Alchajmerova bolest

[sendi]

Obustavljen lek protiv Alchajmera

[h=1]Obustavljen lek protiv Alchajmera
[/h] Izvor: Tanjug

"Fajzer" obustavlja razvoj "dimebona", leka protiv Alchajmerove bolesti, najčešćeg oblika demencije, preneli su francuski mediji.

​

Poslednja faza ispitivanja tog leka je, kako je objavio "Fajzer", pokazala lošije rezultate od predviđenih.

Ispitivali smo godinu dana mogućnost drugog rešenja, ali je sada odlučeno da se odustane, što teško pada, jer su prvi rezultati bili veoma ohrabrujući, navedeno je u saopštenju "Fajzera".

Američki farmaceutski gigant je u taj projekat uložio 725 miliona dolara.

 

[Andjela 7]

[h=5]Kako se ispoljava demencija?[/h] Demencija se ispoljava različitim poremećajima u pamćenju, govoru, pažnji, opažanju, mišljenju, ponašanju, raspoloženju i dr. Ispoljavanja demencije se svrstavaju u tri grupe: kognitivna ispoljavanja (smetnje pamćenja, govora, prostorne orijentacije i drugo), promene u ponašanju i psihološki simptomi (uznemirenost, sumnjičavost, halucinacije, strahovi, neraspoloženje i drugo) i poremećaj aktivnosti svakodnevnog života (delimična ili potpuna nemogućnost obavljanja profesionalnih, kućnih i rekreativnih aktivnosti). Prva i treća grupa smetnji su prisutne stalno, a druga se javlja ili stalno ili povremeno u nekoj fazi bolesti.

Izvor:antamedica

 

[crvendac_011]

Iz čega sve vreba Alchajmerova bolest?

Sastojak koji se između ostalog koristi i za dobijanje veštačkog ukusa maslaca u kokicama za mikrotalasnu, margarinu i gotovim kolačima, a može se naći i u pivu, pogoršava delovanje abnormalnog proteina mozga koji podstiče razvoj Alchajmerove bolesti.


Pazite šta jedete

U novoj studiji koju su objavili u časopisu "Chemical Research in Toxicology" naučnici su ispitali diacetil (DA), sastojak koji se koristi za dobijanje ukusa i mirisa sličnog maslacu kod kokica za mikrotalasnu, u izradi margarina, mnogih slatkiša, gotovih kolača, pa čak i u hrani za životinje. Ovaj spoj se stvara i prirodnim putem u fermentisanim napicima kao što je pivo ili nekim vinima, poput Šardonea.

Opasni diacetil (DA)

Naučnici sa Univerziteta Minesota u Mineapolisu sproveli su analizu DA, hemikalije koju su prethodna istraživanja povezivala s respiratornim problemima kod radnika u proizvodnji mikrotalasnih kokica i veštačkih ukusa..

DA ima strukturu sličnu supstanci koja čini beta-amiloid proteine. Previše amiloida, nakuplja se i stvara naslage koje se smatraju znakom Alchajmerove bolesti.

Izvor: Net.hr

 

[crvendac_011]

Prevencija Alchajmerove bolesti

Prevencija Alchajmerove bolesti

Spanać može da smanji simptome demencije, koja u najvećem broju slučajeva vodi u teže oblike Alchajmerove bolesti. Za prevenciju su odlični i vitamin C i beta-karoten



ISTRAŽIVANJE nemačkih naučnika pokazalo je da spanać može da smanji simptome demencije, koja u najvećem broju slučajeva vodi u teže oblike Alchajmerove bolesti.
Naime, proučavani su pacijenti sa blagim oblikom Alchajmerove bolesti, stari od 65 do 90 godina, a prolazili su niz neuropsiholoških testiranja, kao i proveru indeksa telesne mase i analizu krvi. Naučnici su otkrili da postoji jako nizak nivo koncentrovanog seruma sa antioksidantivnim vitaminom C i beta-karotenom u ispitanicima koji boluju od blage demencije, suprotno onima koji su zdravi.

