Alchajmerova bolest

[crvendac_011]

Vitamin E ublažava tegobe Alchajmera

Autor: MONDO/Tanjug


Uticaj karakterističnih svojstava vitamina E ispitivan je na 613 ispitanika obolelih od Alchajmerove bolesti tokom dve godine, s namerom da se utvrdi njegovo delovanje na sprečavanje propadanja normalnih funkcija mozga.

Ispitanici su bili podeljeni u četiri grupe, pri čemu je 155 ispitanika dnevno dobijalo 20 miligrama leka "memantina", 152 ispitanika 2000 IJ (internacionalnih jedinica) vitamina E, 154 ispitanika su dobijala kombinaciju leka i vitamina E, a 152 placebo.
Tom prilikom je uočeno da je kod osoba koje su dobijale dodatke ishrani u obliku vitamina E smanjena stopa propadanja normalnih funkcija mozga za 19 odsto u odnosu na osobe koje su dobijale placebo.

Dodatna zanimljivost ove studije je činjenica da se o tim osobama dnevno moralo voditi računa dva sata manje nego kod ostalih ispitanika.

Naime, bliske osobe obolelih od Alchajmera susreću se s brojnim poteškoćama da bi na odgovarajući način vodili brigu o njima.

Rezultati ovakvih studija daju nadu ne samo za poboljšavanje stanja obolelih, nego i rešavanje problema brige o njima.

Stručnjaci ističu da su u studiji korišćene veće od dnevnih preporučenih doza zbog čega je potrebno s oprezom pristupiti doziranju vitamina E kod osoba koje boluju od Alchajmerove bolesti.

 

[crvendac_011]

Riblje ulje usporava pojavu demencije

Redovan unos ribljeg ulja povezan je sa značajnim usporavanjem kognitivnog propadanja i atrofije mozga kod ljudi treće životne dobi.

VAŠINGTON - Nedavno završeno istraživanje naučnika s Rod Ajlenda (Rhode Islanda) pokazalo je da je redovan unos ribljeg ulja povezan sa značajnim usporavanjem kognitivnog propadanja i atrofije mozga kod ljudi treće životne dobi.


U istraživanju je učestvovalo 229 ispitanika normalnih kognitivnih sposobnosti, 397 ispitanika s blagim kognitivnim oštećenjem i 193 ispitanika s Alchajmerovom bolesti, piše portal Vitamini.


Svakih šest meseci ispitanici su prolazili niz neuropsiholoških testova i snimanje mozga magnetnom rezonancom.


Naknadnom obradom podataka, zapaženo je da su ispitanici koji su na početku studije bili bez znakova demencije, a naveli su da koriste riblje ulje kao dodatak ishrani, pokazali značajno nižu brzinu kognitivnog propadanja.


Dodatno, ista grupa ispitanika pokazala je i manju atrofiju mozga na ključnim neurološkim mestima u poređenju s onima bez početno zapaženih znakova kognitivnog oštećenja koji nisu uzimali dodatke ribljeg ulja.


Stručnjaci sugerišu da je važno da su ovi pozitivni rezultati primećeni samo kod onih ispitanika koji nisu bili nosioci gena APOE-4, dobro poznatog genetskog rizičnog faktora razvoja Alchajmerove bolesti.


Oni ukazuju da su neophodna dodatna istraživanja, ali za sada riblje ulje pokazuje ohrabrujuće rezultate u usporavanju progresije ove neurodegenerativne bolesti.

(Novosti)

 

[crvendac_011]

ПОД ЛУПОМ: У СРБИЈИ СВЕ ВИШЕ ОБОЛЕЛИХ ОД ДЕМЕНЦИЈЕ


Живот без сећања


Људи трећег доба код нас у последњих десетак година неприметно оболевају и остају без памћења, при чему им се лагано гасе све функције у организму. Овом болешћу која ће за у наредној деценији почети да личи на епидемију, погођени су и ближњи оболелих јер им живот постаје пакао, а стрaтегије како да им се помогне још увек нема

Деменција не брише само сећање, имена, лица, она значи губитак личности и функција које се постепено и неумитно гасе. Нестаје памћење, што истовремено значи и губитак идентитета. Због предрасуда да је заборавност нормална у позним годинама деменција се обично приписује старости, али деменција је нешто сасвим друго – болест, а не део уобичајеног старења. Процењује се да у Србији данас има око 100.000 оболелих, на жалост ту не заостајемо за светом јер се померањем граница дуговечности и свету прогнозира драстично повећање броја дементних особа. У Србији је према последњем Попису из 2011. године забележено 17,4 одсто становништва које има више од 65 година, што нас сврстава врло високо на светској листи „старих земаља” склоних болести.


