Alkalizacija organizma

[Angelus]

Kiselost organizma (faktor pH) je jedna od najrasprostranjenijih, malo poznatih, skrivenih bolesti savremenog čovečanstva, koja izaziva i pojačava mnoge od gore navedenih tegoba. Posebno utiče na pojavu uporne i teško izlečive bolesti - kandidadijaza. Koncept faktora pH poznat je već hiljadama godina i zasniva se na teoriji da je čovekovo zdravlje direktno povezano i zavisi od toga na kom nivou kiselosti - baznosti je telo. Ukoliko je telo previše kiselo, tj. ne postoji balans, tada dolazi do poremećaja koji se manifestuju u obliku velikog broja bolesti.

Prilikom određivanja stanja organizma testiraju se urin, pljuvačka i krv. Optimalan jutarnji pH faktor za urin i pljuvačku iznosi 7,0, dok je za krv 7,3 - 7,4. Sve ispod toga se smatra kiselošću metabolizma. Ukoliko je urinarni pH faktor ispod 6,4 tada telo ne može da asimilira vitamine, minerale i ostale hranljive materije.

Najčešći simptomi kiselosti organizma su: akne, bolovi u mišićima, malaksalost, bolovi u zglobovima, nervoze i depresije, zatvor, jak miris urina, beo jezik, teškoće da se ujutro probudi i ustane iz kreveta. Jače izraženi simptomi su: depresija, gubitak memorije, gubitak koncentacije, znojenje, bakterijske infekcije (stafilo i streptokoke), sinusitis, gljivične infekcije (kandida, atletsko stopalo), cistitis, jače opadanje kose, diarea, alergije, bolovi kičmenog stuba, izražena potreba za slatkišima, nemogućnost da se izgubi višak kilograma.

Namirnice koje utiču na povećanje baznosti organizma (treba da su zastupljene 80% u dnevnoj ishrani): voda; povrće - kupus, celer, krompir, šargarepa, krastavci, paradajz, cvekla, brokoli, pasulj, luk, spanać, zelena salata, boranija, grašak; voće - jabuke, kajsije, kupine, višnje, jagode, mandarine, kruške, breskve, limun, lubenica, pomorandža, ananas, groždje, grejpfrut, maline; zatim, badem, proso, malteks, suve smokve, urme, suvo grožđe.

Namirnice koje utiču na povećanje kiselosti organizma: sve vrste mesa i ribe, sve vrste hleba i brašna, sve vrste špageta i makarona, mlečni proizvodi (puter, jogurti, sirevi), sve vrste žitarica osim prosa, sve vrste sočiva, suvi grašak, sve vrste semenki osim badema i golice, sve vrste šećera, čokolade, keksa, med, jaja, kvasac, šljiva, bundeva, maslionovo ulje, sve vrste pirinča, sve vrste gaziranih i alkoholnih pića, sve vrste čipseva i grickalica.

Ukoliko su neki od navedenih simptoma jače izraženi, neophodno je odmah pristupiti izboru namirnica isključivo baznog uticaja i već nakon dve nedelje efekti su vidljivi, što se manifestuje kroz slabljenje ili čak nestanak pojedinih simptoma. Kod većine ljudi kod kojih postoji poremećaj, prisutni su skoro svi nabrojani simptomi i zbog toga je neophodno ozbiljno pristupiti lečenju, kako bi se sprečila pojava ozbiljnijih pormećaja: kancer, hronična oboljenja, zaraze, šizofrenija, multipl skleroza, leukemija i slično

Jaka bazna reakcija:

* celer
* smokve
* biljni čajevi
* dinja
* lubenica
* limun

* mango
* papaja
* peršun
* morske alge
* grožđe bez kožice
*potocarka


Slaba bazna reakcija:

* masline
* maslinovo ulje
* artičoke
* patlidžan
* proso
* miso
* heljda
* trešnje
* mandarine
* kesten
* kokosaov orah (svež)
* krastavci
* prokelj
* med
* praziluk
* pečurke
* rotkvice
* paradajz
* morska so
* crni luk
* narandže
* ukiseljeno povrće (domaće)
* susamovo seme
* soja

Neutralne namirnice:

* pavlaka
* kravlje mleko
* jogurt
* surutka
* puter
* ulja (osim maslinovog)

Blago kisela reakcija:

* jaja
* crveni pasulj
* seme bundeve
* ječam
* spanać

Umereno kisele reakcije:

* med (pasterizovan)
* borovnica
* mekinje
* sirevi
* suvi kokosov orah
* riba
* integralna testenina
* integralne žitarice
* suve mahunarke (osim soje)
* koštunjavo voće (osim badema)
* raž
* kečap
* senf
* šljive
* kokice
* krompir (oljušten)
* suve šljive
* pirinač

Jako kisele reakcije:

* beli hleb
* peciva i kolači od belog brašna
* čokolada
* kafa
* alkohol
* gazirana bezaloholna pića
* zaslađeni voćni sokovi
* junetina
* svinjetina
* piletina
* riba
* rafinisane žitarice
* brusnice
* sladoled
* testenina od belog brašna
* kikiriki
* beli pirinač
* plodovi mora
* crni čaj
* orasi


izvor : zdravaishrana.net

 

[Angelus]

Ishrana i pH ravnoteža organizma


Održavanje pH ravnoteže vrlo je važno za dobro zdravlje i pravilno funkcionisanje organizma. Stanje disbalansa može imati za posledicu brojne zdravstvene probleme, kako telesne tako i mentalne. Uravnotežena pH okolina organizmu omogucava da se bori protiv razlicitih bolesti, dok acidoza, stanje preterane kiselosti, cešci i ozbiljniji oblik disbalansa, organizam dovodi u ozbiljno stanje te narušava sve njegove sisteme. Organizam, kada se nade u stanju acidoze, u svrhu
neutralizovanja prevelikih kolicina kiseline, koristi alkalne rezerve dovodeci se pri tome u stanje slabosti.
Koncept pH ravnoteže kao uzroka bolesti nije nov. Još 1933. doktor William Howard Hay objavljeju knjigu A New Health Era u kojoj objašnjava kako su sve bolesti rezultat autointoksikacije (samotrovanja) uzrokovane akumulacijom kiselina u organizmu.

Šta je to pH?
pH je mera aciditeta (kiselosti) illi alkaliteta (baznosti) rastvora. Meri se u skali od 0 do 14, gde pH 7 oznacava neutralni rastvor (voda), pH vrednosti ispod 7 oznacavaju kiselu, a iznad 7 baznu sredinu rastvora.
Voda je najprisutniji sastojak ljudskog tela, ona sacinjava 70 % organizma, pa nije ni cudno da je pH ravnoteža organizma uspostavljena kada se pH vrednost krece u rasponu od 6 – 7,5.

pH ravnoteža ustvari predstavlja ravnotežu pozitivno nclektrisanih jona (kisele baze) i negativno nclektrisanih jona (bazne). Telo se stalno bori kako bi održalo ovu ravnotežu, kada je ona narušena javljaju se razni zdravstveni problemi.

Uzroci i posledice acidoze

Najcešci uzrok acidoze danas je neadekvatna ishrana. Sve više ljudi prelazi na tzv. zapadnjacki tip ishrane koja ukljucuje velike kolicine mesa, jaja, mleka i mlecnih proizvoda, zatim namirnice bogate belim brašnom i šecerom, velike kolicine gaziranih pica, a male kolicine svežeg povrca. Sve navedene namirnice, koje se u ovom tipu ishrane konzumiraju u vecim kolicinama, razgradnjom daju produkte koji zakiseljavaju organizam. Nasuprot tome, povrce i voce, koji su
u ovoj prehrani zastupljeni u mnogo manjoj meri, razgradnjom daju produkte koji povecavaju alkalne rezerve organizma.

Narušavanju pH ravnoteže organizma uveliko pridonose i neki, u svakodnevnom životu sve prisutniji, lekovi, veštacki zasladivaci i konzervansi.

Za razliku od nekih bolesti na ciji razvoj i tok ne možemo uticati, npr. otkazivanje bubrega ili jetre, koji takode mogu biti uzrok acidoze organizma, na gore navedene cinioce može se uticati. Potrebno je samo promeniti loše navike u ishrani i životne navike.

U stanju acidoze, organizam «posuduje» minerale- kalcijum, kalijum, magnezijum – iz vitalnih organa i kostiju kako bi neutralisao kiselinu i uklonio je iz organizma. S druge strane, ukoliko se višak kiseline ne uklanja iz organizma dolazi do autointoksikacije organizma.

Acidoza može uzrokovati:
kardiovaskularna oštecenja, ukljucujuci konstrikciju (sužavanje) krvnih sudova i redukciju kiseonika
povecanje telesne mase, debljanje i dijabetes
probleme sa bešikom i bubrezima
slabljenje imunosnog sistema
nakupljanje slobodnih radikala
prerano starenje
osteoporozu
zapaljenje zglobova i mišica
hronicni umor

Nedavno sprovedena sedmogodišnja studija na 9000 žena pokazala je da su one žene koje su imale hronicnu acidozu bile mnogo rizicnije na razvoj osteoporoze u odnosu na žene koje su imale normalne pH vrednosti. Naucnici koji su sproveli ovu studiju smatraju da je prevalencija frakture kuka medu srednjevjecnim ženama rezultat acidoze uzrokovane ishranom
bogatom proteinima životinjskog porekla i siromašnom povrcem.
Organizam je sposoban da pravilno asimilira minerale i nutrijente samo ukoliko je njegov pH uravnotežen. Stoga Vam se može desiti da se organizam, bez obzira što unosite sve potrebne nutrijente i imate pravilno izbalansiranu ishranu, ponaša kao da je u stanju deficita. Ukoliko ne dobijate željene rezultate od svoje pravilno izbalansirane i nutrijentima bogate ishrane, ili od korišcenja suplemenata u ishrani, pokušajte da se testirate na acidozu.

