Zacinsko i lekovito bilje

[h=3]Kleka - Juniperus communis[/h] Narodna imena. Barovica, borovac, brika, brinje, klekovina, obicna borovica, smrek, smreka, smrekovina, smreč, smrika, smriča, smrkva, šmrča, fenja, crna smrekinja, crna smrekva.
Botaničke karakteristike. Kleka raste kao manje više zimzelen uspravan grm. Ima igličaste listove koji stoje po tri u pršljenu. U pazuhu listova u aprilu imaju pojavljuju se sitni jednopolni cvetovi. Još iste godine se razvijaju plodovi koji te godine ostaju zeleni. Dozrevaju tek iduće godine u jesen, kad postaju tamnomodri, skoro crni. Čitava biljka je lekovita, ali se najčešće koriste plodovi. Lekoviti su samo potpuno zreli plodovi. Stanište. Kleka uspeva na kamenitim i kraškim terenima od primorskih do planinskih i brdskih područja. Kod nas se najviše nalazi po brdskim i planinskim suvim krčevinama, pašnjacima,
suvatima, zapuštenim i neobrađenim zemljištima. Upotrebljivi delovi biljke. Čitava biljka je lekovita. Hemijski sastav. Sadrži eterično ulje, flavonske glikozide, tanine, invertni šećer, pektin, gume smole i voskove. Eterično ulje čini 40-70 različitih terpena (najviše ima pinena koji daje karakterističan miris terpentina). Primena. Koristi se protiv zastoja mokraće, za dezinfekciju mokraćnih organa, kao diuretik, za poboljšanje varenja, iskašljavanje, protiv nazeba, kašlja, vodene bolesti, gonoreje, astme, za stomak, znojenje i slično, a spolja za obloge i trljanje protiv nazeba, reumatizma i sličnih bolesti. Kleka ima baktericidno dejstvo, te se koristi u lečenju infektivnih bolesti pluća i lečenju zapaljenskih procesa želuca i creva. Kleku treba koristiti obazrivo, jer preterana upotreba može dovesti do oštećenja bubrega. Način upotrebe. Čaj: Jednu kašikicu smrvljenih bobica preliti sa 1 šoljom ključale vode, ostaviti poklopljeno 5-10 minuta, a zatim procediti i piti nezaslađeno .Tinktura: 20g smrvljenih bobica natapamo u 100ml 70% etanola ili domaće rakije. Koristi se spolja za utrljavanje u kožu ili razređena za obloge kod bolova mišića, zglobova i neuralgija.
 
[h=3]Kičica - Centaurium erythraea[/h] Narodna imena. Ger, gorka kitica, gorko zelje, grozničavka, drago cveće, dupčić, zlatna žuč, jezernica, kinin, kitičica, mala semenčina, mali stozlatnik, sunčeni cvit, crvena kičica, orno zelje.
Botaničke karakteristike. Kičica je jednogodišnja ili dvogodišnja zeljasta biljka visoka 15-30 cm. Stabljika je uspravna i pri vrhu razgranata. Prizemni listovi su izduženo obrnuto jajastog oblika i sačinjavaju rozetu. Listovi na stabljici su naspramni, duguljasto lancetasti, zašiljeni i sedeći. Petodelni cvetovi ružičaste boje skupljeni su u metličastim cvastima na vrhovima grančica i stabljike. Cveta sredinom leta. Stanište. Raste po suvim brdskim i planinskim livadama, po svetlim šumama. Upotrebljivi delovi biljke. Nadzemni deo biljke.

Hemijski sastav. Sadrži alkaloid gencianin, glukozide, flavonoide, organske kiseline, etarsko ulje, sluzi. Primena. Pročišćava i poboljšava krv kod malokrvnosti i reguliše krvotok. Utiče na rad jetre i žučne kesice, reguliše smetnje u jetri i žuči, olakšava tegobe izazvane žučnim kamencima, leči žuticu. Koristi se kao lek za želudac (katar želuca, pritisak u želucu), prehladu, šećernu bolest, otklanja smetnje kod menstruacije. Način upotrebe. Upotrebljava se u obliku vodenog ekstrakta, praška, vina i tinkture. Čaj: uzima se 10 g ili jedna kašika na pola litre vode i kuva 2-3 minute. Pije se dnevno gutljajima po jedna šolja. Delotvornija je ako se ne kuva već samo natapa u hladnoj vodi. U obliku praška koristi se do 2g dnevno. Tinktura se pravi u odnosu 1:1. Koristi se po 10-15 kapi na dan.
 