– Између шест и 10 одсто грађана старијих од 65 година има проблеме са Алцхајмеровом болешћу, најчешћим типом деменције, али се велики број пацијената јавља за помоћ тек онда када болест узме маха – каже професорка др Елка Стефанова, руководилац Центра за поремећаје памћења и деменцију Института за неурологију Клиничког центра Србије.


– Главни фактор ризика за појаву Алцхајмерове болести јесте старост, али и повишени холестерол и висок крвни притисак, дијабетес, метаболички синдром, док је генетика узрочник губитка памћења у само два и по до пет одсто случајева – објашњава професорка Стефанова и додаје да медитеранска исхрана не одлаже, али помаже да се успори деменција. Воће, поврће, риба, маслиново уље, чаша вина смањују ризик од Алцхајмера. Сочиво, пасуљ, махуне, грашак, она храна која се код нас сматра сиротињском, драгоцени су биљни протеини који могу да помогну код свих болести, па и болести памћења. И уз то пожељна је редовна физичка активност у средњем животном добу, вежбање од пола сата три до пет пута недељно.


Пошао или дошао


Проблеми са памћењем постоје у свим животним добима. Преоптерећеност мозга обиљем нових информација, које свакодневно пристижу, доводи до заборавности која је својствена свим људима. Сваки човек се више пута у току недеље запита где је оставио кључеве. На концентрацију и меморију утиче умор, стрес и количина сна. Стручњаци кажу да не треба да бринемо ако заборавимо због чега смо дошли у кухињу, или ако тражимо ауто по паркингу, јер не можемо да се сетимо где смо га паркирали. За бригу овог типа није ни губљење наочара, новчаника и сличних предмета, као ни заборављање нечег небитног што је неколико дана раније изрекао пријатељ. Заправо, заборављање ситних ствари је начин на који се наш мозак бори са вишком информација.


Али, зато, треба обратити пажњу када се уочи неспособност памћење догађаја из блиске прошлости, свакодневице, ако се заборави сусрет са пријатељом који је био дан-два раније, при чему ни подсећање не помаже. Немогућност присећања је предворје деменције. Болести памћења најчешће узрокује Алцхајмерова болест (више од 60 одсто) потом васкуларна деменција, фронтотемпорална деменција и још многи други узроци.


Међу првим сигналима да нешто није у реду је када особа заборавља с ким је разговарала телефоном, ко јој је био у гостима, када почне да затура ствари затим крене да оптужује децу и рођаке да је поткрадају, или крене у продавницу и не може да се оријентише где се налази. Ове појаве, по речима наше саговорнице, карактеришу прву фазу болести У другој фази обољења пацијенти не могу да кувају, затим не могу да читају новине, а писање и рачунање им представља проблем. У трећој фази, која траје око три године, више не могу сами да функционишу, не могу ни да се облаче, да одлазе у тоалет и одржавају личну хигијену.


Суморно звучи да је код две трећине оболелих пропуштена правовремена дијагноза, делом и зато што се ради о људима који нису радно ни интелектуално активни, па је почетне симптоме тешко уочити. Њих ништа не боли. Они само полако, тихо копне не тражећи помоћ јер нису ни свесни да им је потребна. Скоро да се наљуте када им блиске особе сугеришу да оду код лекара. Ближњи временом почну да примећују да је дошло до промена у понашању и размишљању – да особа реагује другачије него пре и да показује другачије понашање које доводи до свађа и неразумевања. Пре испољавања јасних знакова болести може да прође више година.


– Више од половине болесника нам се јави тек на почетку краја, у другом и трећем стадијуму деменције. Са правом дијагнозом касни се и због уверења свих, па и многих доктора, да је заборавност неминовни пратилац старости – примећује наша саговорница


Дневна болница


Суочавање породице са чињеницом да њихов блиски члан болује од деменције или Алцхајмерове болести, често је стресно и болно и као такво, резултира променама у функционисању саме породице. Живот са оболелом особом, која је још и без праве терапије и дијагнозе, је тежак. Црпи све ресурсе породице, материјалне, психичке, емотивне.


Многобројне су замке о које се „саплићу” они који брину о члану породице „души која копни”, почев од безразложног викања: „Сваке ноћи када одем у кревет, кажем себи од сутра нећеш викати на оца. А сутра поново се изнервирам, не знам шта ћу и како ћу са њим и опет вичем на њега: „Што си купио то што нам не треба... Не желим да понизим свог оца, а викањем то чиним”. По сто пута поновљено исто питање иритира. Боли када ћерка схвати да је мајка више не препознаје и пита „мала, чија си ти” покушавајући да јој одговори: „Како не знаш како се зовем, ти си ме родила”...


