Signup Now
Da bi mogli da pišete na forumu, otvarate nove teme, kao i da vidite download
linkove morate prvo da se registrujete.

Ukoliko Vam nije jasan proces registracije, molimo vas da kliknete OVDE
Ako ste zaboravili lozinku, kliknite OVDE :)

Poreklo porodica i prezimena

Diskusija u 'Društvo i Nauka' započeta od bomestar, 30.01.2010.

  1. bomestar

    bomestar Član

    Postova:
    34
    Zahvala:
    2
    Lokacija:
    Beograd
    Neiscrpna tema koja se ovde može voditi jeste upravo POREKLO PORODICA I PREZIMENA.Tragajući za svojim korenima pročitao sam mnogo stručne literature,ulazio u mnoge arhive,kako domaće tako i strane arhive.Od arhiva sam naj više koristio Bečki,Dubrovački i Sarajevski.Bilo je lutanja,pogrešnih tragova i gubljenja vremena.Da bih došao do rezultata rukovodio sam se isključivo činjenicama i delom porodičnim predanjem,koje sam uvek uzimao sa rezervom.Pored svega potrudio sam se da potražim direktnu pomoć ili savet od stručnih ljudi.Jedini savet mi je dao mr.Svetko Buha i ja mu se još jednom zahvaljujem.Tako sam posle nekoliko godina sklapanja kockica dobio sliku o familiji Bomeštar,a koja još uvek nije završena.Pa krenimo redom u jedan skraćeni pregled.

    POSTOJBINA I POREKLO FAMILIJE BOMEŠTAR

    Predanje govori da nam je postojbina bila stara Hercegovina iz koje smo prešli u Liku,a iz Like u Bosansku Krajinu.
    U svetlu novih podataka,a na osnovu dobijenih DNK nalaza,naša postojbina je na južnim delovima današnje Švedske i Norveške. Dakle,istraživanje se nastavlja.


    Bilo je ovde reči da smo se ranije,za vreme boravka u Lici,prezivali Matijević. To sam odbacio jer sam došao do dokumenata iz Austrougarske,gde se govori o popisu stanovništva u Lici i njihovoj imovini,gde se u vlasničkim listovima iz 1712 god. pominju boxmestar Luka Jurisich i boxmestar Jovan Iuvezich
    Tada sam shvatio da smo mi ustvari proselili kroz Matijeviće,a da su nas stari ljudi zvali Matijevići zbog zajednice,a ne zbog porekla. Zavela me je ta stara priča i načinio sam grešku u prvom pisanju,te se zbog toga izvinjavam svima.

    Dakle,do pred kraj 18 veka,smo se prezivali ĐURIŠIĆ ili JURIŠIĆ i IVEZIĆ,što se vidi iz austrougarskog popisa stanovništva i iz imovinskih karti,gde se Bomeštri- Đurišići,vode kao posednici zemlje i to: Luka je posedovao 300 duluma zemlje,a Jovan 500 duluma.
    Jovan je imao 4 sina: Mihajla (30 god),Petra(26),Filipa(20),Jovana Jova(16) i 4 kćeri.U austrougarskom popisu iz 1712 god.stoji zapisano boxmestar Luka Jurisich,pa Jovan itd.
    Došao sam do saznanja da su Đurišići pored glavne slave ĐURĐEVDANA,prislavljali ARANĐELOVDAN. Na napomenu Božidara Kljajevića da su Đurišići starinom iz stare Crne Gore,uradio sam istraživawe tog područja po plemenskim zajednicama i nahijama.Našao sam Đurišiće u Katunskoj Nahiji,pleme Zagarače,zaselak Mijogost,onda Lješanska Nahija selo Parci,pleme Graca i Crmnička Nahija selo Boljevići zaselak Zabes, pleme Boljevići. Da ne bi bilo zabune,ta sela danas pripadaju: Boljevići - Virpazaru, Parci - Podgorici, Zagarač - Danilovgradu.Međutim,ti Đurišići slave petkovicu i kažu da nemaju vezu sa drugim Đurišićima. Đurišiće koji slave Đurđevdan,našao sam u Drobnjaku gde su po svoj prilici došli u 7 veku iz okoline Travnika. O tome piše i Andrija Luburić u svom radu o Drobnjacima.
    Kada smo došli u Liku,još uvek nisam tačno utvrdio i taj deo istražujem uz pomoć ljudi od struke i moje poznavanje istorije.O tom vremenu ću malo reći u delu o prvim migracijama,ali ta vremena će biti prikazana kao istorijske činjenice,a ne kao tvrdnje da smo baš tad došli na prostore Like. Vremenom ću sve objasniti. Ovaj put ću raditi polako.
    Iz istorije znam da su stara severna srpska plemena dolazila tokom ratova u ove prostore Balkana, kao ratnici-osvajači ali i kao pomoć srodnim plemenskim zajednicama,pa su neki od njih ovde ostajali. Da je tako vidi se iz mog DNK koji je haplogrupa ( I1P109 ) i pripada zapadnoevropskoj haplogrupi.
    Pošto je najjača koncentracija moje haplogrupe na jugu Švedske i Norveške,kao i krajnji sever Nemačke,tu se trebaju tražiti srodna plemena.Genetičari sa Harvarda su utvrdili da se naša haplogrupa I1 pojavila na Balkanu ,kako su oni naveli, u prvoj polovini prvoga hiljaduleća,što bi bilo verovatno krajem 3 ili početkom 4 veka.Etnografi tvrde da je dolazak izvršen na prostore današnjeg Travnika. Oni se drže teorije o doseljavanju Slovena te spominju 7 vek. Ipak,genetika pobija tu teoriju. U 7 veku smo došli na područje današnjeg Drobnjaka kao pleme Novljana koje se podelilo na dva dela,jedan deo je ostao u Drobnjaku,a drugi deo je naselio prostor Banjana. Tako su od jednog plemena nastala dva nova plemena.Veliko je pitanje kako se to pridošlo pleme zvalo i odakle to ime Novljani. Dolazak tog plemena ili grupe plemena pod tim nazivom, dovodi se u vezu sa Gotima i periodom pada zapadnog rimskog carstva,a neki istraživači dovode našu haplogrupu sa normanskim osvajanjima u 10 v. iako je koncentracija haplogrupe I1 P109 najveća u Drobnjaku,čije se naseljavanje veže za sedmi vek.



