Član
- Učlanjen(a)
- 28.03.2013
- Poruka
- 13.330
Pre par dana sam dosao do veoma zanimljivih otkrica(u razgovoru sa Kainosom) u vezi istorije adventnog pokreta i razvoja ove nauke kod njih.
Buduci da su moji rodjaci pretezno adventisticke vere, ovo me je veoma zainteresovalo i cak pobudilo neke sumnje kod mene u ispravnost ove dogme uopste.
Ne moze se poreci cinjenica da su adventisticki pioniri svi odreda poricali Trojstvo,a po svemu sudeci analizirajuci spise Elen White, evidentno je da se u njenim spisima ne moze pronaci jasno definisana nauka o Trojstvu.
Prvi adventisti su bili ''dualisti'' , verovali su u Bozanstvo Sina(koji je po prirodi Bog - koji je proizasao od Boga ''rodjenjem''{bez stvaranja} , i stoga on nasledjuje ''bozansku prirodu'')
Jedino Sin Bozji koji je direktni potomak Bozji, nosi ''bozansku prirodu u sebi''.
Andjeli nastaju 'stvaranjem' i zato oni ne mogu naslediti ''bozansku prirodu''.
Ali Hristos je to nasledio.
Upravo iz ovog razloga Hristos je kod Boga uzvisen do jednakosti u toj meri da se naziva Bog.
Sam Otac mu zbog njegove 'bozanske prirode' dodeljuje svu vlast, jer je on u doslovnom smislu ''Sin'', kao sto to biblija i kaze. I kao takav nosi sve atribute 'bozanstva'.
Ovo je ukratko ono sto su rani adventisti verovali o Hristu.
Da bi smo ovo razumeli uporedimo to sa rodjenjem coveka.
Covek ''kada je rodjen od zemaljskog Oca - rodjenjem nasledjuje 'ljudsku prirodu' ''
Tako je isto i Hristos 'rodjenjem'{ne stvaranjem} , nasledio Bozansku prirodu''.
On je ''po nasledju Bog''.
Da rezimiramo ovo, za prve Adventiste:
-Otac je Bog.
-Sin je Bog.[proizasao rodjenjem]
-Sveti Duh[nije Bog] to je 'zivot' ili licnost Hristova(koju on salje nakon vaskrsenja).
Dakle nema Trojstva, vec je rec o vrsti dualizma.
(Ono sto je zanimljivo ovde primetiti , i sto je na mene ostavilo dubok utisak, je to sto su to naucavali i rani crkveni Oci, npr. Tertulijan.)
Sto se tice spisa EGW -od 100 000 pisanih tekstova, samo je 1% pod znakom pitanja, a to su tekstovi koji navodno dokazuju trojstvo, za koje se sumnja da su ubaceni kasnije ili su pogresno interpretirani.
Takvi tekstovi se pretezno nalaze u knjizi ''evangelizam'' koja je u stvari kompilacija razlicitih tekstova, pa se i njihov smisao gubi u ovakvom nastimovanom izdanju.
Buduci da ne postoji tema koja bi se precizno bavila ovom tematikom odlucio sam da otvorim ovu. Bez namere da nekog uvredim ili provociram, vec da pokusamo da zajedno dodjemo do istine. Posebno ovo cinim zbog Laodikeje, jer mislim da nije dovoljno upoznat sa ovom temom.
Pa bi voleo da cujem misljenje svih i detaljno ispitivanje svega ovoga..
Bez optuzbi , napada i netrpeljivosti, posebno molim Slapa da se uzdrzi od ovakvih i slicnih negativnih komentara koji bi nekoga povredili, jer ovde to nije cilj, vec da se otkrije istina..
Ja sam zakljucio da su sve ovde iznete stvari cinjenice..
Za pocetak iznecu ucenja Pionira adventizma, kako to stoji u njihovim izjavama:
Alonzo Trevier Jones (1850 – 1923)
“Onaj koji je rođen u obličju Boga preuzeo je ljudsko obličje.” “U ljudskom telu je i dalje bio kao Bog, ali nije se prikazivao kao Bog.” “On se lišio Božjeg obličja, i zauzvrat preuzeo ljudsko obljičje.” “Slave obličja Božjeg se odrekao na neko vreme.” {A. T. Jones, G. C. Bulletin 1895, p. 448}
“On je rođen od Svetog Duha. Drugim rečima, Isus Hrist je ponovo rođen. Došao je sa nebesa, Božji prvorođeni, na zemlju i rođen je ponovo. Ali sve u Hristovom radu ide suprotno od našeg: On, bezgrešni, je načinjen grehom kako bi mi bili Božja pravednost u Njemu. On, živi, Princ i Autor života, umro je da bi smo mi živeli. On čiji su izlasci od večnih dana, prvorođeni u Boga, ponovo je rođen da bi smo se i mi mogli ponovo roditi.” {Christian Perfection, pr. 53. A Sermon by A. T. Jones, Review & Herald, July 18-August 1, 1899}
http://www.istinaotrojstvu.com/ellet-j-waggoner/
Ellet J. Waggoner (1855 – 1916)
“Reč je bila “u početku.” Ljudski um ne može dokučiti koji vremenski period se ovde odvijao. Ljudima nije dato da znaju kada i kako je Sin rođen; ali znamo da je on bio božanska reč, ne samo pre nego što je došao na ovu zemlju da umre, već i pre nego što je svet uopšte i stvoren. Pred samo raspeće, On se pomolio: “I sad proslavi ti mene, oče, u tebe samoga slavom koju imadoh u tebe prije nego svijet postade.” Jovan 17:5
Više od sedamsto godina pre njegovog prvog dolaska, sam dolazak je bio predskazan inspirisanim rečima: “A ti, Vitlejeme Efrato, ako i jesi najmanji među tisućama Judinijem, iz tebe će mi izaći koji će biti gospodar u Izrailju, kojemu su izlasci id početka, od vječnijeh vremena.” Mihej 5:2. Znamo da Hrist “Od Boga iziđe i dođe” (Jovan 8:42), ali to je bilo toliko davno u prošlosti da ljudski um to ne može pojmiti.” {E. J. Waggoner,Christ And His Righteousness, p. 9.1890}
James Edson White (1849 – 1928)
“Anđeli su, s toga, stvorena bića, neminovno nižeg reda nego njihov Stvoritelj. Hrist je jedinorodni od Boga.” {J. E. White, Past, Present and Future, p. 52. 1909}
“Samo jedno biće u univerzumu, pored Oca, nosi ime Božje, a to je Njegov Sin, Isus Hrist.” {J. E. White,The Coming King, p. 33}
James Springer White (1821 – 1881)
Kao fundamentalne greške možemo ubrojati i lažnu subotu i ostale greške koje su Protestanti doneli iz katoličke crkve, kao što je prskanje za krštenje, trojstvo, svesnost mrtvih i večni život u patnji. Mnoštvo koje je držalo ove fundamentalne greške, su bez sumnje to činili u neznanju; ali možemo li pretpostaviti da će crkva Hristova nositi sa sobom ove greške dok sudnji dan ne dođe na svet? Mi mislimo ne.