Међутим, искуства показују да правовремено и адекватно збрињавање и правилно одређивање терапије и спровођење неге по одређеним стандардима може у великој мери да утиче на успоравање прогресије основне болести и очување укупног квалитета живота дементне особе. Лекови омогућавају дементној особи да се сама умије, очешља, једе… што породици са оболелим чланом много значи. На жалост породице оболелих су у свом свету, далеко од информације, едукације, помоћи.


О томе до које мере је породица препуштена сама себи било је речи и током Округлог стола на коме се говорило о „Оптималној мрежи социјалних услуга за сениоре – потребама и могућностима”.Једна од најављених акција је и отварање дневних центара у Београду за старије особе са деменцијом. На основу истраживања „Живот без сећања” које је део пројекта „Не заборавимо ми оне који заборављају нас”, према речима мр Надежде Сатарић из Удружења „Снага пријатељства”, две трећине анкетираних сродника је спремно да учествује у суфинансирању услуга.


– Веома је битна подршка заједнице која засад не подржава ни неговатеље, ни дементне особе. Заједница, друштво или надлежни, како год их звали, не зна са чиме се суочавају, јер се о томе не прича. Истраживање је показало да 60 одсто дементних особа не користе ниједно од гарантованих права и услуга по основу болести. Неговатељи су најчешће чланови породице, већином жене. Сваки четврти неговатељ је запослен, а 39 одсто њих су старији од 65 година. Томе би требало додати да 80 одсто сродника верује да би постојање сервиса дневних центара за дементне особе у локалној заједници било од огромне помоћи породицама – каже мр Сатарић и додаје да у Београду засад постоје само два приватна дневна боравка. Превоз са боравком дементних особа током дана у једном од њих, месечно се плаћа 21.800 динара.


Смењују се емоције


– Од велике важности је помоћи оболелој особи да очува достојанство, да има осећај топлине и сигурности. Комуникацију треба прилагодити стадијуму болести, не критиковати. Усталити свакодневне рутине личне хигијене, подстицати самостално облачење као и самостално храњење и уношење течности, исхрану прилагодити стадијуму болести и код отежаног гутања давати кашасту храну – објашњава др Рада Поповић члан Удружења грађана „Окриље” из Београда који је основан са циљем да пружи помоћ и заштиту старијим особама. Почев од тога како доћи до праве информације, како приступити правима која имају, како организовати 24-часовну негу, до тога како помирити пословне обавезе са обавезама око болесног члана, како сачувати мир у породици, како сачувати своје здравље...


– Временом ће код чланова породице или неговатеља долазити до смене емоција, као што су туга, кривица, бес, шок... Неопходна им је помоћ у виду предаха од неколико сати сваког дана, да могу да се посвете и себи, својим пословима. Управо на томе радимо да осмислимо облик помоћи који ће у најкраћем року са најмање новца дати добре резултате. Пример смо видели у Кикинди где је основана група самопомоћи, од породица које брину о дементним особама. Приметили смо да најгоре пролазе породице од два члана. Самце обично уоче волонтери, социјални радник или геронто домаћица, вишечлана домаћинства имају „сменски рад”, а када су двоје онда их је врло тешко и уочити, јер су нераздвојни. Зато би помоћ обучене особе која би дошла да помогне на неколико сати била велика. Чињеница је да се дементне особе најбоље осећају у свом дому и да њима не требају стационари и други објекти за смештај већ само боље организовање заједнице. У мањим местима, поготово на селу, ви имате тај облик солидарности. На жалост у већим градским срединама комшије се скоро и не познају – каже др Поповић која је са пуно елана и жеље кренула у овај пионирски подухват са члановима свог удружења.


– Када породица није више у могућности да се стара о оболелом и не може да пружи адекватну негу, алтернатива су домови за стара лица. Особи ће бити пружена адекватна стручна нега – каже Никола Мартић, управник Дома „Бежанијска коса” при Геронтолошком центру Београд, и додаје да је важноближњег сместити у дом на време, док он може да схвати шта се дешава и да разуме нове околности.


– Из искустава, можемо рећи да се сродници најчешће суочавају са осећањима туге, кривице, збуњености, гриже савести услед донесене одлуке о смештају, због немоћи да се помогне блиској особи. Стручни рад усмерен је превасходно на помоћ сроднику да доминантно осећање гриже савести и туге препозна и превазиђе. У складу са тим, од великог значаја је њихова спознаја да нису „сами“ и да смештајем блиске особе у Дом постају део организованог, стручног и професионалног система подршке, а у циљу најбољег интереса њиховог рођака. Смештајем у установу Геронтолошки центар Београд, брига око корисника од стране чланова породице не престаје, већ поприма другачији облик – истиче Мартић.


