Altruizam

[Adriana 1]

Volimo naše ljubavnike, volimo naše prijatelje, volimo da jedemo, volimo naše ljubimce i volimo naše hobije. Zbog toga mi volimo bilo šta i bilo koga koji nam čini da se osećamo dobro.

Istina je, da jedina ljubav koja može biti u našem ljudskom svetu je prirodna ljubav koju osećamo prema našoj deci. Ipak, čak iako je ljubav instinkt instaliran u nama od strane prirode da produži vrstu, može li se jedan instinkt okvalifikovati kao ljubav?

Ljubav je pravi altruistički akt. Ona se dešava kada mi činimo nesto dobro za nekoga koga volimo jednostavno da učinimo dobro objektu naše ljubavi. Ako mi ne ramišljamo o vlastitim emocijama pre i posle tog akta, ako objekat naše ljubavi i ne zna da smo mi njegovi dobročinitelji, i ako mi ne znamo da li smo ili nismo mi oni kojima je učinjeno dobro, to je prava ljubav.

Zašto? Zato što tu nema ni trunke koristi koja dolazi od jednog takvog akta. To je čisti altruizam učinjen zbog dobra samog. A altruizam je sinonim za ljubav.

 

[sendi]

Sve je to lepo samo mislim da je veoma tanka linija izmedju altruizma i egoizma.

 

[vexy]

ma čovek je društveno biće, u prirodi mu je altruizam

 

[sendi]

u prirodi mu je altruizam

Mada je altruizam prisutan ne bih se slozila da nam je u prirodi,bar ne onaj "cist" altruizam kad,cineci dobro delo,ni u jednom momentu ne pomislimo na sebe.Mnogi cine dobra dela ali,u velikom broju slucajeva,ona su rezultat toga da bi se taj neko,cineci dobro delo,osecao boljim od drugih sto opet,po meni,nije pravi altruizam koji predstavljanja nesebicnu sklonost pomaganja drugom bez ocekivanja neke vrste nagrade,materijalne ili bilo kakve druge.I,ne generalizujem,ne kazem da nema osoba sklonih altruizmu ali mislim da ih je veoma malo i verujem da prilicno na to utice samo vreme u kom zivimo.

 

[Sania Valiant]

Mada je altruizam prisutan ne bih se slozila da nam je u prirodi,bar ne onaj "cist" altruizam kad,cineci dobro delo,ni u jednom momentu ne pomislimo na sebe.Mnogi cine dobra dela ali,u velikom broju slucajeva,ona su rezultat toga da bi se taj neko,cineci dobro delo,osecao boljim od drugih sto opet,po meni,nije pravi altruizam koji predstavljanja nesebicnu sklonost pomaganja drugom bez ocekivanja neke vrste nagrade,materijalne ili bilo kakve druge.I,ne generalizujem,ne kazem da nema osoba sklonih altruizmu ali mislim da ih je veoma malo i verujem da prilicno na to utice samo vreme u kom zivimo.

Antoni De Melo kaže upravo ovo što si ti sad rekla. Po njegovom mišljenju, niko ne čini dobro iz čiste ljubavi, svako traži nešto zauzvrat. Po njemu, istinska dobrota u biti ne postoji... ali to su analize. A pošto se dobrota filtrira kroz nesvesni deo i kao takva čini da ne vidimo zašto smo ustvari dobri (ne bavimo se analizama), onda ću ovde preskočiti tu priču, jer to je druga tema. Sve u svemu, on tvrdi da je dobrota produkt našeg egoizma i da ide uporedo sa našom tražnjom da budemo prihvaćeni, voljeni, zadovoljni sobom... itd.
Verujem da postoje i neke više dobrote, gde nema egoizma... ali najveći deo su ove prve...

A kad ljudi kolektivno postaju dobri... (uslovno rečeno)... pa, kad ih zadesi neka katastrofa, kad u tuđem zlu vide i svoje sopstveno, kada prestane zavist i sebičnost... A obično prestaje kad nastupi strah. U strahu su svi dobri.Eto, još jedan dokaz koja prokletinja je čovek...

 

[ananikolic81]

Po meni vrlo je bitno dobro definisati termin ciniti nesto za nekoga. Put pakla je poplocan najboljim nameram. Drugo mislim da nema smisla u ovom 21 veku baviti se esencijalnim altruizmom. Ja verujem da postoji altruizam, kod ljudi koji su na neki nacin napravili zivot u vidu rutina i "osigurali" sebi sutrasnji dan na isti naci. Recimo monasi. Nemaju ambicija, zadovoljni su tu gde jesu, misli uprte samo ka Bogu i znaju da je sutrasnji dan isti kao i prethodni. Kada bi bilo ko od nas ziveo tako, video bi koliko ima mnogo toga lepog u sebi. Realno lepo je da se vidi u coveku neki oblik empaticnosti prema bilo cemu ruznom sto zivot nosi i potajna zelja da pomogne shodno mogucnostima. Kad bi u svima nama postojalo ovako nesto, manje bi se bavili kalkulacijama egoizam - altruizam, a definitivno da bi to bio prvi nivo altruizma. Ne sumnjivo da bi svet bio bolji. Citala sam Antoni de Mela i zaista nebi nista komentarisala sto je u vezi sa njim. Pogotovo ne sada

 

[sendi]

Recimo monasi. Nemaju ambicija, zadovoljni su tu gde jesu, misli uprte samo ka Bogu i znaju da je sutrasnji dan isti kao i prethodni.

Dobro,uzela si primer monaha.Zar svojim svakodnevnim molitvama,izmedju ostalog,ne ocekuju/veruju u nagradu i spasenje od Boga,ulazak u Raj i sta vec?Zar tu ne postoji altruizam?Ispravi me ako gresim jer mi religija nije jaca strana ali sam se nadovezala na primer koji si ti uzela,o monasima.

 

[Nuala]

Ja nekako sumnjam uopće u postojanje koncepta altruizma. Čak i evolucijski gledano, on nije adaptivan- pomagati nekome na moguću svoju štetu ne vodi prijenosu vlastitih gena (čime se može objasniti majčinska ljubav). I ljubav mi se, kao akt takve vrste, čini besmislena jer, na koncu, svatko želi biti voljen (ili?).
To moguće nepostojanje altruizma ne smatram nužno lošim. Ako ja pomažem drugima radi osjećaja vlastite vrijednosti (dakle, nema traženja pohvale ili divljenja drugih), što je tu loše? Na korist je i meni i onome tko pomoć treba. smile3

 

[sendi]

Ako ja pomažem drugima radi osjećaja vlastite vrijednosti (dakle, nema traženja pohvale ili divljenja drugih), što je tu loše? Na korist je i meni i onome tko pomoć treba. smile3

Pomoci drugima svakako ne moze biti lose.Ali u primeru koji si navela,pomagati radi osecaja vlastite vrednosti...Dakle pomazes opet zbog neceg (jos jednom da se ogradim,ne smatram to losim) i mislim da je tu ona tanka linija izmedju cistog altruizma (koji po meni,izgleda,ne postoji :dntknw: ) i egoizma .

 

[Nuala]

Razumijem što želiš reći. No, meni egoizam znači- ja i nitko osim mene nije bitan. :dntknw: