Adventisti

[Laodikeja]

Svako može prosuditi proučavajući Adventističko učenje da li ovo gore ima veze sa Adventistima.

Ali logično, protivnika koji pišu svašta je uvek bilo i biće ih do Hristovog drugog dolaska.

 

[Isabeleta]

Da ja sam svedok da je Ladokejac prorokovao i tvrdio da je prorok!ali ako zelis da shvatis Ladokejca,mrsavkica,JS-ke citaj pazljivo njihove diskusije!!!!jer oni su jedno seme,seme masona ali namerno seju razdor medju Hriscanima to me Gero posavetovao,i dao mi pdf, evo postavicu pdf masona koji mi Gero dao:

Satanski proglas (moderni, zamisljeni):


"SATANA JE POZVAO SVE DEMONE SVETA NA SVETSKU KONVENCIJU. U SVOM UVODNOM OBRAĆANJU REKAO JE SVOJOJ SATANSKOJ BRATIJI:
"NE MOŽEMO SPREČITI HRIŠĆANE DA IDU U CRKVU"
"NE MOŽEMO IH SPREČITI DA ČITAJU SVOJU BIBLIJU I TAKO OTKRIVAJU ISTINU"
"NE MOŽEMO IH ODVOJITI OD NJIHOVE VERE U SPASIOCA"
...
...
NE DAJTE IM DA ŽIVE PO HRISTOVOM UČENJU I BOŽIJEM ZAKONU...
... ILI JE SA NAMA GOTOVO."

Posle ovog sto procitas sestro Izabeleta shvatices mnoge stvari.

Odgovori mi ako ne na postu onda na PP-forum jako me zanima tvoje misljenje posle ovog mog posta.

Naravno da se Laodikeja, mrsavkic, spedy...smatraju prorocima i propovjednicima Božje riječi, to je jasno svima, ali mislim da ih nitko ne shvaća ozbiljno. Ima jedan siguran znak po kojem se poznaju Božji ljudi. Poniznost i spremnost za trpljenje, za žrtvu i križ iz ljubavi prema Isusu.
A ovi naši "proroci" su spremni za svađu i lažno optuživanje, isticanje samih sebe,
dosadno ponavljanje svojih uvjerenja ne bi li nekako nekoga pridobili za svoju zajednicu.
Tako se ne slavi Bog.
Uza sve ovo što im zamjeram, ipak mislim da nemaju veze s masonima, barem ne svjesno.
Ovo što si napisao u daljnjem tekstu jest dio masonskog programa.
Čitala sam nedavno o povezanosti protestanata u SAD-u s masonima i o Londonu (koji je također smješten na sedam brežuljaka) kao centru financijske moći. Morala bih potražiti članak da ti navedem točne podatke, ali poruka je bila ta kako će mason novcem, vlašću i moći pokoriti svijet.

Koliko su stvarno masoni i druge tajne organizacije prisutni među ljudima, ne znam, ali možemo znati, jer vidimo svaki u svojoj sredini, da materijalizam ubija dušu čovjeka tj. čovječanstva.
Isus je jasno rekao:
"Nitko ne može služiti dvojici gospodara. Ili će jednoga mrziti, a drugoga ljubiti; ili će uz jednoga prianjati, a drugoga prezirati."
Ne možete služiti Bogu i bogatstvu."

 

[Laodikeja]

Isabeleta.

Ja sam čovek koji živi vrlo skromno, čak i suviše, i sve što činim - činim iz ljubavi prema Bogu i bližnjima, tako da niko ne može ništa da mi prigovori o mom materijalnom položaju.

Čak smatram da Bogatstvo ili uhranjenost može čoveku da donese velike duhovne štete.

Naravno, realnost je da protivnici svašta pišu, ali bi bar bilo pošteno da budu objektivni, a ne da svoje slabosti i grehe pripisuju drugima...kao što si ti učinila u poslednjem komentaru.

Mi smo svi mnogo jaki na rečima, ali u delu nema ko da se pohvali.

Sledeći primer sam govori za sebe.

Izvor - Telegraf


ISPOVEST STARICE KOJA PROSI: Tuče me ko stigne, dobri narod mi pomaže da preživim! (FOTO)Izbeglicu iz Bjelovara tukli, otimali joj novac, a policija je terala sa ulice. Radi s polomljenom rukom i muči se kako bi obezbedila novac za ženu kod koje stanuje. Ima teško bolesnog sina za koga sakuplja novac

Foto: Marko Todorović
Sigurno ste mnogo puta, šetajući Knez Mihailovom, videli baku koja pognute glave i krhkog tela sedi na hladnom betonu i prosi da bi mogla da preživi. Njen težak i mučan život doveo je do prosjačkog štapa, zbog čega pod starost mora da trpi nasilje. Pomoć nikada nije dobila od nadležnih, nema državljanstvo Srbije, pa zato ne može da ostvari pravo na osnovnu pomoć.