Болести памћења међу којима предњачи Алцхајмер заслужују исту пажњу као малигне и срчане болести, због оболелих, због њихових породица и читавог друштва, због небројених проблема које деменција собом доноси. У више наврата су министри здравља излагали неопходност бржег деловања, засад се није отишло даље од „слова на папиру”.


Славица Берић


-----------------------------------------


Вежбе


Научно је потврђено да људи који говоре више језика спорије старе и касније постају дементни, а имају и мањи ризик од оболевања од Алцхајмера.


Подсетник


Уколико вас брине ваше памћење обратите се лекару, на њему је да процени да ли ће вас упутити код специјалисте. Оно што свако од нас може да уради да би предупредио заборавност јесте да води подсетник обавеза и договорених састанака. Вежбајте ваш ум тако што ћете решавати судоку, укрштене речи, итд. Редовно вежбајте, одржавање физичке кондиције је веома важно. Храните се правилно и редовно. Спавајте.


-----------------------------------------


Ко може да помогне


Центар за поремећаје памћења и деменције Клинике за неурологију у Улици др Суботића у Београду постоји од 2008. године. Преглед у Центру се заказује телефоном или лично. Потребно је имати одговарајући упут за амбулантни преглед из надлежног Дома здравља.Пацијент треба увек да дође на преглед у пратњи породице или старатеља који је упознат са симптомима и током болести. Уколико се процени да код пацијента постоји поремећај памћења, исти на крају првог прегледа добија термин за додатна испитивања преко Дневне болнице у којој не лежи, већ долази. Читав процес испитивања преко Дневне болнице, траје око две недеље. Када се обаве сва испитивања поставља се дијагноза, одређује терапија и контрола – објашњава проф. др Елка Стефанова, руководилац Центра и додаје да је важно за дементне особе да што мање мењају устаљену рутину и да би на њих деловало узнемирујуће да морају да остану у болници.


Објављено: 29.09.2014.
Извор: Политика

 

[crvendac_011]

Otkrijte Alchajmera na vreme

Kako da se borite protiv najčešćeg oblika demencije? * Rano otkrivanje i primena antidementne terapije u što ranijem stadijumu, dovodi do očuvanja mentalnih kapaciteta pacijenta

Zaboravnost i nemogućnost pamćenja novih informacija i događaja, ponavljanje pitanja sa gubitkom interesovanja, loša orijentacija u vremenu i prostoru, nervoza i zbunjenost... Sve ovo su jasni pokazatelji Alchajmerove bolesti, sa kojom živi čak 70 odsto osoba, uglavnom starijih od 65 godina.


- Alchajmerova bolest podrazumeva gubitak ranije stečenih znanja i veština, što kod obolelih dovodi do problema u svakodnevnom funkcionisanju. Uzrok nastanka nije poznat, mada se zna da izvesni genetski poremećaji dovode do njenog javljanja. Ove takozvane familijarne forme uglavnom se ispoljavaju u nešto mlađem životnom dobu, pre 65. godine. Familijarne su jer se javljaju kod više članova porodice. U stručnim krugovima prihvaćeni faktori rizika za familijarnu formu Alchajmerove bolesti su depresija, anksioznost, socijalna izolacija. Ipak, kod većine, bolest se javlja u starijem životnom dobu, a pretpostavlja se da joj kumuje kombinacija više faktora - objašnjava mr sc med dr Slavica Golubović, psihijatar Gerontološkog centra Beograd.


* Koji faktori su u pitanju?


- Pored familijarnih, to mogu biti i pojedini poremećaji štitne žlezde, povrede glave, izloženost štetnim spoljađnjim agensima. Promene se zapravo dešavaju u tkivu mozga, a nastaju zbog taloženja patoloških proteina i formiranja takozvanih "senilnih plakova", koji dovode do propadanja nervnih ćelija i kidanja veza među njima. Procenjuje se da svaka osma osoba starija od 65. godina i svaka druga starija od 85. boluje od Alchajmerove bolesti. Nešto je učestalija kod žena, mada nije sa sigurnošću utvrđeno da li je to zbog uticaja hormonskih faktora ili zbog dužeg životnog veka pripadnica nežnijeg pola. U svakom slučaju, bolest je sporo progresivna, a simptomi diskretni, zbog čega se često previđaju.


* Kojim redom se simptomi javljaju?