    VREME PRVIH MIGRACIJA

    Padom srpske despotovine pod tursku vlast 1459 god.počinju prve migracije sa Kosova i Metohije ka zapadu na prostore današnje Crne Gore i Hercegovine.Pokretom Turaka u zapadne krajeve,srpski živalj počinje migraciju dalje na zapad i na jug bežeći od zuluma.

    Kada su Turci 1463 god.došli u Bosnu,izazvali su prve migracije ka zapadu i jugu.
    Dalje napredovanje Turaka ka zapadu rezultiralo je osvajanjem Like 1527 god.Od tog perioda turske vlasti postepeno naseljavaju srpski živalj u Liku,a najveće doseljavanje je izvršeno od 1576 do 1577 god.U ovom periodu je verovatno doseljeno i bratstvo Bomeštar-Đurišić,koje je proselilo kroz
    Benkovac,Obrovac,Gračac i konačno Perušić.


    POREKLO PREZIMENA I NJEGOVE KARAKTERISTIKE

    Sada je potrebno da objasnim postanak prezimena BOMEŠTAR. Prezime Bomeštar možemo izvesti iz čina,odnosno zvanja BOXMESTAR kako je upisano u popisu stanovnika Like i Krbave iz 1712 god. Tragajući za originalnim zvanjem došao sam do rada Franca Gundlaha HESENSKI CENTRALNI DRŽAVNI UREDI od 1247 do 1604 god. izdavač MARBURG 1932 god. gde piše: BUXMEISTER,što u prevodu znači PUŠKAR, (kako je to Franc Gundlah napisao ). Međutim,u današnjem nemačkom jeziku,ta reč označava graditelja. Ako oba pojma uzmemo u obzir,onda dobijamo ORUŽARA,onog koji izrađuje oružje,ne samo puške.Kad ovo govorim,moramo znati da je savremeni nemački književni jezik koji danas poznajemo nastao u 19 veku. Naj čistiji izgovor zvanja sam čuo kod Mađara kada izgovore boxmeštar.
    Kod nas je upisano: boxmestar Luka Jurisich,dakle boksmeštar Luka Đurišić i boxmestar Iovan Iuvezich,odnosno boxmestar Jovan Ivezić . Oni nemaju slovo Dj pa je moguće prezime Đurišić i siguran sam da nije Jurišić. Postoji prezime Stražmeštar,a potiče od zvanja staražmeštra koje označava zapovednika straže. Po toj logici i boxmeštar je zapovednik u tehničkoj podršci,puškarskoj radionici i skladištu,odnosno proizvodnom pogonu. Iz prethodno navedenih prezimena vidi se da nismo svi iz jednog bratstva,što sam i ranije pretpostavljao. Ovde sam odbacio mogućnost da smo se ranije prezivali Jurišić jer sam našao jedan rad u kome se opisuje povlačenje Turaka iz Like i gde se pominju porodice muslimana koje su ostale u Lici i koje su prešle u katoličanstvo,a među kojima su i Jurišići. Kod nas u familiji nije poznato da je iko od nas primio islam,a potom postao katolik,a onda odjednom postali pravoslavni. Očekujem da mi DNK poklapanja pomognu da tačno odredim staro prezime. Pokazalo se više puta da su ljudi mislili da su u nekom daljem srodstvu sa nekom familijom,a kad su svi uradili DNK ispostavilo se da to nije tačno.




