Član
- Učlanjen(a)
- 16.08.2009
- Poruka
- 932
11 GODINA OD POČETKA NATO BOMBARDOVANJA
24. mart 2010.
U svim gradovima u Srbiji, kao i u srpskoj dijaspori, danas će biti obeležen Dan sećanja na žrtve NATO agresije, u kojoj je pre 11 godina poginulo oko 3.500 osoba, ranjeno njih više od 12.500, a uništeno ili teško oštećeno više hiljada infrastrukturnih objekata, bolnica, škola, stambenih objekata i drugih civilnih ciljeva.
24. mart 2010.
U svim gradovima u Srbiji, kao i u srpskoj dijaspori, danas će biti obeležen Dan sećanja na žrtve NATO agresije, u kojoj je pre 11 godina poginulo oko 3.500 osoba, ranjeno njih više od 12.500, a uništeno ili teško oštećeno više hiljada infrastrukturnih objekata, bolnica, škola, stambenih objekata i drugih civilnih ciljeva.
U Beogradu i gradovima širom Srbije, koji su se 24. marta 1999. našli na meti avijacije NATO-a, biće održani komemorativni skupovi, odata pošta žrtvama i položeni venci na spomen obeležja. Tačno u podne će se oglasiti sirene, koje će simbolično emitovati znak za prestanak vazdušne opasnosti, u trajanju od 60 sekundi. Patrijarh srpski Irinej će u crkvi Svetog Marka u Beogradu služiti pomen svim žrtvama NATO agresije i borcima palim za odbranu otadžbine. Gradonačelnik Dragan Đilas će na Tašmajdanu položiti venac na spomenik radnicima RTS-a, koji su poginuli u zločinačkom napadu aviona Alijanse na zgradu državne televizije, a zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić će položiti venac na spomen obeležje na brdu Straževica u Rakovici. U Kosovskoj Mitrovici će godišnjica NATO agresije biti obeležena velikim protestnim mitingom.
Vazdušne udare krstarećim raketama i avijacijom, po celom području Srbije i Crne Gore, NATO je započeo 24. marta 1999, nešto pre 20 časova, po naređenju tadašnjeg generalnog sekretara Alijanse Havijera Solane, a Vlada SRJ iste noći proglasila je ratno stanje. NATO bombardovanje, koje su Vlada SRJ, ali i brojni pravni stručnjaci nazvali agresijom, usledilo je posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu i Metohiji u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. Kao neposredan povod za napad NATO, poslužio je sukob policije i pripadnika terorističke Oslobodilačke vojske Kosova u selu Račak, 15. januara 1999. godine, kada je šef posmatračke misije OEBS Vilijem Voker, pre zvanične istrage, pogibiju 45 Albanaca proglasio masakrom nedužnih civila. Zvanični predstavnici Srbije su tvrdili, međutim, da je u Račku došlo do sukoba policije i albanskih terorista.
Tokom NATO agresije izvršeno je 2.300 vazdušnih udara po 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila, ukupne mase 22.000 tona. Uz upotrebu najubojitijeg oružja, Severnoatlantska alijansa je u ratu protiv SRJ upotrebila i zabranjeno naoružanje - municiju sa osiromašenim uranijumom. Uništena su 54 objekta putne infrastrukture, od čega 45 drumskih i 28 železničkih mostova i 148 stambenih i poslovnih objekata, kineska ambasada u Beogradu, oko 300 škola, više desetina bolnica, a teže i lakše je oštećeno 176 spomenika kulture. Pogođena je i zgrada RTS-a u Aberdarevoj ulici, gde je ubijeno 16, a četvoro radnika teže povređeno. Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su rafinerije u Pančevu i Novom Sadu. Prema procenama stručnjaka, u zavisnosti od metodologije, materijalna šteta pričinjena bombardovanjem procenjuje se na 30 do 100 milijardi dolara.
Bombardovanje je okončano 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 SB UN. Dan ranije, predstavnici Vojske Jugoslavije i NATO-a potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum, kojim je precizirano povlačenje VJ sa Kosova i Metohije i ulazak u Pokrajinu međunarodnih vojnih trupa. U pokrajinu je upućeno 37.200 vojnika Kfora, iz 36 zemalja, od čega 30.000 iz zemalja članica NATO-a, sa zadatkom da čuvaju mir i osiguraju bezbedno okruženje i povratak izbeglica do postizanja trajnog rešenja. U međuvremenu je broj tih snaga smanjen na 10.000. Pripadnici KFOR-a i civilnih misija UN i EU u proteklom periodu nisu uspeli da spreče brutalne zločine nad preostalim Srbima, otvorenu etničku diskriminaciju, terorističke akte i eskalaciju organizovanog kriminala svih vrsta. Prema podacima UNHCR-a, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo oko 230.000 Srba i Roma. Prema srpskim izvorima, od početka bombardovanja kidnapovano je oko 1.500 nealbanaca. U junu 2009. šef misije UNHCR-a na Kosovu Herman Šturvold izjavio je da se 200.000 iseljenih sa Kosova i dalje nalazi van njegovih granica. Prema podacima UNHCR-a, tokom prošle godine na Kosovo se vratila samo 61 osoba. Vlasti u Prištini, pak, ističu da se na Kosovo do sada vratilo više od 18.000 ljudi, pripadnika svih zajednica. Počinioci zločina nad Srbima nikada nisu uhvaćeni niti osuđeni, a čelni ljudi nekadašnje Oslobodilačke vojske Kosova danas su na vodećim političkim funkcijama privremene kosovske administracije. Jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova među prvima su priznale SAD i većina zemalja NATO, tako da brojni analitičari tvrde da je bombardovanje Jugoslavije u startu imalo za cilj stvaranje nove države na Balkanu.
izvor : Glassrbije