Kako se testirati na acidozu? Sami kod kuce možete da napravite jednostavan test kako bi uvrdili da li je pH vrednost vašeg organizma uravnotežena.

Koristeci pH papirice, proverite pH Vaše mokrace i sline. Ukoliko se pH vrednost mokrace ujutro krece u rasponu od 6-6,5, a uvece od 6,5-7, Vaše telo funkcioniše unutar zdravog nivoa. Ukoliko se pH Vaše sline tokom citavog dana zadržava u vrednostima izmedu 6,5 – 7,5, Vaše telo takode funkcionše unutar zdravog nivoa. Najbolje vreme za testiranje pH vrednosti je sat pre i dva sata posle obroka, dva puta nedeljno.

pH urina pokazuje koliko dobro Vaš organizam asimilira minerale, posebno kalcijum, magnezijum, kalijum i natrijum. Oni su tzv. kiselinski puferi jer ih telo koristi u kontroli nivoa kiseline. Ukoliko je nivo kiseline prevelika, telo je nece moci izbacivati nego ce je skladištiti u tkivima (autointoksikacija) ili neutralizirati navedenim mineralima koje ce uzeti iz vitalnih organa.

pH sline pokazatelj je aktivnosti probavnih enzima, pogotovo aktivnosti jetre i želuca.

Izvor: Vitamini
Autor: Iva Alebic
Topvita.info

 

[Angelus]

Боље да горчи, него да киси
Да ли сте знали да јаје и скуша подижу киселост организма, а лимун је смањује? Да бисте се добро осећали, требало би да успоставите равнотежу киселих и базних намирница

Наш организам има потребу за различитим хранљивим састојцима, витаминима и минералима. Сви они припадају породицама киселих и базних намирница. Уколико је ваша исхрана избалансирана, намирнице из обе групе су заступљене у правилном односу, истиче Ивана Вељић, дијететичар-нутрициониста.

Ацидо-базна вредност (pH) одређује се скалом од 0 до 14, с тим што је О најкиселија, а 14 најбазнија. Идеална вредност за људски организам је благо базна, тачније од 7,35 до 7,45. Примера ради, pH венске крви је због присуства угљене киселине киселија (7,35) у односу на pH артеријске и износи 7,40, док је стомачна киселина само један!

– Ако pH телесних течности није у наведеном распону, организам посебним механизмима успоставља ацидо-базну равнотежу. Понекад, у ту сврху извлачи калцијум из костију или зуба да би овим минералом неутралисао изразито кисело стање. Али, ако се претерана киселост организма настави, може да настане остеопороза, не само код особа старијег животног доба већ и код младих због свакодневног узимања коле и других слатких газираних напитака (њихов pH је кисео и износи 2,5) – наводи наша саговорница.

Спасоносне вежбе дисања

Савремена исхрана на многе начине ремети ацидо-базну равнотежу у организму смањујући pH, упозорава Ивана Вељић. Превелики унос намирница киселог дејства може да наруши здравље, будући да у цревима смањује ресорпцију минерала, у ћелијама производњу енергије и омета елиминацију тешких метала. Ипак, док је здрав, организам хомеостатским механизмима успева да се ослободи вишка киселих састојака издисањем угљеникове киселине преко плућа и излучивањем мокраћне киселине преко бубрега. Прва настаје разградњом масти и угљених хидрата, а друга разградњом протеина.

Стручњаци упозоравају да је вишак киселине, настао неправилном исхраном (избор намирница, време оброка, количина хране), пратилац свега што ремети функције организма, као што су гојазност, недостатак или претеривање са физичком активношћу, узимање алкохола, никотина, кофеина, шећера, недовољан унос течности, психички и физички стрес, претерано узимање беланчевина животињског порекла, недостатак кисеоника, присуство тешких метала. Повећана киселост се може најпре препознати по променама косе и на кожи.

Вишак киселине у организму може да настане и као последица болести, гастритиса, поремећене цревне флоре, затвора, преједања, болова у мишићима (због накупљања млечне киселине), гихта (нагомилавање мокраћне киселине у зглобовима), реуматизма, каријеса, пародонтозе, гљивичних инфекција, акни, дијабетеса, хипертензије, болести органа за дисање, поремећаја циркулације, депресије, нервозе и стреса, претераног умора. Може да буде и последица камена или песка у бубрезима, и повећане производње желудачне киселине. Киселост ипак најчешће настаје после свакодневне исхране месом и мастима, због гладовања, дуготрајно повишених температура, поремећаја у раду црева. Понекад је узимање намирница горкастог укуса довољно за решење тегоба које су трајале годинама и биле узрок болова или лошег здравља. Узимањем намирница базног дејства може се повећати и ефекат свих врста терапија.


Шта можемо да учинимо да помогнемо организму да успостави равнотежу киселих и базних састојака?

Потребно је сваког дана пити бар литар и по воде будући да њен састав и квалитет одређују биохемијске реакције. Осим тога, требало би се свакодневно бавити физичким вежбама да би се појачала елиминација киселих супстанци из организма. Међутим, требало би водити рачуна да се не дође у стање исцрпљености, јер претерана физичка активност ствара млечну киселину. Угљене киселине можемо да се ослободимо свакодневним вежбама дисања или непрекидним ходањем у трајању од пола сата.

Наша саговорница саветује да би уз оброк од меса (маст и месо су за организам киселе намирнице) требало узети салату закисељену лимуном или умебоши сирћетом, које се производи ферментацијом јапанске шљиве. Умебоши сирће има медицинско деловање јер тренутно враћа крв из киселог у базно стање, зауставља процесе труљења у цревима, помаже организму да се ослободи распадних продуката, регулише столицу и смањује болове.

Напитке засладити медом

У случају повећане базности крви, равнотежа се може постићи комбинацијом киселих намирница. Организам улази у ово стање у случајевима дуготрајног повраћања, или после вишемесечне вегетаријанске исхране која подразумева и узимање млека, као и нефролитијазе изазване присуством камена у алкалној мокраћи. За побољшање стања треба употребљавати средње киселе намирнице или оне с јаким дејством, као што су јаја или скуша.

При избору намирница треба водити рачуна о количини киселог воћа и поврћа, будући да у органима за варење њихове киселине (јабучна, оксална, лимунска) повећавају pH желудачног сока. Мада протеини из намирница делују кисело на организам, у желуцу неутралишу и ублажавају хлороводоничну киселину. Увек је боље, каже наша саговорница, бирати намирнице базног pH. Зато се и препоручује што више поврћа са базним дејством, мало меса, јаја, рибе, врло мало масти и шећера у правилно распоређеним оброцима.

Најбоље је засладити напитке медом који има благо алкално дејство, али га треба ставити у претходно прохлађен чај да би се сачувала биолошка и лековита својства. Уколико се узима неразблажен, мед у желуцу апсорбује воду и тиме повећава концентрацију киселине. Последица је осећај печења у желуцу и бол.

Није тешко направити јеловник према кисело-базним својствима намирница. Примера ради, наводи Ивана Вељић, на 150 г меса треба током дана узети 250 г куваног поврћа и 150 г свежег (као салату) и 400 г воћа. Веома брзо ћете осетити ефекат нове исхране. Уколико сами не успете да саставите одговарајући јеловник, потражите савет дијететичара.

Вера Бошковић

--------------------------------------------------------

Смањују киселост

Препоручује се узимање 20 одсто киселих и 80 одсто базних намирница. Намирнице које после разградње јако повећавају базну вредност крви и телесних течности су цвекла, кромпир, шаргарепа, спанаћ, зелена салата, суво воће, поморанџа, киви, просо, авокадо... Лимун има у организму базно дејство јер садржи минерале који односе водоникове јоне и тиме смањују киселост организма.

Средње алкално дејство имају бадем, кокос, кестен, хумано и кравље млеко, сви ферментисани млечни производи, јогурт, кисело млеко, павлака, кајмак, бели сир, воће, свеже цеђени сокови од воћа и поврћа, лиснато, зељасто и плодовито поврће, брокуле, купус, карфиол, блитва, парадајз, целер, краставци, маслачак, патлиџан, кељ, келераба, зелена салата, печурке, парадајз, црни и бели лук, паприка, жути шећер, мед и поједина вина. У ове намирнице убрајају се и протеини сурутке у праху, просо, бадем, цимет, кари, ђумбир, чили паприка. Базни минерали су морска со, калијум (pH 14), калцијум (pH 12), магнезијум (pH 9).

-------------------------------------------------------

Повећавају киселост

Ацидирајуће намирнице су оне које након разградње у организму изазивају киселу реакцију крви и урина, објашњава Ивана Вељић. Јако киселе су ферментисани сиреви као што су едамер, пармезан, козји сир, ементалер, слатки и газирани напици. Киселост организма повећавају и јаја, мајонез, риба и други морски плодови, све врсте меса, изнутрице, дивљач, сухомеснати производи, сланина, говеђи лој, свињска маст и рафинисана уља, прекувано поврће и бели шећер.

