače reči stres i strah, naučnici koriste te izraze u vrlo konkretnom smislu. Za njih je stres spoljašnja draž koja signalizira opasnost. Strah je reakcija koju takvi stresovi izazivaju kod muškaraca, žena ili laboratorijskih pacova. Anksioznost ima mnogo istih simptoma kao strah, ali ona predstavlja osećanje koje je prisutno dugo nakon što je stres nestao. Poslednjih godina, međutim, istraživači su napravili značajan napredak u razumevanju anksioznosti. Otkrili su sledeće:

- Anksioznost ima genetsku komponentu; nekim ljudima je urođena.
- Skeniranje mozga otkriva da pacijenti koji pate od anksioznosti različito reaguju na signale opasnosti.

 

[panicstopper]

Panični poremećaj i anksioznost

Trenutno, najpopularnija i dokazano najefektivnija metoda za panični poremećaj je metoda One Move iz knjige Panic Away. Definitivno, radi se o, do sada jedinstvenom pristupu panici i paničnom poremećaju. Metoda u svakom pojedinom slučaju djeluje i apsolutno nije upitno njeno djelovanje. Ono što je najbitnije je vaša upornost u primjeni metode i želja da prevaziđete vaš problem. Do sada je ova metoda pomogla hiljadama ljudi, zašto ne bi i vama. Molim vas nemojte da griješite misleći da se radi o još jednoj metodi u nizu i još jednoj knjizi u nizu. Knjiga će vam bukvalno “otvoriti” oči i shvatit ćete, jednom za sva vremena, što je u biti panika i nikada više strah, anksioznost i panika neće imati moć koju su imale nad vama.

 

[TomUniverse]

Gotovo sam siguran da ovo za genetsku nasledjenost nije istina. Ima na netu program:

[URL="http://www.socialanxietyinstitute.org/"]The Social Anxiety Institute[/URL]

http://www.socialanxietyinstitute.org/ , koji traje 20 nedelja u kome je sadrzana cela nauka o anxioznost (covek je bio anxiozan 20 godina i postao psihijatar) i tu vas provodi kroz sve metode lecenja tokom tih 20 nedelja. Istina je da su nam mozgovi isprani od onih koji su oduvek bili anxiozni i da zbog toga tako reagujemo. Nisu oni krivi a ni mi. Setite se samo kako ste se lepo igrali kada ste bili mali.. Tada niste bili anxiozni? Sve je to stanje uma i ne postoji nikakva bolest u vama, vi jeste zdravi ljudi . Imam ovaj program, ako neko ima problema neka mi se javi na mail, meni je bas pomogao: Smejl636@gmail.com . Veliki pozdrav

 

[dora25]

Kako da stupim u kontakt sa vama?pozzz

 

[Prijavljena]

Nije vrijedno unistavati samoga sebe...

Dokazano je, kad je neko stalno pod stresom, da se zalihe vitamina, narocito vit.C u tijelu mnogo brze istrose nego inace, iz toga razloga strucnjaci za ishranu i preporucuju redovne i zdravije obroke sa vecim unosom vitamina, kako ne bi doslo do pada imuniteta i do nekih novih zdravstveni problema.
Preporucuj se manji unos alkohola, cajeva, kokakole, a od koristi mogu da budu agrumi, zbog vitamina C, zeleno povrce zbog vitamina B, jaja, sirevi, slatka mlijecna pica, jer nas smiruju i uzrukuju "pospanluk".

 

[sendi]

Anksioznost – zatvor bez rešetaka

Anksioznost – zatvor bez rešetaka


Izvor: B92 |

Iznenadili biste se koliko su napadi panike postali česti. Od 2 do 10% populacije oboljeva od anksioznih poremećaja. Međutim veruje se da je taj broj mnogo veći s obzirom na to da se pacijenti uglavnom ne obraćaju lekarima.

