Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Najbolje taksiste na svetu ima London. Oni su već treću godinu za redom izbili na svm vrh, u istraživanju koje je sproveo internet portal hotels.com. Važe za ljubazne i vozače koji dobro poznaju grad, ali briljiraju i u znanju, za šta su verovanto zaslužni rigorozni testovi znanja, koje prolaze prilikom dobijanja licence.
Njujorški taksisti su drugi na listi, iako pakistanski vozači tamo baš i nisu poznati po znanju, i iako su, zajedno s pariškim taksistima, ocenjeni kao najneuljudniji. Pri vrhu liste su i taksisti u Tokiju, Berlinu, Bangkoku, Madridu, Kopenhagenu, Dablinu, Frankfurtu i Parizu
Jedan od 10 anketiranih kaže da su najgori taksi vozači na svetu - u Rimu.
04. oktobar 2010. 11:53 > 17:08
Većina hotela u turističkim centrima u Srbiji još nije pripremila cenovnike za predstojeću zimsku sezonu. Nove cene i paketi se očekuju tokom ovog meseca. S druge strane, ponuda zimovanja u privatnom smeštaju je već spremna za turiste.
Guliver/Getty images
U turističkim agencijama kažu da vlada veliko interesovanje za zimski odmor, naročito na Kopaoniku i Zlatiboru, piše "Blic".
"Nadamo se da će ove zime biti dosta snega, pa samim tim očekujemo i dobro skijanje. Kopaonik privlači dosta naših turista, koji i pored odlazaka u inostranstvo na zimovanje obavezno idu bar jedan vikend na ovu planinu, jer je tamo zagarantovan dobar provod", kaže za "Blic" Milica Žarković iz "Kon Tikija".
Udruženje ljubitelja skijanja "SkiBus" organizuje vikend skijanje. Vladica Živić iz ovog udruženja kaže da se na skijanje kreće čim padne prvi sneg.
"Grupa kreće u četiri ujutru iz Beograda. Skija se u subotu i nedelju ceo dan. Ovakav program je namenjen uglavnom mlađim ljudima koji rade i mogu na najbolji način da iskoriste vikend za provod. Cene ski-vikenda su od 3.000 dinara pa naviše. U cenu je uračunat transfer, noćenje, a turisti mogu da odluče kakav smeštaj žele", kaže Živić za "Blic".
Generalni direktor "MK Mauntin rizort" na Kopaniku Nikola Avram ističa da je ova kompanija prva objavila cene za predstojeću zimsku sezonu i (ranu buking ponudu) za uplate do 1. oktobar. Takođe, uvela je prvi koncept porodičnog odmora na bazi ol inkluziv.
"Uveli smo novi koncept porodičnog odmora koji gostima hotela 'Grand' i 'Angella' pruža mogućnost besplatnog korišćenja sadržaja 'Grand Oaza Spa & Wellness centra' koji imaju zatvorene bazene, relaks zonu, 'Sauna svet' sa infrared i finskom saunom, ruskom banjom, hamamom, aroma-parnim kupatilom", ističe Avram.
U "MK Mauntin rizortu" organizovana je pretprodaja ski-pasa sa popustom od deset odsto za uplate do 1. decembra.
Turistčka agencija "BG laki travel" u svojoj ponudi ima smeštaj u vilama na Kopaoniku. Po rečima direktorke Gorice Đorđević, već ima dosta zainteresovanih turista kako iz Srbije, tako i iz regiona, koji su već rezervisali smeštaj u apartmanima.
"U ponudi imamo vile 'Nikola', 'Suzana' i 'Paraglajder'. Do 25. decembra cene iznose od 4.000 do 6.500 dinara za jedan dan u dvokrevetnom apartmanu, pa od 7.000 do 16.500 dinara koliko košta smeštaj u petokrevetnom apartmanu", kaže za "Blic" direktorka "BG laki travela" Gorica Đorđević.