Ovo su oni [u periodu poruke datoj pre nego što je Sin čovečji zauzeo svoje mesto na belom oblaku, Otkrivenje XIV, 14] koji čuvaju zapovesti Božje i veru Isusovu.” Ova generacija koja živi tik pred drugi dolazak, neće držati ljudske tradicije, niti će držati fundamentalne greške u vezi sa planom spasenja kroz Isusa Hrista. I kako svetlost bude sijala na ove teme, a mnoštvo ih odbaci, osuda će doći…svečano, strašno i dolazeći brzo!” {J. S. White,Review &Herald, September 12, 1854}
“Otac i Sin su bili zajedno pri stvaranju čoveka, a i u njegovom spasenju. Otac reče Sinu, “načinimo čoveka po našemu obličju.” Trijumfalna pesma u kojoj učestvuju i iskupljeni odnosi se na “Onomu koji sedi na prijestolu i jagnjetu va vijek vijekova.”” {J. S. White, The Law and the Gospel, p. 1. 1870}
“Pavle potvrđuje da je Sin Božji u formi Boga, i da je jednak Bogu. “Koji, ako je i bio u obličju Božijemu, nije se otimao da se isporedi s Bogom.” Filibljanima 2:6. Razlog zašto se nije otimao je jer je jednak Ocu…. Neobjašnjivost trojstva da je božanstvu tri u jednom i jedan u troje, je dovoljno loše; ali taj ultra Unitarijanizam koji Hrista čini inferiornim u odnosu na Oca je gori. Da li je Bog rekao inferiornom, “Načinimo čoveka po našemu obličju?”” {J. S. White, Review & Herald, November 29, 1877}
Joseph Bates (1792 – 1872)
“Moji roditelji su bili dugogodišnji članovi crkve Kongregacionalista, sa svom svojo do tad obraćenom decom i nadali su se da ćemo se i mi ujediniti sa njima. Ali oni su prihvatili neke tačke koje ja nisam mogao razumeti. Navešću samo dve: Njihov način krštenja i doktrinu o trojstvu. Moj otac, koji je bio dugogodišnji đakon u njihovim redovima, trudio se da me ubedi da su bili u pravu po pitanju tih tačaka doktrine. Rekao mi je, “Krstio sam te dok si bio malo dete.” Odgovorio sam mu da je to možda po njegovoj veri, ali da nas biblija uči da prvo moramo verovati a tek onda se krstiti(Marko XVI,16;1Pet.III,21) i da nisam bio u stanju verovati kao dete.
Po pitanju trojstva, zaključio sam da mi nije moguće verovati da je Gospod Isus Hrist, Očev Sin, takođe i svemogući Bog, Otac, jedno isto biće. Rekao sa svom ocu, “Ako me možeš uveriti da smo i nas dvojica jedno u tom smislu, da si ti moj otac, i ja tvoj sin; a takođe sam i tvoj otac, a ti moj sin, onda ću moći da verujem u trojstvo.” {J. Bates, The Autobiography of Elder Joseph Bates, pp. 204, 205. 1868}
John Nevins Andrews (1829 – 1883)
“Svaki član ljudske porodice, osim Adama, je imao roditelje, i svaki je imao početak svojih dana; i zaista, sa dva izuzetka, svi su imali svoj kraj. Čak su i Božji anđeli imali svoj početak, tako da su i oni kao ljudski rod. Što se tiče Sina Božjeg, i on je isključen jer je imao svog Oca Boga i on je imao u nekoj tački u večnosti svoj početak.” {J. N. Andrews, Review & Herald, September 7, 1869}
“Doktrina o trojstvu je prihvaćena na savetu u Nici 325-te godine. Ova doktrina uništava Božju ličnost i ličnost Njegovog Sina Isusa Hrista našeg Gospoda. Sramotne mere kojima je ono nametnuro crkvi koje se pojavljuju na stranicama crkvene istorije, može postići da se svaki vernik u tu doktrinu posrami.” {J. N. Andrews, Review & Herald, March 6, 1855}
“Iz Pavlovih izjava je jasno da je Bog izvor besmrtnosti. On govori ovo o Bogu Ocu: ”koji sam ima besmrtnost, i živi u svjetlosti kojoj se ne može pristupiti, kojega niko od ljudi nije video, niti može vidjeti, kojemu čast i država vječna. Amin.” 1 Tim. 6:16. Ovaj tekst je dizajniran tako da se jasno može videti da samopostojeći Bog jedini ima, sam od sebe, ovu čudesnu prirodu. Drugi je mogu imati Njegovim posredstvom, ali on sam je izvor besmrtnosti. Naš Gospod Isus Hris je izvor ovakvog života za nas. “Jer kako što Otac ima život u sebi, tako dade i Sinu da ima život u sebi.” Jovan 5:26. Kao što me posla živi Otac, i ja živim Oca radi, i koji jede mene i on će življeti mene radi.” Jovan 6:57. Otac nam daje ovaj život kroz svog Sina. “I ovo je svjedočanstvo da nam je Bog dao život vječni; i ovaj život vječni u Sinu je njegovom. Ko ima Sina Božjega ima život; ko nema Sina Božjega nema života. 1Jovanova 5:11,12. Ovi stihovi iz biblije jasno indikuju da je hrist izvor beskrajnog života i da ga imaju samo oni koji imaju Hrista.” {J. N. Andrews, Review & Herald, January 27, 1874 p. 52}
John Norton Loughborough (1832 – 1924)
BRATE VAJT: Molim Vas da sledeće pitanje date, ili pošaljete, Bratu Lofborovu radi pojašnjenja. W. W. GILES. Toledo, Ohio.
PITANJE : Postoji li ozbiljna zamerka na doktrinu trojstva?
ODGOVOR:
Postoje mnoge zamerke, ali zbog ograničenosti prostora smanjićemo ih na samo sledeće tri:
1. Suprotna je zdravom razumu.
2. Suprtona je Bibliji.
3. Njeni koreni su paganski i pogrešni.
Ovim tačkama ćemo nakratko posvetiti pažnju po redu.
