Sporazum ACTA

[Black Predator]

Protest protiv ACTA u Beču i Parizu

Protest protiv ACTA u Beču i Parizu










Izvor:
B92.net

Beč, Pariz -- Protesti protiv međunarodnog Sporazuma o sprečavanju falsifikovanja Akta (ACTA), pored Beograda i Novog Sada, održani i u Beču i Parizu.



​

Odredbe ACTA sporazuma mogu da utiču na cenzuru interneta, upozoravaju demonstranti.U Beču su se oko 3.000 većinom mladih ljudi, koji su nosili slogan "Acta ad acta", mirno prošetali ispred parlamenta. U Parizu se okupilo nekoliko stotina ljudi, koji su nosili maske "Anonimus".Austrija je 22. februara saopštila da će suspendovati ratifikaciju sporazuma Akta, navodeći da će čekati prvo glasanje u Evropskom parlamentu.

Evropska komisija je takođe 22. februara saopštila da će uputiti zahtev sudskim organima Evropske unije da razmotre da li Akta može da krši prava.

Slični protesti su danas bili u Beogradu i Novom Sadu.

Akta, čija je svrha zaštita intelektualne svojine i borba protiv piraterije, naišla je na žestoko protivljenje javnosti EU zbog odredbi koje omogavaju drakonske kazne, a devet zemalja članica, među kojima i Nemačka i Holandija, zamrzlo je ratifikaciju sporazuma ili je odložilo potpisivanje do daljeg.

Ministarstvo prosvete i nauke saopštilo je ranije da sporazum Akta nije predložen Vladi Srbije na usvajanje.

Mnoge zapadne zemlje, medju kojima i 22 članice EU, potpisale su krajem januara taj sporazum, a EU se od tada suočila sa nekoliko stotina protestnih skupova, peticijom koju je potpisalo oko dva miliona ljudi i javnom osudom potpisivanja sporazuma.​

 

[Black Predator]

Evropski parlament dobio peticiju protiv ACTA










Izvor:
Mondo.rs







Evropski parlament je danas dobio peticiju sa potpisima gotovo 2,5 miliona ljudi širom sveta koji se zalažu za slobodan i otvoren Internet.

Potpisnici peticije traže blokiranje međunarodnog Trgovinskog sporazuma protiv falsifikovanja (ACTA).

Direktor te kampanje Aleks Vilks je ukazao da je predlog ACTA "nezgrapno napravljen" i da predstavlja "korak unazad kad je reč o slobodama i vrednostima koji su srž Evropske unije".

EU je prošle sedmice suspendovala ratifikaciju ACTA i zatražila da Evropski sud pravde presudi o legalnosti tog sporazuma.

Od vrhovnog suda EU je zataraženo pravno mišljenje o tome da li je primena ACTA u potpunosti u saglasnosti sa slobodom izražavanja i slobodom na Internetu.

Od 27 članica EU, njih 22 su potpisale taj sporazum koji je usmeren na sprečavanje onlajn krađe i piraterije, ali ga još nisu ratifikovale. SAD, Japan, Australija, Kanada, Južna Koreja, Singapur su takođe među potpisnicama.

Pobornici ACTA ukazuju da će taj sporazum pomoći da se zaštite radna mesta i da se njime ne uvode nikakve izmene u važeće zakone EU o zaštiti intelektualne svojine.

Kritičari, međutim, ističu da ACTA predstavlja udarac slobodi informacija jer bi zemljama potpisnicama olakšao kažnjavanje prekršilaca autorskih prava i zatvaranje Internet sajtova.

Predsednica komiteta za peticije u Evropsklom parlamentu, italijanska pravnica Erminija Maconi je izjavila da "nije uobičajeno" da njen komitet dobije neki dokumet koji je potpisao "tako veliki broj građana", prenele su agencije.

Njoj su se, međutim, obratile razne organizacije koje lobiraju u korist ACTA, uključujući Međunarodnu konfederaciju autora i kompozitora.

Komitet za peticije će na sastanku 19. i 20. marta odlučiti da li je ta peticija prihvatljiva i da li može biti uvrštena u raspravu o ACTA.

Evropski parlament ne može da izmeni taj sporazum, ali može da ga u glasanju odobri ili odbaci.