Средње кисело дејство имају скуша, ораси, лешници, кикирики, сочиво, боб, пасуљ, грашак, соја, жито и све друге житарице, сви производи од брашна, шљиве, маслине, кувани сокови од воћа и поврћа, алкохолно сирће, пивски и пекарски квасац, црни чај, кафа, какао, чоколада и термички обрађене масти и уља.

Неутрално делују диња, бундева, маслац, маргарин, хладно цеђена биљна уља, витамински чајеви, семе сусама и воћни сир.



izvor : Politika

 

[crvendac_011]

Iskustvo jednog doktora: Alkalna prehrana mi je omogućila život bez bolesti!

Princip koji on predlaže je jednostavan, ali strog

Mnoge slavne osobe zaklinju se u alkalnu prehranu i tvrde da je upravo ona odgovorna za njihovo zdravlje i mladolik izgled.

Ideja je da izuzetno kisela hrana izaziva bolesti i upalne procese i da je treba mijenjati sa baznom odnosno alkalnom hranom.

“Kako biste bili zdravi, lijepi, energični i izgubili višak kilograma, trebate znati da su uzroci bolesti i pretilosti kiseline i upale”, tvrdi nutricionist i kiropraktičar dr Daryl Gioffre, koji je savjetovao brojne holivudske zvijezde.

On tvrdi da je i sam uspio izgubiti više od 20 kilograma i oslobodio se ovisnosti o šećeru upravo zahvaljujući takvom vidu prehrane. Sada se 80 posto vremena hrani upravo tako i kaže da ima više energije nego kad je bio u dvadesetim godinama života, iako mu je sada 40.

“Trčim triatlon i ultramaraton. Ne sjećam se kad sam posljednji put bio bolestan “, kaže on.

Princip koji on predlaže je jednostavan, ali strog: morate iz prehrane barem na neko vrijeme izbaciti mliječne prerađevine, alkohol, meso, kavu, šećer i gluten. Umjesto toga predlaže da se prehrana obogati zelenim lisnatim povrćem i drugim “baznim namirnicama”. Treba izbjegavati i puno voća, jer je prema principima alkalne prehrane šećer – šećer, ma u kom obliku dolazio.

Jedna od zabluda je da se ovakvom prehranom mijenja pH vrijednost krvi. Međutim, to nije moguće jer vaše tijelo strogo regulira pH vrijednost i prehrana ne može utjecati na to. S druge strane, ako jedete previše kiselu hranu, tvrdi dr Gioffre, tijelo će održavati istu pH razinu na uštrb zdravlja kostiju i srca, jer će izvlačiti alkalne minerale iz vlastitih resursa!

On preporuča da se nakon jednotjednog pridržavanja unošenja isključivo alkalne hrane, zadržite na sličnom režimu i da barem 60-70 posto vaše prehrane do kraja života čine upravo bazne namirnice.

“Ljudi misle da zdrav život podrazumijeva eliminaciju svih namirnica koje volite. To nije točno. Treba uživati u procesu, da biste cijenili zdravlje”, kaže on.

Što jesti?

Jedite ovo ako želite alkalizirati svoju prehranu:

– avokado
– brokula
– prokulice
– kupus, kiseli kupus
– heljda
– mrkva
– cvjetača
– celer
– tikvice
– orijentalne gljive shitake, maitake,
– gljive poput bukovača, lisičarki i šampinjona
– morske alge kao što su nori, kombu, wakame
– vlasac
– smokve
– laneno ulje
– krastavac
– češnjak
– grejpfrut
– soja i sojini proizvodi
– banana
– sojine klice
– alfalfa klice
– grožđe
– zelene mahune
– med
– kivi
– poriluk
– limun i limeta
– zelena salata
– mango
– proso
– masline i maslinovo ulje
– luk
– naranče
– papaja
– peršin
– kruške
– zeleni grašak
– ananas
– kvinoja
– rotkvice
– špinat
– jagode
– rajčica
– lubenica
– divlja riža
– buča
– sezamove sjemenke, tahini – sezamov namaz

Hrana s kojom valja biti oprezan

– Kiselu reakciju u tijelu najčešće izazivaju bjelančevine i to ponajviše one životinjskog podrijetla, te se smatra da za svakih suvišnih 10 g bjelančevina koje unesemo – izgubimo 100 mg kalcija mokrenjem. Stoga ne pretjerujte s unosom bjelančevina.

– Gazirana pića jer su izrazito bogata fosforom, mineralom koji izaziva gubitak kalcija kada se uzima u većim količinama.

– Ne više od tri kave na dan jer kava izaziva kiselost u tijelu pa čak neke statistike govore da bi često pijenje kave, više od tri na dan, moglo povećati pojavu osteoporoze za čak 82 posto.

– Rafinirane namirnice kao što su bijeli kruh, kolači i lisnata tijesta izazivaju kiselost u tijelu te tjeraju kalcij iz kostiju da poništi kiselu reakciju u tijelu.

– Oprez i s tamnim čajevima.

– Smanjite na minimum unos masne hrane.

– Pušenje i pijenje kave dvije su »prijateljski« povezane navike koje zajednički stvaraju kiselost tijela.

Izvor: Stil.kurir.rs

 

[crvendac_011]

“Grob se kopa zubima” – Dr. Baroody: Alkalizirajte ili umrite!

Naslov svakako zvuči vrlo dramatično. Ali nije. Upravo su biokemijski procesi osnova za sve spoznaje koje sam stekao iz različitih načina liječenja bolesti i stvarno pokazuju stoje zapravo zdravlje.

Svijet se suočava s najvećom zdravstvenom krizom u našoj povijesti. Suvremene doktrine medicine su nas uništile. Sve bolesti iz prošlosti, koje smo tako pažljivo kontrolirali i za koje smo bili uvjereni da smo ih iskorijenili, ponovno se pojavljuju u sve opasnijim oblicima jer sintetički lijekovi više nisu učinkoviti.

Zato proizvodimo sve jače pripravke, koji naše zdravlje dodatno narušavaju. Predani, a u svom radu neučinkoviti istraživači mijenjaju cijele generacije životinja i traže odgovore u neprirodnim tvarima. A u međuvremenu nas kronično nekvalitetan stil života gura u preranu smrt, a na nadgrobnim pločama uklesavaju se imena novih bolesti.

Što se dogodilo sa zdravom seljačkom pameću? Zar se izgubila među zidovima farmaceutskih giganata u koje se slijevaju ogromne količine novca? Jesu li je pokopali liječnici, koji vjeruju samo umjetnim farmaceutskim proizvodima?

Pokazat ću vam jednostavna rješenja za probleme vezane uz bolesti. Alkalizirajte se! Otkrijte što predstavljaju kemijski, prehrambeni, fizički, fiziološki i duhovni čimbenici za vaš organizam u smislu kiselo-lužnate ravnoteže. Dobrodošli dakle u naše zajedničko istraživanje alkalnog načina života.

KISELINA U TIJELU

Važna je samo činjenica da se sve bolesti razvijaju zbog jednog jedinog uzroka – prevelike količine otpadnih kiselina koje nastaju u tkivima!

Pasterizirani, homogenizirani i konzervirani proizvodi kao što su mlijeko i mliječni proizvodi, meso, rafinirana ulja, peciva, rafinirani šećer, kava, gazirana pića, lijekovi itd.. kao i stres pridonose stvaranju kiseline u organizmu.

Uzrok tome da pretragama ne možemo pouzdano utvrditi koliko se otpadnih kiselina nalazi u tijelu, leži u tome što tjelesne tekućine stalno prolaze kroz tkiva i odnose suvišne količine otpadnih kiselina. Upravo zato možemo izmjeriti lužnatost ili kiselost tjelesnih tekućina, ali ne i stanje u tkivima tijela (koži, organima, žlijezdama, mišićima, tetivama, arterijama i žilama).

Nažalost, naš organizam funkcionira tako da otpadne kiseline koje ne može izlučiti, ponovno upija iz debelog crijeva, odakle ih preko jetara šalje natrag u krvotok i odlaže u tkivima. A upravo u tkivima odložene otpadne kiseline određuju hoće li naš organizam biti zdrav ili bolestan!

Moramo biti svjesni da smo mi ljudi kao cjelina kompleksan organizam, a ne samo skup kemijskih tvari u što bi nas mnogi rado uvjerili. Poznajemo osjećaje (emocije i misli), zbog kojih se u našem tijelu neprestano mijenja hormonska ravnoteža.

Sva unesena hrana i svi doživljaji (fizički, osjećajni ili duševni), koji utječu na događaje u tijelu, odražavaju se u lužnatosti, odnosno kiselosti urina.

U knjizi se bavimo životom s naturalističkog aspekta i doživljavamo ga onakvim kakav zapravo i jest – kao energiju! Kakvu ulogu imaju lužine i kiseline u tijelu?

1) Reakcija u kojoj nastaju lužine znači svaku kemijsku promjenu u tijelu zbog koje se njegova energija povećava, a mokraća postaje lužnata.