Uriah Smith (1832 – 1903)
“Sveto pismo nigde ne govori o Hristu kao o stvorenom biću, čak nasuprot jasno tvrdi da je rođen od Oca. ( Pogledajte napomene iz Otkrivenja 3:14, gde je pokazano da Hrist nije stvoreno biće.) Ali kao Sin ne poseduje suvečno postojanje sa Ocem, početak Njegovog postojanja, kao jedinordnog od Oca, prethodilo je radu stvaranja, u odnosu sa čine je on zajednički tvorac sa Bogom. Jovan 1:3; Jevrejima 1:2. Zar Otac nije mogao urediti da se obožavanje takvog bića izjadnači sa Njegovim obožavanjem i da se onaj koji obožava ne msatra idolopoklonikom? On ga je uzdigao na poziciju na kojoj je ispravno obožavati ga, i čak je naredio da Ga se ima obožavati, što ne bi bilo potrebno da je on jednak Ocu u večnosti postojanja.
Hrist sam objavljuje da “kako što otac ima život u sebi, tako dade i sinu da ima život u sebi.” Jovan 5:26. “ Zato Bog i njega povisi, i darova mu ime koje je veće od svakog imena.” Filibljanima 2:9. I sam Otac kaže, “i da mu se poklone svi anđeli Božji.” Jevrejima 1:6. Ova svedočanstva nam govore da je Hrist sada jednako vredan obožavanja kao i Otac, ali ne dokazuju da on postoji od uvek. {U. Smith, Thoughts on the Book of Daniel and the Revelation, p. 430. 1882}
“Samo Bog je bez početka. U najranijim vremenima kada je početak mogao biti, period tako dalek da je ograničenim umovima večnost,- postala je reč. “U početku bješe riječ, i riječ bješe u Boga i riječ bješe Bog.” Jovan 1:1. Ova nestvorena reč je bila Biće, koja se u svoje vreme otelovila i živela među nama. Njegov početak nije bio nalik nijednom biću u svemiru. Ovo je objašnjeno misterioznim rečima, “ Njegov (Božji) jedinorodni Sin” (Jovan 3:16, 1 Jovanova 4:9), “jedinorodni u Oca” (Jovan 1:14), i “od Boga iziđoh.” Jovan 8:42. Tako se čini da je nekim nebeskim impulsom ili procesom, ne stvaranjem, poznatim samo svemogućem, i mogućem samo svemogućem, Sin Božji pojavio. I tada je Sveti Duh, Božji Duh, Hristov Duh, nebesko nadahnuće i posrednik sile obojice, njihov predstavnik (Psalam 139:7), takođe nastao.” {U. Smith, Looking Unto Jesus, p. 10. 1898}
“1. Mi se krstimo u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, Matej 28:19. Ovim izražavamo veru u jednog istinitog Boga, posredništvo Njegovog Sina i uticaj Njegovog Svetog Duha.” {U. Smith, The Bible Students Assistant,pp. 21, 22. 1858}
Joseph Harvey Waggoner (1820 – 1889)
“Mnogi teolozi zaista misle da pokajanje, u kontekstu efikasnosti, počiva na doktrini trojstva. Ali mi ne vidimo nikakvu konekciju između ova dva. Čak nasuprot tome, oni koji zagovaraju tu doktrinu upadaju u zamku koju i sami žele da izbegnu. Njihove tegobe po tom pitanju se sastoje iz sledećeg: Oni smatraju da je poricanje trojstva jednako poricanju Hristovog božanstva. Da je to slučaj, trebali bi smo se uporno držati trojstva; ali to nije slučaj. Oni koji su pročitali naša zapažanja o smrti Sina Božjeg znaju da mi čvrsto verujemo u božanstvo Hrista; ali ne možemo prihvatiti ideju trojstva, kako je trinitarijanci drže, zbog toga što se ne možemo odreći Hristove žrtve koju je podneo radi našeg spasenja. {J. H. Waggoner, The Atonement in the Light of Nature and Revelation, pp. 164, 165}
“Razlika između hrista i istinoga Boga je jasno prikazana spasiteljevim sopstvenim rečima u Jovanu 17:3 :”Da poznaju tebe jesinoga istinoga Boga, i koga si poslao Isusa Hrista.” Mnogo opterećenja je stavljeno na Isaiju 9:6, kao dokaz trojstva, koje smo ranije citirali, da se odnosi na našeg visokog sveštenika koji je prolio krv za nas. Zagovornici te teorije će reći da se taj stih odnosi na trojstvo jer je hrist nazvan večnim Ocem. Ali mi tvrdimo da ovo nema veze sa trojstvom. Da li je Hrist Otac u trojstvu? Ako jeste, kako je onda Sin? Ili ako je i Otac i Sin, kako može postojati trojstvo? Jer trojstvo su tri osobe. Da bi potvrdili trojstvo, razlika između Oca i Sina mora biti očuvana. Hrist je nazivan “druga osoba u trojstvu;” ali ako ovaj tekst dokazuje trojstvo, ili ako se uopšte odnosi na trojstvo, onda dokazuje da nije druga osoba nego prva. A ako je prva, ko je druga? Veoma je jasno da ovaj tekst nema veze sa takvom doktrinom.” {J. H. Waggoner, isto, pp. 168, 169}
“Atanasijanska vera – je formulisana i definisana od strane Atanasija. Pre tog vremena nije bilo ispovedanja, ako je uopšte i postojalo uniformno verovanje. Većina ranih pisaca su bili paganski filozofi koji su da bi doprli do uma te klase, često ulagali veliki napor da dokažu da postoji spoj ta dva sistema, Hrićanstva i filozofije. Postoji obilje materijala u njihovim pisanjima koji podržavaju taj pogled. Bingam govori o nejasnim pogledima koji neki od njih drže u sledećim stvarima: “Postoje neki koji su jako rano obrnuli doktrinu trojstva u triteizam, i, umesto tri nebeske osobe pod upraviteljstvom Oca, Sina i Svetog duha, uveli su tri kolateralna, koordinisana, i samostvorena bića, što ih čini trima potpuno nezavisnim načelima, bez ikakvih odnosa između Oca i Sina, koja je najosobenija za tri boga. Pošto su načinili ovu promenu u trojstvu, načinili su još jednu promenu na koju se može odgovoriti u formi baptizma.- Antiquities, book 11, chap. 3, & 4. “Ko može prepoznati ovu formu kao onu koju je savet u Konstantinopolju ustanovio 381-ve, gde je prava vera objavljena kao “nestvoreno, jednosuštno i suvečno trojstvo?” Prava istina je da smo istu ideju koja je ovde opisana od strane Bingama, našli u mnogim pravoslavnim izdanjima iz drugog i trećeg veka. U ovim rečima sa saveta, koje su citirane iznad, ne postoji “pravi odnos između Oca i Sina”. Bingam kaže da se ova greška po pitanju trojstva nestvorenih, jednosuštnih i suvečnih bića pojavila veoma rano u crkvi; i tako je nalazimo u pisanju ranih autora u vremenu neposredno nakon apostola…Ostavljamo ovo dobroj proceni svakog dobrog čitaoca bez predrasuda da su tri krštenja konsistentija ideji “troje kolateralnih, koordinisanih i samostvorenih bića“, nego ideji o krštenju u ime Oca, Sina i Svetoga Duha sličnom Spasiteljevoj smrti i uskrsnuću. {J. H. Waggoner, Thoughts on Baptism, 1878}