SashaW / Flickr.com

​

​

[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Anksioznost je reč koja se u javnosti i među ljudima često olako spominje, iako mnogi nisu svesni šta to stanje zapravo predstavlja. To je osećaj napetosti, strepnje, uznemirenosti, nervoze.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]


U zapadnom svetu procenjuje se da ih dozivljava svaka deseta, a prema drugim procenama svaka treća osoba. Jedan od razloga za porast njihove učestalosti je to što danas ljudi spremnije priznaju da su žrtve panike. Drugi razlog je sve brži tempo života, zbog kojeg je sve veća i izloženost stresu.

Javlja se strah od spavanja, naročito ako je osoba sama u stanu i često u takvim trenucima želi da je uvek neko uz nju. Čak i kada napad prođe, strah od sledećeg je uvek prisutan. Osoba misli da gubi kontrolu nad svojim životom i često razmišlja o napuštanju fakulteta, posla ili čime se već bavi, zbog stalnog osećaja pritiska i anksioznih misli.

“Anksioznost ima četiri dimenzije: to je pre svega vrsta emocije koja utiče na naš misaoni proces što predstavlja kognitivnu komponentu ovog stanja. Izraz svega toga je osećaj strepnje i stalne brige. Anksioznost ima i svoju somatsku komponentu gde se osećaj tenzije ispoljava kroz telesne simptome. Pacijenti osećaju lupanje srca, nedostatak vazduha, razne senzacije u stomaku, tresu im se ruke, napetost u mišićima.

Anksioznost ima i bihejvioralnu komponentu, ispoljava se u ponašanju gde pacijent nije u stanju da sedi na jednom mestu, ima grčeve i slično,” kaže za B92 dr Nataša Šikanić, psihijatar i šef odseka za psihosomatiku i konsultativnu psihijatriju u Kliničko bolničkom centru dr Dragiša Mišović.

Dakle anksioznost predstavlja jednu složenu funkciju, i može postati patološka. To je jedno stanje straha, a strah je nešto što ima svoju filogenetsku evolucionu komponentu. Strah je nešto što je korisno jer ima odbrambenu funkciju jer se javlja na neku spoljašnju pretnju.

“Kod anksioznih poremećaja do straha, međutim, dolazi bez ikakve spoljašnje pretnje i u tom smislu se ona razlikuje od straha kao normalnog osećanja. Postoje samo unutrašnje pretnje koje bude čitav niz reakcija,” kaže dr Šikanić.


Panika

[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Kome se obratiti?
Oni odlaze kod lekara koji im govore da im nije ništa; međutim bilo bi dobro kada bi im doktori češće govorili da je sa njima telesno sve u redu, ali da imaju neku vrstu psihičkog poremećaja i da se obrate psihijatru. Doktori ne reaguju adekvatno jer nemaju pravi uvid u stanje pacijenta i misle da oni napade mogu da kontrolišu; međutim i kada dobiju savet da porazgovaraju sa stručnim licem o svojim problemima, pacijenti to često odbijaju. Tako prođe nekoliko godina, a njima je sve gore.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Anksioznost je vrlo neprijatno stanje i pacijenti razvijaju niz reakcija kako bi ga prevazišli. Panika je najviši stepen napetosti i straha. Iako je napad panike kratkotrajan on je jako intezivan i pacijent tad doživljava pravu psiho-somatsku buru. Oseća strah, katastrofu, misli da će mu se nešto loše dogoditi. On zbog toga, zbog niza telesnih simptoma koji prate napad, misli da je oboleo i od neke teške bolesti. On u tim situacijama ili odlazi u Urgentni centar ili poziva hitnu pomoć.

Panika se javlja uglavnom iz čista mira i pacijenti i doktori uvek žele da nađu uzrok napada i tražimo ga u spoljnim događajima. Međutim kod napada panike spoljni uzrok ne mora da postoji i najšeće se dešava da je pacijent miran, opušten, gleda tv ili se nalazi čak u nekim situacijama koje su relaksirajuće.

“Pacijenti mislie da će umreti u tom trenutku, da će izgubiti kontrolu nad sobom i svojim ponašanjem, ili da će u nekom smislu da polude. Često je prisutan osećaj i da će se onesvestiti,” kaže dr Šikanić.