    MIGRACIJA U BOSNU

    U vreme drugog tursko-austrijskog rata bila su opustošena sela po Bosanskoj Krajini,pre svega mislim na Otoku sa okolinom.Svištevskim mirom počinje nova migracija stanovništva.Te 1791 god.familija Bomeštar iz Perušića i Gračaca dolazi u selo Banjani.U Banjane je doselilo sedam kuća Bomeštara,a tri kuće su odselile u potkozarje od kojih se jedna porodica preselila u okolinu Dvora.Od potkozaraca su kasnije dve porodice prešle u Banja Luku.Da je to tačno saznao sam sasvim slučajno preko jednog nekompletnog indeksa iz Londona gde se pominju imena:Bomeštar Patricija
    Bomoštar Petar
    Bomoštar Vesna
    Bomoštar Vladimir
    Nisam uspeo da utvrdim o čemu tačno indeks govori,ali mislim da su u pitanju finansije iz 1865 god.Kao što se primećuje,ovde su dve varijante prezimena. Postoje greške kada prezime piše stranac,ili kada se desi nenamerna štamparska greška.Na primer,moja braća stričevići se prezivaju različito zbog greške u pisanju.Jedan se preziva pravilno Bomeštar,a drugi nepravilno Bomaštar.Razlika je u slovima E i A.Ima još varijanti kao Bomestar,Bonestar,ali ove porodice decenijama žive u inostranstvu i zato nema slova Š.
    U novom mestu prebivališta, Bomeštri nastavljaju da se bave zanatom,trgovinom i u skladu sa novim prirodnim okruženjem,zemljoradnjom i stočarstvom.Bomeštri su imali i svoj mlin na rečici Baštri.Jedna ili dve porodice ili članovi njihovih porodica odlaze u Ameriku polovinom 19 veka.gde i danas žive.Ovom prilikom pozdravljam rođaku Mihaelu Bomestar,čiji su preci otišli u Ameriku 1926 god.

    Ta zapadna granica je uvek bila nemirna zbog čestih ratova i buna. Nama je interesantan veliki seljački ustanak u otočkom kraju od 1875 god. do 1878 god. Jedan ustanički logor je bio u šumi Ćorkovači,a vođa je bio Petar Mrkonjić,pseudonim pod kojim se krio budući kralj Petar Karađorđević.Posle snažnog napada na Ćorkovaču 7 Jula 1876 god.četovođa Petar Mrkonjić morao je napustiti ustanak.Znalo se da je Petar Karađorđević u šumi i prioritetan cilj je bio da se on likvidira.Da bi se spasao budući kralj Srbije,obavezu i rizik na sebe preuzima Bomeštar Todor Jovica,inače moj pradeda po kome je moj otac dobio ime.Pošto je pradeda bio vođa komitskog odreda,kako se to tada zvalo,poveo je njemu odane saborce i ostvario svoj naum tako što je nabavio ogromno bure i sačinio duplo dno,te u njemu prevezao Petra kroz straže.Ova se priča prenosi generacijama ali nema dokaza da je prevezen u buretu. Bitno je da se zna da je prebačen u Žirovac popu Ostojiću,a odatle dalje ka Švajcarskoj. Sa kućom Ostojića smo u kumovskim odnosima.
    Do drugog svetskog rata Bomeštri su ostali na svojim ognjištima.

    PRVI SVETSKI RAT

    Kada je počeo prvi svetski rat iz Banjana su u Srbiju otišli dobrovoljci kako bi se priljučili srpskoj vojsci.
    To su bili:Bomeštar Todor Jovica
    Jovan Dakić
    Stojan Dakić
    Đurađ Nikolić
    Vid Bašić
    Joviša Dakić
    Risto Dakić
    Stevan Drobac
    Mile Gaković
    Mile Kerkez
    Ostoja kljajić
    Perkan Nikolić
    Mile Popović
    Lazo Stojisavljević
    Rade M Stojisavljević
    Rade L Stojisavljević
    Stevan Stojisavljević
    Ilija Stojisavljević
    Luka Štikovac
    Marko Vajagić

