Sporazum ACTA

[sendi]

ACTA verovatno neće biti usvojena

[h=1]ACTA verovatno neće biti usvojena
[/h]B92


Evropska komesarka za digitalnu agendu, Nili Kruz, rekla je da je usvajanje ACTA sporazuma malo verovatno, prenosi Verge.

Nili Kruz (Photo: Sebastiaan ter Burg/Flickr)

​

Ona je rekla da ćemo verovatno biti u svetu bez SOPA i ACTA, ali da moramo pronaći načine kako da internet učinimo otvorenim i slobodnim mestom za sve građane.

Govoreći o brojnim protestima protiv ovog sporazuma, Kruz je rekla da se pojavio novi, jaki politički glas i da ona pozdravlja njegovo pojavljivanje, iako se ne slaže baš uvek sa njim.

"Internet mora da bude otvoren, mora biti slobodan. Ali to ne znači da treba da vlada bezakonje kao na divljem zapadu".

Ona je rekla i da je najbolja stvar vezano za internet njegova otvorenost i da ona namerava da tako i ostane.

Njen govor u celini možete pročitati

[URL="http://europa.eu/rapid/pressReleasesAction.do?reference=SPEECH/12/326&format=HTML&aged=0&language=EN&guiLanguage=en"]ovde[/URL]

.

 

[Black Predator]

ACTA na izdisaju?











Izvor:
B92.net

Brisel -- Kontroverzni Tgovinski sporazum o suzbijanju piraterije (ACTA) praktično nema šanse da zaživi u Evropi.Naime, ovaj sporazum su odbacila tri ključna komiteta Evropskog parlamenta.


​

Komiteti EP za pravne poslove, građanske slobode i industriju izjasnili su se prošle nedelje protiv ACTA uz tvrdnje da bi usvajanje ovog sporazuma zadrlo u privatnost građana EU, na "mala vrata" uvelo cenzuru Interneta i loše se odrazilo na pružaoce Internet usluga i mobilne telefonije.Iako stavovi komiteta nisu obavezujući, ovim je praktično zadat smrtni udarac sporazumu koji su u januaru 2010. potpisale EU, SAD, Kanada, Ssvajcarska, Australija, Novi Zeland, Koreja i Maroko, a koji je još od tada predmet žestokog spora.

ACTA obavezuje potpisnike da kriminalizuju sve oblike kršenja autorskih prava - od falsifikovanja poznatih brendova do besplatne razmene filmova, muzike i drugih sadržaja putem Interneta.

Upravo su odredbe vezane za Internet, u kojima se predviđaju žestoke kazne za sve koji "omogućavaju, podstiču ili potpomažu" Internet pirateriju izazvale uzbunu pobornika ljudskih prava.

Ukoliko bi se ove odredbe široko tumačile, tvrde protivnici ACTA, pod udar zakona bi mogli da dođu svi u čijim se kompjuterima ili mobilnim telefonima nađu sadržaji zaštićeni autorskim pravima ako su besplatno skinuti s Interneta.

Pored toga, pružaoci Internet usluga bi mogli biti primorani da vrše nadzor nad sadržajima koje klijenti razmenjuju kako ne bi i sami bili optuženi za podsticanje ili omogućavanje piraterije.

Sumnje u dobre namere pobornika ACTA izazvala je i okolnost što je javnost bila isključena iz procedure sastavljanja ovog sporazuma, ali su moćne svetske korporacije učestvovale u njegovom oblikovanju. Uzalud je evropski komesar za trgovinu Karel Guht, pokušavajući pred evropskim parlamentarcima da odbrani ACTA, tvrdio da će se sporazum primenjivati isklučivo na one koji piraterijom ostvaruju komercijalnu dobit i da će privatnost građana biti zaštićena.

Izvestilac EP za ACTA Dejvid Martin, koji je više puta žestoko kritikovao sporazum, izrazio je zadovoljstvo stavovima komiteta.