- Prvo se javlja problem pamćenja nedavnih događaja, dok su sećanja iz prošlih vremena u potpunosti očuvana. Problem upamćivanja nastaje zbog karakterističnih promena za ovu bolest, koji počinju u hipokampusu, delu mozga koji omogućava proces učenja. Tokom vremena dolazi i do problema orijentacije u vremenu, prisećanja naziva pojedinih predmeta ili imena osoba koje bi trebalo da znaju, manjih izmena u ponašanju i svakodnevnom funkcionisanju. Nažalost, u našim uslovima bolest se retko dijagnostikuje u ovom stadijumu, iako tada može adekvatnije da se tretira, odnosno primenom antidementne terapije uspori njena progresija. Ovo je važan detalj s obzirom na to da u Srbiji, kako se procenjuje, živi oko 200 hiljada obolelih od ovog oblika demencije.


* Koliko je značajna pravovremena dijagnoza?


- Postavljanje dijagnoze u što ranijem stadijumu, dok osoba još ima očuvane mentalne kapacitete, od velikog je značaja zbog terapije koja treba da očuva funkcionalnost pacijenta i njegov postojeći kvalitet života od nezaustavljivog daljeg propadanja. Postoje dijagnostički protokoli kao i serija pregleda da bi se otkrila ne samo Alchajmerova bolest, već i svaka druga vrsta demencije. Deo protokola je i magnetna rezonanca mozga koja pokazuje izgled i eventualne promene tkiva ovog organa. Takođe, proverava se i nivo hormona štitne žlezde, vitamina D i B12, kao i drugi pregledi, mada su u početnoj fazi bolesti najvažnija neuropsihološka testiranja pamćenja i psihičkih funkcija koja pokazuju kako mozak "radi".


* Može li u našoj zemlji da se poboljša način lečenja i da li postoji odgovarajuća terapija?


- Terapijske preporuke se i u našoj zemlji sprovode. Primenjuju se dve linije antidementne terapije koje imaju za cilj usporavanje progresije bolesti. Ključno je da se sa ovom terapijom krene što ranije da bi se funkcionalnost obolele osobe zadržala na što višem nivou. Nedovoljna primena antidementne terapije u našoj zemlji ima objašnjenje u još previsokoj ceni za standard starijih građana, ali i u nedovoljno razvijenoj dijagnostičkoj mreži ustanova.


* Kako se osoba obolela od ove bolesti generalno ponaša?


- Tokom vremena postaje neorijentisana u vremenu, ima problem da se priseti imena osoba i predmeta koje poznaje, može postati iritabilna, napeta, neraspoložena. Kako bolest napreduje, pamćenje i orijentacija u prostoru se pogoršavaju, javljaju se problemi u govoru, ličnost se menja, pri čemu dolazi do poremećaja ponašanja u vidu uznemirenosti, depresivnosti, poremećaja ishrane, halucinacija, ideja potkradanja, verbalne ili fizičke agresije, sklonosti nekontrolisanom kretanju. U takvom stanju, neophodna je primena odgovarajućih psihotropnih lekova prilagođenih starijoj populaciji. U daljem razvoju i uznapredovaloj fazi bolesti javlja se nesposobnost kontrole fizioloških potreba, problem sa gutanjem, nemogućnost komunikacije sa okruženjem.


* Ko brine o obolelima od Alchajmerove bolesti?


- Uglavnom brine porodica, samostalno ili uz angažovanje manje ili više stručnog osoblja. Istina, u našoj zemlji nedostaju servisi koji bi omogućili zbrinjavanje tokom dana dok su članovi porodice na poslu, što bi odložilo smeštaj u ustanove socijalne zaštite. Poremećaj ponašanja ovih osoba jeste najčešći razlog za institucionalno zbrinjavanje, jer njihovo prisustvo najviše remeti funkcionisanje porodice u celini. Ustanove socijalne zaštite i gerontološki centri u zemlji su delimično osposobljeni za njihovo zbrinjavanje.

MENTALNI „FITNES"
Genetski činioci koji izazivaju familijarne forme Alchajmerove bolesti, uglavnom u mlađem životnom dobu, za sada teško mogu da se eliminišu. Kada je reč o Alchajmerovoj bolesti kod starijih, prevencija ima smisla. Stručnjaci savetuju kontinuiranu mentalnu aktivnost, takozvani "mentalni fitnes" koji održava nervne ćelije aktivnim i dobro međusobno umreženim. Treba lečiti depresiju i anksioznost ukoliko se pojavi, biti socijalno aktivan, sačuvati radoznalost. Mediteranski način ishrane sa puno povrća, maslinovog ulja, morskom ribom bogatom omega 3 masnim kiselinama, takođe predstavlja veoma efikasan vid zaštite. Antioksidansi vitamini E i C, kao i selen deluju na štetne uticaje slobodnih radikala koji dovode do oštećenja mozga, kaže dr Golubović.