[h=3]Kopriva - Urtica dioica[/h] Narodna imena. Velika kopriva,pitoma kopriva, žara, pasja kupina.
Botaničke karakteristike. Kopriva je dvodoma biljka sa velikim korenom.Stabljika dostiže visinu do 150 cm, a listovi su dugi od 3 do 15 cm. Listovi srcolikog oblika se nalaze na kratkim peteljkama i imaju kratke dlačice. Listovi i peteljke su pokriveni žarnicama, i zbog toga ih je jako neugodno dodirnuti, jer izliju oštar sok na kožu. Cvetovi koprive su zeleni i neugledni. Kopriva ima lekovita svojstva. Cveta od proleća do jeseni, a za vreme zime ostaje u zemlji. Stanište. Raste u Evropi, Aziji, Africi i Severnoj Americi. Raste na zapuštenim mestima kao korov. Upotrebljivi delovi biljke. Kopriva je jedna od najboljih lekovitih biljaka koje imamo_Ona je, počev od korena pa preko stabljike i listova sve do cveta, dakle u celosti, lekovita. Za lek se skuplja korenje (u proleće i jesen), listovi i vršike (u proleće), a cela biljka, tj. stabljika, cele godine. Seme se skuplja u avgustu. Hemijski sastav. Izuzetno je bogata raznim korisnim sastojcima: belancevinama, ugljenim hidratima, mastima, kalcijumom, fosforom, gvozdjem, vitaminima C, A, B2 i K, karotinom, pantotenskom kiselinom i dr. Sadrži flavonoide,organske kiseline, azotne materije i dr. Primena. Kopriva je naša najbolja lekovita biljka za pročišćavanje krvi od koje istovremeno raste i broj crvenih krvnih zrnaca. Pošto ona povoljno utiče i na gušteraču, čajem od koprive se skida i nivo šećera u krvi. Njome se leče i oboljenja i upale mokraćnih puteva, kao i patološki zastoj mokraće. Posebno se preporučuje za prolećnu kuru s obzirom da čisti i creva. U narodnoj medicini se višenedeljna kura čajem od koprive preporučuje protiv oboljenja jetre, žuči i slezine, pa čak i u slučaju tumora ovog organa, zatim kod katara želuca, oboljenja disajnih organa, želudačnih grčeva i čireva, čira na dvanaestopalačnom crevu i kod plućnih oboljenja.Odličan je i za lečenje bolesti izazvanih virusima i bakterijama. Kod vodene bolesti (edema) kopriva pomaže izvlačenjem velike količine vode iz organizma. Posredstvom aktivnih materija koje jačaju krv pomaže kod bledila, malokrvnosti, anemije i kod teških bolesti krvi. Zajedno s drugim lekovitim biljkama kopriva se uspešno primenjuje i kod leukemije (vidi. Ako je reč o nekom alergijskom oboljenju (i polenska, odnosno senska kijavica spada ovamo) treba tokom dužeg vremenskog perioda piti čaj od koprive. Kopriva smanjuje sklonost ka prehladi i pomaže kod gihta i reumatskih oboljenja. Tinktura od koprive posebno blagotvorno deluje na svaku kosu. I kod suženja krvnih sudova ("pušačkih nogu") kopriva izvanredno pomaže, kao i kod išijasa, krstobolje sa probadanjem i kod upale živaca ruku i nogu. Način upotrebe. Čaj: 1 puna mala kašika popari se sa četvrt litre vrele vode i posle kratkog vremena se procedi. Tinktura od koprive: korenovi, koji se vade u proleće i u jesen, operu se četkom, sitno naseckaju i stave u bocu, do grlića. Preliju se rakijom od žita jačine 38-40% te se boca 14 dana drži na toplom mestu. Kupka za noge: jedna puna pregršt dobro opranih korenova i stabljike s listovima sveže koprive preko noći se drže u 5 litara hladne vode a sledećeg dana se ista voda zagreje do ključanja. U što toplijoj vodi (na temperaturi koju možete podneti) kupajte noge 20 minuta. Kopriva za vreme kupke ostaje u vodi. Ova kupka, podgrejana, može da se koristi još dva do tri puta. Pranje kose: 4 do 5 punih pregršti sveže ili osušene koprive stavi se u lonac od 5 litara napunjen hladnom vodom i na tihoj vatri zagreva dok ne proključa. Posudu skloniti sa vatre i ostaviti da odstoji 5 minuta. Ako se koristi koren koprive, jedna puna pregršt se preko noći ostavi u hladnoj vodi, a sledećeg dana se voda zagreva do ključanja. Posle toga treba da odstoji još 10 minuta. Za pranje kose upotrebiti kvalitetan toaletni sapun.
 
