Zacinsko i lekovito bilje

[Nostradamus]

[h=3]Rusa - Chelidonium majus[/h] Narodna imena. Rosopas, žuta trava, zmijino mleko, zmijsko groždje, Marijina trava, Božji dar, zlatni koren , koren za oči, lastavicina trava.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Višegodišnja zeljasta biljka uspravnog stabla koje je obraslo oštrim štrčećim dlakama. Listovi su krupni, neparno perasto deljeni, na naličju sivi i dlakavi. Donji listovi su sa drškom, a gornji bez (sedeći su). Cvetovi su žuti, sakupljeni na vrhovima stabla u retke štitaste cvasti. Plod je izdužena čaura. Svi delovi biljke sadrže otrovan žutonarandžasti sok. Stanište. Rraste na zapuštenim mestima, putevima, u blizini ljudskih naselja, uz ograde, plotove i zidove, medju kamenjem. Upotrebljivi delovi biljke. Čitava biljka. Hemijski sastav. Sadrži alkaloide, saponine, organske kiseline, flavonoide, proteolitičke enzime. Primena. Koristi se u lečenju bolesti probavnog trakta, posebno kod želuca, žuči i jetre. Isto tako, korisna je u lecenju astme, bubrega i mokracne bešike. Spolja se koristi u lečenju lišaja, krasta i drugih kožnih bolesti. Deluje na Gram pozitivne bakterije. Postoje i podaci o citostatičkom dejstvu ove biljke. Njen žuti sok tradicionalno koristi u skidanju bradavica, žuljeva, lišaja, ekcema i drugih promena na koži. Takođe se u narodnoj medicini koristi za lečenje tumora i promena na ženskim polnim organima (tumori, miomi, ranice, upale i dr.) kao čaj i sredstvo za ispiranje. Način upotrebe. Čaj: jedna ravna mala kašika popari se sa četvrt litre vode. Sveži sok: oprane listove, stabljike i cvetove, još vlažne, iscediti u sokovniku (za spoljnu upotrebu). Tinktura. Vino sa rusom: 30 g ruse, zajedno sa korenom, preliti sa pola litre belog vina i ostaviti 1 do 2 sata. Potom procediti.

 

[Nostradamus]

SELEN – Levisticum officinale Koch.


Narodna imena: ljupčac, jubček, lustik, luštrek, selin, trojenac, veleštika.
Hemijski sastav i upotreba

Selen je omiljena aromatična biljka. Delovi biljke aromatičnog ukusa i njihovo etarsko ulje koriste se u proizvodnji likera i konzervnoj industriji (karakterističan ukus Maggi kocke potiče od selena). Upotrebljava se etarsko ulje (Aetheroleum levistici radicis), koren (Levistici radix), plod (Levistici fructus), list (Levistici folium) a ređe zeleni izdanak (Levistici herba). Svi delovi biljke (i nadzemni i podzemni) sadrže etarsko ulje. Koren sadrži 0,5 – 1%, nadzemni deo sa zelenim plodovima 0,15–0,45 %, listovi 0,08–0,24 %, a zreli plodovi 0,8–1,5 % etarskog ulja. Najznačajnije je etarsko ulje dobijeno iz korena. Etarsko ulje se sastoji od ftalida (70 %), a osim toga sadrži još terpineol, karvakrol i seskviterpene.

Osim etarskog ulja koren sadrži i kumarine, šećer, kao i jabučnu, angeličnu i kafenu kiselinu. Koren selena je u mnogim farmakopejama oficinalna droga, jak je diuretik. Droga korena je važan sastojak čajnih smeša diuretika (Species diureticae), ali se primenjuje i u obliku tinktura. U narodnoj medicini se koristi protiv probavnih smetnji, poremećaja organa za varenje i disanje. Blagotvorno deluje na krvotok i rad bubrega. Listovi se koriste u domaćinstvu, kao začin i kao dodatak kupkama. Petrović (1883) navodi da je selen davan protiv žutice.

Parkinson (1640) ističe da su naši preci koristili bolje sorte selena, koje se danas ne koriste ili se retko koriste, isključivo kao začin.