2) Reakcija u kojoj nastaju kiseline znači svaku kemijsku promjenu u tijelu zbog koje se njegova energija smanjuje, a mokraća postaje kisela.

Ljudi su dinamična bića. Što su jači unutarnji procesi, to smo zdraviji. Gibanje električnih signala mijenja se u točnom razmjeru s količinom tvari u tijelu koje stvaraju lužnate ili kisele reakcije.

Držim, dakle, da otpadne kiseline stvarno napadaju zglobove, tkiva, mišiće, organe i žlijezde, što dovodi do manjih ili većih promjena u njihovu funkcioniranju. Ako napadnu zglobove, može se razviti artritis. Ako napadnu mišiće, može se razviti mišićna fibroza, koja uzrokuje bolove u mišićima.

Ako napadnu organe i žlijezde, mogu se razviti brojne druge bolesti. Pokazat ću vam kako hrana i naši doživljaji, koji u tijelu stvaraju lužnatost, vode do snažnih i dugotrajnih elektrokemijskih rezultata, čija je posljedica izvrsno zdravstveno stanje.

Velike lužnate zalihe zapravo su bogatstvo našeg tijela. Kadgod je potrebno, mogu se osloboditi i neutralizirati otpadne kiseline.

Ako konzumiramo previše hrane koja stvara kiselost (prije svega prženu hranu), organizam počinje slabjeti. Budući da je naše tijelo savršen sustav, pokušavat će svim raspoloživim sredstvima ponovno uspostaviti narušenu ravnotežu, i to tako što će neprestano izlučivati otpadne kiseline. Ali kad lužnate zalihe ponestanu, nastupa smrt.

Da biste ponovno napunili i potom očuvali svoje zalihe lužnatih spojeva, morate uvažavati pravilo

LUŽNATA HRANA : KISELA HRANA = 80:20

Trebate unijeti:

80% posto namirnica s popisa hrane koje stvaraju lužnatost,
20% posto namirnica s popisa hrane koje stvaraju kiselost.

SOLNA KISELINA JE JEDINA KISELINA

Solna kiselina je jedina kiselina koju naše tijelo proizvodi – sve ostale su sporedni produkti metabolizma i moramo ih što prije izlučiti. Solna kiselina (HCl) ima vrlo različite i važne uloge u našem tijelu. U želucu razgrađuje hranu koja bi inače ostala nepotpuno probavljena smjesa različitih otpadnih kiselina, kao što su oksalna, mliječna, piruvična, mokraćna, ugljična i butanska kiselina te žučne kiseline. Pomanjkanje solne kiseline stoga može dovesti do nastanka brojnih bolesti. Njeno izlučivanje obično se počinje smanjivati nakon četrdesete godine, iako sam taj problem opazio kod ljudi svih dobi, čak i kod djece.

HCl nas čuva na životu tako što održava pravu kiselolužnatu ravnotežu. Kad obavi svoju zadaću u procesu probave, postane lužnata. Uz to, o izlučivanju HCl ovisi apsorpcija osam esencijalnih aminokiselina, dva vitamina i petnaest iona. Tako se vitamin B12 i folna kiselina neće apsorbirati ako u želucu nema dovoljne količine HCl. Solna kiselina je prva obrambena linija pred uništavajućim mikroorganizmima koje u tijelo unosimo hranom. Ubija mikrobe i pomaže u njihovoj probavi. Uz to, razgrađuje štetne otpadne kiseline koje nastaju kod nepravilnog kombiniranja i konzumiranja loše hrane, te pomaže u njihovom izlučivanju.

Posljedica smanjenog izlučivanja solne kiseline je nepravilno izlučivanje žuči, zbog čega dolazi do jakih smetnji u procesu metaboliziranja, apsorpcije i raspodjele hranjivih tvari po tijelu.

Velika zaliha lužina u našoj krvi djeluje kao bogom dan kontrolni mehanizam koji je odgovoran za brzu neutralizaciju suvišnih kiselina. A ako je naša krv previše lužnata, ovaj mehanizam otkazuje – višak lužina, naime, ne možemo neutralizirati dodatnim količinama lužina. Suvišne količine lužina, koje u tijelu nastaju zbog konzumiranja otrovnih tvari, moramo stoga odstraniti iz organizma uobičajenim putovima izlučivanja, bez prethodnog neutraliziranja!

Na kraju svakog dana naš bi organizam trebao biti lužnat, a ne kiseo. Zato je vrlo važno da znamo je li naše postupanje lužnato (zdravo) ili kiselo (nezdravo).

S aspekta zdrave prehrane važno je konzumirati što više svježe i neprerađene hrane. Enzimi koji su prisutni u svježoj i neprerađenoj hrani omogućuju nam da je dobro probavimo. Ako enzime kuhanjem uništimo, tada njihovu ulogu moraju preuzeti tijelu svojstveni enzimi iz jetara i soka gušterače. Današnje biokemijske spoznaje dokazuju da su zalihe enzima u našem tijelu ograničene.

Neka vaše prehrana bude sastavljena od 75% posto svježe i neprerađene hrane i 25% posto kuhane hrane. Počnite sa 60% posto svježe, neobrađene i 40% posto kuhane hrane i držite se tog omjera, dok se vaše tijelo ne navikne na svježu hranu. Potom omjer postepeno dignite na 75:25.

Hrana koja je navedena u nastavku stvara kiselost, stoga je pokušajte izbjegavati ili je čak prestanite uzimati:

– prerađena, vitaminizirana, konzervirana hrana s umjetnim dodacima
– meso
– mliječni proizvodi
– pšenica
– jaja

Zašto bismo trebali ograničiti konzumiranje mesa? Ljudi koji jedu meso u sebe podsvjesno preuzimaju negativnu energiju koja se razvija tijekom klanja životinja. Uz to, u svoje tijelo također apsorbiraju životinjske hormone, slobodne radikale i prevelike količine živčanih prijenosnika. Oni se nakupljaju u našem mozgu i ugrožavaju talamus, hipolalarnus, hipofizu i epifizu.

Zašto bismo trebali ograničiti uživanje mliječnih proizvoda? Homogenizirano i pasterizirano mlijeko uzrokuje nastanak kiselina u velikim količinama. Ali, to ne vrijedi za majčino mlijeko kojim se prehranjuje dojenčad. Vrlo je štetan sir napravljen od pasteriziranog mlijeka. I jaja stvaraju kiselost.

Zašto bismo trebali ograničiti uživanje pšenice? Gluten uzrokuje nastanak ljepljivog sloja koji može začepiti crijeva. Radije konzumirajte rižu, raž, slatki raženi, sojin ih proseni kruh.

PREHRAMBENE PREPORUKE ZA REGULIRANJE LUŽNATOSTI, ODNOSNO KISELOSTI

Ako istodobno konzumirate dvije namirnice s visokim sadržajem bjelančevina, kao što su meso i mlijeko, probavni sokovi, namijenjeni razgradnji mlijeka, mogu zaustaviti probavu mesa. Bjelančevine iz obiju namirnica stoga se neće potpuno probaviti i doći će do jake kiselosti.

Kombiniranje teških bjelančevina (iz mesa) i sočnog povrća, koje ne sadrži puno škroba, stvara samo blagu kiselost. Ista kombinacija može uzrokovati i blagu lužnatost, ako konzumiramo obrok od jedne desetine teških bjelančevina i devet desetina povrća. Masnoća u mesu smanjuje učinkovitost želučanih sokova i do 50 posto. Uz to obavija djeliće hrane tankim slojem zbog čega se uopće ne probave – kako biste to izbjegli, skupa s masnom hranom konzumirajte puno svježeg, sirovog, zelenog povrća.

Meso i ribu ne konzumirajte skupa s hranom koja sadrži škrob (kruh), jer takva kombinacija uzrokuje jaku kiselost. Također izbjegavajte obroke od dvije vrste namirnica s visokim sadržajem bjelančevina, kao na primjer odrezak i jastoga ili divljač i piletinu. Lako probavljive bjelančevinaste namirnice, kao što su skuta i jogurt, odlični su u kombinaciji s voćem (nastaje blaga lužnatost). Neke druge lako probavljive bjelančevinaste namirnice, kao što su orašasti plodovi i tofu, dobro se slažu s povrćem koje ne sadrži škrob (dolazi do blage lužnatosti). Ako pripremite obrok s desetinom lako probavljive bjelančevinaste hrane i devet desetina povrća, nastat će umjerena lužnatost.

Kombinacija graha i žitarica predstavlja savršeno lagan bjelančevinast obrok koji stvara blagu kiselost.

MLIJEKO

Enzimi pepsin i renin u želucu uzrokuju koagulaciju mliječnih bjelančevina. Poteškoće nastaju ako istodobno konzumirate i druge namirnice, kao što su žitarice, pahuljice ili škrobne namirnice jer se mlijeko pritom ne probavlja. Koagulirane mliječne bjelančevine slijepe se s ostalom hranom i sprječavaju dodir sa želučanim sokovima. Cjelokupni sadržaj želuca potom počne gnjiljeti, zbog čega se razvija kiselost.

KAKO JESTI

Jedite samo onda kad ste gladni. Pripremajte jednostavne obroke – dovoljne su tri ili četiri vrste namirnica. Neka hrana koju konzumirate bude na sobnoj temperaturi.