“Ni između napada pacijent nije miran već je u konstantnoj strepnji od sledećeg napada. I tako praktično razvijaju strah od straha.”

Nakon napada, koji mogu biti više ili manje burni i traumatični, pacijenti se osećaju iscrpljeno, tužno, misle da umiru, pitaju se zašto im se to ponovo dešava...


Kako prepoznati anksioznost?

Shandi-lee / Flickr.com​

​

Svi ljudi su pod nekim stresom, ali gde je granica između nekog “dozvoljenog” straha i anksioznosti. Kako to prepoznati?

“Pacijentima koji pate od anksioznosti značajno je narušen kvalitet života. Kada god oni žele nešto da urade pribegavaju raznim mehanizmima koji će ovakakvo stanje držati pod kontrolom. Pacijenti uglavnom izbegavaju situaciju za koju misle da će im doneti tu vrstu straha. Oni se boje da idu sami ulicom, boje se da odlaze u prodavnice, pozorišta; na sva mesta gde postoji mogućnost da će dobiti panični napad i za koja misle da će im biti otežano pružanje pomoći.”

“Ako se stanje ne leči oni vremenom postaju zatvorenici sopstvenih rešetaka i na kraju ne izlaze iz stana, a u najdrastičnijim formama ne ustaju ni iz kreveta” objašnjava dr Šikanić.


Zašto nastaje anksioznost?

Teško je predvideti koja osoba može zapasti u anksioznost jer za svakog čoveka neki drugačiji događaj predtsvlja okidač za ovo stanje.

Važno je odmah javiti se doktoru, jer vremenom napadi postaju sve češći i u potpunosti se remeti se kvalitet života pacijenta i oni više nigde ne idu sami.

“Teorije o anksioznim poremećajima su brojne. Frojd je smatrao da su to neki potisnuti konflikti u našoj podsvesti koji teže da se probiju u našu svest i kao reakcija na to javlja se anksioznost koja predstavlja vrstu odbrane – to su osnovne psiho-analitičke teorije. Imamo i kognitivno-bihejvioralne teorije koje smatraju da je anksioznost nešto što je naučeno, da smo doživeli neku vrstu traumatskog iskustva, kakva god ona bila. Za nekog okidač može biti vrsta banalnog događaja, ali je za tu osobu to nešto najvažnije jer izaziva takvu reakciju.

Postoje i brojne traumatske teorije po kojima traumatski događaj izaziva ovo stanje, preko bioloških teorija koje smatraju da se određene zone u mozgu iz nekih razloga aktiviraju i dovode do napada i pražnjenja,” kaže dr Šikanić.

Svaki čovek je individua za sebe i ne može se svrstati u jednu teoriju, već zavisi od svake osobe ponaosob.

Epidemiološki podaci pokazuju da žene češće oboljevaju od anksioznoznih poremećaja, sem kod socijalne fobije gde je procenat oboljevanja izjednačen među polovima.

Oni se mogu javiti i u ranom detinjstvu, ali do njih najčešće dolazi u adolescenciji i između dvadesete i tidesete godine.

“Najveći problem je što većina javnosti misli da su ovi poremećaji stvar volje i da pacijent može sam da ih prevaziđe što nije slučaj. Ima izuzetaka, ali njihovo stanje mnogo duže traje, ako se ne leči.

Drugi problem je što odlazak kod psihijatra podrazumeva da patite od nekog teškog duševnog stanja i ti ljudi su na neki način obeleženi, tako da mnogi pacijenti izbegavaju odlaske na terapije,” kaže dr Šikanić.


Lečenje

​

​

Lečenje ovih poremećaja uspešno je kod 90% pacijenata, dok kod ostalih stanje može prerasti u hronično. Međutim, pomoću terapije i oni vremenom nauče da lakše žive sa tim i svakako poboljšavaju kvalitet života.

“Proces lečenja se bazira na psihoterapiji i medikamentima.Oblici psihoterapije su brojni ali, prema istraživanjima, kognitiv-bihejvioralna terapija daje najbolje rezultate. Naravno i vrsta lečenja zavisi od pacijenta i procene njegovog stanja.”

Kada je reč o lekovima koji se prepisuju uglavnom se radi o savremenim antidepresivima koji podižu nivo hormona serotonina, ali se koriste i benzodezopini koji se uzimaju kraće.

Vrlo je bitno da se pacijent radi u ranom stadijumu poremećaja jer je svako izgubljeno vreme dragoceno.

“Bitno je jer ovi poremećaji utiču i na ponašanje. Pacijent učvršćava neke obrasce ponašanja koji su pogrešni. Ako to traje dugo, oni tek dolaskom kod nas shvate koliko su toga sebi uskratili u životu. Što kasnije počnu sa tretmanom oni će duže trajati jer je potrebno vreme da se neki načini ponašanje iskorene,” kaže dr Šikanić.

Ako ste i vi među osobama koji pate od anksioznih poremećaja znajte da niste sami. To je vrlo česta pojava, a razgovor sa stručnim licem će vam pomoći da se vratite normalnom životu.

 

[sendi]

Kako pobediti anksioznost

Kako pobediti anksioznost

Nedefinisano, bezrazložno osećanje straha, uznemirenosti i brige – ansioznost, jedna je od najčešćih psiholoških smetnji. Ovo osećanje u kojem se ne mogu lako prepoznati razlozi koji su ga izazvali, često izaziva i doživljaj nemoći, jer ne možemo da se suočimo sa problemima koje jasno ne vidimo.

Psiholozi Američke akademije za porodičnu psihoterapiju dali su nekoliko smernica za lakše prevladavanje ovakvih stanja:

• kontrolišite svoju zabrinutost: odvojite 30 minuta za kompletno fokusiranje na sebe. U ambijentu koji je udoban i prijatan i koji obezbedjuje mir, napravite popis svega što vas brine. Kada brige stavite na papir uvidećete da je bar polovina sa tog spiska sastavljena od situacija u kojima nema razloga za brigu. Tamo gde ih ima, gde zaista postoji problem – razmislite na koji način ga možete rešiti. I ne zaboravite: svaki problem je rešiv, valja samo pronaći najoptimalnije rešenje u mnoštvu izbora koji postoje
• vratite se malo u prošlost i iskreno porazgovarajte sami sa sobom: da li ste se do kraja izborili sa problemima koje ste tada imali ili ste ih pomeli pod tepih i potisnuli u sebi. Iako nevidljivi, nerazrešeni problemi iz prošlosti često su uzrok anksioznosti i zbog najmanje sitnice kojom niste zadovoljni
• napravite listu svojih strahova i rangirajte ih prema uticaju na vaše raspoloženje ocenama od 1 do 10. Potom uključite zdrav razum i sagledajte stvarne opasnosti koje sobom nose vaši strahovi. Ispostaviće se vrlo verovatno da je većina strahova koji vas uznemiravaju – bezrazložna
• u listu svakodnevnih obaveza uvedite redovnu fizičku aktivnost, najbolje na otvorenom, u prirodi, na svežem vazduhu. Pokrenućete umrtvljene procese u organizmu, pre svega mišiće i stimulisati proizvodnju hormona koji donose zadovoljstvo, opuštaju i relaksiraju nervni sistem
• odvojite vreme za relaksaciju i kada ste u domu: slušajte muziku koju volite, naučite osnovne joga vežbe i primenjujte ih svaki put kada osetite i najmanje uznemirenje. Kada osetite nalet neobjašnjivih strahova – prekinite sve aktivnosti i pet minuta dišite duboko, polako udišući i izdišući vazduh
• preskočite nekoliko dana konzumiranje kafe, gaziranih napitaka, alkohola i cigareta. Njihove supstance iritiraju i centralni i periferni nervni sistem, samim tim utiču i na raspoloženje, doživljaj sebe, okoline i svega što se u vama i oko vas dešava
• razgovarajte sa sebi bliskim osobama o tome kako se osećate. Na taj način podelićete svoje brige sa drugima i biće vam lakše. Ako je potrebno, nemojte se libiti i da se obratite psihologu ili psihijatru za pomoć

I na kraju, ne zaboravite – u borbi sa anksiznošću najvažnija je akcija, a najpogubnija pasivnost.

stetoskop.info

 

[Golden red]

[h=1]Vodite ljubav, pobedićete anksioznost[/h]

Neprekidno čekate da se desi nešto strašno, obuzimaju vas nerealni strahovi, mislite da je život opasan, bojite se da ćete izgubiti kontrolu nad sobom… Ako se tako osećate, anksiozni ste.