 

[Nostradamus]

[h=3]Podbel - Tussilago farfara[/h] Narodna imena. Konjski lopuh, kozja brada, repuh, marta, belo kopitnjakovo lišće, konjsko kopito.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Višegodišnja zeljasta biljka sa razgranjenim korenom i podzemnim izdancima. Ima veći broj stabala koji su pokriveni ljuspastim, zelenim ili ružičastim listićima. Na vrhu stabaoceta je zlatnožuta cvast. Krupni, zeleni listovi na dugačkim drškama obrazuju se posle cvetanja. Stanište. Na vlažnom zemljištu, ogolelim padinama, peščarama, u parlozima i na šutu. Upotrebljivi delovi biljke. Cela biljka bez korena. Hemijski sastav. Sadrži glikozide, saponine, karotenoide, polisaharide, eterično ulje,flavonoide, jabučnu, vinsku i askorbinsku kiselinu, makro i mikroelemente. Primena. Podbel se koristi kao lek kod bronhijalne astme, promuklosti, katara disajnih organa. Pročišćava krv, otvara apetit, deluje protiv probavnih grčeva. Leči sveže i zagnojene rane, upale, otekline, upaljene vene. Način upotrebe. Pripremanje čaja: 1 puna mala kašika cvetova (kasnije se cvetovi pomešaju sa listovima u jednakim delovima) prelije se sa četvrt litre ključale vode i ostavi da odstoji kratko vreme. Oblog: sveži listovi se izgnječe u kašu i stave se kao oblog. Inhalacija: puna velika kašika cvetova i listova prelije se vrelom vodom pa se para udiše ispod pamučne tkanine ili peškira. Kupka za noge: punu pregršt listova podbela popariti odgovarajućom količinom vode; ostaviti da odstoji kratko vreme. Sveži sok: sveže oprane listove iscediti u sokovniku.

 

[Nostradamus]

[h=3]Pasji trn - Hippophae rhamnoides[/h] Narodna imena. Vučji trn.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Pasji trn je listopadni žbun, ređe drvo, visine 1-3 metra.Listovi su kopljasti, sa lica zeleni, a sa naličja srebrnasto-beli. Biljka je dvodoma. Cvetovi su mali, žuti, mirisni. Plodovi su okrugle zlatno žute male bobice, kiselog ukusa, sa malo gorčine.Korenov sistem se razvija pri površini (ne dublje od 40 cm). Cveta u aprilu i maju, a plodovi sazrevaju u septembru i oktobru. Stanište. Raste u dolinama reka, na liticama i padinama, a gaji se i u vrtovima. Upotrebljivi delovi biljke. Plod. Hemijski sastav. Plod sadrži trigliceride do 8%, u semenu do 12%. Osim toga u plodovima sadrži fosfolipide, sterole, karotin, vitamine (C, B1, B2, E, F, P, folnu kiselinu), šećer, inozit, organske kiseline, tanine, flavonoide. Ulje pasjeg trna sadrži tokoferole, karotin, vitamine K, B1, B2, sterole, masne i organske kiseline, šećer, fitoncide. Primena. Deluje protivupalno, baktericidno i štiti kožu. Štiti jetru od uticaja raznih štetnih materija. Snižava količinu fibrina u krvi pa deluje antikoagulativno. Povećava elastičnost krvnih sudova i snižava pritisak. Deluje stimulativno na imunološki sistem i sprečava nastanak tumora. Koristi se za zaceljivanje rana, opekotina i ožiljaka od operacija. Smanjuje i uklanja bol i upalu, ubrzava epitelizaciju. Način upotrebe. Koristi se u obliku čaja, tinkture, soka, marmelade i ulja od semena. Spolja se koristi kao vodeni ekstrakt i ulje.

 

[Nostradamus]

[h=3]Orah - Juglans regia[/h] Narodna imena. Obični orah.