“Postoji jedno pitanje koje je često osporavano u teološkom svetu u koje se nikada nismo upuštali. To je pitanje o ličnosti Božjeg Duha. Preovlađujuće ideji o ličnosti su veoma različite, često grube i reč je pogrešno razumevana; tako da se jedinstvo po ovoj tački ne može očekivati sve dok svi ne budu precizno definisali na šta misle u odnosu na tu reč, ili dok se svi ne slože o jednom smislu u kojem će reč biti korištena. Dok god sporazum ne postoji, čini se da diskusija na t temu neće biti plodonosna, pogotovu što nije reč o kojoj postoji direktno otkrovenje. Mi imamo pravo biti sigurni u svoju veru i svoje izjave jedino kada su reči Svetog Pisma toliko direktne da nam daju pozitivne dokaze. Ne samo da smo voljni, već i nestrpljivi da tu stvar ostavimo tamo gde je i Božja reč stavlja. Iz nje mi učimo da je Božji Duh ta strašna i misteriozna sila koja izlazi od trona univerzuma i koja je učesnik u radu stvaranja i iskupljenja.” {J. H. Waggoner,The Spirit Of God; Its Offices AndManifestations, pp. 8, 9. 1877}
“Kao što smo ranije napomenuli, velika greška trinitarijanaca, u raspravi na ovu temu, je sledeća: ne prave razliku između poricanja trojstva i poricanja Hristovog božanstva. Oni vide samo dva ekstrema, između kojih leži istina; i svaku izjavu koja se odnosi na vreme prepostojanja Htista i Njegovog božanstva kao dokaz trojstva. Pismo obilato uči o prepostojanju Hrista i njegovom božanstvu; ali ne govori ništa po pitanju trojstva. Proglas, da nebeski Sin Božji ne može da umre, je daleko od učenja biblije kao tama od svetlosti. I mi bi smo upitali trinitarijance, kojoj od dve prirode dugujemo za spasenje. Odgovor, naravno, mora biti onoj koja je prolila svou krv za nas; jer “imamo spasenje kroz krv.” Onda je evidentno da ako je samo ljudska priroda umrla, naš Iskupitelj je samo čovek, a da nebeski Božji Sin nije imao učešća u radu za spasenje jer on nije mogao ni patiti ni umreti. Sasvim smo u pravu kada kažemo da doktrina trojstva degradira pokajanje, jer nipodaštava žrtvu i krv iskupljenja do standarda Socinianizma.” {J. H. Waggoner, The Atonement In The Light Of Nature And Revelation, pp. 173, 174}
Stephen Nelson Haskell (1833 – 1922)
“Duga na nebu je simbol duge koja okružuje Božji presto kroz večnost. U davna vremena, koje ograničeni um ne može da pojmi, Otac i Sin su bili sami u univerzumu. Hrist je bio prvi i jedinorođeni od Oca, i Njemu je Jehova otkrio plan stvaranja. Plan stvaranja svetova je otkriven, zajedno sa vrstama bića koja će ih naseliti. Anđeli, kao predstavnici jednog reda, bi bili Božji ministri u univerzumu. Stvaranje našeg malog sveta je takođe uključeno u te duboke planove. Luciferov pad je predviđen; takođe i mogućnost pada u greh, koji će pokvariti savršenstvo božanskog rada. U tim ranim savetima Hristovo srce puno ljubavi je bilo taknuto; i jedinorodni Sin je zavetovao svoj život da iskupi čoveka, ako bi pao u greh. Otac i Sin, okruženi neprobojnom slavom, sklopili su ruke….i večni zavet je učinjen; i od tada Otac i Sin, kao jedan, radili su da završe posao stvaranja. Sopstvena žrtva za spas drugih je bio temelj svega.” {S. N. Haskell, The Story of the Seer of Patmos, pp. 93, 94. 1905}
“Pre stvaranja našeg sveta izbio je “rat na nebu.” Hrist i Otac su se zavetovali; i Lucifer, anđeo zaklanjač, postao je ljubomoran jer nije primljen na večni savet Dvojice koji su sedeli na tronu.” {S. N. Haskell,The Story of the Seer of Patmos, p. 217. 1905}
“Hrist je bio prvorođeni na nebu; On je bio kao prvorođeni od Boga na zemlji i naslednik Očevog trona. Hrist, provorođeni, iako Sin Božji, bio je obučen u ljudskost, i načinjen je savršenim kroz patnju. Uzeo je ljudsko obličje i kroz večnost ostaće čovek.” {S. N. Haskell, The Story of the Seer of Patmos, pp. 98, 99. 1905
William Clarence White (1854 – 1937)
Izjave i tvrdnje nekih naših propovednika, u njihovim nastojanjima da dokažu da je Sveti Duh individua kao Bog Otac i Hrist, večni Sin, me zbunjuju, a ponekad i rastužuju. Jedna popularni učitelj je rekao “Možemo Ga smatrati, kao kolegu koji je ovde dole da sređuje stvari.” Moja zbunjenost je smanjena kada sam naučio iz rečnika da značenje ličnosti označavaju karakteristike. Opisano je na taj način da sam zaključio da može postojati ličnost bez telesne forme koju poseduju Otac i Sin. Postoje mnogi stihovi koji govore o Ocu i Sinu, a nedostatak stihova koji opisuju zajednički rad Oca i Svetog Duha, ili Hrista i Svetog Duha, me je navelo da verujem da je duh bez ličnosti bio predstavnik Oca i Sina koz univerzum, i da oni kroz Svetog Duha obitavaju u našim srcima i čine nas jednim sa Ocem i Sinom.” {Letter, W. C. White to H. W. Carr, April 30, 1935}
[Izvor: www . istinaotrojstvu . com]
Prilazem i videe , koji objasnjavaju ovu tematiku
(pa molim da ih se pazljivo prouci pre iznosenja komentara):
Buduci da su moji rodjaci pretezno adventisticke vere, ovo me je veoma zainteresovalo i cak pobudilo neke sumnje kod mene u ispravnost ove dogme uopste.