Šta je anksioznost i kako se prevazilazi, pitali smo Tatjanu Bošković, psihoterapeuta sa velikim iskustvom u lečenju anksioznosti.
– Anksioznost je odgovor na nagomilan stres. Mada se ne može izlečiti ni preko noći ni bez pomoći stručnjaka, postoje tehnike kojima možete da pomognete sebi – kaže naš sagovornik i otkriva 10 načina za ublažavanje anksioznosti.

Mislite pozitivno
Deluje teško, ali je prosto. Čim vas spopadnu strahovi, mračne misli i nerealne brige, prizovite u misli nešto lepo. Zatvorite oči i zamislite sebe na plaži, šum talasa, tople zrake na svom telu…
Odmah ćete osetiti olakšanje. Čim vam pođe za rukom da makar nakratko odagnate negativne misli, biće vam bolje. Osećaj da ste u stanju da gospodarite svojim osećanjima najviše pomaže.


Preduzmite akciju
Ako ste anksiozni, obratite se stručnjaku za pomoć. To će vam takođe dati osećaj kontrole nad sopstvenim životom, a već sam taj osećaj smanjuje anksioznost. Idite na psihoterapiju, pridružite se grupi za podršku anksioznim ljudima, krenite u teretanu, promenite stil života, rečju, preduzmite sve što je u vašoj moći.

Zanemarite brige
Kad vas spopadnu crne misli i brige, pokušajte da ih savladate na sledeći način – napravite spisak svih svojih strahova.
Razmislite da li se ono zbog čega strepite realno može desiti.
Ako može, pitajte se šta možete da uradite da to sprečite i preduzmite konkretne korake. Ponavljajte sebi da brigom ništa ne možete promeniti, ona vas samo iscrpljuje. Ako pak nemate uticaja na predmet svoje brige, prestanite da se opterećujete i čuvajte snagu za prave životne izazove.

Vodite ljubav
Seks je jedna od najprijatnijih i najefikasnijih tehnika za snižavanje nivoa stresa i lečenje anksioznosti.
Tokom seksa se luči endorfin, hormon sreće, što objašnjava zašto su ljudi posle seksa tako lepo raspoloženi.

Smejte se
Smeh izaziva lučenje serotonina i endorfina, hormona koji deluju kao prirodni analgetici i stimulansi. Kad ih organizam luči, bol se smanjuje, a raspoloženje raste.
Smeh smanjuje napetost, opušta mišiće i negativno stanje uma momentalno pretvara u pozitivno. Smeh takođe jača imunitet.

Rangirajte obaveze
Ako radite 12–14 sati dnevno i ne odmarate se dovoljno, bićete pod enormnim stresom.
Sagledajte svoje limite, smanjite obim posla, nađite vreme za opuštanje i mnogo ćete lakše izlaziti na kraj s anksioznošću.

Izvor Blic žena

 

[Golden red]

Hrana koja utiče na anksioznost i stres

Stres, anksioznost, nervoza i napetost su prirodna osećanja koja se povremeno javljaju svima. U poslednje vreme sve veći broj ljudi se hronično tako osećaja. Kod njih se ne javlja samo osećaj straha, teskobe i nesigurnosti, već dobijaju napade tahikardije (ubrzan rad srca), osećaju nedostatak vazduha, stezanje i bol u grudima, znoje se i drhte. Ovakvo psihičko stanje može da se ublaži pojedinom hranom, dok ga druga pojačava.