Milka Bosanac (76) je u vreme strašnih devedesetih izbegla iz Hrvatske i došla u Beograd. Ovo je priča o njenoj teškoj životnoj tragediji koja nikoga neće ostaviti ravnodušnim.
Prvog dana rata 1991. iz Bjelovara je morala da pobegne kako bi se spasila od ustaša, koje su joj sina oterali u zatvor i zapalili joj kuću. Snaja, deca i ona su krenuli, kao i mnogi drugi, put Srbije kako bi sebi našli sklonište u tim teškim danima. Došli su kod babine snaje u Beograd. U tom stanu su živeli sve dok je baba bila živa, a kad je preminula komšinica je napravila lažne papire i izbacila ih na ulicu.
Posle toga su dugo lutali po ulicama Beograda, tražeći smeštaj gde bi mogli da žive. Pomoć od države nikad nisu dobili, svuda su nailazili na zatvorena vrata, ali je jedan lekar uspeo da smesti ovu nesretnu porodicu.

Foto: Marko Todorović

- Čovek nas je prihvatio da živimo kod njega u podrumu, kako bi se makar sklonili s ulice. U stanu iznad živeo je s majkom. Pre tri meseca je preminuo za vreme jela kad se nesrećno zadavio, a bio je sjajan doktor. Mi smo ostali s njom, ima troje unučadi i nama neće ništa ostaviti. Eto, mi smo s njom dok ona tako bude želela – kaže baka Milka.
Starica koja je imala tri infarkta i jedan moždani udar nema državljanstvo, a nema ni bilo kakva primanja. Sve lekove koje pije kupuje parama koje isprosi na ulici, a kod lekara nije išla tri godine. Polomljenu ruku lekari u Urgentom centru joj previjaju o svom trošku.
- Ovde u knez Mihailovoj prosim već treću godinu[SUB],[/SUB] svaki dan dolazim ujutru i ostajem do kasno uveče. Nekoliko puta su me tukli, čak su mi i glavu razbili. Par puta su me pratili do kuće, bacali me i udarali. Policija ih privede, ali ubrzo budu pušteni. Svaki put kada krenem kući strahujem da me neće opet napasti i uzeti sve ono što sam skupila u toku dana. Vidite, tako je to kada se dođe do prosjačkog štapa – dodaje starica.
Dosta puta se dešavalo da je baku policija terala s ulice uz izgovor kako “kvari lepu sliku grada”. Kako godine prolaze oni je ne diraju, ali i ne pružaju joj nikakvu pomoć. Novac koji isprosi mora da odnese ženi kod koje živi. Svaki dan joj je sve teži i ne zna koliko dugo još može ovako. Mora da radi i da priušti svojoj porodici osnovne potrepštine, jer drugi izvor prihoda nema.

Foto: Marko Todorović

- Svaki dinar koji zaradim dajem da kupimo potrepštine ženi gde stanujemo. Moram da ovako preživljavam, jer za nju mora sve da ima. Snaja je radila do skoro, ali od kada mi se sin razboleo morala je da prestane da radi. Teško je oboleo i nije sposoban da radi. Posle rata su ga pustili iz ustaškog zatvora s uništenim zdravljem. Postao je teški srčani bolesnik i sad živi samo na infuziji i lekari svaki dan dolaze kako bi mu pomogli. Plašim se koliko će dugo moći da izdrži tako jer svekim danom mu je sve gore – dodaje baka.
Iako ima 76 godina i slabog je zdravstvenog stanja, ova starica se bori da zaradi novac kako je ne bi izbacili iz podruma u kojem živi. Ona mora da spremi novac za njenu porodicu s kojom živi, kako bi oni uspeli da opstanu u ovom surovom vremenu.
- A ja još radim sve što treba. Imam ruku u gipsu i radim s drugom rukom. Navukla sam sad dosta paleta za zimu da imamo čime da se ogrejemo. Pre sam prala stepenice u Igumanskoj ulici, devet godina sam tamo čistila hodnike i održavala zgradu. Kada su zgradu sredli dali su mi otkaz i rekli da sam stara – priča Milka
Pomoć je tražila na raznim stranama, nema gde se nije obratila, ali svi su govorili kako nije njihova nadležnost. Sav izvor prihoda je onaj što joj narod ostavi. Ističe kako ne zna koliko dugo može još ovako, sve je ovo dosta boli i ceo svoj život gleda kao jednu veliku patnju u kojem nije imala puno onih lepih stvari koje bi mogla da ispriča. Hranu ne može da dobije ni preko javne kuhinje, prepuštena je onom što joj narod donese.
- Kad sam slomila ruku išla sam kod popa u crkvu i molila da mi da neki novac da bi mogla da preživim, a on mi je rekao da nema.
Nemam penziju, ne dobijam nikakvu pomoć i jedino mi ovaj dobri narod pomogne kad može. Za hranu nemam novca, na dan pojedem ono što mi ljudi donesu ili kada imamo skuvamo nešto, obično to bude pasulj i boranija – ističe ona.