Veliko interesovanje vlada i za Zlatibor. Marko Knežević iz Turističke organizacije Zlatibor kaže da je izgrađen ski-centar Tornik sa šestosedom žičarom, koja je jedna od najmodernijih u ovom delu Evrope.
"Zagarantovano je vrhunsko skijanje na odličnoj stazi, uz tradicionalno dobar provod po kome je Zlatibor poznat. U planu je postavljanje topova za veštačko osnežavanje, tako da bez obzira na vremenske uslove, Zlatibor će imati snega", kaže Knežević za "Blic".
Cene u privatnom smeštaju kreću se od 500 do 1.200 dinara za prenoćište. Apartmanski smeštaj je od 2.500 do 7.000 dinara na dan.
"U okviru naše zgrade imamo osam novih smeštajnih jedinica koje su urađene po najvišim standardima. Prenoćište do 21. decembra košta od 1.200 dinara, za polupansion treba izdvojiti 1.830, a za smeštaj u apartmanu od 1.500 do 2.130 dinara. Oko Nove godine cene će biti nešto malo veće", kaže Knežević.
Hotel "Palisad" na Zlatiboru nudi produženi vikend od 4. do 7. novembra tokom kojeg je za decu koja su ove godine krenula u prvi razred i kojima je ovo prvi školski raspust gratis boravak na bazi polupansiona.
Direktor Turističke organizacije Knjaževac Saša Ignatović kaže da je Stara planina trenutno jedno veliko gradilište. Španski investitori grade hotel koji bi do kraja sledeće godine trebalo da obogati smeštaj na ovoj planini.
"Turisti mogu naći smeštaj u Planinskom domu koji ima kapacitet od 70 ležajeva, cene se kreću od 650 dinara, koliko iznosi prenoćište u starom delu sa zajedničkim kupatilom, do 950 dinara, koliko košta prenoćište u novom delu. Hotel 'Epsturs' ima 52 ležaja, a prenoćište je oko 1.000 dinara. Takođe imamo nekoliko privatnih kategorisanih smeštaja gde je noćenje 700 dnara", kaže Ignajtović.
Koliko koštaju putarine u Srbiji, a koliko u inostranstvu, i da li patriotski osećaji mogu da ublaže rupe na putu Naplatna rampa na auto – putu u izgradnji Novi Sad – Horgoš. Plaća se na licu mesta. Cena – 330 dinara za putničko vozilo. 500 dinara vozilo sa prikolicom, 990 kombi ili autobus i 1.980 vozilo s više od tri osovine. Cena nije mala, naprotiv, ali problem nije u ceni.
Pitamo inkasanta: – Kuda sad da idemo? – Kako? – Pa, lepo, gde je taj auto-put za koji smo platili putarinu? – A, to, pa taj put je u izgradnji! – Pa šta smo mi onda platili?! Putarinu za nedovršeni auto-put. – Nije tako – lukav je inkasant – vi ste donatori autoputa. Tako znači, što rekao Radoje Domanović, obli nas neka milina. Znači, jednog dana kada budemo priložili sve ove priznanice koje potvrđuju da smo decenijama plaćali korišćenje nepostojećeg auto-puta, dobićemo donatorsku povelju. Pa, ko je vozio, recimo, samo pet godina, on će imati bronzanu povelju, oni koji su dogurali do decenije plaćanja nepostojećg auto-puta dobiće srebrnu povelju, a najveće patriote, sa preko decenijom plaćanja vožnje – biće nagrađeni poveljom sa zlatnim slovima, i svakako, aplauzom nadležnih. Ko ne veruje neka proba, patriotski osećaji mogu da ublaže rupe na putu. Ali ovo je samo poduži uvod u priču o tome koliko koštaju putarine u inostranstvu a koliko na našim drumovima. Ovoga puta nećemo pominjati čuveno „kraduckanje“ na naplatnim rampama, nadamo se da je ta epizoda u razvoju drumskog saobraćaja u Srbiji konačna prošlost. Valjda se taj narod što se bavi putevima uzobiljio, ako se nije uplašio apsa. Elem, treba za početak reći da je korišćenje auto-puteva