To upućuje na zaključak da vitamin C i beta-karoten sprečavaju simptome, ali mogu da budu i odlična prevencija Alchajmerove bolesti, tvrdi vođa istraživanja epidemiolog i profesor Gebrijel Nagel.
Vitamin C može se pronaći u svim citrusima, šargarepi, spanaću, dok su kajsije (marelice) najbolji izvor beta-karotena u prirodi. Studija je objavljena u "Journal of Alzheimer's Disease", a naučnici tvrde da je odlično polazište za dalja istraživanja, koja bi pomogla u prevenciji ove bolesti, ali i u olakšavanju simptoma obolelima.

Izvor: Večernje novosti

 

[crvendac_011]

Pronađen test za rano otkrivanje Alchajmerove bolesti

Britanski istraživači razvili test koji otkriva Alchajmerovu bolest u njenom najranijem stadijumu. Test traži kombinaciju markera u krvi, koji se razlikuje kod zdravih ljudi i onih kod kojih se bolest tek počela razvijati.



Univerzitet u Notingamu sada radi na razvoju brzog i lakog testa za klinike. To bi moglo značiti mnogo raniju dijagnozu i bolju terapiju, saopštili su istraživači.

Test koristi iste proteine koji su povezani s Alchajmerovom bolešću. Pažljivom analizom krvi kod obolelih, ali i onih koji imaju problema s pamćenjem, u ranom stadijumu, istraživači su pronašli markere koji su veoma karakteristični za ovu bolest. Korišćenjem testa uz druge dijagnostičke tehnike ovo otkriće može doneti velike rezultate.

Profesor Kevin Morgan sa Univerziteta u Notingamu kaže da još uvek moraju da dokažu validnost testa, kao i da bi mogla da prođe čitava decenija do njegove primene u praksi, ali da došadašnji rezultati istraživanja pokazuju obećavajuće rezultate.

"Naš pronalazak je uzbudljiv jer pokazuje da je tehnički moguće razlikovati zdrave osobe od onih sa Alchajmerom samo pomoću testa krvi. Test krvi je brz i lak način za uspostavljanje dijagnoze. Veoma smo ohrabreni ovim pronalaskom i njegovom potencijalnom upotrebom u budućnosti", izjavio je Morgan.

Profesor dodaje kako postoji nekoliko načina na osnovu kojih ovaj test može da pomogne pacijentima uključujući i definitivnu dijagnozu, koja trenutno nije uvek moguća. Lepa vest je što bi ovaj test mnogo pomogao u odabiru adekvatne terapije.

Izvor: Klix.ba

 

[crvendac_011]

Alchajmer se može otkriti već u dvadesetim

Alchajmer se može otkriti već u dvadesetim

Upozoravajući predznaci Alchajmerove bolesti mogu se otkriti ranije nego što se dosad mislilo - među osobama sa rizičnim genetskim faktorom za ovu bolest već u dvadesetim godinama, poručuje tim američkih i kolumbijskih stručnjaka.



Istraživanje je obavljeno na predstavnicima jedne šire kolumbijske porodice, starosti od 18 do 26 godina, koji imaju zajedničkog pretka, a nešto manje od polovine njih deli i genetsku predispoziciju za nasledni oblik Alchajmerove bolesti, prenosi AFP.

Taj oblik Alchajmera se javlja već u četrdesetim godinama, dok inače ovo oboljenje nastupa znatno kasnije.

Skeniranjem je utvrđeno da nosioci defektnog gena imaju manje sive mase u nekim regionima mozga nego ostali ispitanici.

Takođe je otkriveno da ove osobe u cerebro-spinalnoj tečnosti imaju veći sadržaj proteina pod nazivom amiloid beta, koji se taloži u moždanom plaku karakterističnom za obolele od Alchajmera.

Ovo istraživanje pokazuje da neurodegenerativne promene kod Alchajmerove bolesti nastupaju i više od 20 godina pre nego što se pojave prvi simptomi.

Učesnicima istraživanja inače nije saopšteno da li su nosioci defektnog gena ili nisum a svi oni su u vreme obavljanja istraživanja imali sasvim normalne kognitivne sposobnosti.