[h=3]Jaglika - Primula officinalis[/h] Narodna imena. Jagorčevina, galcina, jaglac rani, jaglac, krstata jaglika, bela bukvica, gajčin, galčina, grmuljica, jaglica, jagorčina, jagotac, krstato jagliče, krstato jegliče, kunjavac, lestedaj, petoprs, piskalica, pramaliće, prvi cvit, sunašce, cvićac.
Botaničke karakteristike. Višegodišnja zeljasta biljka sa kratkim valjkastim korenom. Nadzemni delovi biljke pokriveni su višećelijskim i žlezdanim dlakama sa crvenim glavicama. Listovi su u prizemnim rozetama, većinom jajasti, postepeno ili naglo prelaze u lisnu dršku, na naličju dlakavi, pa zato beličasti. Cvetovi su u štitastoj cvasti na vrhu stabljike. Plod je ovalna čaura, 6 -10 mm dugačka. Cveta u aprilu i maju. Stanište. Raste na gotovo svim livadama, na obodima šuma i ispod žbunova. Upotrebljivi delovi biljke. Cvet, list, koren. Hemijski sastav. Sadrži saponozide, triterpene, flavonoide, karotenoide, vitamin C. Primena. Koristi se za lečenje plućnih bolesti, nesvestice i lupanja srca, migrene, neredovne menstruacije, bolesnih bubrega, reumatizma. Pospešuje cirkulaciju krvi.Odlično deluje na kašalj, bronhitis, nazeb i uopšte kod nagomilavanja sluzi u organima za disanje. Deluje kao umirujuće sredstvo za stišavanje glavobolje, nervoze, nesanice, vrtoglavice i nesvestice. Način upotrebe. Čaj: jedna puna mala kašika popari se sa četvrt litre vode i ostavi da odstoji kratko vreme.
 
[h=3]Ivanjsko cveće - Galium verum[/h] Narodna imena. Broćac, broćika, ivan-cvet, ivanova trava, sirište, sirištica, žuto ivanjsko cveće, gospin prostirač, gospina stelja i jovanova travica.
Botaničke karakteristike. Biljka visine 60 do 150 cm. Stabiljka je četvorouglasta sa četiri izrazito ispupčene linije. Stabljika je na clancima odebljala. Ima zlatno žute cvetove. Beru se u julu, kada cvetaju. Stanište. Raste na brdskim i pretplaninskim livadama, pored puteva, listopadnih šuma i šibljaka. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se koristi gornji dio biljke u cvetu. Hemijski sastav. Sadrži flavonoide, gkikozide, etarsko ulje, organske kiseline. Primena. Smiruje grčeve, pospešuje znojenje i mokrenje. Koristi se kod nervnih bolesti, padavice, nervoze, kod probavnih smetnji, upale bešike i bubrega, vodene bolesti, ženskih bolesti, obolenja slezine i gušterače, kožnih bolesti. Način upotrebe. Pripremanje čaja: jednu punu malu kašiku popariti sa četvrt litre vode i ostaviti da odstoji kratko vreme. Sveži sok: sveže ivanjsko cveće se opere i još vlažno iscedi u sokovniku. Spravljanje masti: sveži sok se pomeša sa maslacem sobne temperature. Čuva se u frižideru.
 
[h=3]Hajdučka trava - Achillea millefolium[/h] Narodna imena. Hajdučica, sporiš, stolistnik, ravanj, romanika, ravan, roman, romonika.