Ne moze se poreci cinjenica da su adventisticki pioniri svi odreda poricali Trojstvo,a po svemu sudeci analizirajuci spise Elen White, evidentno je da se u njenim spisima ne moze pronaci jasno definisana nauka o Trojstvu.
Prvi adventisti su bili ''dualisti'' , verovali su u Bozanstvo Sina(koji je po prirodi Bog - koji je proizasao od Boga ''rodjenjem''{bez stvaranja} , i stoga on nasledjuje ''bozansku prirodu'')
Jedino Sin Bozji koji je direktni potomak Bozji, nosi ''bozansku prirodu u sebi''.
Andjeli nastaju 'stvaranjem' i zato oni ne mogu naslediti ''bozansku prirodu''.
Ali Hristos je to nasledio.
Upravo iz ovog razloga Hristos je kod Boga uzvisen do jednakosti u toj meri da se naziva Bog.
Sam Otac mu zbog njegove 'bozanske prirode' dodeljuje svu vlast, jer je on u doslovnom smislu ''Sin'', kao sto to biblija i kaze. I kao takav nosi sve atribute 'bozanstva'.
Ovo je ukratko ono sto su rani adventisti verovali o Hristu.
Da bi smo ovo razumeli uporedimo to sa rodjenjem coveka.
Covek ''kada je rodjen od zemaljskog Oca - rodjenjem nasledjuje 'ljudsku prirodu' ''
Tako je isto i Hristos 'rodjenjem'{ne stvaranjem} , nasledio Bozansku prirodu''.
On je ''po nasledju Bog''.
Da rezimiramo ovo, za prve Adventiste:
-Otac je Bog.
-Sin je Bog.[proizasao rodjenjem]
-Sveti Duh[nije Bog] to je 'zivot' ili licnost Hristova(koju on salje nakon vaskrsenja).
Dakle nema Trojstva, vec je rec o vrsti dualizma.
(Ono sto je zanimljivo ovde primetiti , i sto je na mene ostavilo dubok utisak, je to sto su to naucavali i rani crkveni Oci, npr. Tertulijan.)
Sto se tice spisa EGW -od 100 000 pisanih tekstova, samo je 1% pod znakom pitanja, a to su tekstovi koji navodno dokazuju trojstvo, za koje se sumnja da su ubaceni kasnije ili su pogresno interpretirani.
Takvi tekstovi se pretezno nalaze u knjizi ''evangelizam'' koja je u stvari kompilacija razlicitih tekstova, pa se i njihov smisao gubi u ovakvom nastimovanom izdanju.
Buduci da ne postoji tema koja bi se precizno bavila ovom tematikom odlucio sam da otvorim ovu. Bez namere da nekog uvredim ili provociram, vec da pokusamo da zajedno dodjemo do istine. Posebno ovo cinim zbog Laodikeje, jer mislim da nije dovoljno upoznat sa ovom temom.
Pa bi voleo da cujem misljenje svih i detaljno ispitivanje svega ovoga..
Bez optuzbi , napada i netrpeljivosti, posebno molim Slapa da se uzdrzi od ovakvih i slicnih negativnih komentara koji bi nekoga povredili, jer ovde to nije cilj, vec da se otkrije istina..
Ja sam zakljucio da su sve ovde iznete stvari cinjenice..
Za pocetak iznecu ucenja Pionira adventizma, kako to stoji u njihovim izjavama:
Alonzo Trevier Jones (1850 – 1923)
“Onaj koji je rođen u obličju Boga preuzeo je ljudsko obličje.” “U ljudskom telu je i dalje bio kao Bog, ali nije se prikazivao kao Bog.” “On se lišio Božjeg obličja, i zauzvrat preuzeo ljudsko obljičje.” “Slave obličja Božjeg se odrekao na neko vreme.” {A. T. Jones, G. C. Bulletin 1895, p. 448}
“On je rođen od Svetog Duha. Drugim rečima, Isus Hrist je ponovo rođen. Došao je sa nebesa, Božji prvorođeni, na zemlju i rođen je ponovo. Ali sve u Hristovom radu ide suprotno od našeg: On, bezgrešni, je načinjen grehom kako bi mi bili Božja pravednost u Njemu. On, živi, Princ i Autor života, umro je da bi smo mi živeli. On čiji su izlasci od večnih dana, prvorođeni u Boga, ponovo je rođen da bi smo se i mi mogli ponovo roditi.” {Christian Perfection, pr. 53. A Sermon by A. T. Jones, Review & Herald, July 18-August 1, 1899}
http://www.istinaotrojstvu.com/ellet-j-waggoner/
Ellet J. Waggoner (1855 – 1916)
“Reč je bila “u početku.” Ljudski um ne može dokučiti koji vremenski period se ovde odvijao. Ljudima nije dato da znaju kada i kako je Sin rođen; ali znamo da je on bio božanska reč, ne samo pre nego što je došao na ovu zemlju da umre, već i pre nego što je svet uopšte i stvoren. Pred samo raspeće, On se pomolio: “I sad proslavi ti mene, oče, u tebe samoga slavom koju imadoh u tebe prije nego svijet postade.” Jovan 17:5
Više od sedamsto godina pre njegovog prvog dolaska, sam dolazak je bio predskazan inspirisanim rečima: “A ti, Vitlejeme Efrato, ako i jesi najmanji među tisućama Judinijem, iz tebe će mi izaći koji će biti gospodar u Izrailju, kojemu su izlasci id početka, od vječnijeh vremena.” Mihej 5:2. Znamo da Hrist “Od Boga iziđe i dođe” (Jovan 8:42), ali to je bilo toliko davno u prošlosti da ljudski um to ne može pojmiti.” {E. J. Waggoner,Christ And His Righteousness, p. 9.1890}
James Edson White (1849 – 1928)
“Anđeli su, s toga, stvorena bića, neminovno nižeg reda nego njihov Stvoritelj. Hrist je jedinorodni od Boga.” {J. E. White, Past, Present and Future, p. 52. 1909}
“Samo jedno biće u univerzumu, pored Oca, nosi ime Božje, a to je Njegov Sin, Isus Hrist.” {J. E. White,The Coming King, p. 33}
James Springer White (1821 – 1881)
Kao fundamentalne greške možemo ubrojati i lažnu subotu i ostale greške koje su Protestanti doneli iz katoličke crkve, kao što je prskanje za krštenje, trojstvo, svesnost mrtvih i večni život u patnji. Mnoštvo koje je držalo ove fundamentalne greške, su bez sumnje to činili u neznanju; ali možemo li pretpostaviti da će crkva Hristova nositi sa sobom ove greške dok sudnji dan ne dođe na svet? Mi mislimo ne.