• 
• 

Botaničke karakteristike. rah je listopadno drvo visine do 25-30 metara, ravnog stabla koje može biti debelo do 1-2 metra. Krošnja je široko ovalna i dosta retka. Kora je tamnosiva, debela do 2 cm, u mladosti glatka, kasnije uzduž ispucala. Korenov sistem je jako razvijen sa dubokim centralnim korenom. Listovi su neparno perasti, aromatični, 20-40 cm dugi, sastavljeni od 5-9 listića, gornji je nešto duži na svojoj peteljci. Muški cvetovi cvetaju pre listanja u obliku debelih i dugih resa. Ženski cvetaju posle listanja pojedinačno ili po 2-3 zajedno. Plod je 3-5 cm velika koštunica, zri u jesen i jestiv je. Stanište. U šumama se pojavljuje samoniklo, a uzgaja se i kao kulturna biljka. Upotrebljivi delovi biljke. Lišće, plod. Hemijski sastav. Sadrži hinone, flavonoide, vitamin B, askorbinsku kiselinu, tanine organske kiseline, karotenoide, eterična ulja, amino kiseline, gliceride. Primena. Čaj od orahovih listova pročišćava krv i deluje okrepljujuće. Koristi se i kod šećerne bolesti, slabih šivaca, žutice i belog pranja, upale grla. Preporučuje se trudnicama koje pate od zatvora. Kao kupka se koristi kod oteklih limfnih žlezda, gnojnih osipa, lišaja, krasta, rahitisa, znojenja nogu. Sveži listovi se stavljaju na zagnojene rane. Orahova rakija pomaže kod želudačnih tegoba. Rese ojačavaju kapilare, a čaj od njih je dobar kod krvarenja (i unutrašnjih), jakih menstruacija, hemoroida, dizenterije. Način upotrebe. Čaj: jednu punu malu kašiku nasitno isečenih listova oraha popariti sa četvrt litre vrele vode i ostaviti da odstoji kratko vreme. Dodatak za kupke i za ispiranje: 100 g iseckanih listova upotrebiti za potpunu kupku, a za ispiranje jednu punu malu kašiku na četvrt litre vode. Za jači čaj uzima se dvostruka količina. Rakija od oraha: oko 20 zelenih oraha iseku se na četvrtine i stave u bocu sa širokim grlićem pa se preliju litrom rakije od žita i to tako da ih rakija prekrije sa dva do tri prsta. Dobro zatvorenu, bocu 14 dana do četiri nedelje držati na suncu ili na toplom mestu. Posle tog vremena tečnost procediti i njome napuniti bocu. Po potrebi, uzeti jednu punu kafenu kašiku ove rakije. Veoma ukusan liker od oraha dobićete ako zelenim orasima dodate 2 do 3 karanfilića, koricu cimeta, malu šipku vanile i neprskanu opranu koru od pola pomorandže. U četvrt litre vode skuvajte 500 g šećera i ovu količinu, pošto ste je ohladili, dodajte proceđenoj rakiji od oraha.

 

[Nostradamus]

[h=3]Nana - Mentha piperita[/h] Narodna imena. Crna nana, ljuta nana, metva, metvica, paprena metva, paprena nana.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Nana ili metvica je trajna zeljasta biljka sa podzemnim podankom iz koga rastu nadzemni i podzemni korenasti izbojci. Stabljika je uspravna ili polegnuta, getvorougaona, razgranata, često ljubičasta, a naraste do visine od 80 cm. Listovi imaju peteljke, nasuprotni su i ukršteni, jajasto kopljasti, crvenkasti, a na naličju vunasto dlakavi. Cvetovi su na drškama, uglavnom dvopolni, svetloljubičasti. Cveta od juna do avgusta. Plodove faktički i ne stvara, već se razmnožava vegetativnim putem. Cela biljka miriše. Stanište. Gaji se kao kulturna biljka.Divlja nana raste na vlažnim mestima. Upotrebljivi delovi biljke. Listovi i cela biljka. Hemijski sastav. Glavna aktivna materija je eterično ulje koje se najviše sastoji od monoterpena mentola, mentona, mentilacetata, mentofurana, i dr. Osim toga listovi sadrže karotin, betain, organske kiseline. Nana sadrži i cink, selen, molibden , stroncijum. Primena. Nana se koristi za umirenje živaca, nervnu rastrojenost, glavobolju, zujanje u ušima, histeriju i hipohondriju, groznicu, slabost i noćno znojenje. Otklanja vetrove, podrigivanje, povraćanje, grčeve u želucu i materici, pospešuje krvotok, utiče na izlučivanje žuči, mokraće i želudačnih sokova, leči prehladu, promuklost i kašalj. Način upotrebe. Destilacijom se od nane proizvodi eterično ulje koje ima višestruku upotrebnu vrednost u lečenju raznih bolesti. Kod unutrašnje primene srednja dnevna doza iznosi 6-12 kapi, a za inhalaciju se uzima 3-4 kapi ulja. Čaj: dve do tri kašikice svežih listova ili suve biljke prelijemo vrućom vodom i ostavimo pokriveno 5-10 minuta. Čaj se pije između obroka 3-4 puta na dan. Čaj se koristi i za inhalacije. Tinktura: 20 g suve biljke prelijemo sa 100ml 70% etilalkohola. Uzima se 15-20 kapi.