Alchajmerova bolest izaziva dve trećine slučajeva demencije u svetu. Ona danas napada jednog od 200 ljudi širom sveta, ali se taj procenat povećava kako svetsko stanovništvo stari.

Prema prognozi organizacije Alzheimer's Disease International (ADI) broj obolelih od Alchajmera će se povećati sa 35,6 miliona 2010. godine, na 65,7 miliona 2030. i 115,4 miliona 2050. godine.

(Tanjug)

 

[crvendac_011]

Više od 24 miliona obolelih od Alchajmera

Više od 24 miliona obolelih od Alchajmera

Ove godine ima više od 24 miliona ljudi u svetu obolelih od Alchajmerove bolesti, neurodegenerativnog oboljenja. Godišnje se dijagnostikuje 4,6 miliona novih slučajeva tog oboljenja, odnosno jedan svakih sedam sekundi.



U Evropi, to i slična oboljenja (drugi oblici demencije), pogađaju oko sedam miliona ljudi i uključuju oko 20 miliona negovatelja.

Alchajmer pogađa u Evropi polovinu osoba starijih od 85 godina. Radi se o ogromnom zdravstvenom problemu.

Zato je 2011. pokrenuta akcija ALCOVE (Alzheimer COoperative Valuation in Europe), koja je rezultirala objavljivanjem preporuka za očuvanje kvaliteta života, samostalnosti i prava obolelih i njihovih negovatelja.

S druge strane, evropska grupa AgedBrainSYSBIO (zvanično formirana 18. marta u Parizu), sastavljena od 14 univerzitetskih laboratorija i naučnika koji rade za mala i srednja preduzeća, sprema se da napravi kombinaciju bioloških i genetskih znanja da bi se bolje ispitalo starenje ljudskog mozga i bolesti najčešće vezanih za godište.

Upozoravajući predznaci Alchajmerove bolesti mogu se otkriti ranije nego što se dosad mislilo - među osobama sa rizičnim genetskim faktorom za ovu bolest već u dvadesetim godinama, poručuje tim američkih i kolumbijskih stručnjaka.

(Tanjug)

 

[crvendac_011]

Život izbrisanih sećanja i zaborava

Život izbrisanih sećanja i zaborava

Procenjuje se da u svetu trenutno ima oko 36 miliona obolelih od Alchajmera, da svakih sedam sekundi oboli po jedna osoba, a da će ih do 2050 biti 116 miliona. O ovoj temi razgovarali smo sa psihologom Vladimir Ćurčićem



Alchajmerova bolest pogađa uglavnom starije stanovništvo, kojeg na planeti zbog kvalitetnijih uslova života ima sve više. Preciznih podataka o broju obolelih nema, ali se procenjuje da ih je u svetu oko 36 miliona, s tim što na svakih sedam sekundi oboli po jedna osoba.

Broj obolelih se na svakih 20 godina udvostručuje, a stručnjaci procenjuju da će ih do 2050. godine biti čak 116 miliona! Šta sve karakteriše ovo neizlečivo oboljenje i kako ga prepoznati, za čitaoce "Života plus" objašnjava psiholog Vladimir Ćurčić, iz novosadskog Udruženja građana Alchajmer, jedinom ovakve vrste u Srbiji.
- Alchajmerova bolest je progresivno neurološko oboljenje, koje dugoročno dovodi do laganog propadanja mozga. U takvim okolnostima kod obolelog se javlja problem sa pamćenjem, svakodnevnim funkcionisanjem i ponašanjem. Najčešće se javlja kod osoba starijih od 65 ili 70 godina, mada su zabeleženi slučajevi i kod mlađih osoba. Poražavajuća činjenica je da od 200 hiljada obolelih u Srbiji, koliko se procenjuje da ih ima, tek jedna trećina zatraži lekarsku pomoć, dok samo četiri procenta uzima terapiju. To je zato što se kod nas Alchajmerova bolest dijagnostikuje tek u kasnoj fazi, a za efikasnost terapije veoma je važno njeno rano prepoznavanje. Dešava se vrlo često da se ispoljeni simptomi poistovećuju sa promenama tipičnim za fiziološko starenje.
* Koji su simptomi Alchajmerove bolesti?
- Simptomi bolesti javljaju se postepeno, gotovo neprimetno, zbog čega ni oboleli, niti njegova porodica nisu u stanju da odrede kada je tačno počela. U ranoj fazi osoba počinje da zaboravlja svakodnevne, relativno nebitne činjenice. Primera radi, nije u stanju da se seti retko spominjanih imena ljudi ili retko upotrebljavanih reči... Međutim, nedugo zatim, počinje da zaboravlja i dogovore i obaveze, kao i važne aktivnosti iz svakodnevnog života. Zaboravlja, recimo, da isključi šporet, struju, zatvori slavinu... U tom trenutku već postaje zavisan od tuđe pomoći, mada okolina nije uvek u stanju to da prepozna. Tipično za bolest je i to da oboleli gubi sposobnost pamćenja novonaučenih sadržaja, u odnosu na ranije naučene koje ostaju dugo sačuvane.