Foto: Marko Todorović

Uskoro dolazi zima, a naša sagovornica se seća kako joj nekad bude hladno da prosi na betonu uz temperature koje se vrlo često spuštaju ispod nule. Niko iz susednih prodavnica se ne seti da joj odnese čaj kako bi se makar malo ugrejala. Mnoge devojke kupuju u oklonim buticima krpice u vrednosti preko 10.000 dinara, a vrlo malo je onih koje upravo ovoj ženi ostave makar 50 dinira.
-Volela bi kada bi neko mogao da mi pomogne, na bilo koji način. Meni i mojima bi to dosta značilo. Ako bi neko imao veliko srce da udeli nama neku pomoć, mi bi smo bili vrlo srećni- završava svoju tužnu životnu priču baka Milka.

 

[TBPTKO]

Закаснио с овом причом, бака је добила држављанство, жиро рачун и потребну помоћ, а можеш помоћи и ти ако хоћеш.
Поставља се неколико питања :
како нису за 22 године средили папире,
да нико не ради, ни син, ни снаха, ни унучад, ни станодавка, него да сви чекају баку да испроси и донесе кући паре, ако је успут не испребијају и отму јој новац
да нико не прозива Црвени крст, Комесаријат за избеглице, Народну кухињу, комуналну полицију, општину, него се сви ухватили за Цркву.
А нико не каже кад је отишао у храм и дао прилог да има кад затраже потребити.

 

[VANHELSING G]

Ladokejac zasto krivis crkvu?sistem treba kriviti za koji si glasao!crkva vec davno nema nista s vlastima,sama jedva prezivljava,vlast u srbibji je od sotone zato tako ljudi i zive!mnogi psuju Boga a ne precednika i parlament koji donosi zakone u svoju korist a ne u korist ljudi.
A tvoja materijalisticka crkva zasto nuije pomogla bednoj baki?

 

[Talaba]

Varaš se. Svaka vlast je od Boga data pa tako i "satanistička" kako je ti nazivaš. Da ja Bog ne želi on bi je smenio. "I udari ga anđeo gospodnji i bi izjeden od crva". Tako je prošao jedan evrejski car.

 

[Laodikeja]

Ladokejac zasto krivis crkvu?sistem treba kriviti za koji si glasao!crkva vec davno nema nista s vlastima,sama jedva prezivljava,vlast u srbibji je od sotone zato tako ljudi i zive!mnogi psuju Boga a ne precednika i parlament koji donosi zakone u svoju korist a ne u korist ljudi.
A tvoja materijalisticka crkva zasto nuije pomogla bednoj baki?

Insinuacija, ni jednom recju nisam osudio crkvu, a tekst koji sam postavio nisam ja napisao, vec je on iz TELEGRAFA.

Sto se tice materijalisticke crkve, danas je poznato ko zivi u raskosi ovoga sveta.

Rezidencija vladike Kacavende

Vozni park Vladika SPC

 

[VANHELSING G]

Insinuacija, ni jednom recju nisam osudio crkvu, a tekst koji sam postavio nisam ja napisao, vec je on iz TELEGRAFA.

Sto se tice materijalisticke crkve, danas je poznato ko zivi u raskosi ovoga sveta.

Rezidencija vladike Kacavende

Vozni park Vladika SPC

Hahahahahaha!nemoj ja da ti postavim kako zivi adventisticka crkva?sve korporacije u americi drzite!bolnice,apoteke,skole kojiko kosta presadjivanje srca kod vas u bolnici???u nasoj crkvi to ne rade.I nikakava inisuacija jasno si napao pravoslavnu crkvu!e stvarno si licimer.