 

[Nostradamus]

[h=3]Matičnjak - Melissa officinalis[/h] Narodna imena. Metvica, pitoma metvica, čelina trava, čelinjak, limunka, maternjak, matičnik, melisa, pčelinja ljubica, pčelinja metvica, pčelinja trava, rojevnica.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Matičnjak je višegodišnja biljka. Ima oko 60 cm visoku zeljastu stabljiku. Listovi su jajastog oblika, nazubljeni i slabo dlakavi. Cvetovi su sitni, beli, ružičasti ili žućkasto beli. Cveta od jula do septembra. Miriše na limun. Stanište. Gaji se kao kulturna biljka, ali se kao poludivlji može naći u blizini naselja uz ograde, živice, u šumi. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se beru listovi pre nego što procvetaju, a cela biljka sa vršikama i listovima za vreme cvetanja. Hemijski sastav. Sadrži eterično ulje (citrol, geraniol), vitamin C, karotin, tanine. Sadrži i selen. Primena. Matičnjak smiruje grčeve, reguliše probavu, jača i okrepljuje srce, dezinfikuje i zaceljuje rane, sprečava srčani grč i povraćanje na nervnoj osnovi, smiruje migrenu, nesvesticu, jako lupanje srca. Upotrebljava se kod neredovne menstruacije i depresivnih stanja. Pospešuje lučenje žuči. Poboljšava pamćenje, daje novu snagu. Dobar je za masažu kod reume, gihta, umora udova i kontuzija. Način upotrebe. Čaj: 2 kašike svežih listova preliti šoljom vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta, procediti. Pije se nekoliko puta na dan. Tinktura: 20g sveže osušene biljke preliti sa 100ml 70% etanola. Uzimati po 20-30 kapi pre spavanja. Ulje za masažu (matičnjak se natapa u maslinovom ulju). Koristi se i kao kupka. Mogu se koristiti i listovi kao oblog.

 

[Nostradamus]

[h=3]Maslačak - Taraxacum officinale[/h] Narodna imena. Vetrokaz, žućanica, milosavka, mlečac, popino guvno i talijanska salata.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Višegodišnja zeljasta biljka sa žutim cvetnim glavicama složenim iz velikog broja cevastih I jezičastih cvetova.Cveta od marta do maja. Stanište. Maslačak uspešno raste na svim zemljištima, ali mu najviše odgovaraju vlažne livade. Nalazi se na livadama i travnjacima, po pustim mestima i napuštenim njivama, pored puteva i oko naselja. Upotrebljivi delovi biljke. Koren, list i cvet Hemijski sastav. Sadrži gorke materije, smole, vosak, etericno ulje, flavonoide, inulin, hetrerozide, ugljene hidrate minerale, vitamin C, provitamin A, kalijum, gvozdje, natrijum magnezijum, organske kiseline. Primena. Koristi za opšte jačanje organizma i prolećno čišćenje krvi. Pojacava lučenje žuči, podstiče varenje, izaziva znojenje, deluje kao diuretik, pojacava rad bubrega, pomaže kod lečenja gihta, reumatizma, kožnih ekcema, čireva, kod pomanjkanja apetita, malokrvnosti, neredovne menstruacije, oboljenja slezine. Pomaže kod šećerne bolesti, oboljenja žuči i jetre, žutice, smanjenog lučenja mokraće. Smatra se odličnim sredstvom protiv guste krvi. Način upotrebe. Pripremanje čaja: 1 puna mala kašika korena stavi se u četvrt litre hladne vode, a sledećeg dana se greje do ključanja, i procedi. Ovu količinu čaja treba piti pola sata pre i pola sata posle doručka, gutljaj po gutljaj. Salata: priprema se od svežih listova i svežih korenova.