Botaničke karakteristike. Hajdučka trava je višegodišnja zeljasta biljka koja ima uspravnu i čvrstu, ponekad na vrhu razgranatu stabljiku, visoku do 50 cm, retko više. Listovi su lancetasti do linearni, dvostruko do trostruko perasto deljeni. Pri osnovi stabljike listovi su složeni u rozetu i imaju peteljku, dok su oni na stabljici sa kratkom peteljkom ili sedeći i manji od prethodnih.Na vrhu stabljike se nalaze glavičaste cvasti žućkaste ili svetloružičaste boje. Cela biljka je manje ili više dlakava. Stanište. Rasprostranjena je od nizije do planinskih predela i može se naći na livadama, pored puteva, zapuštenim staništima i šumskim čistinama. Upotrebljivi delovi biljke. Cela biljka. Hemijski sastav. Sadrži etarsko ulje, flavonoide, vitamin K, gorku materiju ahilein, smole, stereole, tanine i dr. Primena. Lekovita biljka za ženske bolesti, kod mokrenja u krevet dece i starijih ljudi, kao i kod belog pranja. Koristi se protiv nesvestice, migrene, nagona za povraćanje, zatim kod oboljenja očiju praćenih sekretom i suzenjem, kod jakih bolova u očima i krvarenja iz nosa. Hajdučka trava direktno deluje na koštanu srž i u njoj podstiče stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Pomaže kod krvarenja iz pluća i želuca, kod hemoroida koji jače krvare, kao i kod pritiska u želucu i jake žgaravice. Upotrebljava sekao antitrombičko sredstvo kod moždane i srčane tromboze. Osim toga koristi se kao snažno antibakterijsko sredstvo protiv stafilokoka, ešerihije, kandide i dr. Način upotrebe. Čaj:jedna puna mala kašika popari se sa četvrt litre vode i ostavi da odstoji kratko vreme. Tinktura od hajdučke trave: cvetovima hajdučke trave, ubranim na suncu, do grlića napuniti bocu i preliti rakijom od žita, ili voćnom rakijom jačine 38-40%, te na suncu ili blizu izvora toplote ostaviti 14 dana. Mast od hajdučke trave: dobro ugrejati 90 g neosoljenog maslaca ili svinjske masti i dodati 15 g svežeg isitnjenog cveta hajdučke trave i 15 g sitno nasečenih listova maline. Pustiti da baci dva do tri ključa, promešati i skloniti sa vatre. Sledećeg dana masu zagrejati, procediti kroz platno i njome napuniti pripremljene čiste tegle. Mast čuvati u frižideru! Sedeća kupka: 100 ghajdučke trave (cele biljke) preko noći ostaviti u hladnoj vodi, sledećeg dana zagrevati dok ne provri a potom dodati vodi za kupanje.
 