u Nemačkoj besplatno. Čak nema ni ograničenja brzine u krajnjoj levoj traci. Ali to su Nemci, najbogatija zemlja Evrope, pa mogu i da časte svoje vozače, zar ne? Lako je njima kad su izgradili auto – puteve. Počeli su na vreme, još za Olimpijadu u Berlinu, sredinom tridesetih prošlog veka. U obližnjoj nam Austriji na granici se kupuju vinjete koje se lepe na šoferšajbnu. (Policija revnosno kontroliše) Za 10 dana korišćenja austrijskih drumova vinjeta košta 7, 60 eura, za 2 meseca 21, 80 i za godinu 72, 60. U susednoj Bugarskoj, za nedelju dana vožnje, plaća se 4 evra (Bugari su se izborili da zajedničku valutu zovu evro), 10 evra za 10 dana i za godinu 59. U Hrvatskoj se plaća u kunama, da bi se dobio iznos u evrima treba kune deliti sa 7 . Batrovci – Zagreb 110 kuna, Zagreb-Split 171 kuna i Zagreb-Maribor 23 kune. Slovenija: 7 dana 15 evra, mesec 30 i godina 95 eura. Mađarska: 4 dana – 6,40, 7 dana – 10,70, 1 mesec 17,5 evra. U Makedoniji se plaća 190 denara do granice sa Grčkom. (Denar – 1,74 dinara) A kako ove cene izgledaju kad se uporede sa domaćim? Evo – putarina od Beograda do Niša za putničko vozilo je 7, 4 evra, što je za svega 20 evro centi manje nego što Austrija naplati korišćenje svojih auto – puteva za period od celih 10 dana. Dakle, i dalje važi ono što je rekao inkasant kod Novog Sada – vozači u Srbiji ne plaćaju putarinu nego doniraju izgradnju puteva. Ugrađuju sebe u putnu infrastrukturu, što bi rekli levičari opsednuti veličinom obnove i izgradnje.
Tokom oktobra širom Evrope organizuju se fešte posvećene hrani i piću, a slavi se sve, od suvog mesa do čilija i maslina
Jesen je doba obilja i vreme kada se širom Evrope organizuju festivali posvećeni plodovima i hrani. Ako odlučite da krenete na put, sigurno ćete pronaći nešto za sebe jer zabave se organizuju u čast gotovo svega, od suvog mesa preko kestena i povrća, do čilija i maslina.
Festival kestena i oraha na Sardiniji
Planinski grad Aritzo, u srcu Sardinije, okružen je šumama kestena i oraha koje je, prema lokalnoj legendi, meštanima podario sveti Efisio. Pri tom ih je navodno i zadužio da sve poduče o lepim plodovima, pa oni svake godine, poslednjeg vikenda u oktobru, posvećuju tri dana slaveći njihovu berbu. Pečenog kestenja i oraha ima u izobilju, a na štandovima se prodaju i svakakve poslastice od kolača do sorbea, po kojemu je Aritzo poznat. Folklorne grupe pri tom izvode tradicionalne pesme i plesove.
Baskijska fešta čilija
Mali baskijski grad Espelette, u severozapadnoj Francuskoj, nije poznat po svojim specifičnim kućama ili srednjovekovnoj crkvi, nego po žarkocrvenim čili papričicama pod nazivom piment d'Espelette. Svakog oktobra poslednjih pedesetak godina paprike u Espelete privlače reke posetilaca. Čak se i kuće kite vencima čilija. Grad se potom pretvara u pozornicu prepunu muzike, plesa i, naravno, niza jela začinjenih čilijem. Ove godine festival se održava 23. i 24. oktobra.
Slanina u južnom Tirolu
Proizvodnja posebne suve mlade mesnate slanine stogodišnja je tradicija u južnom Tirolu. Ako zalutate u ovu italijansku pokrajinu, uglavnom naseljenu nemačkim stanovništvom, potražite mesto Sveta Magdalena gde se svake godine od 1. do 3. oktobra održava festival posvećen isključivo toj suvomesnatoj poslastici. Tu su još i prepoznatljiva tirolska muzika, peče se domaći hleb, a poslednjeg dana bira se i kraljica slanine.