Sočnu hranu pojedite prije suše hrane. Sirovu hranu jedite prije kuhane hrane. Ljeti konzumirajte više sirove hrane. Izbjegavajte prerađenu hranu i zaslađivače (bijeli kruh, bijelu rižu, bijeli šećer, itd.) Hranu u ustima prožvačite 25 do 50 puta. U slini je prisutan enzim ptijalin koji stvara lužnati okoliš. Između pojedinih obroka dnevno popijte šest do osam čaša vode.

Ne jedite kad ste umorni, nervozni, ljuti, kad vam je vruće ili hladno, kad osjećate bolove, kad ste emotivno uznemireni ili imate visoku temperaturu.

U prehrani bismo se uvijek trebali držati osnovnog načela, po kojem se nikad ne smijemo najesti do sita. Naviknite se ustati od stola još pomalo gladni.

Naime, stara poslovica kaže da si grobove kopamo zubima.

Iz knjige Dr.Theodore A.Baroody – Alkalizirajte ili umrite
Izvor: Atma.hr

 

[crvendac_011]

Čudesna kombinacija 3 sastojka štiti od raka: Evo kako da napravite alkalnu vodu!

Nivо pH vrednosti оdrеđuје dа li је srеdinа u organizmu kisеlа ili аlkаlnа. Аkо је vrеdnоst ispоd 7, srеdinа је kisеlа а аkо је iznаd 7, onda je аlkаlnа.
Ipаk, kada је lјudskо tеlо u pitаnju, svаki оrgаn imа svојu spеcifičnu pH vrеdnоst.
Nа primеr, plјuvаčkа imа pH u оpsеgu оd 6.5 – 7.0, lјudska kоžа imа pH оd 5,5 štо је čini blаgо kisеlom, dоk se pH digеstivnоg trаktа krеćе оd 1.5 – 7.0.
U zdrаvоm tеlu, pH vrеdnоst krvi je blаgо аlkаlnа i krеćе sе izmеđu 7,35 – 7,45. Plućа i bubrеzi su оdgоvоrni zа оdržаvаnjе оvе rаvnоtеžе. U slučајu da se rаvnоtеžа poremeti, odraziće se na celokupno zdravlje.
Аkо је prirоdnа pH vrеdnоst pоrеmеćеnа, оnа pоstаје suvišе kisеla ili prеvišе аlkаlnа, zdrаvе ćеliје pоstајu tоksične, štо dоvоdi dо njihоvе smrti. Оsim tоgа, tеlо sе bоri dа оdrži svојu prirоdnu pH sklаdištеnjеm viškа kisеlе supstаncе u оdrеđеnim dеlоvimа ili оrgаnima, čimе sе pоvеćаvа njihоva kisеlоst.
Dаklе, hrоnični pH disbаlаns оštеćuје tkivа u tеlu i mоžе čаk dоvеsti dо mаlignitеtа, јеr dоvоdi dо smrti ćеliја ili ćеliјske mutаciјe.
U gоrеm scеnаriјu, mоžе dоći dо mеtаstаzе. То znаči dа mrtvе ćеliје оstајu kisеle u tеlu, dоk mutirаne ili mаlignе ćеliје nаstаvljaju nеkоntrоlisаnо da rаstu i šire nа оstаlе dеlоvе ili оrgаne u tеlu.
S drugе strаnе, sаvrеmеna ishrana sadrži punо šеćеrа, kоfеina, visоkо prеrаđеnu hrаnu i аlkоhоl, štо tеlо čini prеvišе kisеlim i nа krајu dоvоdi dо lоšеg imunоg sistеmа, hrоničnih glаvоbоlја i umоrа, kао i do prоbаvnih prоblеmа.
Dаklе, аlkаlnа vоdа mоžе biti оd vеlikоg znаčаја zа nаšе zdrаvlје.
Kао štо je ranije spomenuto, аkо se pH nеrаvnоtеžа tеlа nе lеči, оnа mоžе dа nanese mnоgо štеtе. Аlkаlna vоda mоžе biti оd vеlikе kоristi јеr dаје mnоgо bоlјu hidrаtаciјu u cеlоm sistеmu, čimе sе pоbоlјšаvа оpštе zdrаvlје i blаgоstаnjе. Plus, izuzеtnо je kоrisnо zа mоzаk, jer se radi o vodi.


Evo kako da pripremite alkalnu vodu:


Sаstојci: 1 оrgаnski limun (оprаti i isеckаti gа), 2 l prеčišćеnе vоdе, 1 kаšikа himаlајske soli (mоžеtе je nаći u prоdаvnici zdrаvе hrаnе).
Nаčin priprеmе: Nаpunitе čаšu sа vоdоm i dоdаjte kriškе limunа, аli nеmojte cediti sok iz njih. Dоdајtе himаlајsku sо. Zatim, pоkrijte tеglu i оstаvitе je prеkо nоći nа sоbnој tеmpеrаturi.
Slеdеćеg јutrа, piјtе 3 čаše аlkаlnе vоdе nа prаzаn stоmаk.
Ovako spravljena аlkаlnа vоdа је оd izuzеtnе vаžnоsti, јеr ćе stvоriti idеаlnu pH rаvnоtеžu u vаšеm tеlu i tо ćе sе оdrаziti nа vаšе cеlоkupnо zdrаvlје.


(Izvor: Stil.Kurir.rs)

 

[crvendac_011]

15 znakova koji upozoravaju na kiselost organizma

Današnja prehrana uključuje obilje prerađene hrane, mesa, mliječnih proizvoda, jaja, bijelog brašna, šećera i gaziranih sokova.
Stoga ni malo ne čudi što većina ljudi ima blago ili vrlo kiselo stanje organizma.
Neka vas termin "kiselo" ne zavara.
To što je neka namirnica kiselog okusa ne znači da pridonosi kiselosti organizma - često je upravo suprotno.
Primjerice, limun je okusom vrlo kiseo, no njegovom razgradnjom u probavi stvara se lužnato stanje.
S druge strane, slatkiši i meso, koji nisu kiselog okusa, pridonose acidozi jer se njihovom razgradnjom u krv otpuštaju sastojci ili tvari koje zakiseljuju organizam.
Budući da je kiselo stanje organizma siguran put do brojnih bolesti, što prije uvedite promjene u vaš jelovnik!


Alkalnost organizma je preduvjet za dobro zdravlje

Da bi vaš organizam mogao dobro obavljati sve tjelesne funkcije, pH-vrijednost tjelesnih tekućina mora biti blago lužnata.
Ako pH-vrijednost vaše krvi iznosi oko 7,3, vi ste zdrava osoba, a padnu li te vrijednosti ispod 7,0, imate kiselo stanje organizma.
Na pH-vrijednost utječe ne samo hrana, nego i razni procesi koji se odvijaju u organizmu - probava, disanje, izlučivanje tjelesnih tekućina i drugi metabolički procesi.
Primjerice, tijekom probavljanja hrane, želudac luči kloridnu kiselinu, a gušterača - lužnate bikarbonate.
Ako dođe do poremećaja tih probavnih sokova, narušava se pH ravnoteža u vašem organizmu.
To može rezultirati acidozom - kiselim stanjem, ili alkalozom - lužnatim stanjem organizma, koje je puno rjeđe.
Kiselost organizma vodi do pada imuniteta, upalnih stanja te brojnih oboljenja.
Može uzrokovati pretilost i dijabetes, kardiovaskularne bolesti, kronični umor, osteoporozu, artritis, tegobe s mokraćnim mjehurom i bubrezima...
Kiselosti organizma pridonosi i pušenje te uzimanje farmaceutskih lijekova, umjetnih zaslađivača i konzervansa.
Kod kiselog stanja, organizam iz kostiju i vitalnih organa uzima važne minerale poput kalcija, kalija i magnezija kako bi neutralizirao i izbacio kiselinu.
A to opasno ugrožava vaše cjelokupno zdravlje.


Simptomi "kiselog" organizma

Povećanu kiselost organizma primijetit ćete po promjenama na usnama i u usnoj šupljini.
Simptomi su ispucali kutovi usana, kiselost sline, čirevi, učestale upale grla, osjetljivost zuba na toplo i hladno.
Promjene su vidljive i izvana - suha i beživotna kosa, tanki i lomljivi nokti, iritacije na koži.
Među čestim simptomima su razne iritacije oka, upala očnih vjeđa, konjunktivitis.
Na probavnim organima kiselost se može manifestirati kao čir, gastritis, napuhanost, povećana želučana kiselina.
Mentalne i emocionalne promjene uključuju gubitak interesa i motivacije, nervoza, tjeskoba, preosjetljivost na zvukove, depresija.

Znakovi koji ukazuju na kiselost organizma:

1. umor i niska razina energije
2. oslabljen imunitet
3. osjetljivi desni i zubi
4. kratak dah i kašalj
5. išijas i ukočen vrat
6. glavobolja i pospanost
7. povraćanje, mučnina, proljev
8. upale mjehura i bubrega
9. bolni mišići i zglobovi
10. lupanje srca
11. ubrzano starenje
12. pretilost i dijabetes
13. nakupljanje mliječne kiseline u mišićima
14. alergije i akne
15. rast gljivica u organizmu, poput Candide

Ako ste se prepoznali u ovim simptomima, vjerojatno je vaš organizam kiseo.
No, kako biste bili sigurni u to, možete napraviti analizu pH-vrijednosti krvi i urina.