(Večernje novosti)

 

[crvendac_011]

Apnea povećava rizik za demenciju

Starije osobe koji pate od apneje, privremenog prestanka disanja u snu, imaju četiri puta veći rizik za pojavu promena u mozgu koje nagoveštavaju demenciju

VAŠINGTON - Starije osobe koji pate od apneje, privremenog prestanka disanja u snu, imaju četiri puta veći rizik za pojavu promena u mozgu koje nagoveštavaju demenciju.

U stručnom časopisu "Neurology" istraživaci su to objasnili kao posledicu smanjenja prisutnosti kiseonika u krvi.

Slično povećanje rizika za demenciju prouzrokovano atrofijom mozga je zabeleženo i kod ispitanika s kraćom fazom dubokog sna, dodaju istraživači, koji su do tog saznanja došli proučavanjem 167 osoba.

Prema njihovim rečima, novi nalazi ukazuju na važnu ulogu kvaliteta sna u slabljenju psihičkih sposobnosti kod starijih osoba.

(Večernje novosti)

 

[crvendac_011]

VELIKO OTKRIĆE

Naučnici pronašli lek za Alchajmerovu bolest

Nova 2015. godina mogla bi biti najsrećnija obolelima od Alchajmerove bolesti.

Naučnici sa Stenford univerziteta, smatraju da su pronašli rešenje za ovu, do sada neizlečivu, bolest. Lek je jednostavno podizanje imunog sistema.
Istraživači su otkrili da nervne ćelije odumiru zbog toga što druge ćelije, zvane “mikroglija”, zadužene za čišćenje mozga od virusa i bakterija, ne urade svoj posao.

Te ćelije funkcionišu dobro u mladosti, ali kako godine prolaze, jedan protein – EP2, ih sprečava da obavljaju svoj posao kako treba.

Naučnici su pokazali da blokiranje ovog proteina omogućuje ćelijama “čistačima“ da ponovo nesmetano obavljaju svoj posao i uklone lepljive plakove koji oštećuju nervne ćelije kod obolelih od Alchajmera.

Oni su uspeli da miševima obolelim od ove bolesti, povrate pamćenje blokiranjem proteina EP2.

Ono što je još interesantnije je to da su tokom eksperimentisanja naučnici uspeli da genetskim inžinjeringom naprave miševe koji uopšte nemaju pomenuti protein i ti miševi nisu ni mogli da razviju bilo kakav oblik demencije.

(Telegraf.rs)

 

[maja_jevtic]

Revolucija u načinu lečenja Alchajmerove bolesti?
Autor: mondo.rs

Kompanija Sony napravila je aplikaciju za pametne telefone koja bi mogla da pomogne u lečenju obolelih od Alchajmerove bolesti.

Sony se udružio sa naučnicima i napravio je aplikaciju koja pomaže u traganju za lekom protiv Alchajmerove bolesti dok vlasnici telefona spavaju. Aplikacija radi tako što koristi procesorsku moć telefona kako bi se napravila neka vrsta virtuelnog superkompjutera koji mnogo brže procesuira podatke i samim tim daje veće mogućnosti da se nađe lek.

Aplikacija se aktivira ako vam telefon nije u funkciji, dok vam je na punjenju, sa punom baterijom i ako ste prikačeni na WiFi. Tada se povezuje sa istraživačkom bazom i zajedno sa drugim telefonima pravi procesorsku "zver".


Aplikacija koja je dostupna na Google Play store za Xperia Z uređaje, ali se očekuje i za mnoge druge pametne telefone.

Naravno, aplikacija nije lek, ali je važan korak napred u lečenju Alchajmerove bolesti.

Važno je da se svi uključe u ovaj proces, jer tako pomažemo svim obolelima, odnosno pomažemo naučnicima da probaju da nađu lek. Ne samo za ovu bolest.

Godinama unazad, naučnici okupljeni oko projektaFolding@Home posvećeni su tome da razumeju proces rada proteina u ljudskom organizmu. Nije potrebno posebno naglašavati koliko su oni važni za normalno funkcionisanje organizma, ali isto tako mogu i da izazovu probleme i bolesti, poput Alchajmerove, ako se nešto poremeti u procesu njihovog razgrađivanja u telu.

Ako imate Android telefon možete da koristite drugu aplikaciju koja funkcioniše po sličnom principu. Ako ste korisnik iPhone imate na raspolaganju originalnu verziju softvera.

 

[maja_jevtic]

Proteini u telu predskazuju Alchajmera
Autor: mondo.rs
Izvesni proteini u spinalnoj tečnosti prilično tačno otkrivaju ranu fazu Alchajmerove bolesti i ukazuju na nove puteve iznalaženja lekova koji bi mogli da deluju u ranoj fazi bolesti, pre nego što ona napravi veću štetu.