Francuski festival zaboravljenoga povrća
Grad La Haye-de-Routot blizu Rouena svoje posetioce 3. oktobra vraća u daleku prošlost festivalom posvećenim vrstama povrća, koje se nekada koristilo, a danas je palo u zaborav. Na dan festivala sve je puno neobičnih sorti bundeva, tikava i jestivih zelenih listova koji se vrlo retko mogu videti na tanjirima. Tu su i besplatne degustacije, a proizvođači rado objašnjavaju kako se pojedina biljka može gajiti ili pripremiti. Sve to uz prigodne radionice i obilje muzike.
Voće i cidera u Norveškoj
Područje zapadnih fjordova u regiji Hardangera poznato je kao norveški voćnjak zbog uzgajivača šljiva, krušaka, divljih trešanja i jabuka. Mnogi voćari od svojih plodova proizvode poznati cider ili voćno vino koje se najčešće pravi od fermentisanih jabuka. Od 8. do 9. oktobra u gradu Řystese uz uživanje u ovom napitku i voću može se naučiti mnogo o njihovoj proizvodnji. Na festivalu se organizuje i izbor za najboljeg proizvođača cidera godine.
Festival meda u Provansi
Svake godine u Provansi 350 pčelara proizvede oko 2.000 tona meda. Većina proizvođača smeštena je u regiji Var, a početkom svakog oktobra okupe se u mestu Roquebrune-sur-Argens da bi pokazali i prodali svoje proizvode. Mnogi od njih obogaćeni su dodacima poput lavande, pinjola, lešnika i ruzmarina. Osim što na festivalu mogu da se nabave različiti proizvodi od meda, takođe može mnogo da se nauči o pčelama ili pčelarstvu.
Masline na Majorki
Okruženo maslinjacima, selo Caimari u planinskom području Serra de Tramuntana bilo je središte proizvodnje maslinovog ulja na Majorki još od vremena starih Rimljana. Svake jeseni seljani organizuju feštu kako bi proslavili svoje najveće blago. Ulice su okićene maslinovim grančicama, a na trgu se mogu kupiti razni proizvodi od maslina, smokve i bademi. Tamo se još može videti i tradicionalna presa za masline koju pokreću magarci.
Tikve u Toskani
U mnogim delovima Italije neguje se uzgoj tikava raznih vrsta, a ta biljka se slavi na više festivala u vreme njenog dozrevanja. Jedna od najpoznatijih je fešta u selu Piegaio, u srcu Toskane, gde proizvođači 10. oktobra dolaze da pokažu svoje najuspelije plodove. Osim samih tikava, nude se i mnoga jela od tog ukusnog povrća, slana i slatka, posebni sirevi, pa čak i med začinjen ovom biljkom. Od tikava se za ovu prigodu izrađuju i lutke.
Planirate putovanje. Bili ste u turističkoj agenciji. Ljubazno osoblje agencije ponudilo vam je kataloge koji opisuju željenu destinaciju. Pregledate mesta i tražite hotel gde ćete provesti svoj odmor. Pored opisa hotela, apartmana i svega drugog što se nudi u katalogu, većina teksta sastavljena je od ponekad nerazumljivih skraćenica, koje su često na engleskom jeziku, što prosečnog turistu, koji ne koristi često usluge agencije i hotelskog smeštaja, ponekad može dovesti do zbunjenosti. Bez ikakve želje da nekom solimo pamet i bušimo rupu u saksiji, ovaj tekst je napisan samo zbog toga da vam olakša ponekad teško snalaženje s raznim skraćenicama i nerazumljivim stranim rečima. Ovaj put ćemo se pozabaviti terminima povezanim s hotelskim smeštajem. Opšti termini
Voucher - putni dokument koji izdaje turistička agencija; u njemu se nalaze podaci o hotelu, trajanju aranžmana, vrsti usluge, transferima i slično. ADL - skraćenica od engleske reči adult, oznaka za odraslu osobu. CHD - skraćenica od engleske reči child, oznaka za dete (najčešće deca od godine dana do 12 godina). INF - skraćenica od engleske reči infant, oznaka za bebu (najčešće deca stara do godinu dana). PAX - oznaka za ukupan broj osoba koje koriste neku uslugu. Ovim pojmom obuhvaćeni su i odrasli i deca, osim beba. Check in - procedura prijavljivanja u hotel, najčešće na recepciji hotela. Turista obično pokazuje svoj vaučer, a ponekad se i popunjava formular s ličnim podacima, nakon čega se dobija ključ sobe i tek tada se ulazi u hotelsku sobu. Check out - najčešće se koristi u kontekstu datuma i sata do kojeg turista mora da napusti hotelsku sobu i na recepciji vrati ključ sobe ili apartmana.