* Dakle, prvi simptomi su zaboravnost i blaga konfuzija?
- Upravo tako. U prvoj fazi bolesti oštećeno je sećanje na skorašnje događaje, dok je ranije očuvano, što stvara nesporazum kod obolelog i okoline. Oboleli ima problem da se seti nečijeg imena, naziva gradova i drugih pojmova. Nije u stanju da završi započetu rečenicu, i obično kaže da mu je "na vrh jezika". A otežano oamćenje novih informacija i jeste jedan od najčešćih početnih znakova Alchajmerove bolesti. Istovremeno, počinju da se javljaju problemi vezani za svakodnevno planiranje i obavljanje uobičajenih poslova. Ispoljavaju se i teškoće u govoru, čitanju i pisanju, gde oboleli zaboravljaju reči ili ih menja neadekvatnim ili nerazumljivim.

* Koji su još simptomi karakteristični?
- Ovakva osoba postaje dezorijentisana u vremenu i prostoru, odnosno ne zna datum, mesec, godinu, godišnje doba, datum svog rođenja, a nije u stanju ni da se snađe na poznatim mestima. Počinje da donosi pogrešne procene i odluke, postaje nekritična u pogledu novca, neadekvatno se oblači, odnosno neprilagođeno vremenskim prilikama i određenim prigodama. Ispoljava se i poremećaj apstraktnog mišljenja. To se vidi po tome što se ne snalazi u finansijama, korišćenju brojeva, kao i nerazumevanju pojmova ljubav, sreća, tuga, rođendan... Gubljenje stvari i optuživanje za krađu, takođe je tipično za obolele od Alchajmerove bolesti. Takva osoba sklanja stvari na neuobičajena mesta, zaboravlja gde ih je ostavila, a onda optužuje druge da su ih ukrali. Na promenu raspoloženja i ponašanja, gde "iz čista mira" osoba počne da plače i ispoljava bes, takođe treba obratiti pažnju, ukoliko su i drugi simptomi prisutni. Pogotovo ako je, uz to, još i konfuzna, prestrašena, sumnjičava i nepoverljiva. Za njih je karakteristično i da postaju pasivni, spavaju više nego što je uobičajeno, povlače se u sebe i postaju potišteni.

* Koliko je rano dijagnostikovanje važno za uspešno lečenje?
- Intenzivna istraživanja koja se sprovode poslednje dve decenije, ukazuju da je rana dijagnoza i pravovremeno lečenje ključ maksimalnog terapijskog učinka. Nažalost, u Srbiji se dijagnoza Alchajmerove bolesti uspostavlja kasno, u trenutku kada su onesposobljavajući simptomi jasni, a mentalne promene potpuno vidljive. Rano uspostavljanje dijagnoze ključno je radi pravovremenog započinjanja terapije, ali i edukovanja i uključivanja ukućana i rodbine u negu obolelih. Ovo je veoma važno jer oboleli nisu u stanju da vode samostalan život, a u kasnijim fazama bolesti potreban im je stalni nadzor. S obzirom na to da kod nas ne postoje odgovarajuće ustanove za smeštaj obolelih, ovakve osobe ostaju u porodičnom okruženju, uglavnom upućene na jednu osobu.

