Afekt

[Maja1994]

Afekt - psih. vrlo jako osećanje koje većinom nailazi najednom, iznenadno, traje obično samo kratko vreme i u jednom trenutku dostiže toliku jačinu da gotovo posve zavlada svešću, duševni pokret; uzbuđenje, stanje razjarenosti, razjarenost.


1. Da li ste ’’afektna’’ osoba?
2. Koliko često vam se dešava da u afektu kažete/uradite nešto što u tom trenutku niste želeli/mislil?
3. Kako se osećate u tom trenutku?
4. A, kako se osećate nakon toga?

 

[100Dinara]

Ja sam vrlo mirna i staložena osoba tako da mi se ne dešava da išta uradim u "afektu", a u retkim situacijama desi se da nešto kažem. Ne volim taj osećaj, pošto cenim stabilnost i emocionalnu uravnoteženost kod sebe (i kod drugih).

 

[Nuala]

1. Da li ste ’’afektna’’ osoba?

Pa moglo bi se reći.

2. Koliko često vam se dešava da u afektu kažete/uradite nešto što u tom trenutku niste želeli/mislili?

Uh... teško mi je govoriti o čestini... Ali nije svaki dan. I ne bih se složila s ovim boldanim- kažem ono što mislim, samo možda s manje taktičnosti, odnosno na manje suptilan način. whistle2

3. Kako se osećate u tom trenutku?

Odlično! Predivan je osjećaj kad nakupljenu energiju izbacim van.

4. A, kako se osećate nakon toga?

Pa ovisi o osobi koja je bila meta afekta i posljedicama istog. Nekad mi je žao, a nekad mislim da je bilo zasluženo. :dirol: Nikad dosad nisam imala neke veće probleme zbog tog afekta.

 

[nency2]

Da, :blush:...vrlo često mi se dešava da reagujem u momentu, ali opet, vodim računa o tome šta izgovorim, da ne povredim puno, osobu s kojom sam u raspravi...yes3...a posle toga se osećam sjajno... smile3

 

[dumspirospero]

1. Da li ste ’’afektna’’ osoba?
Trudim se da ne budem. Temperamentna sam osoba, ali ne toliko sklona ''afektu''. Umem da ''udahnem'' duboko...i znam kada treba...stati...

2. Koliko često vam se dešava da u afektu kažete/uradite nešto što u tom trenutku niste želeli/mislil?
Skoro nikada mi se ne dešava, da kažem nešto što nisam želela. Uglavnom kažem ono što želim i čvrsto stojim iza svojih reči...Vrlo sam otvorena osoba i direktna...

Mislim da su ljudi više skloni ''afektnom stanju'', ako se duže uzdržavaju od svojih mišljenja i stavova. Što više ''guramo u sebe'' neka svoja mišljenja, stavove..., mnogo brže ''planemo'', jer nas i najmanje sitnice mogu izbaciti iz ravnoteže...

 

[mena7]

nisam afektivna osoba..ali sam i daleko od one koja je sklona potiskivanju,znam da kazem ne....iako imam izrazenu empatiju..koja koliko je dobra,po druge,nekad zna da bude losa po mene....jer iz preteranog saosecanja,da se neko ne bi uvredio..znam da -istrpim- ljude koji nekad i toliko ne zasluzuju paznju...a afektivne osobe sam kroz zivot upoznavala...mislim da je to ponasanje pomalo i uzrok genetike,vaspitanja....

 

[Jurivaka]

nisam afektivna osoba..ali sam i daleko od one koja je sklona potiskivanju,znam da kazem ne....iako imam izrazenu empatiju..koja koliko je dobra,po druge,nekad zna da bude losa po mene....jer iz preteranog saosecanja,da se neko ne bi uvredio..znam da -istrpim- ljude koji nekad i toliko ne zasluzuju paznju...a afektivne osobe sam kroz zivot upoznavala...mislim da je to ponasanje pomalo i uzrok genetike,vaspitanja....

Afekt i afektivno ponašanje su, valjda, usko povezani sa temperamentom, te, prema tome, ne mogu imati nikakve veze sa vaspitanjem, iz prostog razloga što se vaspitanjem ne može mijenjati temperament.

 

[sendi]

Ali zasto je onda cesta pojava da deca, ciji su roditelji skloni afektivnom ponasanju, kasnije takodje se ponasaju afektivno? Mozda je razlog ipak, doduse neposredan i nema direktne veze sa vaspitavanjem, taj sto ponasanje roditelja uvek predstavlja neposredan uzor od kojeg deca uce svoje ponasanje ili prilagodjavanje okolini.

 

[Jurivaka]

Ali zasto je onda cesta pojava da deca, ciji su roditelji skloni afektivnom ponasanju, kasnije takodje se ponasaju afektivno? Mozda je razlog ipak, doduse neposredan i nema direktne veze sa vaspitavanjem, taj sto ponasanje roditelja uvek predstavlja neposredan uzor od kojeg deca uce svoje ponasanje ili prilagodjavanje okolini.

Biće da je to zbog toga što djeca najčešće nasleđuju i karakter roditelja, pa se zbog toga ponašaju kao i oni. Oponašanje roditelja je normalno kod djece u ranim godinama, ali, kada malo odrastu i formiraju se kao ličnosti, odna poprimaju i autentično ponašanje, koje, naravno, može biti slično nekom od roditelja, ali i ne mora.

 

[sendi]

A ako je temperament pretezno urodjena osobina ( bar sam tako citala ) a afektivno ponasanje se najcesce stice, izmedju ostalog kroz vec pomenute okolnosti... Zasto se onda temperament i afektivno ponasanje cesto povezuju?