Izvesni proteini u spinalnoj tečnosti prilično tačno otkrivaju ranu fazu Alchajmerove bolesti i ukazuju na nove puteve iznalaženja lekova koji bi mogli da deluju u ranoj fazi bolesti, pre nego što ona napravi veću štetu, zaključak je istraživanja više timova stručnjaka u 12 centara Evrope i SAD.

Tim istraživanjima bilo je obuhvaćeno 750 osoba sa blagim kognitivnim poremećajem, koji prethodi Alchajmerovoj bolesti, 529 obolelih od Alchajmera i 304 zdrave osobe, prenosi Rojters.

Ispitanici sa blagim kognitivnim poremećajem praćeni su tokom dve godine ili dok im se simptomi nisu pogoršali.

Neke ranije manje studije već su ukazivale da određeni proteinski biomarkeri mogu da ukažu na ranu fazu Alchajmera, a ovo veliko međunarodno istraživanje je to potvrdilo, ističe švedski stručnjak dr Niklas Matson sa Geteborškog univerziteta.

Na budući razvoj Alchajmera ukazuju dva proteina koji obrazuju toksična čvorišta u mozgu i treći (neka vrsta amiloida), koji je odgovoran za stvaranje lepljivog moždanog plaka.

Mada negativno deluju na mozak, delići tih proteina utvrđeni su i u cerebrospinalnoj tečnosti, koja okružuje kako mozak, tako i kičmenu moždinu.

Uprkos višedecenijskim istraživanjima, lekari još raspolažu sa vrlo malo lekova koji iole deluju protiv Alchajmera, najtežeg oblikom demencije, od kojeg trenutno u svetu boluje više od 26 miliona ljudi, a predviđa se da će se do 2050. taj broj povećati na 100 miliona.

Analizom biomarkera u cerebrospinalnoj tečnosti će se i mnogo efikasnije utvrđivati i dejstvo novih lekova protiv Alchajmera nego uz pomoć sadašnjih neuroloških i memorijskih testova, koji nisu tako pouzdani. To ne samo da će ubrzati rad na razvoju efikasnih lekova, nego će farmaceutskim kućama uštedeti miliona dolara, ističe dr Matson.

U ovom međunarodnom istraživanju je utvrđeno da se uz pomoć tri navedena biomarkera u 62 odsto slučajeva tačno detektuju osobe kod kojih će se razviti Alchajmer, a sa 88 odsto tačnosti one kod kojih se budući razvoj te bolesti isključuje.

Ti rezultati su nešto slabiji nego u ranijim, malim studijama, ali bi možda mogli da se poprave ukoliko bi bile primenjivane standardizovane tehnike testiranja, smatraju međunarodni stručnjaci.

Komentarišući ove nalaze, dr Ronald Petersen sa klinike Mejo u Ročesteru, Minesota, i Džon Trojanovski s Medicinskog fakulteta Univerziteta Pensilvanije, ističu da su oni dovoljni da se primene u praćenju pacijenata, ali ne i da se koriste kao dijagnostički test.

Budući da za Alchajmera još ne postoji pravi tretman i prevencija, davanje takve prognoze moglo bi da predstavlja isuviše bolnu vest kako za pacijenta, tako i za njegovu porodicu, smatraju ovi američki stručnjaci.

 

[crvendac_011]

Crni čaj: Tamnoputi "brat blizanac"

Kofein u crnom čaju deluje na koru velikog mozga, omogućavajući lakše učenje, pamćenje, komunikaciju...Samo dve šoljice ovog čaja dnevno, dovoljne su da vas sačuvaju od zaboravnosti i smanje rizik demencije za čak 60 odsto

Iako se više priča o zelenom čaju i njegovoj delotvornosti, crni čaj je po istraživanjima više zastupljen među populacijom. U Evropi petina prodanih čajeva otpada na crni, dok je u planetarnim razmerama crni čaj zastupljen u više od 70 odsto procenata, u odnosu na zeleni.

Zašto poređenje ova dva čaja? Zato što je crni čaj "brat blizanac" zelenom, jer potiču sa iste biljke latinskog naziva Camellia sinensis. Da li će čaj završiti kao zeleni ili crni, zavisi od procesa obrade listova navedene biljke. U tom procesu najbitniji je stepen fermentacije, odnosno oksidacije. Kod crnog čaja ovaj proces je doveden do kraja i zato ima tamnu boju, ponekad crvenkastu i prodorno ispunjen ukus. Ukus dolazi od fermentiranih sokova punih arome, koji u sasušenim listićima ostaju netaknuti, sve dok se ne potope u vrelu vodu. Zanimljivo je da se na zapadu svi fermentirani čajevi nazivaju crnim, a u Kini crne čajeve nazivaju zbog izrazito gorkog ukusa.