 

[antonijadz]

Isabeleta.

Ja sam čovek koji živi vrlo skromno, čak i suviše, i sve što činim - činim iz ljubavi prema Bogu i bližnjima, tako da niko ne može ništa da mi prigovori o mom materijalnom položaju.

Čak smatram da Bogatstvo ili uhranjenost može čoveku da donese velike duhovne štete.

Naravno, realnost je da protivnici svašta pišu, ali bi bar bilo pošteno da budu objektivni, a ne da svoje slabosti i grehe pripisuju drugima...kao što si ti učinila u poslednjem komentaru.

Mi smo svi mnogo jaki na rečima, ali u delu nema ko da se pohvali.

Sledeći primer sam govori za sebe.

Izvor - Telegraf


ISPOVEST STARICE KOJA PROSI: Tuče me ko stigne, dobri narod mi pomaže da preživim! (FOTO)Izbeglicu iz Bjelovara tukli, otimali joj novac, a policija je terala sa ulice. Radi s polomljenom rukom i muči se kako bi obezbedila novac za ženu kod koje stanuje. Ima teško bolesnog sina za koga sakuplja novac

Foto: Marko Todorović
Sigurno ste mnogo puta, šetajući Knez Mihailovom, videli baku koja pognute glave i krhkog tela sedi na hladnom betonu i prosi da bi mogla da preživi. Njen težak i mučan život doveo je do prosjačkog štapa, zbog čega pod starost mora da trpi nasilje. Pomoć nikada nije dobila od nadležnih, nema državljanstvo Srbije, pa zato ne može da ostvari pravo na osnovnu pomoć.

Milka Bosanac (76) je u vreme strašnih devedesetih izbegla iz Hrvatske i došla u Beograd. Ovo je priča o njenoj teškoj životnoj tragediji koja nikoga neće ostaviti ravnodušnim.
Prvog dana rata 1991. iz Bjelovara je morala da pobegne kako bi se spasila od ustaša, koje su joj sina oterali u zatvor i zapalili joj kuću. Snaja, deca i ona su krenuli, kao i mnogi drugi, put Srbije kako bi sebi našli sklonište u tim teškim danima. Došli su kod babine snaje u Beograd. U tom stanu su živeli sve dok je baba bila živa, a kad je preminula komšinica je napravila lažne papire i izbacila ih na ulicu.
Posle toga su dugo lutali po ulicama Beograda, tražeći smeštaj gde bi mogli da žive. Pomoć od države nikad nisu dobili, svuda su nailazili na zatvorena vrata, ali je jedan lekar uspeo da smesti ovu nesretnu porodicu.

Foto: Marko Todorović

- Čovek nas je prihvatio da živimo kod njega u podrumu, kako bi se makar sklonili s ulice. U stanu iznad živeo je s majkom. Pre tri meseca je preminuo za vreme jela kad se nesrećno zadavio, a bio je sjajan doktor. Mi smo ostali s njom, ima troje unučadi i nama neće ništa ostaviti. Eto, mi smo s njom dok ona tako bude želela – kaže baka Milka.
Starica koja je imala tri infarkta i jedan moždani udar nema državljanstvo, a nema ni bilo kakva primanja. Sve lekove koje pije kupuje parama koje isprosi na ulici, a kod lekara nije išla tri godine. Polomljenu ruku lekari u Urgentom centru joj previjaju o svom trošku.
- Ovde u knez Mihailovoj prosim već treću godinu[SUB],[/SUB] svaki dan dolazim ujutru i ostajem do kasno uveče. Nekoliko puta su me tukli, čak su mi i glavu razbili. Par puta su me pratili do kuće, bacali me i udarali. Policija ih privede, ali ubrzo budu pušteni. Svaki put kada krenem kući strahujem da me neće opet napasti i uzeti sve ono što sam skupila u toku dana. Vidite, tako je to kada se dođe do prosjačkog štapa – dodaje starica.
Dosta puta se dešavalo da je baku policija terala s ulice uz izgovor kako “kvari lepu sliku grada”. Kako godine prolaze oni je ne diraju, ali i ne pružaju joj nikakvu pomoć. Novac koji isprosi mora da odnese ženi kod koje živi. Svaki dan joj je sve teži i ne zna koliko dugo još može ovako. Mora da radi i da priušti svojoj porodici osnovne potrepštine, jer drugi izvor prihoda nema.