    Posle rata preživeli borci se vraćaju svojim kućama i obnavljaju zapuštena imanja.Neki su iskoristili mogućnost i preselili se u Srbiju na nova imanja.
    Naj zaslužniji i naj hrabriji među borcima odlikovani su KARAĐORĐEVOM ZVEZDOM SA MAČEVIMA tadašnjim visokim vojnim odlikovanjem.
    Bili su to junaci:Bomeštar Jovica Banjani
    Stojan Dakić Banjani
    Jovo Dakić Banjani
    Đurađ Nikolić Banjani
    Risto Vajagić Baštra
    Trivo Karan Baštra
    Božo Popović Baštra
    Lazar Rašeta Baštra
    Lazar Šiljak Baštra
    Glišo Mijić Ljusina
    Stojan Ćirić Ljusina
    Darko Ćirić Ljusina
    Blažo Bjelić Glavica
    Simo Jovičić Ivanjska
    Savo Starčević Jezerski
    Trivo Lovrić Dobro Selo
    Pero Popović Dobro Selo
    Jovica Bomeštar
    je pored odlikovanja dobio i ogroman posed kao zahvalnost vladara za posebne zasluge prema kruni Karađorđevića.Posle njegove smrti,a umro je u Banja Luci u bolnici,izvršena je deoba zemlje među naslednicima.I pored usitnjavanja zemlje svi su i dalje imali velika imanja za ondašnje prilike.

    DRUGI SVETSKI RAT

    Bomeštri su 1941 god.pohvatani od strane ustaša i predati Nemcima.Oterani su u radni logor kod nemačkog grada Hesena.Ti logoraši su bili moji stričevi:Đuran,Mirko,Đuka,Božikan i moj otac Jovo.Pet braće Bomeštara.Ostali deo porodice je proteran u Srbiju u selo Lužnice kod Kragujevca.Primljeni su u porodicu Živanović i bila mi je čast da tu porodicu upoznam na čelu sa domaćinom ( sada pokojnim ) Nikolom Živanovićem.Otac i stričevi su nekako uspeli da se vrate u zemlju i da nađu svoje.Deo Bomeštara je otišao u borbu u tu su poginuli u periodu od 1941 do 1945 god.Bili su to:Bomeštar I Dragan
    Bomeštar M Ljuban
    Bomeštar P Milan
    Bomeštar P Gojko
    Bomeštar P Stanko
    Bomeštar S Branko

    Jedna grupa Bomeštara je bila žrtva ustaškog terora,a to su bili:Bomeštar V Stevo ubijen u Jasenovcu 1943 god.
    Bomeštar P Lazo ubijen u Jezerskom 1945 god.
    Bomeštar Đuja žena Lazina ubijena u Jezerskom 1945 god.
    Bomeštar I Mile ubijen u Grmeču 1943 god.
    Bomeštar M Ilija ubijen u Banjanima 1943 god.
    U londonskom arhivu sam našao spisak žrtava u Jasenovcu od 1943 do 1945 god. Pa krenimo redom.
    Bomeštar Petar Jovan
    Bomeštar Stojan Miloš
    Bomeštar Jovan Petar
    Bomeštar Petar Ružica
    Bomeštar Lazo Ana
    Bomeštar Nikola Đuja
    Bomeštar Mihajlo Ilija
    Bomeštar Petar Lazo
    Bomeštar Mile Ljubomir
    Bomeštar Petar Milan
    Bomeštar Ilija Mile
    Bomeštar Stojan Mile
    Bomeštar Petar Stanko
    Bomeštar Vaso Stevo
    Bomeštar Ilija Dragan
    Bomeštar Ilija Gojko
    Bomeštar Stojan Ilija

    Jedan deo Bomeštara koji je preživeo rat,postadoše nosioci partizanske spomenice.
    To su bili sledeći borci:Bomeštar I Petar
    Bomeštar O Branko
    Bomeštar O Čedo
    Bomeštar P Branko
    Bomeštar P Vajkan
    Bomeštar P Lazo
    Bomeštar P Rade
    Bomeštar J Branko
    Bomeštar J Dragan

    Nakon završetka drugog svetskog rata došlo je do novih migracija.Naj veći deo Bomeštara je naseljen u Vojvodini.Drugi deo je ostao u Bosni na svojim imanjima ili uz neznatna pomeranja.
    Raseljavanje je teklo ovako:u Novu Topolu je otišao Đukin Bomeštar

    -u Rumu su otišli Dragan Bomeštar
    Čedo Bomeštar

    -u Kucuru su otišli Mihajlo Bomeštar
    Todor Bomeštar
    Petar Bomeštar
    Marko Bomeštar
    Đuran Bomeštar ( stric )

    - u Odžake su otišli Antonije Bomeštar ( deda )
    Ostoja Bomeštar

    - u Apatin su otišli Mihajlo Bomeštar
    Nikola Bomeštar ( stric )
    Stevo Bomeštar
    Slavko Bomeštar
    Rade Bomeštar ( stric )

    - u Futog je došla Marija Bomeštar

    - u Golubince je otišao Vaso Bomeštar

    - u Putince su otišli Branko Bomeštar
    Dragan Bomeštar

    Kasnije se familija širila i postepeno raseljavala iz ekonomskih razloga.



    Ovo je jedan izvod iz radne verzije istorijata familije BOMEŠTAR

    A u t o r
    Vojislav Jovo Bomeštar
    u Beogradu
    dana:13.Juna 2010 god.
     