Taj kontroverzni sporazum protiv piraterije, čije je dogovaranje i potpisivanje u većini zemalja proteklo u tajnosti, izazvao je proteste građana u EUhttp://www.mondo.rs/s233976/Info/Desetine_hiljada_Evropljana_branilo_Internet.html zbog straha od cenzure i povećanog nadzora Interneta. Demonstracije su održane u nekoliko većih evropskih gradova.

Na tom fonu je odgovorilo i pravosuđe. Evropski sud odbacio je ovog meseca zahtev autorskih agencija sličan ACTA, da društvene mreže i internet provajderi korisnicima onemogućavaju razmenu sadržaja zaštićenih autorskim pravima.

 

[sendi]

"ACTA ne mora ugroziti privatnost"

[h=1]"ACTA ne mora ugroziti privatnost"
[/h] Izvor: Beta


Ukoliko EU bude usvojila ACTA sporazumom, to će morati da učini i Srbija, rekla je direktorka Zavoda za intelektualnu svojinu Branka Totić.

Photo: SCANPIX SWEDEN/Beta

​

"Kada ovaj sporazum stupi na snagu u EU, on će postati deo pravne tekovine EU. To znači da ćemo morati da uskladimo svoje zakonodavstvo sa ACTA", rekla je Totićeva u intervjuu za portal EurAktiv Srbija.

Ona je naglasila da se ACTA ne primenjuje direktno, odnosno da svaka država treba da donese sopstvene propise u skladu s tim sporazumom.

Prilikom usvajanja ACTA treba voditi računa o svim propisima koji se odnose na zaštitu podataka i drugih prava ličnosti, jer se, rekla je ona, zakoni i donose tako što sva nadležna tela daju svoja mišljenja.

"Tako da mislim da opasnost (od kršenja prava) ne postoji", rekla je ona i istakla da se u članu 4 ACTA sporazuma navodi da taj sporazum ničim ne remeti prava svih država potpisnica koja se tiču zaštite podataka i drugih informacija.

Ona je navela da je osnovni cilj ACTA da se uspostavi međunarodna saradnja u borbi protiv krivotvorenja i piraterije i istakla da taj sporazum između ostalog predvidja da zemlja u kojoj se zapleni roba i otkriju počinoci, odnosno koja pokrene mere, o tome obavesti i zemlju iz koje je roba uvezena.

Totić je dodala da je velike polemike izazvao član tog sporazuma koji predviđa mogućnost da zemlje potpisnice mogu da ovlaste nadležne organe da traže od internet provajdera podatke o korisnicima za koje se sumnja da krše autorska prava sa svojih internet adresa.

Međutim, takvi će zahtevi, kaže ona, morati biti pravno utemeljeni i da to će ipak biti u nadležnosti suda, kao što je to i sada
bila praksa.

Ona je ukazala da je sprečavanje piraterije i krivotvorenja putem interneta glavni izazov proteklih godina u svetu i ocenila da ACTA predstavlja rešenje za to.

Dodala je da taj sporazum ne donosi ništa novo na tom planu i navela da zakoni u nekim zemljama, poput Velike Britanije i Francuske, idu mnogo dalje od ACTA u sprečavanju piraterije.

 

[sendi]

ACTA sporazum još nije u preceduri

[h=1]ACTA sporazum još nije u preceduri
[/h] Izvor: Tanjug


Beograd -- ACTA može da ugrozi privatnost pojedinca i slobodu govora i informisanja, a njegova izrada u tajnosti onemogućava učešće svih strana na koje se odnosi.

​

To je ocenjeno na debati u Domu omladine koju je organizovala misija OEBS-a u Srbiji.
Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union Saša Gajin je objasnio da se sporazum protiv falsifikovanja odnosi na zaštitu intelektualne svojine, autorskih prava i srodnih prva u toj oblasti i dodao da "zaslužuje posebnu pažnju jer je usmeren na ostvarenje legitimnih ciljeva".
Taj sporazum, kako je naveo, ima i tri vrste nedostataka, a prvi je što je nastao u tajnosti, isključivanjem onih na koje se odnosi i stoga je nedemokratski i podgreva sumnju.

"Drugo, on ugrožava slobodu pristupa informacijama i predstavlja pogodno tle za organe javne vlasti da upadaju u zaštićenu sferu privatnosti pojedinca", kazao je Gajin.