Ovo su oni [u periodu poruke datoj pre nego što je Sin čovečji zauzeo svoje mesto na belom oblaku, Otkrivenje XIV, 14] koji čuvaju zapovesti Božje i veru Isusovu.” Ova generacija koja živi tik pred drugi dolazak, neće držati ljudske tradicije, niti će držati fundamentalne greške u vezi sa planom spasenja kroz Isusa Hrista. I kako svetlost bude sijala na ove teme, a mnoštvo ih odbaci, osuda će doći…svečano, strašno i dolazeći brzo!” {J. S. White,Review &Herald, September 12, 1854}
“Otac i Sin su bili zajedno pri stvaranju čoveka, a i u njegovom spasenju. Otac reče Sinu, “načinimo čoveka po našemu obličju.” Trijumfalna pesma u kojoj učestvuju i iskupljeni odnosi se na “Onomu koji sedi na prijestolu i jagnjetu va vijek vijekova.”” {J. S. White, The Law and the Gospel, p. 1. 1870}
“Pavle potvrđuje da je Sin Božji u formi Boga, i da je jednak Bogu. “Koji, ako je i bio u obličju Božijemu, nije se otimao da se isporedi s Bogom.” Filibljanima 2:6. Razlog zašto se nije otimao je jer je jednak Ocu…. Neobjašnjivost trojstva da je božanstvu tri u jednom i jedan u troje, je dovoljno loše; ali taj ultra Unitarijanizam koji Hrista čini inferiornim u odnosu na Oca je gori. Da li je Bog rekao inferiornom, “Načinimo čoveka po našemu obličju?”” {J. S. White, Review & Herald, November 29, 1877}
Joseph Bates (1792 – 1872)
“Moji roditelji su bili dugogodišnji članovi crkve Kongregacionalista, sa svom svojo do tad obraćenom decom i nadali su se da ćemo se i mi ujediniti sa njima. Ali oni su prihvatili neke tačke koje ja nisam mogao razumeti. Navešću samo dve: Njihov način krštenja i doktrinu o trojstvu. Moj otac, koji je bio dugogodišnji đakon u njihovim redovima, trudio se da me ubedi da su bili u pravu po pitanju tih tačaka doktrine. Rekao mi je, “Krstio sam te dok si bio malo dete.” Odgovorio sam mu da je to možda po njegovoj veri, ali da nas biblija uči da prvo moramo verovati a tek onda se krstiti(Marko XVI,16;1Pet.III,21) i da nisam bio u stanju verovati kao dete.
Po pitanju trojstva, zaključio sam da mi nije moguće verovati da je Gospod Isus Hrist, Očev Sin, takođe i svemogući Bog, Otac, jedno isto biće. Rekao sa svom ocu, “Ako me možeš uveriti da smo i nas dvojica jedno u tom smislu, da si ti moj otac, i ja tvoj sin; a takođe sam i tvoj otac, a ti moj sin, onda ću moći da verujem u trojstvo.” {J. Bates, The Autobiography of Elder Joseph Bates, pp. 204, 205. 1868}
John Nevins Andrews (1829 – 1883)
“Svaki član ljudske porodice, osim Adama, je imao roditelje, i svaki je imao početak svojih dana; i zaista, sa dva izuzetka, svi su imali svoj kraj. Čak su i Božji anđeli imali svoj početak, tako da su i oni kao ljudski rod. Što se tiče Sina Božjeg, i on je isključen jer je imao svog Oca Boga i on je imao u nekoj tački u večnosti svoj početak.” {J. N. Andrews, Review & Herald, September 7, 1869}
“Doktrina o trojstvu je prihvaćena na savetu u Nici 325-te godine. Ova doktrina uništava Božju ličnost i ličnost Njegovog Sina Isusa Hrista našeg Gospoda. Sramotne mere kojima je ono nametnuro crkvi koje se pojavljuju na stranicama crkvene istorije, može postići da se svaki vernik u tu doktrinu posrami.” {J. N. Andrews, Review & Herald, March 6, 1855}
“Iz Pavlovih izjava je jasno da je Bog izvor besmrtnosti. On govori ovo o Bogu Ocu: ”koji sam ima besmrtnost, i živi u svjetlosti kojoj se ne može pristupiti, kojega niko od ljudi nije video, niti može vidjeti, kojemu čast i država vječna. Amin.” 1 Tim. 6:16. Ovaj tekst je dizajniran tako da se jasno može videti da samopostojeći Bog jedini ima, sam od sebe, ovu čudesnu prirodu. Drugi je mogu imati Njegovim posredstvom, ali on sam je izvor besmrtnosti. Naš Gospod Isus Hris je izvor ovakvog života za nas. “Jer kako što Otac ima život u sebi, tako dade i Sinu da ima život u sebi.” Jovan 5:26. Kao što me posla živi Otac, i ja živim Oca radi, i koji jede mene i on će življeti mene radi.” Jovan 6:57. Otac nam daje ovaj život kroz svog Sina. “I ovo je svjedočanstvo da nam je Bog dao život vječni; i ovaj život vječni u Sinu je njegovom. Ko ima Sina Božjega ima život; ko nema Sina Božjega nema života. 1Jovanova 5:11,12. Ovi stihovi iz biblije jasno indikuju da je hrist izvor beskrajnog života i da ga imaju samo oni koji imaju Hrista.” {J. N. Andrews, Review & Herald, January 27, 1874 p. 52}
John Norton Loughborough (1832 – 1924)
BRATE VAJT: Molim Vas da sledeće pitanje date, ili pošaljete, Bratu Lofborovu radi pojašnjenja. W. W. GILES. Toledo, Ohio.
PITANJE : Postoji li ozbiljna zamerka na doktrinu trojstva?
ODGOVOR:
Postoje mnoge zamerke, ali zbog ograničenosti prostora smanjićemo ih na samo sledeće tri:
1. Suprotna je zdravom razumu.
2. Suprtona je Bibliji.
3. Njeni koreni su paganski i pogrešni.
Ovim tačkama ćemo nakratko posvetiti pažnju po redu.