    Poslednja izmena: 26.08.2016
    maki980 se ovo sviđa.
  2. CRAZYandLAZY

    CRAZYandLAZY Član

    Postova:
    687
    Zahvala:
    17
    Lokacija:
    Pretežno po Balkanskom poluostrvu
    Генерација Назив Однос:

    0 Син, ћерка Мушко, односно женско, дете родитеља

    1 Отац, мајка Родитељи, две особе различитог пола, које као последицу сексуалних односа добијају потомке - децу

    2 Деда, баба Родитељи оца или мајке

    3 Прадеда, прабаба Следећа, старија генерација родитеља

    4 Чукундеда, чукунбаба Следећа, старија генерација родитеља

    5 Наврдеда, наврбаба Следећа, старија генерација родитеља

    6 Курђел, курђела Следећа, старија генерација родитеља

    7 Аскурђел, аскурђела Следећа, старија генерација родитеља

    8 Курђун, курђуна Следећа, старија генерација родитеља

    9 Курлебало, курлебала Следећа, старија генерација родитеља

    10 Сукурдол, сукурдола Следећа, старија генерација родитеља

    11 Судепач, судепача Следећа, старија генерација родитеља

    12 Парђупан, парђупана Следећа, старија генерација родитеља

    13 Ожмикурa, oжмикурка Следећа, старија генерација родитеља

    14 Курајбер, курајбера Следећа, старија генерација родитеља

    15 Сајкатава, сајкатавка Следећа, старија генерација родитеља

    16 Бели орао, бела орлица Следећа, старија генерација родитеља
     
  3. bomestar

    bomestar Član

    Postova:
    34
    Zahvala:
    2
    Lokacija:
    Beograd
    POREKLO FAMILIJE LJUBOJEVIĆ Pronašao sam da su koreni Ljubojevića u okolini Dečana.Ljubojevići se prvi put pominju u dečanskim hrisovuljama 1330 god.Zatim se pominju u šibenskim arhivama u14 veku.,u Brskovu se 1357 god.pominje dubrovački trgovac Ljubojević. Posle kosovske bitke 1389 god.srpski narod počinje lagano raseljavanje u svim pravcima.Pre svega ka Starom Vlahu i Dubrovniku.Ljubojevići su došli u Stari Vlah,a onda su jednim delom nastanjivali Bosnu.Ljubojevići su držali krsnu slavu Đurđevdan,a kako su se raseljavali i odvajali došl je do toga da Ljubojevići pored Đurđevdana slave i sv.Luku.
    Padom Bosanske države 1463 god.nastavlja se raseljavanje srpskog življa više ka zapadu.Ljubojevići se uglavnom zadržavaju na starim ognjištima u Vlahu i Bosni.Jedna ili dve porodice Ljubojevića primaju islam za svoju veru i ostali su da žive uglavnom u severnom podrinju. Padom Like pod tursku upravu 1527 god.počinje novo doseljavanje Srba u zapadne krajeve.Tako i jedan deo Ljubojevića naseljava Liku.Ove porodice slave Đurđevdan.
    U srbiji Ljubojevići sa Kosova kreću ka severnim krajevima.Neke od tih porodica su po odvajanju preuzele slavu sv.Luka,koju i danas slave.

    Padom Korduna pod tursku vlast 1605 god.počinje naseljavanje srpskih porodica,među kojima i familija Ljubojević koja se naseljava u selo Mrežnice i okolinu.
    Od Ljubojevića koji su ostali u Bosni pominje se 1682 god.vladika dobro-bosanski Ljubojević.Zatim se pominju u Baranji 1696 god.što nam govori o raseljavanju iz Starog Vlaha.
    Nakon odlaska dela Ljubojevića u Kordun,u Lici u Počitelju ostaju da živi jedna familija i ona se vodi u crkvenim knjigama iz 1700 god. Godine 1736,jedan deo Ljubojevića prelazi u Srem tačnije u Sremske Laze.
    Do drugog svetskog rata Ljubojevići uglavnom žive na svojim imanjima.Posle ustaškog pogroma Ljubojevići,kao i sav ostali srpski živalj beže sa svojih imanja,a nakon rata naseljavaju nove krajeve kao kolonizatori.1948 god.Ljubojeviće nalazimo u Gospiću,Petrinji,Osjeku,Slavonskom Brodu i Ogulinu.
    Moji ujaci su se naselili u Vršcu i Kljajićevu.

    U stranim arhivama sam našao imena Ljubojevića kao ustaške žrtve u Jasenovcu,pa ću ih ovde navesti,jer smatram da je to važno zbog mladih generacija.Navodiću Prezime,ime oca,ime i mesto.