Najzad, nedostatak sporazuma je, prema njegovom mišljenju, što ACTA odstupa od tradicionalnih zakona i međunarodnih normi kada su u pitanju procesne radnje.

Državni sekretar Ministarstva prosvete i nauke Radivoje Mitrović je kazao da se ACTA sporazum ne nalazi ni u jednoj tajnoj proceduri usvajanja u Srbiji.

On je dodao da, iako srpska nauka nije izmislila internet, ni pravila njegovog korišćenja na globalnom nivou, može da ta pravila prilagodi onako kako to odgovara građanima Srbije.

"Ukoliko dođe do usvajanja ovog sporazuma, to će biti realizovano u skladu s regularnom procedurom", naveo je Mitrović.

Državna sekretarka za digitalnu agendu Jasna Matić je kazala da je internet globalni fenomen koji je uveo novu dinamiku na tržište sa kojim treba da se usklade firme koje žele da opstanu.

U ovom trenutku, kada svet postaje umreženo društvo, opstaće firme koje prilagode svoje biznis modele novim zakonima tržišta, kazala je ona, dok će one koje budu nastavile da rade kao pre 50 godina proći neslavno.

Matićeva je dodala da je ACTA refleks tradicionalnih industrija koje žele da zaštite svoje interese i zaključila da u tome neće uspeti, jer je svet sada drugačiji.

Šefica kabineta poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podtaka o ličnosti Nevena Ružić je rekla da iz ugla njene kancelarije "sporazum ACTA treba da bude stavljen 'ad akta'".

Ona je podsetila da je ACTA nastala tajnim dogovorom vlade SAD i Japana 2006. i da je svetska javnost je za njega saznala dve godine kasnije, zahvaljujući depešama Vikiliksa.

Ružićeva je kazala da je, sa stanovišta ljudskih prava, u sporazumu ACTA problematično više stvari, istakavši da bi omogućio proveru sadržaja tehničkih uređaja mobilnih telefona i kompjutera pri prelasku granice.

Predsednik nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović je rekao da ACTA sporazum uvodi nove načine nadzora i komunikacije novinara i obesmišljava izvore informacija.

On smatra da novinarstvo gubi slobodu ovim dokumentom i zato je postavio pitanje da li su, pored profesionalnih, ugrožena i ljudska prava.

Osnivač Piratske partije Srbije Aleksandar Balgojević je kazao da ovaj sporazum zaobilazi Svetsku trgovinsku organizaciju i Međunarodnu organizaciju za intelektualnu svojinu. Time su zemlje u razvoju, kako je naveo, "svesno diskriminisane i gurnute u drugi plan".

Direktor Zavoda za intelektualnu svojinu Branka Totić je ocenila da ACTA sporazum uređuje saradnju država na sprečavanju piraterije i krivotvorenja u digitalnom okruženju.

Ona je ukazala da se ACTA ne primenjuje direktno, već kroz nacionalna zakonodavstva i da se već 99 odsto tog dokumeta primenjuje kroz postojeće zakone u našoj zemlji.

 

[nemanjan00]

Pomozite u borbi protiv ACTA sporazuma i procitajte ovu temu:

http://serbianforum.org/forum-za-spamere/311409-vazno-srbija-i-acta-vazno.html

 

[sendi]

Akta, greška Evropske komisije

Akta, greška Evropske komisije

Izvor: Tanjug


Brisel -- Evropska komisija je priznala da je pogrešila kada je usvojila kontroverzni sporazum o suzbijanju piraterije ACTA, a da prethodno nije oslušnula "glas naroda".

​

Portal EU obzerver citira potpredsednika Komisije Maroša Šefkoviča, koji je izjavio da je Brisel bio iznenađen masovnim protestima protiv ACTA, čije bi usvajanje uvelo drakonske kazne za one koji ilegalno "skidaju" muziku, filmove i slične sadržaje sa interneta.

Šefkovič je rekao da su u Komisiji shvatili da su pogrešili kada su protekle zime hiljade ljudi uprkos ledenom vremenu izašle na ulice evropskih gradova protestujući protiv ACTA.

"Videli smo da nas je ovaj neverovatni talas komunikacije preko društvenih mreža, na koji nismo odreagovali na vreme, naterao na privremeno povlačenje", priznao je on.