Najveća razlika između ova dva čaja je u količini kofeina koje poseduju. Zbog duže fermentacije u crnom čaju je više ovog sastojka, zbog čega se mnogi odlučuju da ga konzumiraju umesto kafe, u kojoj je dvostruko više kofeina. Kofein u crnom čaju deluje na koru velikog mozga, doprinoseći da bolje shvatamo stvari i brže povezujemo misli. Na taj način lakše se obavljaju sve intelektualne radnje- lakše se uči, pamti, komunicira... Istovremeno, crni čaj krepi, smanjuje osećaj umora i pospanost. Utiče i na bolji rad mišića i rerflekse, zbog čega pogoduje sportistima i osobama kojima su važne brze reakcije.

Istraživanja su pokazala da osobe koje piju crni čaj imaju duplo manji rizik za nastanak koronarnih bolesti. Japanski naučnici ističu da pijenje crnog čaja bogatog antioksidansima i flavonoidima povećava elastičnost krvnih sudova, što dovodi do boljeg rada krvnih sudova, a samim tim i boljeg krvotoka. Takođe, snižava nivo holesterola i smanjuje rizik stvaranja krvnih ugrušaka.

Stresni hormon kortizol takođe se smanjuje pod delovanjem sastojaka iz crnog čaja, tvrde stručnjaci iz Londona. Oni su obavili istraživanje na 75 muškaraca nepušača, sa navikom redovnog ispijanja čaja. Ispitanici su izloženi stresnim situacijama, u kojima im je meren puls, krvni pritisak, koncentracija krvnih pločica i kortizola, a vršena je i lična procena stresa. Efekat delovanja crnog čaja ispoljio se već posle pola sata, i u tom trenutku je nivo kortizola i lični doživljaj stresa bio znatno manji. Na osnovu dobijenih rezultata stručnjaci su ustanovili da crni čaj ne može da spreči stres, ali pomaže da se takva osoba od stresa što pre oporavi.

Istraživači tvrde i da bi se rizik od pojave demencije smanjio za čak 60 odsto, kada bi ljudi pili crni čaj, u količinama u kojima ispijaju kafu. Zbog zavidnih količina flavonoida, polifenola, tanina i fluora, samo dve šoljice ovog čaja dnevno, dovoljne su da vas sačuvaju od zaboravnosti. Istina, naučnici nemaju precizan odgovor koji sastojak iz čaja štiti mozak, ali znaju da antioksidansi flavonoidi čuvaju ćelije od propadanja. Istovremeno štite i od srčanog i moždanog udara.

RITUAL ISPIJANjA

Ljubitelji i dobri poznavaoci rituala ispijanja čaja, savetuju da se crni čaj pije bez ikakvih dodataka. Tada je njegova efikasnost najpotpunija. Za one kojima se ukus ovog čaja baš i ne sviđa, preporučuje se da ga piju sa dodatkom kockice šećera ili malo meda. Ko želi da doživi još jaču aromu, crnom čaju treba da doda štapić vanile, malo cimeta ili limunov sok. Neki konzumiraju crni čaj sa mlekom i šećerom, što je potpuno pogrešno. Mleko je bogato belančevinama a šećer ugljenim hidratima. Konzumiranje ovako spremljenog čaja više puta dnevno, opterećuje organe za varenje, a posebno jetru.

(Večernje novosti)

 

[crvendac_011]

Spavanje na boku smanjuje rizik od Alchajmera

Spavanje na boku smanjuje opasnost od pojave neuroloških bolesti, poput Alchajmera ili Parkinsona, tvrde američki naučnici

Spavanje na boku smanjuje opasnost od pojave neuroloških bolesti, poput Alchajmera ili Parkinsona, tvrde američki naučnici.


Taj položaj doprinosi čišćenju mozga od toksina koji su se nagomilali tokom dana, daleko više od spavanja na stomaku ili leđima, navodi se u studiji stručnjaka sa Univerziteta Stoni Bruk koja je objavljena u časopisu "Journal of Neuroscience


Analizom snimaka mozga, oni su ustanovili da limfni sistem, zadužen za otklanjanje toksina, radi efikasnije kada subjekat spava na boku. To bi samim tim trebalo da smanji opasnost od razvoja neuroloških bolesti.

"Kvalitet sna i položaj tela tokom spavanja su novi parametri koje bi trebalo uzeti u obzir u otkrivanju opasnosti od cerebralnih poremećaja", smatraju istraživači.

(Tanjug)