* Ko ih, zapravo, pazi?
- Iz dosadašnjeg iskustva u radu sa članovima porodice, u većini slučajeva negovatelj je bračni drug koji je, takođe, u poodmaklim godinama. Otežavajuća okolnost je i to što bolest traje od osam do dvanaest godina, što podrazumeva dugotrajnu negu. Obolela osoba je apsolutno zavisna, što osobi koja je neguje ne ostavlja mnogo prostora za druge aktivnosti. Bračni partner je i sam u godinama u kojima ga opterećuju brojne bolesti, sa smanjenom fizičkom sposobnošću. U dugim godinama nege ovih bolesnika, osoba koja o njima brine dovodi sebe u stanje iscrpljenosti, što je dalje neminovno vodi u bolest. Ovo je takođe vrlo ozbiljan problem na koji bi trebalo da reaguju odgovarajuće institucije.

* Postoji li ovde postoji odgovarajuća terapija za obolele od Alchajmerove bolesti i da li može da se poboljša način lečenja?
- Lek protiv Alchajmerove bolesti i drugih demencija ne postoji, ali mogu da se ublaže simptomi i uspori tok oboljenja. Osim toga, i većina postojećih lekova koji uspešno deluju na usporavanje simptoma zbog visoke cene nedostupni su svim pacijentima. Zbog toga se vrlo često dešava da porodica u cilju uštede samoinicijativno smanjuje doze, što je sa stručnog stanovišta neprihvatljivo. Takođe je nedopustiv i negativan stav jednog broja lekara prema antidementicima. Kroz višegodišnji rad sa dementnim osobama mogu sa sigurnošću reći da pacijenti koji redovno uzimaju terapiju pokazuju poboljšanje u ponašanju, raspoloženju, samostalnom obavljanju zadataka, što se pozitivno odražava na kvalitet njihovog života. Sa druge strane, terapijski nezbrinuti pacijenti teže se uključuju u svakodnevne aktivnosti, često pokazuju znake agresivnosti, uznemirenosti i veoma slabu koncentraciju, što prilično otežava njihovo socijalno funkcionisanje.

* Može li se u preventivnom smislu umanjiti mogućnost za oboljevanje od ove bolesti?
- Postoje dve grupe faktora rizika za nastanak bolesti. Jedna grupa su Faktori rizika na koje se ne može uticati, a obuhvataju starost, genetiku i poroodičnu istoriju. Grupa faktora rizika na koje se može delovati su stanje srca i krvnih sudova, način ishrane i života, prevencija povreda glave. U svakom slučaju, bitno je da se bolest što ranije prepozna i leči, a ne da se stvaraju predrasude i oboleli gura u socijalnu izolaciju, ostavljen samo brizi članova porodice. Istina, poželjno je da oboleli što duže ostane u krugu porodice, odnosno dve do momenta dok nega i briga o njemu ne izgube na kvalitetu.

BESPLATAN DNEVNI BORAVAK
Na teritoriji Republike Srbije aktivno deluje jedino Udruženje građana Alchajmer sa dnevnim boravkom u kome radi stručni tim. Dnevni boravak ovakvog tipa ne samo da je jedini u okruženju, već i u Evropi. U Srbiji postoje slični dnevni boravci, ali se u njima usluge plaćaju. Zahvaljujući Gradskoj upravi za socijalnu i dečiju zaštitu Novi Sad i volonterskom radu članova udruženja, Udruženje građana Alchajmer usluge dnevnog boravka pruža besplatno, kaže Ćurčić.