Uriah Smith (1832 – 1903)
“Sveto pismo nigde ne govori o Hristu kao o stvorenom biću, čak nasuprot jasno tvrdi da je rođen od Oca. ( Pogledajte napomene iz Otkrivenja 3:14, gde je pokazano da Hrist nije stvoreno biće.) Ali kao Sin ne poseduje suvečno postojanje sa Ocem, početak Njegovog postojanja, kao jedinordnog od Oca, prethodilo je radu stvaranja, u odnosu sa čine je on zajednički tvorac sa Bogom. Jovan 1:3; Jevrejima 1:2. Zar Otac nije mogao urediti da se obožavanje takvog bića izjadnači sa Njegovim obožavanjem i da se onaj koji obožava ne msatra idolopoklonikom? On ga je uzdigao na poziciju na kojoj je ispravno obožavati ga, i čak je naredio da Ga se ima obožavati, što ne bi bilo potrebno da je on jednak Ocu u večnosti postojanja.
Hrist sam objavljuje da “kako što otac ima život u sebi, tako dade i sinu da ima život u sebi.” Jovan 5:26. “ Zato Bog i njega povisi, i darova mu ime koje je veće od svakog imena.” Filibljanima 2:9. I sam Otac kaže, “i da mu se poklone svi anđeli Božji.” Jevrejima 1:6. Ova svedočanstva nam govore da je Hrist sada jednako vredan obožavanja kao i Otac, ali ne dokazuju da on postoji od uvek. {U. Smith, Thoughts on the Book of Daniel and the Revelation, p. 430. 1882}
“Samo Bog je bez početka. U najranijim vremenima kada je početak mogao biti, period tako dalek da je ograničenim umovima večnost,- postala je reč. “U početku bješe riječ, i riječ bješe u Boga i riječ bješe Bog.” Jovan 1:1. Ova nestvorena reč je bila Biće, koja se u svoje vreme otelovila i živela među nama. Njegov početak nije bio nalik nijednom biću u svemiru. Ovo je objašnjeno misterioznim rečima, “ Njegov (Božji) jedinorodni Sin” (Jovan 3:16, 1 Jovanova 4:9), “jedinorodni u Oca” (Jovan 1:14), i “od Boga iziđoh.” Jovan 8:42. Tako se čini da je nekim nebeskim impulsom ili procesom, ne stvaranjem, poznatim samo svemogućem, i mogućem samo svemogućem, Sin Božji pojavio. I tada je Sveti Duh, Božji Duh, Hristov Duh, nebesko nadahnuće i posrednik sile obojice, njihov predstavnik (Psalam 139:7), takođe nastao.” {U. Smith, Looking Unto Jesus, p. 10. 1898}
“1. Mi se krstimo u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, Matej 28:19. Ovim izražavamo veru u jednog istinitog Boga, posredništvo Njegovog Sina i uticaj Njegovog Svetog Duha.” {U. Smith, The Bible Students Assistant,pp. 21, 22. 1858}
Joseph Harvey Waggoner (1820 – 1889)
“Mnogi teolozi zaista misle da pokajanje, u kontekstu efikasnosti, počiva na doktrini trojstva. Ali mi ne vidimo nikakvu konekciju između ova dva. Čak nasuprot tome, oni koji zagovaraju tu doktrinu upadaju u zamku koju i sami žele da izbegnu. Njihove tegobe po tom pitanju se sastoje iz sledećeg: Oni smatraju da je poricanje trojstva jednako poricanju Hristovog božanstva. Da je to slučaj, trebali bi smo se uporno držati trojstva; ali to nije slučaj. Oni koji su pročitali naša zapažanja o smrti Sina Božjeg znaju da mi čvrsto verujemo u božanstvo Hrista; ali ne možemo prihvatiti ideju trojstva, kako je trinitarijanci drže, zbog toga što se ne možemo odreći Hristove žrtve koju je podneo radi našeg spasenja. {J. H. Waggoner, The Atonement in the Light of Nature and Revelation, pp. 164, 165}
“Razlika između hrista i istinoga Boga je jasno prikazana spasiteljevim sopstvenim rečima u Jovanu 17:3 :”Da poznaju tebe jesinoga istinoga Boga, i koga si poslao Isusa Hrista.” Mnogo opterećenja je stavljeno na Isaiju 9:6, kao dokaz trojstva, koje smo ranije citirali, da se odnosi na našeg visokog sveštenika koji je prolio krv za nas. Zagovornici te teorije će reći da se taj stih odnosi na trojstvo jer je hrist nazvan večnim Ocem. Ali mi tvrdimo da ovo nema veze sa trojstvom. Da li je Hrist Otac u trojstvu? Ako jeste, kako je onda Sin? Ili ako je i Otac i Sin, kako može postojati trojstvo? Jer trojstvo su tri osobe. Da bi potvrdili trojstvo, razlika između Oca i Sina mora biti očuvana. Hrist je nazivan “druga osoba u trojstvu;” ali ako ovaj tekst dokazuje trojstvo, ili ako se uopšte odnosi na trojstvo, onda dokazuje da nije druga osoba nego prva. A ako je prva, ko je druga? Veoma je jasno da ovaj tekst nema veze sa takvom doktrinom.” {J. H. Waggoner, isto, pp. 168, 169}
“Atanasijanska vera – je formulisana i definisana od strane Atanasija. Pre tog vremena nije bilo ispovedanja, ako je uopšte i postojalo uniformno verovanje. Većina ranih pisaca su bili paganski filozofi koji su da bi doprli do uma te klase, često ulagali veliki napor da dokažu da postoji spoj ta dva sistema, Hrićanstva i filozofije. Postoji obilje materijala u njihovim pisanjima koji podržavaju taj pogled. Bingam govori o nejasnim pogledima koji neki od njih drže u sledećim stvarima: “Postoje neki koji su jako rano obrnuli doktrinu trojstva u triteizam, i, umesto tri nebeske osobe pod upraviteljstvom Oca, Sina i Svetog duha, uveli su tri kolateralna, koordinisana, i samostvorena bića, što ih čini trima potpuno nezavisnim načelima, bez ikakvih odnosa između Oca i Sina, koja je najosobenija za tri boga. Pošto su načinili ovu promenu u trojstvu, načinili su još jednu promenu na koju se može odgovoriti u formi baptizma.- Antiquities, book 11, chap. 3, & 4. “Ko može prepoznati ovu formu kao onu koju je savet u Konstantinopolju ustanovio 381-ve, gde je prava vera objavljena kao “nestvoreno, jednosuštno i suvečno trojstvo?” Prava istina je da smo istu ideju koja je ovde opisana od strane Bingama, našli u mnogim pravoslavnim izdanjima iz drugog i trećeg veka. U ovim rečima sa saveta, koje su citirane iznad, ne postoji “pravi odnos između Oca i Sina”. Bingam kaže da se ova greška po pitanju trojstva nestvorenih, jednosuštnih i suvečnih bića pojavila veoma rano u crkvi; i tako je nalazimo u pisanju ranih autora u vremenu neposredno nakon apostola…Ostavljamo ovo dobroj proceni svakog dobrog čitaoca bez predrasuda da su tri krštenja konsistentija ideji “troje kolateralnih, koordinisanih i samostvorenih bića“, nego ideji o krštenju u ime Oca, Sina i Svetoga Duha sličnom Spasiteljevoj smrti i uskrsnuću. {J. H. Waggoner, Thoughts on Baptism, 1878}