    Ljubojević Aleksa Dušan Ćukali
    Ljubojević Aleksa Mitar Ćukali
    Ljubojević Mitar Čedo Ćukali
    Ljubojević Pero Jovo Čađavica Donja
    Ljubojević Miloje Đole Čelice
    Ljubojević Nikola Pajo Aleksa Šantić
    Ljubojević Steva jovan Bački Sokolac
    Ljubojević Ljubomir Živorad Badovinci
    Ljubojević Stevan Nikola Beograd
    Ljubojević Atif Mustafa Bijeljina
    Ljubojević Danilo Vaso Bijeljina
    Ljubojević Marko Ljuboje Bjeloševac
    Ljubojević Panto Ilija Bjeloševac
    Ljubojević Jovan Mirko Bosanski Kobaš
    Ljubojević Jovan Branko Bosanski Kobaš 1910
    Lubojević Jovan Branko Bosanski Kobaš 1917
    Ljubojević Jovan Pero Bosanski Kobaš
    Ljubojević Jovan Mirko Bosanski Kobaš
    Ljubojević Jovan Dragutin Bosanski Kobaš 1924
    Ljubojević Jovan Dragutin Bosanski Kobaš 1921
    Ljubojević Jovo Ostoja Bukinje

    Vremenom su stvorene varijacije prezimena kao što su:Ljubojević,Ljuboja,Ljubović,Ljubotina.
    Ljubojević
     
    Poslednja izmena: 03.10.2010
  4. bome

    bome Član

    Postova:
    1
    Zahvala:
    0
    Dragi rodjace,

    prije svega da ti cestitam na provedenom izstrazivanju i da izrazim veliku zahvalnost sto si to podijelio sa nama.

    Dalje, samo jedna dopuna:

    U Rumu su otisli Dragan, odnosno Drago Bomestar i Milanko Bomestar (rodjena braca, inace moji stricevi) od oca Cede (moj deda), koji su odselili iy Banjana nakon Cedine smrti. Treci brat, mioj pok. otac, Ostoja Bomestar, je sa porodicom zivio u Bosanskoj Krupi, do svoje smrti, 1994. godine. Njegov jedini sin sam ja, Nebojsa Bomestar, a drugi direktan potomak je moj sin, Aleksa Bomestar. Nakon egzodusa iz Bosanske Krupe, nastaniio sam se u Banja Luci, gdje sam osnovao porodicu.

    Koliko mi je poznato, moj pok. otac je dobio ime po svom dedi. Dakle, Cedin otac se zvao sto kao i moj, Ostoja. Vidimo da je to cesto ime u nasoj porodici (moj pradeda, moj otac i Ostoja iz Odzaka).

    Jos jednom, hvala i veliki pozdrav.
    Nebojsa Bomestar
     
  5. bomestar

    bomestar Član

    Postova:
    34
    Zahvala:
    2
    Lokacija:
    Beograd
    Hvala ti Nebojša za ove informacije.Po ovim imenima i tvom opisu zaključujem da sam i ranije bio u pravu kada sam tvrdio da smo svi jedno stablo.Tvoj čukundeda bi morao biti jedan od braće moga pradede Jovice.Ako nije rođeni onda je stričević.Zato bi bilo dobro ako bi našli nekog da može otići do Otoke i da povadi iz matičnih knjiga sve podatke o Bomeštrima,što više godina u nazad.
     
  6. bomestar

    bomestar Član

    Postova:
    34
    Zahvala:
    2
    Lokacija:
    Beograd
    POREKLO FAMILIJE ĆOJANOVIĆ



    Pre nego što počnem da govorim o Ćojanovićima,moram napomenuti da sam pratio trag predaka moga teče Miloša,koji su živeli u Varoškoj Rijeci,opština Bužim BiH.

    Ćojanovići starinom vode poreklo od feudalne porodice Predojević. Predojevići su gospodarili na području Bileće do propasti hercegove države 1482 god.Prvi put se pominju u pisanim dokumentima 1380 god.Oni su konkretno iz sela PRIJEVORA u opštini Bileća.Navalom turske sile oni gube deo po deo poseda i povlače se kao i sav ostali srpski narod,ka jugu i zapadu.Predojevći odlaze na svoja isturena imanja u dalmaciji i na zapad u Bihać i okolinu.
    Predojevići su se naselili u mestu Predojevića Glavica pre dolaska turske vojne sile,što znači pre 1556 god.Selo je inače dobilo ime po njima kao jedinim gospodarima mesta.
    Naj poznatiji Predojevići iz tog vremena bila su rođena braća: Hasan i Gavrilo.Kao što se vidi,jedan od braće je primio islam. Poturčenjak Hasan se isticao hrabrošću i stekao je titulu paše.Ostao je naklonjen Srbima i pravoslavlju. Hasanov rođeni brat Gavrilo bio je iguman manastira Moštanica,a kasnije je dobio titulu vladike.Godine 1593,umire Hasan paša Predojević,a njegovi naslednici prekidaju redovnu pomoć srpskim manastirima,ukidaju Srbima dobijene privilegije i otpočeše pljačku naroda i paljenje srpskih svetinja.U takvoj nevolji,vladika Gavrilo sa narodom beži u Austrougarsku.U nastupajućim ratovima,Srbi se bore na strani Austrougarske.Vladika Gavrilo je umro u Hrvatskoj u Mracu.