Kako vratiti organizam u balans

Za optimalno zdravlje na vašem bi se jelovniku trebalo naći 70-80 % lužnatih namirnica, a svega 20-30 % kiselih.
Evo što biste trebali učiniti kako biste smanjili kiselost organizma:

• pijte najmanje 2 litre vode dnevno
• pijte smoothieje od svježeg voća i povrća
• umjesto gaziranih pića konzumirajte biljne čajeve i zeleni čaj
• umjesto kravljeg konzumirajte bademovo ili kokosovo mlijeko
• umjereno vježbajte, jer to pridonosi lužnatosti vašeg organizma
• smanjite unos namirnica poput mlijeka i mliječnih proizvoda, slastica, žitarica i prerađene hrane
• jedite više alkalnih (lužnatih) namirnica, poput avokada, banana, brokule, kelja, celera, krastavaca, špinata, limuna, zrelih banana, badema, lubenica i što više salate

Izvor: Alternativa za Vas

 

[vladales]

Da dodam nesto, obzirom da mi se mesa u struku

Infekcije tkiva stvaraju kiselu sredinu, odatle ona varijanta da anestezija ne deluje kada se ubrizga u inficirano tkivo jer je anestezija bazni rastvor.
Odatle logika da je vecina ovoga sto pise gore tacno.
E sad, poenta nije alkalizacija, zavisno od sredine i vrste tkiva u organizmu zavisi i ph vrednost. Negde je kisela, negde bazna, negde neutralna. Ali svakako treba paziti na ishranu i ona mora biti raznovrsna, malo vise biljna nego zivotinjska-da ne pisem zasto, ali ne treba ukidati ni hranu zivotinjskog porekla.
Malo je nezahvalno pricati o ph u telu generalno, ali svakako treba pricati o zdravoj ishrani i iskljucivanju stetnih materija.

Pored inficiranih tkiva kod kojih je kiselost povecana, kiseline su nus produkti celija naseg organizma i stvaraju se usled fizicke aktivnosti, raznih metabolickih puteva za stvaranje i trosenje energije itd. i te kiseline se izbacuju/neutralisu.
Cela poenta svega je drzati te metabolicke procese u ravnotezi odgovarajucom ishranom i fizickom aktivnoscu koja je mnogo bitna za coveka a nazalost sve vise se smanjuje!!!

 

[crvendac_011]

Alkalna dijeta efikasnija od lekova

Visoka kiselost organizma je okidač za govoto sva obolenja, naročito kancer. Najbolje od svega je što vas ovaj režim ishrane ne tera da gladujete, već samo da izbacite određene namirnice

Stalno ste umorni i nervozni, nemate dovoljno energije, prehlade vas ne zaobilaze, nokti su vam slabi, koža suva, a kosa krta i lomljiva? Muče vas bolovi u zglobovima i mišićima, glavobolje, gastritis, borite se sa gojaznošću i lošim varenjem pa imate osećaj da vam je stomak kao balon? Ubrzan tempo života i stresne situacije kojima ste svakodnevno izloženi, teraju vas da u telo unosite više kafe, prerađene i "brze" hrane, alkohola, šećera i soli. To znači da preterujete sa tzv. kiselom hranom, kažu nutricionisti, što ćete lako proveriti analizom krvi i urina. Vreme je za alkalnu dijetu, za kojom su "poludele" poznate dame širom sveta poput Viktorije Bekam, Dženifer Aniston, Gvinet Paltrou, Eli Mekfirson...

Najbolje od svega je što vas ovaj režim ishrane ne tera da gladujete, već samo da izbacite određene namirnice i pratite kako se vaši kilogrami tope, stomak zateže, a ten postaje blistaviji. Alkalna dijeta čisti organizam od otrova, a dokazano je da regulisanje kiselosti organizma značajno smanjuje rizik od raka. Jer, u osnovi svakog kancera je povećan PH nivo ćelije, a savremen čovek preteruje sa unosom "kisele" hrane. Suština je u tome da odnos bazne (alkalne) i kisele hrane bude 4:1, jer se na taj način uspostavlja pH ravnoteža u organizmu. Konzumirajte što više svežih i neprerađenih namirnica, jer kuvanje i zamrzavanje obara pH vrednost hrane. Idealno je da 75 odsto bude sveže, a 25 kuvano. Svaki obrok treba da sadrži zeleno, lisnato povrće, uz meso i ribu jedite salatu prelivenu sokom od limuna i pijte najmanje 1,5 l vode dnevno. Rekreacija ubrzava eliminaciju kiselih materija iz organizma, pa budite fizički aktivni makar tri puta nedeljno. Posle samo tri dana alkalne dijete, osetićete da imate više energije, ali za pravi efekat je potrebno dva meseca.

Primer jelovnika:

Doručak: Kajgana od dva jajeta sa mladim sirom i paprikom. Čaj od đumbira.

Užina: Pola šake badema, nekoliko svežih šargarepa ili banana.

Ručak: Barena piletina sa šopskom salatom, 200 g barenog brokolija prelivenog maslinovim uljem i sokom od limuna.

Užina: suve smokve

Večera: Riba, piletina ili ćuretina sa zelenom salatom prelivenom sokom od limuna i lanenim ili maslinovim uljem.

BAZNE NAMIRNICE

Bela riba, piletina i ćuretina, mladi sir, crni i beli luk, paštrnak, brokoli, krompir, paprika, pečurke, karfiol, blitva, kelj, prokelj, šargarepa, celer, keleraba, sveže paprike, kupus, ren, grašak, kupus, spanać, paradajz, zelena salata, pasulj, rotkvice, svež krastavac, vlašac, đumbir, proso, kinoa, susam, semenke kima, bosiljak, ječam, ovas, sočivo, seme bundeve, mak, kesten, badem, himalajaska so, zeleni čaj, jabukovo sirće, banane, suve i sveže smokve, limun, višnje, maslinovo i laneno ulje.

KISELA HRANA

Govedina, svinjetina, teletina, tunjevina i sardine iz konzerve, perad i divljač, džigerica, suhomesnati proizvodi, jaja, topljeni i tvrdi sirevi, kravlje mleko, sladoled, jogurt, puter, margarin, šljive, bobičasto voće, trešnje, jabuke, breskve, kajsije, grejpfrut, pomorandže, kruške, lešnik, sve vrste oraha, pistaći, kikiriki, bademovo, susamovo i suncokretovo ulje, vinsko sirće, gazirani napici, voćni sok, crni čaj, kafa, pivo, vino, hleb, žitarice, pirinač, testenina, senf, soja sos, čokolada, šećer, kakao, saharin, džem, med, kvasac, kari, kečap, majonez.

(Novosti)

 

[crvendac_011]

Tijelo voli alkalno: Alkalizirajte se OVIM namirnicama, a OVE izbjegavajte!

Puno se već pisalo o važnosti alkalne (lužnate, bazne) prehrane, ali nije naodmet opet se prisjetiti i utvrditi gradivo te usvojiti dobre navike… Kako se što zdravije hraniti pročitajte u ovom vrlo poučnom i detaljnom razgovoru s doktoricom Lejlom Kažinić Kreho, našom svjetski poznatom nutricionisticom i autoricom nekoliko bestselera.

Dr. Lejla Kažinić Kreho kao liječnica, magistrirala je klinički nutricionizam na prestižnom Kings Collegeu, na odsjeku Department of Biomedical and Health Sciences, University of London pod vodstvom Thomasa A.B. Sandersa, vodećeg svjetskog stručnjaka za genetski modificiranu hranu, a završila je u klasi dr. Petera Emeryja, vodećeg svjetskog stručnjaka za bjelančevine. Svoj istraživački projekt Weight Diets Loss Programs, Implications and Complications on Health vodila je u suradnji s Anthonijem R. Leedsom, jednim od pionira klasifikacije hrane prema glikemijskom indeksu. Članica je Britanskog nutricionističkog društva.

Dr. Lejla Kažinić Kreho autorica je hrvatskih bestselera; Prehrana 21. stoljeća, Prehrana 21. stoljeća za žene i Prehrana 21. stoljeća za muškarce. Već više od petnaest godina se bavi kliničkim nutricionizmom u Velikoj Britaniji i Hrvatskoj gdje vodi nutricionističko dijetetsko savjetovaliste Nutrimen. Nastupima u elektroničkim i pisanim medijima te javnim predavanjima namijenjenima za svaku dob nastoji pridonijeti razvijanju svijesti o utjecaju hrane na naše zdravlje. Knjige dr. Lejle Kažinić Kreho prepoznate su i van Hrvatske kao nov način razmišljanja o hrani i njezinu djelovanju na naše tijelo.

Kada je uočena važnost balansiranja alkalnih i kiselih (acidnih) namirnica?