Komisija je prošlog meseca, suočena s protestima i optužbama da ACTA uvodi cenzuru Interneta i krši prava korisnika na privatnost, odlučila da kontroverzni sporazum uputi Evropskom sudu na procenu.

Prethodno su 22 članice EU, uz Sjedinjene Države, Kanadu, Australiju, Japan i Novi Zeland, potpisale ACTA u Tokiju.

Time je rasprava o ACTA skinuta sa dnevnog reda Evropskog parlamenta, dok se sud ne izjasni da li je sporazum u skladu sa osnovnim evropskim zakonima.

 

[sendi]

EP: Ne usvajati ACTA sporazum

[h=1]EP: Ne usvajati ACTA sporazum
[/h] Izvor: Beta


Strazbur -- Dejvid Martin, izvestilac Evropskog parlamenta za Aktu, preporučio je da taj međunarodni sporazum o internet falsifikovanju i pirateriji ne bude prihvaćen u EU.

​

"Potencijalne pretnje po građanske slobode koje se nalaze u ovom sporazumu daleko pretežu nad dobrobitima koje se njime nameravaju postići", ocenio je Martin u preporuci Komitetu za međunardnu trgovinu Evropskog parlamenta.
U obrazloženju svoje negativne ocene, Martin se poziva na "nejasnoće u vezi s nekim aspektima ovog teksta i nesigurnost u vezi s njegovom primenom", a posebno ističe predviđenu ulogu internet provajdera, individualnu kriminalizaciju korisnika Interneta, mogućnost prekida tranzita tzv. generičkih lekova, itd.

S obzirom na to, "Evropski parlament ne može da garantuje adekvatnu zaštitu građanskih prava u budućnosti", ako bi Akta bila
prihvaćena.

Prema njegovim rečima, "međunarodno sporazumi koji se bave bilo kakvim aspektom krivičnih sankcija, onaljn aktivnošću ili
intelektualnom svojinom moraju jasno definisati razmere svoga delovanja, kao i zaštitu individualnih sloboda, kako bi se izbegle nenameravane interpretacije sporazuma".

Evropski parlament će u junu odlučivati o sudbini sporazuma Akta, koji je godinama ugovaran među najrazvijenijem zemljama Zapada bez dovoljnog prisustva javnosti.

Nakon što su ga u januaru potpisale 22 zemlje Evropske unije, širom kontinenta izbili su ulični i onlajn protesti, a posledica je bila zamrzavanje ratifikacije sporazuma ili privremeno odustajanje od potpisivanja u devet članica Unije, među kojima je i Nemačka.

Da bi Akta stupila na snagu u Evropskoj uniji potrebno je takođe da je prihvati Evropski parlament.

Prethodni izvestilac Evropskog parlamenta za Aktu Kader Arif iz protesta je podneo ostavku neposredno posle januarskog potpisivanja Akte u Tokiju, ocenivši da taj sporazum "ide predaleko".

 

[sendi]

"ACTA narušava građanske slobode"

[h=1]"ACTA narušava građanske slobode"
[/h] Izvor: Politika


ACTA bi trebalo da standardizuje međunarodne mere na zaštiti intelektualne svojine, dok njeni kritičari smatraju da će ugušiti slobodu izražavanja na internetu.

Photo: mathei/Flickr

​

Dejvid Martin, izvestilac Evropskog parlamenta (EP) za sporazum o zaštiti intelektualne svojine i borbi protiv internet-piraterije – ACTA, preporučio je da se taj kontroverzni dokument odbaci, jer se njime narušavaju građanske slobode, navodi se na sajtu parlamenta, a prenose agencije.

„ACTA izaziva strahovanja mnogo više nego nadu”, naveo je Martin u pisanoj preporuci, koju je uputio Komitetu EP za međunarodnu trgovinu.

Laburistički poslanik iz Britanije istakao je da do ratifikacije u EP ne bi trebalo da dođe, jer kako je upozorio, potencijalne pretnje po građanske slobode pretežu nad dobrobitima koje se žele postići ovim dokumentom, preneo je BBC.

„Ono što sporazum donosi u pogledu značaja intelektualne svojine nestaje pred saznanjem o potencijalnim pretnjama građanskim slobodama i slobodi na internetu”, obrazložio je Martin i naveo: „S obzirom na nejasnoće pojedinih delova sporazuma i nesigurnosti oko njegovog tumačenja, Evropski parlament ne može da garantuje adekvatnu zaštitu građanskih sloboda u budućnosti”.