“Postoji jedno pitanje koje je često osporavano u teološkom svetu u koje se nikada nismo upuštali. To je pitanje o ličnosti Božjeg Duha. Preovlađujuće ideji o ličnosti su veoma različite, često grube i reč je pogrešno razumevana; tako da se jedinstvo po ovoj tački ne može očekivati sve dok svi ne budu precizno definisali na šta misle u odnosu na tu reč, ili dok se svi ne slože o jednom smislu u kojem će reč biti korištena. Dok god sporazum ne postoji, čini se da diskusija na t temu neće biti plodonosna, pogotovu što nije reč o kojoj postoji direktno otkrovenje. Mi imamo pravo biti sigurni u svoju veru i svoje izjave jedino kada su reči Svetog Pisma toliko direktne da nam daju pozitivne dokaze. Ne samo da smo voljni, već i nestrpljivi da tu stvar ostavimo tamo gde je i Božja reč stavlja. Iz nje mi učimo da je Božji Duh ta strašna i misteriozna sila koja izlazi od trona univerzuma i koja je učesnik u radu stvaranja i iskupljenja.” {J. H. Waggoner,The Spirit Of God; Its Offices AndManifestations, pp. 8, 9. 1877}
“Kao što smo ranije napomenuli, velika greška trinitarijanaca, u raspravi na ovu temu, je sledeća: ne prave razliku između poricanja trojstva i poricanja Hristovog božanstva. Oni vide samo dva ekstrema, između kojih leži istina; i svaku izjavu koja se odnosi na vreme prepostojanja Htista i Njegovog božanstva kao dokaz trojstva. Pismo obilato uči o prepostojanju Hrista i njegovom božanstvu; ali ne govori ništa po pitanju trojstva. Proglas, da nebeski Sin Božji ne može da umre, je daleko od učenja biblije kao tama od svetlosti. I mi bi smo upitali trinitarijance, kojoj od dve prirode dugujemo za spasenje. Odgovor, naravno, mora biti onoj koja je prolila svou krv za nas; jer “imamo spasenje kroz krv.” Onda je evidentno da ako je samo ljudska priroda umrla, naš Iskupitelj je samo čovek, a da nebeski Božji Sin nije imao učešća u radu za spasenje jer on nije mogao ni patiti ni umreti. Sasvim smo u pravu kada kažemo da doktrina trojstva degradira pokajanje, jer nipodaštava žrtvu i krv iskupljenja do standarda Socinianizma.” {J. H. Waggoner, The Atonement In The Light Of Nature And Revelation, pp. 173, 174}
Stephen Nelson Haskell (1833 – 1922)
“Duga na nebu je simbol duge koja okružuje Božji presto kroz večnost. U davna vremena, koje ograničeni um ne može da pojmi, Otac i Sin su bili sami u univerzumu. Hrist je bio prvi i jedinorođeni od Oca, i Njemu je Jehova otkrio plan stvaranja. Plan stvaranja svetova je otkriven, zajedno sa vrstama bića koja će ih naseliti. Anđeli, kao predstavnici jednog reda, bi bili Božji ministri u univerzumu. Stvaranje našeg malog sveta je takođe uključeno u te duboke planove. Luciferov pad je predviđen; takođe i mogućnost pada u greh, koji će pokvariti savršenstvo božanskog rada. U tim ranim savetima Hristovo srce puno ljubavi je bilo taknuto; i jedinorodni Sin je zavetovao svoj život da iskupi čoveka, ako bi pao u greh. Otac i Sin, okruženi neprobojnom slavom, sklopili su ruke….i večni zavet je učinjen; i od tada Otac i Sin, kao jedan, radili su da završe posao stvaranja. Sopstvena žrtva za spas drugih je bio temelj svega.” {S. N. Haskell, The Story of the Seer of Patmos, pp. 93, 94. 1905}
“Pre stvaranja našeg sveta izbio je “rat na nebu.” Hrist i Otac su se zavetovali; i Lucifer, anđeo zaklanjač, postao je ljubomoran jer nije primljen na večni savet Dvojice koji su sedeli na tronu.” {S. N. Haskell,The Story of the Seer of Patmos, p. 217. 1905}
“Hrist je bio prvorođeni na nebu; On je bio kao prvorođeni od Boga na zemlji i naslednik Očevog trona. Hrist, provorođeni, iako Sin Božji, bio je obučen u ljudskost, i načinjen je savršenim kroz patnju. Uzeo je ljudsko obličje i kroz večnost ostaće čovek.” {S. N. Haskell, The Story of the Seer of Patmos, pp. 98, 99. 1905
William Clarence White (1854 – 1937)
Izjave i tvrdnje nekih naših propovednika, u njihovim nastojanjima da dokažu da je Sveti Duh individua kao Bog Otac i Hrist, večni Sin, me zbunjuju, a ponekad i rastužuju. Jedna popularni učitelj je rekao “Možemo Ga smatrati, kao kolegu koji je ovde dole da sređuje stvari.” Moja zbunjenost je smanjena kada sam naučio iz rečnika da značenje ličnosti označavaju karakteristike. Opisano je na taj način da sam zaključio da može postojati ličnost bez telesne forme koju poseduju Otac i Sin. Postoje mnogi stihovi koji govore o Ocu i Sinu, a nedostatak stihova koji opisuju zajednički rad Oca i Svetog Duha, ili Hrista i Svetog Duha, me je navelo da verujem da je duh bez ličnosti bio predstavnik Oca i Sina koz univerzum, i da oni kroz Svetog Duha obitavaju u našim srcima i čine nas jednim sa Ocem i Sinom.” {Letter, W. C. White to H. W. Carr, April 30, 1935}
[Izvor: www . istinaotrojstvu . com]
Prilazem i videe , koji objasnjavaju ovu tematiku
(pa molim da ih se pazljivo prouci pre iznosenja komentara):