Koncept nebalansiranog unosa kiselih i alkalnih namirnica u prehrani po prvi puta se pojavljuje 1933. godine kada William Howard , inače tadašnji liječnik u New Yorku, objavljuje knjigu A New Health Era koja izaziva veliku pozornost jer on tada tvrdi da su sve bolesti uzrokovane autointoksikacijom i to samo zbog nakupljanja kiselosti u tijelu. Svjedočimo da je i danas njegov koncept prehrane koji preferira unos alkalnih namirnica i dalje popularan, a i poznat kao koncept pravilnog kombiniranja hrane nazvan Hay diet. Onima kojima nije poznat naziv ovoga prehrambenoga programa, ukratko, to je kada u prehrani nikada ne kombinirate unos zajedno ugljikohidrata i proteina, na primjer jedete ribu i povrće ali ne ribu i rižu ili pak krumpir. Po meni većina redukcijskih programa koji imaju brz učinak gubljenja na težini se i bazira baš na ovom konceptu kombiniranja hrane, tako će većina proteinskih redukcijskih programa preferirati unos proteina i voća ili povrća ali ne i ugljikohidrata, dok će neki preferirati jedan dan unos proteina, drugi dan ugljikohidrata, treći dan voća ili povrća…a baš ovakav način redukcijskih programa u kratko vrijeme pokaže rezultate i zato su i najpopularniji. No često se pitam koliko je dugoročno praktično jesti na ovakav način i kakav efekt po naše zdravlje ovakav način prehrane može imati. Alkalno, odnosno lužnato stanje, naše tijelo voli, ali kako samo jesti alkalnu hranu, a ne unositi kisele namirnice? Po meni je zaista važan balans unosa alkalne hrane i kisele hrane ali uvijek treba voditi računa i o GI i GL hrane (glikemijskom indeksu kao i glikemijskom loadu) koju svakodnevno jedemo.

Koji je učinak alkalnih, a koji kiselih namirnica? Što se događa u organizmu kad pojedemo jedne ili druge?

Kada unesemo kiselu namirnicu, odnosno nakon što takvu namirnicu probavimo, ona će ostaviti kiseli ostatak u tijelu te ako naša prehrana preferira prevelik unos kisele hrane dolazi do prevelikog nakupljanja ovih kiselih ostataka što uzrokuje stanje prekiselosti tijela, poznato pod nazivom acidoza. Acidoza dugoročno usporava efikasan rad našega tijela uzrokujući manjak energije, lošiji zdravstveni profil i probleme sa prekomjernom težinom. Ono što je po meni jako važno je gubitak esencijalnih minerala poput kalcija, magnezija, kalija i to zato što otpuštanjem baš ovih minerala tijelo pokušava neutralizirati višak kiselosti, odnosno uspostavlja zdravi pH balans koji iznosi oko 7. Naši važni unutarnji organi poput bubrega, pluća i adrenalnih žlijezda igraju važnu ulogu u održavanju zdrave razine pH tijela je te stoga važno da bi i oni zdravo funkcionirali da preferiramo unos alkalne hrane. Unoseći alkalne namirnice mi oslobađamo tijelo kiselih ostataka, te umjesto da troši energiju u eliminaciji tih ostataka, omogućavamo mu da radi ono za što je i stvoreno, a to je da balansira našu tjelesnu težinu i da nas čini zdravijim i energičnijim što duže.

Koji bi trebao biti odnos lužnatih i kiselih namirnica u prehrani?

Danas smo preplavljeni raznoraznim programima prehrane te će svaki od njih zagovarati baš određenu vrstu namirnica i njihov određeni unos, pa tako i u alkalnom prehrambenom programu se susrećemo sa različitim omjerom unosa lužnate i kisele hrane. Tako će neki zagovarati minimalan, skoro nikakav unos kisele hrane i da većinu čini alkalna hrana. Neki će pak zagovarati unos 20% acidne te 80% alkalne hrane, 30% acidne a 70% alkalne hrane dok ja osobno smatram da bi unos trebao biti 60% alkane hrane, a 40% acidne hrane što i osobno prakticiram. Preferirati unos alkalne hrane ne znači da moramo prehranu prilagoditi principima kombiniranja namirnica nego pak da možemo istovremeno unositi i proteine i ugljikohidrate kao i dobre masti. Unos ovih triju vrsta hrane samo dokazuje da je naše tijelo i dizajnirano da ih simultano može probaviti i to zahvaljujući baš gušterači koja izlučuje tri različite vrste probavnih enzima istovremeno.

Kiseli okus namirnice ne znači da ona ima kiseli PH (poput limuna npr.). Kako možemo znati i odrediti je li neka namirnica lužnata ili kisela? Kako stručnjaci određuju tu vrijednost?

Probavlja se skoro sve što pojedemo pa se u ostacima hrane nakon probave mogu izmjeriti pH vrijednosti i tako odrediti kemijsku reakciju hrane koju smo pojeli- da li je bila kisela ili lužnata. Kao što sam spomenula naša su tijela po prirodi lužnata i tijelu ne godi previše kisele hrane. Nakon što smo neku vrstu hrane pojeli i nakon što ju je tijelo probavilo mjerimo pH tijela. Ph je kratica za ‘potential of hydrogen’ što će indicirati kiselost ili alkalnost određene namirnice i to na ljestvici od 0 do 14. Kada je pH 7 to znači da nije niti acidno niti kiselo odnosno da je vrijednost neutralna. Upravo sva hrana koja ima pH vrijednost ispod 7 je kisela dok ona iznad 7 je alkalna. Znači što niža pH vrijednost to je i hrana kiselija. Kao što ste spomenuli limun koji je kao i mnoge vrste voća i povrća prije negoli smo ih pojeli bile kisele ali nakon probave u tijelu njihov pH vrijednost poraste i to zahvaljujući kaliju kojim su bogati, a koji je visoko alkalan. Nasuprot tomu, većina mesa i mliječnih proizvoda će prije nego uđu u tijelo biti alkalna ali nakon probave njihova pH vrijednost opada i to zahvaljujući njihovoj visokoj proteinskoj vrijednosti, a protein umanjuje vrijednost pH odnosno njihove amino kiseline od kojih su napravljene. Kalcij poboljšava alkalnost te stoga neki mliječni proizvodu će imati veću, a neki manju kiselost nakon probave upravo zahvaljujući koliko kalcija sadrže. S druge strane će mjerenja pH tijela i to ponajprije urina, upotrebljavajući pH test stripove, kod osoba na visoko proteinskoj dijeti pokazivati alkalne vrijednosti i to samo zbog toga što će tijelo otpuštati kalcij da višak proteina neutralizira ali će ovo čitanje pak biti lažno.

Ono sto je odista od vitalnog značaja za našu alkalnost tijela, odnosno izbalansiran pH je dovoljan unos vode. Zapamtite da je unos vode isto tako važan kao i unos hrane. Naše tijelo čini 70% vode, a krv je 94% voda što je dovoljan pokazatelj koliko je važan unos vode. Pijte kvalitetnu čistu vodu, a izbjegavajte unos aromatiziranih voda koje mogu sadržavati umjetna sladila koja ne samo da će pogoršati zdravi pH tijela već su dokazano karcinogena. Ako se pak pitate kako možete sami provjeriti da li vam je tijelo više kiselo ili alkalno, možete uz pomoć pH test stripova testirati urin ili slinu ili jednostavno sa tim ne opterećivati se nego kao dio svog životnog stila pijte vodu, vježbajte, jedite 60% alkalne hrane, 40% acidne hrane i vodite računa o glikemijskom indeksu kao i glikemijskom loadu hrane.

Zašto se tablice alkalnih i kiselih namirnica koje su dostupne na internetu u nekim segmentima razlikuju?

Kao što sam već spomenula mnogi se danas bave prehranom bez obzira na to koliko su educirani ili nisu nikako jer nekako nutricionizam, čini mi se i to vrlo često, kao dio medicinske znanosti je interesantan za mnoge da njome eksperimentiraju, daju savjete, prave redukcijske programe pa tako nude i svoje tabele alkalne odnosno kisele hrane. Ljudi danas moraju znati kome vjerovati, a i čije proizvode kupovati. A u prethodnom pitanju sam odgovorila kako se mjeri pH hrane te će vrlo često neke internetske stranice pokazivati pH vrijednosti prije negoli se je ta namirnica pojela odnosno neće mjeriti njenu pH vrijednost nakon što se je probavila u našem tijelu što je od izrazite važnosti kada biramo kiselu ili alkalnu hranu!

Prema ovom sustavu, koje su namirnice za nas najbolje, a koje najgore? Možete li izdvojiti pet iz svake skupine i napisati njihove prednosti, mane i učinke.

Svakako da svi trebamo raznoliko jesti i to svakodnevno da bismo imali balansiran vitaminsko-mineralni status i da bismo minimizirali unos raznih pripravaka. Svjesni u kakvom vremenu živimo, puni stresa, a i svjesni da se danas i voće i povrće ne uzgaja kao recimo 40 godina prije, mnogi od nas se odluče za pripravak te tada je važno znati da je vitamine najbolje uzeti ujutro jer nam osiguravaju vitalnost, a minerale pred večer jer osiguravaju smirenost. Da izdvojim pet top alkanih namirnica i nije baš lako jer bih mogla ih izdvojiti 50 pa i više, ali evo navesti ću neke:

– heljda – izvrsna zamjena za pšenicu i njene proizvode. Sadrži rutin koji nas energizira, izvrsna u tretmanu i preventivi krvo-žilnih bolesti, dobra za one kod kojih se lako stvara modrica kao i za žene koje imaju veći broj puknutih kapilara. Izvrstan izbor i za jutarnji kao i dnevni i večernji obrok.