[h=3]Gavez - Symphytum officinale[/h] Narodna imena. Sodul ili sodula, crni koren, veliki gavez, crni gavez, volovski jezik, kilnjak, pljušč, svatovci, svenik i kuhinjsko zelje.
Botaničke karakteristike. Gavez je višegodišnja zeljasta biljka. Stabljika naraste 30-100 cm, a pokrivena je dlakama. Listovi su takođe pokriveni dlakama; donji su eliptični na kratkoj dršci, srednji i donji su izduženi. Cvetovi su skupljeni u cvasti na gornjem delu razgranate stabljike. Latice su ljubičaste boje. Plod je suv i raspada se na 4 orašćića. Koren je mesnat i razgranat, spolja crn, a na preseku beo. Cveta u toku leta. Stanište. Raste po vrlo vlažnim livadama i na plavnim mestima, pored reka. Upotrebljivi delovi biljke. Listovi i koren. Hemijski sastav. Sadrži karotin, alkaloide, tanine, klikozide, sluzi, smole, eterično ulje. Primena. Od svih lekovitih biljaka gavez sadrži najviše alantoina, a on je potreban za stvaranje ćelija kod zarastanja rana. Gavez je jedan od najboljih lekova za zacelivanje spoljašnjih i unutrašnjih rana, posekotina, ogrebotina, kontuzija, lomova i krvarenja, kod uganuća, iščašenja, nategnuća mišića i tetiva. Oblozi su delotvorni i kod čireva, kod proširenih vena, kod zadebljanja koja izazivaju reuma i giht, kod upale kostiju. Gavez se koristi i kod bronhijalnog katara, upale pluća, krvavog ispljuvka, gripe. Gavez je lek i za želudačni katar, proliv, dizenteriju, bubrežne bolesti, jaku i bolnu menstruaciju. Način upotrebe. Pripremanje čaja od korena: dve male kašike isitnjenog korena potope se u četvrt litre hladne vode i ostave preko noći. Ujutro se sve to malo ugreje i procedi. Mešavina čaja (kod čira na želucu): puna mala kašika čajne mešavine prelije se sa četvrt litre vrele vode i ostavi da odstoji 3 minuta. Oblozi od kaše: dobro osušen koren se fino izmelje i u jednoj šolji sa malo vrele vode i nekoliko kapi jestivog ulja brzo izmeša u kašu. Kaša se nanese na parče pamučne tkanine i tako topao oblog se stavlja na obolelo ili bolno mesto, a zatim poveže. Oblozi od svežih listova: sveži listovi gaveza se operu, na dasci izgnječe oklagijom, stave na obolela mesta i poviju. Oblozi od poparenih listova: listovi gaveza se popare vrelom vodom i stave na bolno mesto. Dodatak za kupku: 500 g svežih ili osušenih listova gaveza ostavi se preko noći u 5 litara hladne vode. Sledećeg dana sve se zagreva do ključanja i dodaje vodi za kupanje. Dodatak za sedeću kupku: kao kod potpune kupke, samo s 200 g listova. Tinktura od gaveza: koren gaveza oprati i očistiti četkom. Nasitno ga iseći i njime rastresito do grlića napuniti bocu te ga preliti rakijom od žita ili nekog voća. Bocu 14 dana držati na suncu ili na toplom mestu. Rakija mora da prekrije koren. Mast od gaveza: 4 do 6 opranih korenova (zavisno od veličine) veoma sitno iseći i kratko propržiti u 250 g čiste svinjske masti od sala; ostaviti preko noći i narednog dana zagrejati, procediti i protisnuti kroz parče platna. Odmah staviti u čiste male tegle i čuvati u frižideru.
 
[h=3]Đurđevak - Convallaria majalis[/h] Narodna imena. Đurđica, šmarnica, đurđevac.
Botaničke karakteristike. Đurđevak ima izuzetno lepe, bele mirisne cvetiće, viseće i raspoređene u grozdovima. Svaki cvetić sastoji se iz šest belih latica, tako da podseca na zvončić. Cveta u maju. Tamnozeleni kopljasti listovi, obično po dva- tri, obavijaju cvetnu drsku cele sezone, sve do jeseni. Ðurđevak ima debeo koren, člankovit, beličast i horizontalan. Iz njega se razvija 1-3, a najčešće 2 lista, koji su na dugoj peteljci i cvetna stabljika koja je kraća od listova. Svi delovi đurđevka su ljutog i gorkog ukusa. Cvetovi su snežnobeli, prijatnog mirisa, stvaraju jednostrane cvatove. Plod je crvena bobica oko 8 mm u prečniku, sadrži 2-6 plavih semenki. Stanište. Raste u senovitim belogoričnim šumama, posebno u hrastovim, u šikarama, brdskim livadama, a uzgaja se i oko kuće.Ova biljka je izuzetno dobar pokrivač tla i može se koristiti za sadnju na senovitim mestima i na umereno plodnim zemljištima. Upotrebljivi delovi biljke. Koristi se cela biljka, cvetovi, lišće i koren. Hemijski sastav. Sadrži više od 20 srčanih glukozida, flavonoide, alkaloide, saponine, jabučnu i limunsku kiselinu, eterično ulje, vitamin C, makro i mikroelemente. Biljka je otrovna!