Hanes Svoboda, šef delegacije socijalista i demokrata, drugog po veličini političkog bloka u EP, najavio je da će od svih socijalističkih poslanika zatražiti da odbace Aktu.

Evropska komisija je od EP zatražila da ne glasa o Akti do odluke Evropskog suda pravde koji treba da donese odluku o legalnosti tog sporazuma. Komitet EP za međunarodnu trgovinu trebalo bi o sporazumu da glasa krajem maja, dok se odluka parlamenta može očekivati pre letnje pauze, najverovatnije u junu.

Sporazum ACTA potpisale su 22 od 27 članica EU i za njegovo stupanje na snagu potrebna je ratifikacija u parlamentu. Sporazum su potpisale još neke zemlje, uključujući SAD i Japan, ali još ga nijedna zemlja potpisnica nije ratifikovala. Dokument je od njegovog obelodanjivanja 2008. putem sajta Vikiliks izazvao mnoge kontroverze u pogledu narušavanja ličnih sloboda, posebno na internetu.

Početkom godine je nekoliko hiljada ljudi u više evropskih gradova protestovalo protiv ovog sporazuma, nakon čega su usledili koordinirani napadi na sajtove nekoliko vlada.

Preporuka izvestioca Martina usledila je manje od tri meseca pošto je njegov prethodnik Kader Arif podneo ostavku na tu funkciju.

Arif je nazvao pregovore oko usvajanja ACTA maskaradom, osuđujući odsustvo transparentnosti i konsultovanja sa civilnim sektorom.

 

[klagia]

Nova prijetnja slobodi interneta i zaštiti privatnosti umjest ACTA je sada CISPA.Microsoft i Facebook podržavaju CISPA ,koja bi trebala da uvede promatranje svih naših djelatnosti na internetu kako na društvenim mrežama.skaype i ostalo, bes bojazi od tužbi o narušavanju privatnosti sve u svrhu borbe protiv terorizma.SAD se spremaju donesti zakon koji bi to odobrio.Trenutno se potpisuje peticija pa tko želi može je potpisati na:

http://www.avaaz.org/en/stop_cispa_corporate_global/?cl=1735661185&v=13705

 

[sendi]

EU neće ratifikovati sporazum Akta?

[h=1]EU neće ratifikovati sporazum Akta?
[/h]B92


Evropska unija, najverovatnije, neće ratifikovati kontroverzni međunarodni sporazum za borbu protiv piraterije (Akta).

​

To je danas izjavila potpredsednica Evropske komisije i komesar za digitalna pitanja Neli Krus.
Prema rečima evropskog zvaničnika koji je želeo da ostane anoniman, razlog za to su brojni protesti širom Evrope kao rezultat straha da bi nove zakonske mere mogle da ugroze lične slobode i slobode na internetu, saznaje Srna.

"Skoro smo bili svedoci kako hiljade ljudi protestuju protiv mera za koje smatraju da guše otvorenost i inovativnost interneta. To je novi politički glas i mi ćemo, verovatno, od sada živeti u svetu bez (Akta) i Zakona o sprečavanju internet piraterije (Sopa)", rekla je Krus u Berlinu.

Prema njenim rečima, Evropa će morati da se pozabavi načinima koji će suzbiti krađu intelektualnog vlasništva u komercijalne svrhe, a u isto vreme neće ograničavati individualne slobode, razmenu informacija ili narušavati privatnost građana.

Zakon o sprečavanju internet piraterije je set zakonskih mera i regulativa koji je u oktobru prošle godine, na inicijativu industrije zabave, predložen za usvajanje u američkom Kongresu. Usvajanje američkog zakona (Sopa) odgođeno je zbog masovnih protesta i prigovora internetskih kompanija.

Nakon pokušaja da se kroz inicijativu (Akta) "progura" sličan set zakona u Evropi, širom evropskih gradova došlo je do velikih protesta, a usprotivile su se i mnoge parlamentarne grupe u Evropskom parlamentu, pa i sam predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc.

Portparol Evropske komisije Rajan Hit izjavio je da Evropska komisija nastavlja da razmatra načine kojima bi se ratifikovali bitni aspekti (Akta) i dodao da Krus poštuje "političku realnost".