Oznake hotelskih soba
1/1 - jednokrevetna soba. 1/2 - dvokrevetna soba. 1/3 - trokrevetna soba. APP - apartman, jedna ili više spavaćih soba, odvojena kuhinja s trpezarijom i kupatilo. Studio - vrsta apartmanskog smeštaja, ali se kuhinja i prostor za spavanje nalaze u istoj prostoriji. Suite - luksuzne hotelske sobe, koje nude mnogo više prostora i bolje su opremljene od standardnih soba. Family room - soba za celu porodicu, može imati i dve odvojene sobe, ali ne mora; najčešće je uzimaju porodice s dvoje dece. Interconected rooms - sobe koje se nalaze jedna pored druge, a pored zasebnog ulaza u svaku sobu, postoje i vrata koja ih spajaju; obično ih koriste porodice.
Vrsta hotelske usluge
BB/ND - noćenje s doručkom (bed and breakfast). HB/PP - polupansion (half board), najčešće doručak i večera. FB/P - pun pansion (full board): doručak, ručak i večera. AL - sve uključeno (all inclusive): doručak, ručak i večera, napici i pića zemlje u kojoj se putnik nalazi. NA - najam, najčešće se koristi prilikom zakupa apartmana; samo smeštaj, bez ishrane.
Orijentacija sobe - vrsta pogleda
I/V - pogled na okolinu hotela (inland view). S/V - pogled na more (sea view). P/V - pogled na bazen (pool view).
Ostale hotelske oznake
Mini-bar - mali frižider koji se nalazi u hotelskoj sobi, sadrži alkoholna i bezalkoholna pića; u njega se ne smeju odlagati hrana i namirnice. TRSF - transfer, prevoz od/do hotela. OW TRSF - transfer u jednom pravcu (one way transfer). RT TRSF - povratni transfer (return transfer).
Kroz "i-gejt" sa biometrijskim pasošem bez kontrole
Kroz "i-gejt" sa biometrijskim pasošem bez kontrole
Tanjug 21.10.2010 13:33
Prvi zamenik premijera i i ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić najavio je danas da će do graja godine na beogradskom aerodromu "Nikola Tesla" biti instalirana probna elektronska kapija - "i-gejt", kroz koju će prolaziti građani sa biometrijskim pasošima bez kontrole državnih organa "Naši građani i građani drugih zemalja koji u čipu pasoša imaju otisak prsta prolaziće kroz kapiju tako što će staviti pasoš na odgovarajuće mesto i ostaviti otisak prsta. Ulikoko se otisak prsta poklapa sa onim u pasošu kapija se otvara, a ukoliko ne, građanin se zatvara", objasnio je Dačić.Ministar je novinarima u Palati Srbije, posle sastanka sa državnom sekretarkom Bavarske Emilijom Miler, naglasio da takva tehnološka rešenja u većini zaradnih zemalja jš ne postoje i da Srbija pokušava da ide napred sa tehnološkim rešenjima.Ministar je napomenu da je elektronska kapija donacija bavarske firme na osnovu ugovora koji je danas potpisan.Milerova je pohvalila napore Srbije da ide u korak sa tehnološkim razvojem.