– blitva, kupus, kiseli kupus – ovo su namirnice koje jako često spominjem u mojim knjigama iz serijala Prehrana 21. stoljeća bez obzira da li se radi o muškom ili ženskom zdravlju. Imaju anti-virusno i anti-bakterijsko i anti-karcenogeno djelovanje. Mnogi od nas kada kuhaju baš ovu vrstu povrća će baciti vodu zbog ne baš ugodnog mirisa ali drugi puta kada ih budete kuhali ne bacajte vodu, iskoristite je za spravljanje umaka ili je najbolje popijte!

– dinja – izvrstan izvor vitamina A odnosno betakarotena, B1, B5, B6, C, E, kalija, biljnih vlakana, folne kiseline – te upravo ovakva kombinacija nutrijenata je čini idealnom da nas posebnoa energizira. Dinja je izvrstan antikoagulant odnosno razrjeđuje krv što umanjuje rizik od srčanog i moždanog udara koji su nažalost danas u porastu.

– lan i laneno ulje – jedna od mojih top namirnica koju često koristim u kreiranju recepata u mojim knjigama. Bogata liganima koji preveniraju karcinom dojke, uterusa, prostate. Bogatstvo esencijalnim masnim kiselinama i to omega 3 je čini idealnom kod detox programa, idealno je sredstvo protiv zatvora, umanjuje kolesterol te regulira krvni šećer. Izvrsno kao dio doručka, smoothija, kruha, osobno ih uzimam kao dio moga doručka zajedno sa kurkumom.

– maslinovo ulje – tipično za naše podneblje i jedna od top alkalnih namirnica. Bogato mononezasićenim masnim kiselinama, sadrži antioksidans vitamin E koji ne samo da umanjuje rizik od oštećenja i upale stanice već pomaže i kod valunga kod žena koje prolaze menopauzu. Polifenoli iz maslinovog ulja imaju anti-upalno djelovanje te umanjuju simptome astme, osteoartritisa kao i reumatoidnog artritisa.

Danas generalno prehrana u zapadnim razvijenim zemljama pa i kod nas je kisela odnosno preferira unos namirnica koja u tijelu stvaraju kiselost. Ako pitate koje bi bile 5 top najgorih namirnica koja stvaraju kiselost u tijelu onda su to zasigurno rafinirani proizvodi poput brze junk hrane i rafinirane žitarice prebogate šećerom, prevelik unos kofeina, alkohola, umjetna sladila koja se dodaju danas raznim napitcima i hrani samo da bi kupca ‘natjerali’ da ih kupe jer kao ne sadrže šećer i na kraju neizbježno pušenje koje stvara kiselost tijela. O njima svima često čitamo i čujemo i zaslužuju naziv top super antinutrijenti.

Jedite ovo ako želite alkalizirati svoju prehranu:

– avokado
– brokula
– prokulice
– kupus, kiseli kupus
– heljda
– mrkva
– cvjetača
– celer
– tikvice
– orijentalne gljive shitake, maitake,
– gljive poput bukovača, lisičarki i šampinjona
– morske alge kao što su nori, kombu, wakame
– vlasac
– smokve
– laneno ulje
– krastavac
– češnjak
– grejpfrut
– soja i sojini proizvodi
– banana
– sojine klice
– alfalfa klice
– grožđe
– zelene mahune
– med
– kivi
– poriluk
– limun i limeta
– zelena salata
– mango
– proso
– masline i maslinovo ulje
– luk
– naranče
– papaja
– peršin
– kruške
– zeleni grašak
– ananas
– kvinoja
– rotkvice
– špinat
– jagode
– rajčica
– lubenica
– divlja riža
– buča
– sezamove sjemenke, tahini – sezamov namaz

Hrana s kojom valja biti oprezan

– Kiselu reakciju u tijelu najčešće izazivaju bjelančevine i to ponajviše one životinjskog podrijetla, te se smatra da za svakih suvišnih 10 g bjelančevina koje unesemo – izgubimo 100 mg kalcija mokrenjem. Stoga ne pretjerujte s unosom bjelančevina.

– Gazirana pića jer su izrazito bogata fosforom, mineralom koji izaziva gubitak kalcija kada se uzima u većim količinama.

– Ne više od tri kave na dan jer kava izaziva kiselost u tijelu pa čak neke statistike govore da bi često pijenje kave, više od tri na dan, moglo povećati pojavu osteoporoze za čak 82 posto.

– Rafinirane namirnice kao što su bijeli kruh, kolači i lisnata tijesta izazivaju kiselost u tijelu te tjeraju kalcij iz kostiju da poništi kiselu reakciju u tijelu.

– Oprez i s tamnim čajevima.

– Smanjite na minimum unos masne hrane.

– Pušenje i pijenje kave dvije su »prijateljski« povezane navike koje zajednički stvaraju kiselost tijela.

Postoje li znanstvena istraživanja koja su pratila ispitanike na tzv. alkalnoj dijeti i ako da, što su utvrdila?

Nažalost danas nema mnogo istraživanja koja su ekskluzivno rađena samo na alkalnim namirnicama ali istraživanja rađena o prehrani kod osteoporoze zasigurno potvrđuju kako preferiranje unosa alkalne hrane nad unosom kisele hrane čuva kosti, a i pomaže kada je dijagnosticirana osteoporoza. Namirnice koji imaju antikancerogeno djelovanje te koja pomažu kada je karcinom dijagnosticiran poput đumbira, blitve, heljde, bobičastog voća su alkalne namirnice i o svemu ovome pišem u knjizi Prehrana 21 stoljeća za žene.

Zašto mnogi liječnici ne priznaju učinak alkalne prehrane, govoreći da hrana može utjecati samo na kiselost urina, ali ne i krvi ili drugih tkiva?

Ne bih se složila da ne priznaju učinak alkalne prehrane nego oni prvenstveno preferiraju sintetske lijekove, a alkalnu prehranu vide kao preventivu. S druge strane se danas stvara, nazvala bih je nova era medicine odnosno otvaraju se klinike po Europi u kojima prednjači Norveška, koji u terapiji koriste ništa osim hrane i pokojeg pripravka, a upravo liječnici u takvim klinikama su sličnoga profila kao i ja – doktor medicine sa specijalizacijom iz kliničke prehrane. Pa odista sam s razlogom kao krilaticu moje druge knjige o ženi i odabrala onu sa poznatog Rockefeller Medical Institute – ‘Ako današnji liječnici sutra ne postanu nutricionisti, današnji će nutricionisti sutra postati liječnici’.

Možemo li liječiti bolesti alkalnom prehranom i ako da, koje? Neki znanstvenici idu tako daleko da tvrde da kiselo okruženje, uz druge bolesti, uzrokuje razne vrsta karcinoma – možete li to komentirati?

Kao što sam spomenula mnoga akutna i kronična stanja poput osteoporoze, artritisa, karcinoma i to naročito dojke, prostate, debelog crijeva, bubrežni kamenci, problemi sa probavnim sustavom poput gastritisa, umor, konstipacija, depresija, giht, žučni kamenci, dijabetes, skleroza, loši LDL kolesterol, nesanica, … sve su to stanja i bolesti kod kojih pomaže alkalna prehrana. Meso, mesni proizvodi, prevelik unos mlijeka i mliječnih proizvoda stvaraju kiselost u tijelu, a njihov prevelik unos je riziko – faktor kod raznih vrsta karcinoma te stoga kada se karcinom i dijagnosticira, nutritivni tretman uključuje minimiziranje ili potpuno ukidanje unosa ovakve hrane i to naročito ako sadrže antibiotike i hormon rasta.

Je li istina da hrana, kad je kuhamo, postaje kiselija, u odnosnu na sirovu?

Koncept prehrane po principu jedenja sirove hrane ili raw food diet ističe da kuhanje čini hranu kiselijom te da je bolje jesti sirovu hranu koja će poboljšati alkalnost tijela odnosno alkalna sirova hrana je ključ zdravlja. Istina da način pripreme utječe na njenu kiselost ili alkalnost te po meni raw food prehrana ima svoje prednosti i to zato sto povećava unos biljnih vlakana, unosi se mnogo manje soli, povećava unos alkalnog kalija što je preventivno za nastajanje karcinoma i krvožilnih bolesti ali s druge strane nije praktična, restriktivna je te može izazvati nutricionističke nedostatke te jesti po ovome principu odista zahtijeva veliku informiranost. Tako pak sirovo jedenje voća i povrća je nešto teže probavljivo negoli lagano kuhano povrće i voće što će biti važno kod pacijenata sa smetnjama probavnog sustava.

Ultimativni antistresni napitak

Recept za kraj… Iskoristite zdrave namirnice koje nam pomažu da se opustimo. Ovaj super antistresni napitak sadrži sve vrhunske antistresne namirnice: krastavac, avokado, zeleno lisnato povrće, sjemenke, celer, a to će sve dodatno zasladiti jabuka – voće niskoga glikemijskog indeksa.

Sastojci:

pola krastavca
1 veća jabuka
manji korijen celera
šaka mladog špinata
pola zrelog avokada
1 desertna žlica suncokretovih sjemenki, lagano mljevenih
1 desertna žlica sezamovih sjemenki, lagano mljevenih
voda, po želji

Priprema:

U sokovnik stavite krastavac, jabuku, celer i špinat te napravite sok. Dodajte vilicom dobro zgnječen avokado i sjemenke te sve dobro izmiješajte. Ako vam se napitak čini gustim, možete dodati još malo vode.

(Atma.hr)