Primena. Biljka je otrovna-OPREZNO! Protiv-otrov: kod trovanja đurđevkom kuvati hrastovu koru u mleku! Koristi se za lečenje srčanih bolesti, reguliše rad srca, jača ga, ublažava grčeve i deluje povoljno na krvne sudove. Sadrži otrovne glikozide i alkaloide. Za lečenje srčanih nervoza kombinuje se sa tinkturom valerijane. Cvet se upotrebljava kod vodene bolesti, bolesti srca, epilepsije, apoplektickog udara (moždani udar-kap). Sveža biljka je lekovitija i postojanija i jače deluje. Način upotrebe. U narodnoj medicini se upotrebljava u obliku tinkture. Sveže cvetove đurđevka staviti u bocu od pola litre (napuniti je do 3/4), dopuniti je rakijom do vrha, ostaviti da stoji 2 nedelje, procediti. Uzimati po 10-15 kapi na dan sa vodom.
 
[h=3]Dren - Cornus mas[/h] Narodna imena. Bila svibovina, drenak, drenić, drenka, drenovina, drenj, drijen, drijenak, drinika, drin, drinovina, žuti drenak, kuroslipnik, rumeni dren, tvrdi drijen, crveni drijenak.Plod drena narod naziva: drenka, drenjina, drenjka, drenjula.
Botaničke karakteristike. Dren je listopadni žbun ili nisko drvo, do 8 m visine. Mlade grančice su zelenkastosmeđe i većinom fino dlakave. Listovi su jajasti i jako zašiljeni, nenazubljenih rubova. Cvetovi su žuti. Javljaju se rano, pre listanja. Cveta u februaru i martu.Plod je crvena duguljasta koštunica kiselkastog , ali prijatnog ukusa. Stanište. Raste svuda, a najviše po suvim, sunčanim, kamenitim stranama svetlih listopadnih šuma zajedno sa drugim grmljem i šibljem. Gaji se i u vrtovima i parkovima zbog lepih žutih cvetova i jestivih plodova. Najbolje uspeva na krečnjačkim toplim i suvim staništima. Upotrebljivi delovi biljke. Zreo plod i kora drveta. Hemijski sastav. Plod sadrži šećer, organske kiseline,tanine, vitamine, fitoncide. Kora sadrži glukozid kornin, tanine, organske kiseline. U listovima ima vitamina C i E. Primena. Koristi se za lečenje za lečenje groznice, bolesti creva, proliva. Način upotrebe. Plod i kora se koriste u obliku čaja. Od zrelih drenjina se pravi sok, slatko, kompot, džem, vino, rakija.
 
[h=3]Divizma - Verbascum thapsus[/h] Narodna imena. Beloperka, divlji tabak, svećnik, lepuh, ošlji rep, žutocvijet, vučji rep.
Botaničke karakteristike. Divizma je dvogodišnja biljka. U toku prve godine razvije se samo prizemna rozeta, a druge godine izraste 1,5-2 m visoka, uspravna, nerazgranata stabljika gusto obrasla dlakama. Listovi su takođe sa obe strane pokriveni dlakama. Na gornjem delu stabljike nalaze se žuti cvetovi skupljeni u izduženo grozdastoj cvasti. Biljka cveta celog leta. Stanište. Raste po sunčanim kamenitim brežuljcima i na kamenitom tlu. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se skupljaju cvetovi i listovi u vreme cvetanja. Hemijski sastav. Sadrži sluzi, saponine, šećer, kumarin, beta karotin, flavonoide, eterično ulje. Primena. Divizma se upotrebljava protiv kašlja, prehlade, promuklosti, teranja znoja i reume. Vrlo je dobra kod plućnih bolesti, šuljeva, bolesti jetre, slezine, kašlja. Spolja je dobra za masažu protiv reume i protiv hemoroida. Način upotrebe. Čaj od cveća 8—10 g na 300 g ključale vode dva puta dnevno po jedna šolja. Još je efikasnije ako se cvet divizme prelije ključalim mlekom i pije nekoliko puta dnevno po jedna šoljica. Čaj od divizme treba procediti kroz gusto platno, pošto na cveću ima maljavih dlačica koje izazivaju golicanje u grlu. Za obloge kuvati čaj od cveta u mleku 2 minute. Ulje od divizme priprema se tako da se boca napuni do polovine sitno iseckanim listovima divizme, prelije čistim maslinovim uljem, začepi vatom i ostavi na suncu 40 dana. Tinktura: 50g cveta staviti u pola litre alkohola ili rakije, ostaviti 2 nedelje i utrljavati na bolna mesta.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Natrag
Top