Ako je suditi po cenama, skijanje će i ove sezone biti isplativije u nekom od svetskih ski-centara nego u Srbiji. Primera radi, za sedam dana u četvorokrevetnom apartmanu u „Jat apartmanima“ na Kopaoniku polovinom decembra treba izdvojiti 392 evra, dok najam apartmana za četiri osobe u Val Torensu u Francuskoj u istom terminu košta 230 evra. Za ski-pasove, osiguranje, boravišne takse i prevoz četvoročlana porodica treba da izdvoji na Kopaoniku 422 evra.
U ponudi domaćih agencija, za sada, nalazi se samo Kopaonik, dok će ostale destinacije biti aktuelne početkom novembra
Za razliku od hrvatskih kolega koji su aranžmane za predstojeću skijašku sezonu već rasprodali, većina domaćih turističkih agencija još prikuplja ponude.
Tako u agencijama „Kon Tiki“ i „Argus turs“ zasad nude samo Kopaonik, dok će im ostale destinacije biti u ponudi početkom novembra. U „Big Bluu“ pripremaju cene za Jahorinu, Francusku, Italiju i Austriju, koje će, kažu, izbaciti početkom sledeće nedelje.
„Džoli“ u ponudi zasad ima Kopaonik, Cerkno u Sloveniji i Val Torens u Francuskoj, dok „Ponte“ trenutno nudi aranžmane za Austriju, Bugarsku i Srbiju. Najam apartmana za dve do četiri osobe u „Izoli“ u Austriji u terminu od 11. do 18. decembra preko „Pontea“ košta 288 evra.
- Cene ski-pasova za ovo skijalište još nisu poznate, a putnicima koji na zimovanje ne idu sopstvenim prevozom nudimo prevoz mini-busevima. Povratna karta košta 120 evra po osobi - kažu u „Ponteu“ i dodaju da su im od bugarskih skijališta u ponudi Bansko i Borovec, sa prvim polascima od 26. decembra.
Za razliku od njih, „Travel haus“ nudi Austriju, Italiju, Francusku, Švajcarsku, Češku, Bugarsku, Slovačka, Sloveniju, Nemačku, Poljsku, ali i skijališta u SAD i Kanadi.
- Naši klijenti su uveliko počeli da rezervišu skijanje, naročito koristeći popuste za rane rezervacije do 31. oktobra. Popusti su izraženi ili u procentima ili kroz sistem uštede u smislu platite šest, a boravite sedam dana - kaže Jelena Gajinov iz „Travel hausa“.
Bogatu ponudu svetskih skijališta, poput onih u Austriji, Švajcarskoj, Nemačkoj, Italiji, Češkoj, Slovačkoj, Francuskoj ili Poljskoj, nudi i agencija „Tui rajscentar“.
- Hit ove sezone su ponude skijanja sa avionskim prevozom iz Beograda za Salcburg i Inzbruk. Cena paketa za, na primer, produženi vikend u decembru košta već od 399 evra - kaže Aleksandar Marinković, direktor ove agencije.
Iz domaće ponude svakako se izdvaja Kopaonik, a u „MK Mauntin rizortu“ ističu da su cene na najpoznatijoj srpskoj planini ove sezone niže oko 35 odsto u odnosu na prošlu godinu. Tako aranžman na bazi polupansiona, koji podrazumeva doručak i večeru, u hotelu „Grand“ od 28. novembra do 8. decembra košta 37 evra dnevno po osobi. U terminu od 2. do 9. januara za dnevni polupansion potrebno je izdvojiti 86 evra, a od 16. do 22. januara 56 evra po osobi.
- U hotelu „Anđela“ od 28. 11. do 8. 12. za ol-inkluziv aranžman treba izdvojiti 33 evra po danu, a od 22. januara 50 evra po danu. Dok u „Konacima“ nudimo akciju po kojoj boravak od sedam noćenja od 16. januara košta 378 evra - ističu u „MK Mauntin rizortu“.