 

[Nostradamus]

[h=3]Podbel - Tussilago farfara[/h] Narodna imena. Konjski lopuh, kozja brada, repuh, marta, belo kopitnjakovo lišće, konjsko kopito.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Višegodišnja zeljasta biljka sa razgranjenim korenom i podzemnim izdancima. Ima veći broj stabala koji su pokriveni ljuspastim, zelenim ili ružičastim listićima. Na vrhu stabaoceta je zlatnožuta cvast. Krupni, zeleni listovi na dugačkim drškama obrazuju se posle cvetanja. Stanište. Na vlažnom zemljištu, ogolelim padinama, peščarama, u parlozima i na šutu. Upotrebljivi delovi biljke. Cela biljka bez korena. Hemijski sastav. Sadrži glikozide, saponine, karotenoide, polisaharide, eterično ulje,flavonoide, jabučnu, vinsku i askorbinsku kiselinu, makro i mikroelemente. Primena. Podbel se koristi kao lek kod bronhijalne astme, promuklosti, katara disajnih organa. Pročišćava krv, otvara apetit, deluje protiv probavnih grčeva. Leči sveže i zagnojene rane, upale, otekline, upaljene vene. Način upotrebe. Pripremanje čaja: 1 puna mala kašika cvetova (kasnije se cvetovi pomešaju sa listovima u jednakim delovima) prelije se sa četvrt litre ključale vode i ostavi da odstoji kratko vreme. Oblog: sveži listovi se izgnječe u kašu i stave se kao oblog. Inhalacija: puna velika kašika cvetova i listova prelije se vrelom vodom pa se para udiše ispod pamučne tkanine ili peškira. Kupka za noge: punu pregršt listova podbela popariti odgovarajućom količinom vode; ostaviti da odstoji kratko vreme. Sveži sok: sveže oprane listove iscediti u sokovniku.

 

[Nostradamus]

[h=3]Piskavica - Trigonella foenum graecum[/h] Narodna imena. Grohotuša, grčko sjeme, grčka detelina, kozji rog, prosenica, rožnjača.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Piskavica je jednogodišnja zeljasta biljka do 60 cm visoka. Stabljika je uspravna, nerazgranata, listovi su trodelni, a cvetovi pojedinačni, žuti u pazušcima listova. Cveta ujunu i julu.U sabljastim 3-10 cm dugim mahunama, nalazi se 4-20 spljoštenih, jajolikih ili kockastih žutosmeđih semenki. Zrelo sjeme je jakog, aromatičnog mirisa, vrlo tvrdo, 3-4 mm dugo. Stanište. Raste samoniklo na suvim proplancima, uglavnom iz tla krečnjačkog sastava. Uzgaja se kao lekovita i krmna biljka. Upotrebljivi delovi biljke. Za lekovite svrhe koristi se seme i to samo spoljnje (iz mahune), koje je slično lanenom semenu. Hemijski sastav. Sadrži sluzi, belančevine, trigliceride, eterično ulje, alkaloide, flavonoide, saponine, sterole, mineralne materije. Primena. Piskavica reguliše šećer u krvi, čisti disajne i probavne organe od nagomilane sluzi, otvara apetit i leči hemoroide. Spolja u vidu obloga piskavica ublažava bolove kod gihta, neuralgije i išijasa, leči otečene žlezde, čireve na koži, otvorene rane i opetoktine. Seme piskavice deluje na izvlačenje gnoja, sprečava trovanje krvi i stvaranje divljeg mesa. Način upotrebe. Koristi se kao čaj, kaša ili prah. Samleveno u prah je delotvornije .Čaj: jedna kašikica zdrobljenog ili samlevenog semena preliti čašom vrele vode. Pije se po 2-3 šoljice na dan. Kašasti oblozi: 50-100 grama mlevenih semenaka preliti sa 50-100 ml vode i mešati dok se ne dobije gusta kaša. Nanese se na lanenu ili pamučnu krpu i stavi na obolelo mesto. Mleveno seme: po jednu kašičicu mlevenog semena pomešanog sa marmeladom uzimati tri puta na dan.