"Ubeđen sam da će Parlament na plenarnoj sednici uvažiti moje argumente i većinom glasova odbaciti ACTA", rekao je Martin za briselski portal EuObzerver.

Međutim, čak i u slučaju da Parlament na sednici u julu usvoji ovaj sporazum, to još ne znači da će on biti sproveden: mora da ga odobri i Evropski savet, jednoglasnim mišljenjem svih 27 zemalja članica.

Iako su 20 članica EU ranije potpisale ACTA, većina je, suočena sa masovnim protestima, naknadno odlučila da ga ne ratifikuje, a neke zemlje (Slovenija i Poljska, između ostalih) su povukle potpise.

I konačno, ostaje da se čuje obavezujuće mišljenje Evropskog suda pravde, koji već nekoliko meseci razmatra da li je ACTA u skladu sa Evropskom poveljom o ljudskim pravima i ostalim temeljnim zakonima.

Ukoliko se i sud izjasni negativno, ACTA definitivno odlazi ad acta, a svetske korporacije moraće da nađu drugi način da zaštite svoje proizvode od krađe i kopiranja.​

 

[sendi]

Bez ACTA u Srbiji

[h=1]Bez ACTA u Srbiji
[/h] Izvor: Tanjug



Beograd -- U Evropi će se verovatno odustati od uvajanja sporazuma ACTA a samim tim neće doći na dnevni red za formalno razmatranje ni u Srbiji.

​

"U Srbiji još nije bilo reči o usvajaju takvog sporazuma, i sačekaćemo da vidimo šta će reći EU, ali mislim da je jasno da Evropa takav sporazum neće usvojiti tako da ni kod nas to sigurno ne dolazi u obzir", rekla je državna sekretarka za Digitalnu agendu Jasna Matić.
Nedavno su komiteti Evropskog parlamenta za pravne poslove, građanske slobode i industriju izjasnili protiv ACTA uz tvrdnje da bi usvajanje ovog sporazuma zadrlo u privatnost građana EU, na "mala vrata" uvelo cenzuru Interneta i loše se odrazilo na pružaoce Internet usluga i mobilne telefonije

Matić je rekla da u celoj priči postoje dva nivoa - jedno pitanje je suštinska redefincija poslovnih modela, posebno u slučaju zaštite intelektualne svojine, ali i svih modela koji se na bilo koji način oslanjaju na telekomunikacije.

Sa druge strane, vidi se veliki potencijal da ova tema dovede do jakog političkog aktivizma, navela je Matić i dodala da je ACTA izazvala u Evropi mnoge demonstracije, kao što je bio slučaj sa sličnim aktima PIPA i SOPA u Sjedinjenim Američkim Državama.

Prema Matićevoj, ova tema treba da se rešava kako u zakonima, tako i u poslovnim modelima korporacija.

"Misljenje je i čelnika Međunarodne organizacije za zaštitu intelektualne svojine da treba redefinisati modele zaštite i obezbđivanja isplativosti intelektualne svojine", navela je Matić.

Srbija nema razloga da žuri, već će se voditi primerom EU u kojoj o tome postoji široka debata različitih zainteresovanih strana, zaključila je Matić.

 

[Black Predator]

EP debatuje o ACTA pre sutrašnjeg glasanja











Izvor:
Blic.rs










Strazbur - Evropski parlament (EP) raspravljaće na današnjoj sednici o Sporazumu o borbi protiv piraterije (ACTA), poslednji put pred sutrašnje glasanje, od čijeg ishoda zavisi da li će stupiti na snagu.

Odbor EP za međunarodnu trgovinu ocenio je nedavno da kontroverzni Sporazum treba odbaciti, jer predstavlja pretnju za lične slobode i privatnost gradjana EU i preporučio je parlamentu da ga odbaci.

