Zaista sam htela da preskočim ovu temu i više se ne uključujem ali... Pažljivo sam sve pročitala i postoje čitave rečenice koje su mi nekako zasmetale... Naš ukus ili neukus je ogledalo nas samih, nema veze sa stepenom i vrstom obrazovanja, nacijom veroispovešću... To što po obrazovanju nisam profesor književnosti, knjiševni kritičar ili što nisam završila Likovnu akademiju ne znači da nemam svoj stav o umetničkim delima ili da je taj stav pogrešan. Banalan primer - meni se ne dopada "Ana Karenjina" da li me to automatski svrstava u neznalicu i nekog ko nema ukusa?! Ili Pikaso - meni se njegov rad manje više ne dopada - da li je to problem? Ko može da me ubedi da ako je neko likovni, književni ili filmski kritičar da je po automatizmu i u pravu?Šta postižemo time što raspravljamo o okusima ili neukusima? Da li ja nemam ukusa ako se moje viđenje lepog ne podudara sa mišljenjem većine? Ako neko nema ukusa da li je to njegava mana, da li je on zbog toga loš čovek?... Tja, čini mi se da smo pomešali neukus sa nekulturom i nevaspitanjem...
I dalje je za mene zalazak sunca kičerica bio u konceptu ili van njega... da li sam zbog toga grozna osoba?
Pa svako ima pravo na svoj stav, pa i na vlastiti neukus. Ako neko voli Grand i grozi se bilo kakve umetnosti to mu niko ne može zabraniti. Dakako da je takav stav ogledalo njega samog , tu se slažem. A sad da li je on loš čovek to je drugo pitanje.
Da ne bude nesporazuma , mislim da sam bio sasvim jasan iz predhodnih postova da je većinski ukus blizak kiču. Ne verujem da većina ljudi ima naklonost prema Pikasovim slikama , zapravo većina ne zna ništa o tome, posebno da njegova umetnost nema nikakve veze sa lepotom. Zbog svega ovog smatram da je demokratski princip po pitanju neukusa neprihvatljiv (ovo sam već napisao).
Nigde ovde nisam pročitao da neko tvrdi da kritičari treba da imaju monopol nad ukusom (to je jedna duga priča koja izlazi iz ove teme). Međutim o ukusu u umetnosti mišljenje nepismenih ili polupismenih potpuno je irelevantno (čast izuzecima).
A rasprave su potrebne jer u njima se mogu doneti neki zaključci a neko može nešto i naučiti.
Potpuno podržavam ovo mišljenje, a rollmilan...
Mislim da je moj stav isuviše krut u svom relativizmu za dalji razvoj rasprave. Prosto smatram da ne postoji nešto kao ispravan stav po pitanju dobrog ukusa ili lepote.
Što se umetnosti tiče tu ću samo reći da smatram da mora imati i formu pored poruke koju se trudi da prenese. Zapakovani izmet Manconija koji se prodavao za stotinak hiljada dolara sve sa njegovim potpisom i nazivom ,,Artist's shit'' svakako je imao poruku i svakako je našao svoje mesto u enciklopedijama moderne umetnosti... Ne idem tolio daleko da Vorhola s njim iznednačim, ofc, ali... Zajednička je stvar koja obojci nedostaje.
Znači ne postoji ispravan stav po pitanju ukusa tj. neukusa, znači ukus i neukus su isto , što opet znači da ni kič ne postoji i ne može se prepoznati.Čudno krut stav?
Što se tiče Manconija to nema veze sa umetnošću to je antiumetnost. Uopšte konceptuala nema veze sa tradicionalom umetnošću jer ne stvara umetnička dela. Na kraju formu u umetnosti ne treba izjednačavati sa fizičkim oblikom. No ove ekstremne prakse nemaju veze sa temom, ni sa kičom.