Kofein

Za vecinu ljudi kafa prestavlja svakodnevni napitak koji im poboljsava raspolozenje i radnu sposobnost. Medjutim, kod nekih glavni izazivac anksioznosti je kofein, aktivna supstanca kafe, caja, cokolade i cola pica. Kod mnogih mentalno zdravih osoba postoji osetljivost na ovu supstancu koja kod njih snazno utice na centre za anksioznost. Neki psihijatri isticu da postoji trovanje kofeinom i tu intopsikaciju ubrajaju u mentalne poremecaje. Njeni simptomi su nervoza, uzbudjenost, nemir, tahikardija, nesanica, konfuznost u misljenju i govoru i psihomotorna uznemirenost.

Ima osoba koje su podvrgavane uzaludnim medicinskim ispitivanjima i psihijatrijskom lecenju gde je glavni krivac nepostojece bolesti bila prevelika doza kofeina. Kofein moze kod predisponiranih osoba doveti do panicnih stanja. Panicna stanja, koja mogu dovesti do fobija, se mogu javiti i kod ljudi koji nemaju predispoziciju za panicni poremecaj. Mnogi bolesnici koji pate od anksioznosti dramaticno se oporave posle prestanka unosenja kofeina.

Alkohol

Alkohol i anksioznost cesto idu zajedno. Pitanje je da li ljudi piju da bi smanjili svoju anksioznost ili pice kod osetljivih osoba stvara patolosku anksioznost kad dejstvo alkohola prestaje. Primeceno je da mnoge osobe osecaju anksioznost pa cak i zapadaju u panicno stanje 6 do 12 sati posle uzimanja alkohola. Kod nekih je za to potrebna veoma mala kolicina alkohola. Tada je neprijatno osecanje posledica krize nastale prestankom dejstva alkohola.

Mnogi strucnjaci predpostavljaju da neke osobe sklone panicnim stanjima slabije podnose alkohol pa je kod njih mala kolicina dovoljna da aktivira neurotransmitere. Kod drugih ljudi za takav efekat je potreba znatno veca kolicina alkohola.

Sladak lek za anksioznost i stres

Od davnina se kao lek za smirenje mozga, oslobadjanje od stresa i anksioznosti koristi med. Nasi staru su govorili da med pred spavanje spusta san na oci. Jedna stara kineska poslovica kaze "Kad se sekirate zasladite caj". Medjutim, mnogima secer daje energiju i cini ih budnim. Neka novija istrazivanja ukazuju da svi ugljeni hidrati kod najveceg broja ljudi izazivaju suprotan efekat - deluju kao sedativi, opustajuci i izazivajuci pospanost. Kod nekih je taj uticaj ugljenih hidrata toliko jak da se nakon slatke hrane osecaju iscrpljenim - secerna melanholija.

Ugljeni hidrati daju organizmu vise triptofana (jedna aminokiselina), koja se u mozgu pretvara u seratonin, neurotransmiter koji deluje umirujuce. Najvise umiruju slozeni ugljeni hidrati kao sto su krompir, testenina, hleb, pasulj i cerealije. Za brze delovanje koristi se med ili secer. Vestacki zasladjivaci (aspartam ili saharin) ne deluju umirujuce.


Cak i crni luk

Stari Egipcani su koristili crni luk da se opuste i lakse utonu u san. Za to je zasluzan kvercetin koji istovremeno deluje kao antioksidant, antizapaljensko sredstvo i blagi sedativ.

Ako je bitna brzina

I secer i skrobne namernice deluju umirujuce. Najbrze deluje zasladjena tecnost, npr. biljni caj sa dve kasike secera ili solja instant kakaa razmucenog u vodi, ne u mleku. Treba ih piti lagano, najbolje na slamku, sve do osecaja lagane opustenosti. Secerom ili medom zasladjen napitak deluje vec za pet minuta. Skrobne namernice kao pahuljice, zitarice i hleb deluju tek za pola sata do 45 minuta.