Foto: Marko Todorović

- Svaki dinar koji zaradim dajem da kupimo potrepštine ženi gde stanujemo. Moram da ovako preživljavam, jer za nju mora sve da ima. Snaja je radila do skoro, ali od kada mi se sin razboleo morala je da prestane da radi. Teško je oboleo i nije sposoban da radi. Posle rata su ga pustili iz ustaškog zatvora s uništenim zdravljem. Postao je teški srčani bolesnik i sad živi samo na infuziji i lekari svaki dan dolaze kako bi mu pomogli. Plašim se koliko će dugo moći da izdrži tako jer svekim danom mu je sve gore – dodaje baka.
Iako ima 76 godina i slabog je zdravstvenog stanja, ova starica se bori da zaradi novac kako je ne bi izbacili iz podruma u kojem živi. Ona mora da spremi novac za njenu porodicu s kojom živi, kako bi oni uspeli da opstanu u ovom surovom vremenu.
- A ja još radim sve što treba. Imam ruku u gipsu i radim s drugom rukom. Navukla sam sad dosta paleta za zimu da imamo čime da se ogrejemo. Pre sam prala stepenice u Igumanskoj ulici, devet godina sam tamo čistila hodnike i održavala zgradu. Kada su zgradu sredli dali su mi otkaz i rekli da sam stara – priča Milka
Pomoć je tražila na raznim stranama, nema gde se nije obratila, ali svi su govorili kako nije njihova nadležnost. Sav izvor prihoda je onaj što joj narod ostavi. Ističe kako ne zna koliko dugo može još ovako, sve je ovo dosta boli i ceo svoj život gleda kao jednu veliku patnju u kojem nije imala puno onih lepih stvari koje bi mogla da ispriča. Hranu ne može da dobije ni preko javne kuhinje, prepuštena je onom što joj narod donese.
- Kad sam slomila ruku išla sam kod popa u crkvu i molila da mi da neki novac da bi mogla da preživim, a on mi je rekao da nema.
Nemam penziju, ne dobijam nikakvu pomoć i jedino mi ovaj dobri narod pomogne kad može. Za hranu nemam novca, na dan pojedem ono što mi ljudi donesu ili kada imamo skuvamo nešto, obično to bude pasulj i boranija – ističe ona.

Foto: Marko Todorović

Uskoro dolazi zima, a naša sagovornica se seća kako joj nekad bude hladno da prosi na betonu uz temperature koje se vrlo često spuštaju ispod nule. Niko iz susednih prodavnica se ne seti da joj odnese čaj kako bi se makar malo ugrejala. Mnoge devojke kupuju u oklonim buticima krpice u vrednosti preko 10.000 dinara, a vrlo malo je onih koje upravo ovoj ženi ostave makar 50 dinira.
-Volela bi kada bi neko mogao da mi pomogne, na bilo koji način. Meni i mojima bi to dosta značilo. Ako bi neko imao veliko srce da udeli nama neku pomoć, mi bi smo bili vrlo srećni- završava svoju tužnu životnu priču baka Milka.

poštovani

Laodikeja jasam BJELOVARČANKA provjerila sam priču bake Milke .Vjerujmi ta baka nikada nije živjela u Bjelovaru ona laže.Naj lakše je reći isterale nas ustaše i onda varat i prosit.Kodmene umome mjestu ima dosts Srba i moji pravi kolegica .​

 

[Laodikeja]

Hahahahahaha!nemoj ja da ti postavim kako zivi adventisticka crkva?sve korporacije u americi drzite!bolnice,apoteke,skole kojiko kosta presadjivanje srca kod vas u bolnici???u nasoj crkvi to ne rade.I nikakava inisuacija jasno si napao pravoslavnu crkvu!e stvarno si licimer.

Nisam nikoga napao, vec sam uputio na licemerje ljudi koji imaju samo reci ali ne i dela, a tu sam mislio na celokupni gresni poredak.

Evo sta sam napisao: "Mi smo svi mnogo jaki na rečima, ali u delu nema ko da se pohvali"

Dakle, tu pise "MI SVI" a ne "Pravoslavna crkva"

Prilozene fotografije sam postavio iz razloga sto si ti osudio Adventisticku crkvu da je materijalisticka, i naravno, ja ne poricem da Adventisticka crkva ima i skole, i univerzitete, i zdravstvene centre, humanitarnu organizaciju Adr...

Materijalna stranajedne crkve nije protivno Bozjoj volji i njegovom promislu, stvar je u tome kako se data materijalna strana koristi, i da li se koristi za Bozje delo objave Jevandjelja ili se zloupotrebljava za licno bogacenje.