ACTA, koji predviđa oštre kazne protiv kršenja autorskih prava, potpisalo je u januaru 20 od 27 članica EU, kao i većina razvijenih zemalja sveta.

Protivnici ACTA tvrde da bi primena odredbi koje se odnose na razmenjivanje filmova, muzike i sličnih sadržaja preko interneta uvelo cenzuru i omogućilo vlastima da nadgledaju korisnike interneta i mobilnih telefona.

Posle masovnih protesta u nekoliko evropskih prestonica, nekoliko zemalja odlučilo je da ne ratifikuje ACTA, a neke su odlučile da povuku potpis.

S obzirom na to da su i drugi odbori EP koji su razmatrali ACTA dali negativne preporuke, šanse da EP usvoji sporazum praktično su poništene, uprkos snažnom lobiranju globalnih medijskih korporacija.

"Bez odobrenja parlamenta, ACTA ne može da stupi na snagu u EU", navedeno je na internet sajtu EP.

 

[Black Predator]

Evropski parlament odbacio kontroverzni sporazum Akta












Izvor:
Blic.rs








Brisel - Evropski parlament danas je odbacio Medjunarodni sporazum o borbi protiv falsifikovanja i piraterije poznatiji kao Akta (ACTA), što znači da on neće važiti na teritoriji Evropske unije, iako su ga potpisale 22 njene članice.

Svetski mediji poput Frans presa (AFP), Dojče velea, Rašn tajmsa i Asošijeted presa javljaju da je Evropski parlament odbio da usvoji Aktu pošto je svih pet njegovih odbora dalo negativno mišljenje na sadržaj sporazuma.

Evroposlanici su velikom većinom odbacili kontroverzni sporazum, za koji se zalagala Evropska komisija - 478 glasova bilo je protiv, 39 je bilo za, a 146 poslanika se uzdržalo od glasanja.

Dojče vele navodi da ovakav ishod predstavlja "pobedu hiljada Evropljana koji su gnevno protestovali protiv Akte".

Protesti su izbili širom evropskog kontinenta pošto su 22 od 27 zemalja Unije stavile potpis na taj sporazum, koji je nekoliko godina ugovaran iza zatvorenih vrata.

Kritičari sporazuma su tvrdili da Akta omogućava cenzuru interneta, da je pristrasna u korist vlasnika autorskih prava, posebno muzičke i filmske industrije u SAD, a da internet provajdere pretvara u "šerife" koji će kontrolisati šta rade njihovi korisnici.

Brojne potpisnice su tokom zime i proleća, pod žestokim pritiskom javnosti, zamrznule postupak ratifikacije dok ne budu videle ishod glasanja u Evropskom parlamentu - tela koji ima završnu reč u vezi s primenom zakona na teritoriji Unije.

Evropska komisija je zatražila od Evropskog suda za ljudska prava da proceni da li je Akta u skladu s evropskim propisima, ali je Evropski parlament odlučio da razmotri sporazum i glasa o njemu pre no što sud donese svoje mišljenje, što je proces koji bi mogao da potraje i do dve godine.

U međuvremenu, svi nadležni odbori Evropskog parlamenta - za gradjanske slobode, industriju, pravne poslove, razvoj i medjunarodnu trgovinu - dali su negativno mišljenje na Aktu.

U jučerašnjoj raspravi u Evropskom parlamentu, evropski komesar za trgovinu Karel de Guht je rekao da će Aktu ponovo izneti pred parlament ako Sud bude dao pozivno mišljenje na taj dokument.

Akta je ugovarana od 2007. godine izmedju SAD, Japana, Kanade, Južne Koreje, Novog Zelanda, Australije, Evropske unije i još nekoliko zemalja. Pregovori su se vodili iza zatvorenih vrata, van svetskih trgovinskih tela, što je bilo naročita meta kritičara sporazuma.
Sporazum bi trebalo da stupi na snagu ako ga ratifikuje najmanje šest potpisnica.