Za najam četvorokrevetnog apartmana u „Jat apartmanima“ u terminu od 12. do 19. decembra treba izdvojiti 392 evra, a od 26. decembra do 2. januara 630 evra.
Kada je u pitanju privatan smeštaj, „Vila Raška“ tokom zimskog raspusta četvorokrevetni apartman nudi za 8.000 dinara dnevno. U „Vili Runolist“ dnevni najam studija za četiri ili pet osoba od 26. decembra do 2. januara košta 90 evra, a u vili „Tiha noć“ smeštaj po osobi do kraja decembra košta 10 evra, a u terminu od 2. januara za najam apartmana za četiri ili pet osoba treba izdvojiti 70 evra dnevno.
Međutim, to nisu svi troškovi na Kopaoniku. Za ski-pasove, osiguranje, boravišne takse i prevoz četvoročlana porodica treba da izdvoji još 422 evra (od 24. 12. do 27. 2), što i nije tako malo. Tako da se srpskim skijašima i ove godine više isplati da odmor rezervišu u nekim od poznatih inostranih ski-centara.
"Jat" će u saradnji sa "Adria ervejzom" između Beograda i Ljubljane leteti dva puta dnevno, šest dana u nedelji, a cena povratne karte sa svim taksama biće 140 evra. Generalni direktor "Jat ervejza" Srđan Radovanović izjavio je u utorak na Bledu da će ta kompanija ove zime najverovatnije zakupiti dva Erbasova aviona nove generacije, na šta će biti utrošeno dva miliona evra. Radovanović je na promociji ugovora o zakupu mesta u avionu (code share) "Jata" i slovenačke "Adrije" kazao da će novac za taj zakup biti obezbeđen iz kredita od 51,5 miliona evra koji je srpska aviokompanija dobila od "Sosijete ženeral" i "Unikredit" banke.
Do Ljubljane dva puta dnevno sa JAT-om
Kako je dodao, ostatak novca, koji treba da bude dostupan nakon što Skupština Srbije ovih dana usvoji zakon o davanju državne garancije tim bankama, biće utrošen na revitalizaciju kompanije, 40 miliona evra, i osposobljavanje flote i popravku aviomotora, 9,5 miliona.
Radovanović je kazao da rezultati poslovanja "Jata" u ovoj godini "neće biti dobri" ali nije želeo da navede koliki će biti gubici.
Prošle godine su gubici dostigli 23,5 miliona evra.
"Bilo bi preuranjeno i neozbiljno da to govorim sada, to ipak rade knjigovođe", kazao je direktor "Jata".
On je precizirao da su prognoze za ovogodišnje poslovanje bile zasnovane na radu kompanije sa 16 aviona i 90.000 putnika po avionu.
"Jat" je, međutim, ostvario 100.000 putnika po avionu ali flota nije imala 16 aviona već devet do deset i nisu korišćeni bazni aerodromi u Skoplju i Banjaluci. Radovanović je rekao i da bi sledećeg meseca državna delegacija Srbije trebalo da putuje u Tursku, kako bi se nastavili pregovori sa "Turkiš erlajnsom", ali je kazao da ne zna detalje.
"'Jat' je obavio sve što treba i dostavio dokumentaciju ali će o svemu odlučiti država", istakao je direktor "Jata".
Dodao je da se usklađivanje reda vožnje sa "Montenegro erlajnsom" očekuje tokom zime. Razgovori sa predstavnicima crnogorske kompanije su u toku.
Radovanović je kazao da će ugovor sa "Adrija ervejzom" o "kod šeru" omogućiti bolju i jeftiniju vezu poslovnih ljudi Srbije i Slovenije jer će se između Beograda i Ljubljane leteti dva puta dnevno, šest dana u nedelji, osim subote.
Kako je objasnio, "Jat ervejz" će poletati iz Beograda za Ljubljanu u 07.00 i vratiti se u Beograd u 09.10 dok će avion "Adrije" kretati iz Ljubljane za Beograd u 15.10 a vraćati se za Sloveniju u 16.45.