PUŠENJE POVEĆAVA RIZIK
Stariji pušači izloženi su većem riziku da obole od Alchajmerove bolesti za čak 79% u odnosu na nepušače, pokazala su istraživanja obavljena na londonskom Imperijal koledžu. Istraživači su ustanovili da aktivni pušači imaju veći rizik da obole i od drugih vrsta demencije, kao i od mentalnog propadanja vezanog za starenje.
Pušenje izaziva povećan rizik istovetno kao što povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti oštećenjem krvnih sudova i smanjenjem protoka krvi, objasnila je dr Rut Piters, rukovodilac istraživačkog tima. Dobra vest u celoj priči je da bivši pušači nisu pod povećanim rizikom za oboljevanje, utvrdio je britanski tim stručnjaka.

UMEREN UNOS KOFEINA
Osobe koje imaju uredan život, samodisciplinovane su i pedantne, imaju manju mogućnost da u starosti obole od Alchajmerove bolesti, tvrde naučnici Univerziteta u Čikagu. Do ovog zaključka došli su posle istraživanja kojim je obuhvaćeno 1000 ispitanika, koji su bili podvrgnuti višegodišnjem istraživanju. Ispostavilo se da je samodisciplina vrlo važna za održavanje kognitivnih funkcija koje obuhvataju pamćenje, analize i koncentraciju, a koje se kod obolelih gube.
Sa druge strane naučnici sa Univerziteta u Severnoj Dakoti tvrde i da šoljica kafe dnevno može pomoći u prevenciji Alchajmerove bolesti. Umeren unos kofeina može da blokira štetne uticaje holesterola, što ima veze sa nastankom Alchajmerove bolesti. S obzirom na to da su istraživanja vršena u laboratorijskim uslovima, trebaće još vremena da se preciznije utvrdi kako to kofein “može da štiti mozak i da istovremeno ima značajnu ulogu u lečenju neuroloških poremećaja”, poručuju iz ove naučno istraživačke institucije.

Izvor: Večernje novosti

 

[crvendac_011]

Redovnim pranjem zuba protiv Alchajmerove bolesti

Redovnim pranjem zuba protiv Alchajmerove bolesti

Naučnici su otkrili da loše zdravlje zuba i bolesti desni mogu da podstaknu veoma loše zdravlje mozga.



Pranje zuba dva puta dnevno, redovno čišćenje zubnim koncem i redovni pregledi kod stomatologa mogu zaštititi i mozak od razornog oblika demencije.

Novo istraživanje britanskih stručnjaka, koje je sprovedeno na pacijentima koji su preminuli a bolovali su od demencije, otkrilo je da su oni imali bolesne desni.

Istraživači veruju da bakterije, kada putem krvotoka dospeju do mozga, izazivaju imunološki odgovor koji dovodi do smrti neurona, piše portal Kliks.

Takav proces na mozgu mogu pospešiti promene tipične za Alchajmerovu bolest, što kod ljudi uzrokuje zbunjenost i gubitak pamćenja.

Istraživanje je sprovedeno na Univerzitetu u Centralnom Lankašhajreu na 10 uzoraka mozga pacijenata koji su preminuli posle bolovanja od demencije.

Izvor: 24 sata

 

[crvendac_011]

Pregledom očiju do dijagnoze Alchajmera

Pregledom očiju do dijagnoze Alchajmera

Otkrivanje promena na ćelijama mrežnjače može da pomogne u postavljanju dijagnoze Alchajmerove bolesti



LONDON - Otkrivanje promena na specifičnim ćelijama mrežnjače oka može da pomogne u postavljanju dijagnoze i praćenju progresije Alchajmerove bolesti.

Eksperimenti američkih naučnika s Džordžtaun univerziteta sprovedeni na miševima, pokazuju da Achajmerova bolest rezultira smanjenjem gustoće ovog sloja ćelija oka.

Prema njihovim rečima, gubitak neurona mrežnjače je povezan s odumiranjem ćelija mozga karakterističnim za Alchajmerovu bolest, prenosi Bi-Bi-Si.
Istraživači veruju da će ti nalazi u budućnosti omogućiti otkrivanje bolesti tokom rutinskih pregleda očiju.
Inače, rano otkrivanje Alchajmerove bolesti omogućava primenu terapije namenjene usporavanju njene progresije.

(Večernje novosti)