    Mnogi Srbi su promenili svoja prezimena,a zadržali krsnu slavu.
    Naj hrabriji Predojevići ostadoše i sa prezimenom i sa krsnom slavom,sv.Alimpije stolpnik.
    Drugi Predojevići uzeše sebi prezimena Prokopić,Pilipović i Tadić,a zadržaše slavu sv.Alimpije stolpnik.Neki Predojevići na području Mrace,primiše rimo-katoličku veru,a prezime preinačiše u Preradović.Jedna grana je prešla u islam i uzela prezime Sedić,čiji su potomci i danas na području Bihaća i krajine.
    Deo Predojevića koji su promenili prezime u Pilipović,kreću u migraciju put Mletačke Republike u Dalmaciju.Zbog velikog verskog prtiska od strane katolika,Pilipovići se ponovo sele.Zanimljivo je da je ta seoba bila usmerena ka Bihaću gde su se Turci odomaćili,a odakle su njihovi preci pobegli.Tako su se Pilipovići naselili u Veliki Cvijetnić oko 1650 god.Veliki Cvijetnić je smešten na visoravni iznad doline koju čine reke Una i Krka.One su ujedno granične reke sela.

    Pilipovići su se bavili povrtarstvom,voćarstvom i uzgojem sitne i krupne stoke.Pilipovići su u Cvijetniću naj starija familija.Kažu da je pre njih ovaj kraj bio potpuno pust.Pošto su po tradiciji imali mnogo dece,brzo su se širili i u periodu od 1780 do 1790 kada su uvođena stalna prezimena,dele se između sebe i uzimaju nova prezimena radi lakšeg raspoznavanja.
    Razgranali su se u više ogranaka i uzeli sledeća prezimena:SAVIČIĆI po Savi, SJERIĆI po Sjeri ( prosedom čoveku ), TRIVIĆI po Trivi, BURKIĆI po pretku Mili,nazvanom Burko, DALIĆI po Dali ( Davidu ), ĐUDIĆI po Đudi ( Đurđiju ), ĆOJANOVIĆI po Ćojanu ( Stojanu ).

    Oko 1800 god.Ćojanovići napuštaju zauvek Veliki Cvjetnić i odlaze u Boboljuske i dalje ka Varoškoj Rijeci.Na njihovo imanje doseljavaju Grbići,koji tu ostaju.
    Ćojanovići su u Varoškoj Rijeci nastavili da se bave starim zanimanjima.Ćojanovići su se brzo širili i tako je bilo do prvog svetskog rata,kada su austrougarske vlasti nasilno mobilisale Srbe iz tih krajeva i slala ih na front u Srbiju ili Galiciju.
    Mnogi su stradali u pokušaju bekstva iz austrougarske vojske.Oni koji su u tome uspeli priključivali su se srpskoj ili ruskoj vojsci.Od tih dobrovoljaca-prebega,formirana je u Odesi 1916 god. prva srpska dobrovoljačka divizija.

    Ćojanovići koji su se vratili sa fronta počinju iznova da podižu svoja imanja.Bave se istom vrstom posla kao i ranije i ništa se ne dešava sve do drugog svetskog rata.
    Ćojanovići dele sudbinu ostalog naroda i beže u planine ili se priključuju borbi protiv ustaških zločinaca.
    Pošto su bili brojni i pri tom u vlasništvu imali veliki deo Varoške Rijeke i okoline,Ćojanovići nisu bili omiljeni muslimanskom stanovništvu.Tako su u periodu od 1941 do 1945 god.pohvatani i odvedeni u Jasenovac gde su pobijeni,sledeći članovi familije Ćojanović:
    Ćojanović Mile Aleksa
    Ćojanović Stojan Dako
    Ćojanović Miloš Danica
    Ćojanović Miloš Desanka
    Ćojanović Đuro Dragica