Cena povratne karte je od 140 evra i u cenu su uračunate sve takse.
Najlepši gradovi Evrope - upoznajte Barselonu i Pariz
Stil magazin 22.10.2010 08:31
PUTUJTE S NAMA
Najlepši gradovi Evrope
Putujte s Kon Tiki travelom i ove jeseni i upoznajte najlepše evropske gradove Barselonu i Pariz, koji su vekovima inspirisali velike umetnike
Zavodljiva prestonica Katalonije
U Barselonu se nije teško zaljubiti. Katalonska prestonica ima dušu i to turisti lako osete. Zato se mnogi od njih ponovo vraćaju u ovaj grad sporta, umetnosti i čudesne arhitekture. Trg Katalonije, šetalište Ramblas, luka De la Paz, Barseloneta, Olimpijska luka, hram Sveta porodica, avenija Dijagonal, nova Barselona, Španski trg, Mon Žuik i Olimpijski prsten sa stadionom samo su deo bogate turističke ponude Barselone. Preporuka su i izleti do vidikovca Tibidabo, obilazak parka Guelj, etnosela Pueblo Espanjol, kao i poseta starom gradu Đironi u blizini granice sa Francuskom. Grad svetlosti i lepih žena
Pariz oduvek privlači veliki broj turista. Najposećeniji su Opera, Trg Vandom, Luvr, Trg Konkord, Jelisejska polja, Trijumfalna kapija, Trokadero, Ajfelova kula, Invalidi, ostrvo Site, katedrala Notr Dam. Jedan dan trebalo bi izdvojiti i za posetu Luvru, najpoznatijem muzeju na svetu u kom se mogu videti antičke skulpture Miloska Venera i Pobeda iz Samotrake, Da Vinčijeva Mona Liza, Žerikoov Splav meduze... Ne propustite ni izlet do Versaja, velelepnog dvorca izgrađenog u DžVII veku, sedištu francuske monarhije od 1682. godine. Kon Tiki travel organizuje program putovanja za Barselonu 26. oktobra i 16. novembra. Cena petodnevnog aranžmana sa avionskim prevozom je 475 evra. Polasci za Pariz su 12. i 28. oktobra, a šestodnevni aranžman košta 555 evra. Uključen je avionski prevoz, smeštaj u hotelu na bazi noćenja sa doručkom, razgledanje grada i vožnja brodom po Seni.
Prolom i Lukovska banja će od 1. novembra početi realizaciju projekta "Prezimljavanje", tako će pansion u narednih pet meseci dnevno koštati 1.600 dinara.
Zima u banjama jeftinija nego kod kuće
Direktor Prolom banje Zlatko Veljović kaže da gosti koji uplate pun pansion za jedan mesec u nekoj od ove dve banje, dobijaju još po 24 dana potpuno besplatnog boravka.
Prema njegovim rečima, turističko preduzeće "Planinka", u čijem sastavu posluju te dve banje, odluku o snižvanju cena donelo je nakon što je prethodinih godina zabeleženo veliko interesovanje za boravak u banjama u zimskom periodu.
Umesto po ceni od 2.500 dinara za pun pansion po danu (tri obroka dnevno, velnes program, korišćenje bazena, prolom vode i lekarska nega 24 sata dnevno) narednih pet meseci gosti će plaćati 1.600 dinara.
Na svakih mesec dana gosti će dobiti još po 24 dana besplatnog borvka. Veljović je kazao da su za boravak u banjama najviše zainteresovani penzioneri iz većih gradova Srbije, posebno iz Beograda.
Predstavnik marketinga Prolom banje Slaviša Jovanović ističe da su te dve banje prve u Srbiji započele program koji nudi daleko jeftiniji život gostima u zimskom periodu nego u mestima gde oni žive.
Gosti koji će duže boraviti u ovim banjama, moći će da menjaju banje kad god požele i na koliko dana oni to hoće, a Planinka je obezbedila i prevoz od jedne do druge banje.