Ne treba mesati belancevine sa ugljenim hidratima. To znaci da se ne sipa mleko bogato belancevinama u pahuljice bogate ugljenim hidratima, jer ce ono oslabiti umirujuce dejstvo pahuljica. Najbolje je koristiti namernice bogate ugljenim hidratima, a siromasne mastima. Masnim slatkisima treba mnogo vise vremena da deluju. Vecini ljudi je za smirenje potrebno oko 50grama cistih ugljenih hidrata a toliko ima na primer u 60 grama gumenih bombona.

Porodicni lekar

 

[Golden red]

Napadi panike vam poručuju: Vreme je da usporite!


Reagujući na stres, telo se brani, pa srce radi ubrzano, dlanovi se znoje, a vid slabi. Iako nema realne opasnosti za zdravlje, ovi napadi panike vrlo su neugodni.





Napade panike ima svaki deseti, a prema novijim istraživanjima, čak i svaki treći čovek. Žene su dvaput sklonije takvom ponašanju od muškaraca iako još nije razjašnjeno koji je uzrok tome.
Napad panike je iznenadan, snažan osećaj nelagode popraćen mešavinom fizičkih i psihičkih simptoma, a izaziva ga iznenadna navala hormona adrenalina koja ubrzava rad srca.

Ta reakcija pojavljuje se kao posledica instinktivnog osećaja ugroženosti, kada organizam, po principu “napadni ili beži”, želi ili da se suprotstavi ili pobegne od onoga što ga ugrožava. Iako ljudi tokom napada imaju osećaj da će doživeti srčani udar ili umreti, lekari ističu kako napadi panike nisu opasni za zdravlje.
Oni su sastavni deo telesne odbrane, koja izaziva pojačano lupanje srca koje pumpa veće količine kiseonika u ruke i noge, kako bismo mogli da pobegnemo iz potencijalno opasne situacije ili da se suprotstavimo onom što nas ugrožava.

U čitavom organizmu doslovno vlada panika
Čovek u napadu panike ne može da dođe do daha, slabije vidi, dlanovi mu se znoje, a telo drhti, potom se pojavljuju mučnina i vrtoglavica te pojačan dotok krvi u obraze. Ljudi imaju osećaj da će se onesvestiti, ali medicinski gledano, to nije moguće. Da bi došlo do nesvestice, krvni pritisak bi morao da bude znatno snižen, a kod napada panike situacija je obrnuta – krvni pritisak se povećava.

Šta se zaista događa s telom
Simptomi ne traju dugo, stišaju se nakon nekoliko minuta, ali se u kratkom roku mogu ponoviti i po nekoliko puta, pa čovek misli da je to jedan napad.

Odvraćanje misli sa ružnih na nešto lepo zaustavlja napade
Tokom napada panike možete da sami sebi pomognete. Vežbe joge i meditacije smanjće delovanje stresa na telo. Korisne su i vežbe vizualizacije, koje podrazumevaju stvaranje ugodnih slika u umu, čime se pažnja odvraća od turobnih misli, koje deluju uznemirujuće i mogu da podstaknu napad.

Menjanje rutine neće doneti rezultate
Pre svega nastojte da ne menjate svakodnevnu rutinu. Životni ritam ne podređujete strahu i razmišljanjima kako ćete izbeći situacije za koje mislite da bi potencijalno mogle izazvati nove napade panike.

Umirite disanje i ublažićete simptome napada
Vežbe pravilnog disanja mogu značajno pomoći u ublažavanju simptoma napada panike. Da biste ovladali tehnikom disanja, položite ruke na stomak, malo iznad pupka, i usresredite se na disanje promatrajući podizanje i spuštanje ruku. Dišite polako. Pri udahu brojite do tri, a pri izdahu do četiri.

Kafa, alkohol i glad izazivaju stres
Izbegavajte napitke koji sadrže kofein – kafa, čaj i sve vrste napitaka poput koka kole pojačavaju uzbuđenje, pa stoga podstiču i sklonost stresu. Glad takođe znatno povećava osećaj napetosti, pa jedite redovno.


Izvor: Lepota&Zdravlje