    Ćojanović Nino Drago
    Ćojanović Grujo Đuro
    Ćojanović Gojko Petar
    Ćojanović Miloš Gojko
    Ćojanović Ilija Ružica
    Ćojanović Petar Ilija
    Ćojanović Vid Ilija
    Ćojanović Đuja Jeka
    Ćojanović Mane Petar
    Ćojanović Jovan Marija
    Ćojanović Miloš Marija
    Ćojanović Ilija Marija
    Ćojanović N Mićo
    Ćojanović Đuro Mika
    Ćojanović Miloš Milan
    Ćojanović Vid Milan
    Ćojanović Mlađo Milena
    Ćojanović Miloš Mileva
    Ćojanović Stojan Milja
    Ćojanović N Milka
    Ćojanović Nikola Miloš
    Ćojanović Petar Miloš
    Ćojanović Ilija Miloš
    Ćojanović Đuro Milutin
    Ćojanović Miloš Mirko
    Ćojanović Miloš Pero
    Ćojanović Ilija Pero
    Ćojanović Miloš Pero - Bosanska Bojna
    Ćojanović Nikola Petar
    Ćojanović Mile Petar
    Ćojanović Miloš Rajko
    Danas u Varoškoj Rijeci i okolini ne postoji ni jedan Ćojanović. U celoj Varoškoj Rijeci,zaključno sa 1991 god. bilo je četvoro Srba.I to su bila dva starija bračna para.Pošto ne verujem da su posle zadnjg rata ostali u životu,možemo reći da u Varoškoj Rijeci nema više Srba.

    Ćojanovići su posle drugog svetskog rata otišli u novu migraciju na područje Banja Luke i dalje u Vojvodinu,gde ih ima naj više.Ćojanovići su se u Vojvodini naselili u Odžake,Srpski Krstur,Bač i na područje opštine Inđija. Kasnije su se još više širili.


    Bomeštar Jovo Vojislav
    u Beogradu
    19.09.2010 god.
     
  7. bomestar

    bomestar Član

    Postova:
    34
    Zahvala:
    2
    Lokacija:
    Beograd
    POREKLO JANJIĆA


    Janjići vode poreklo od Popovića iz donjih Banjana,a od kojih su u Komarnici i Grabovici ( Šavnik ) stari Janjići,odakle su se dalje raseljavali u svim mogućim pravcima.
    Odvajanje od bratstva Popovića dogodilo se u srednjem veku,kao i kod većeg broja ostalih bratstava sa tog područja.naj češći povod su bile ratne migracije i ekonomski interes. U Grabovici i danas žive stari Janjići.

    Izvorna slava svih Janjića je Nikoljdan,ali kako su se raseljavali,neke porodice su uzimale drugu slavu.Slave su se menjale na sledeći način:
    1. Dešavalo se da siromašan mladoženja bude prinuđen da prihvati slavu bogate mlade.
    2. U slučaju da u mladinoj kući nema muškog potomstva koje bi nastavilo da slavi porodičnu slavu,preuzimao je ulogu domaćina zet.
    3. Slava se menjala i kada se stvara novo bratstvo,a uzimao se svetac u čijim se danima stvaralo bratstvo.Taj svetac je onda postajao zaštitnik bratstva i svake porodice koja pripada tom bratstvu.
    4. Dešavalo se da jedna ili dve porodice tragajući za novim domom,dođu u neko selo i prihvate seosku slavu kao svoju.

    Janjići su specifični po ovom pitanju i očigledno su se priklanjali svim varijantama koje je crkva odobravala.Zato danas Janjići slave pored izvornog Nikoljdana još i Đurđevdan,Aranđelovdan,Krstovdan,Jovanjdan,sv.Mihaila,Mratindan,a čuo sam da u Srbiji jedna porodica slavi Blagočasne Verige.

    Naj veće migracije Janjića su se odigrale tokom 18 i 19 veka,a početna manja kretanja su se dogodila posle poraza Turaka pod Bečom 1689 god.Razmišljajući o kretanju ljudi,došao sam do zaključka da su Janjići došli u Dalmaciju i severozapadnu Bosnu negde u 18 veku.

    Janjići u Divuši kod Dvora na Uni,doneli su sa sobom staru slavu Nikoljda iako su se odvojili od Janjića koji slave Jovandan.Nikoljdan slave i Janjići iz Biočića kod Drniša ( radeći ovo poreklo pratio sam njihova kretanja ).
    Janjići iz okoline Sarajeva ( Nišićka Visoravan ) slave Đurđevdan,kao i Janjići iz okoline Mostara.
    Janjići iz okoline Rogatice i Užica slave Aranđelovdan.
    Janjići iz Doboja i Kupresa slave Jovanjdan. itd,itd.................

    Mora se znati da isto prezime ne znači i isti koren.Zato je važna krsna slava zajednice.Ovde su Janjići specifični po brojnosti uzetih slava,ali nisu usamljeni.Koliko sam shvatio,Janjići su naj češće uzimali slavu sela u koje su došli i slavu ženine kuće.

    Jedan deo Janjića je prešao u katoličku veru,što nije bila retkost,naročito u tursko doba.Znam za slučajeve Janjića koji se izjašnjavaju kao Srbi katoličke veroispovesti.Svi oni uglavnom znaju svoje poreklo,kao što znaju i muslimani.Pitanje je samo ko je od njih spreman da prizna svoje poreklo.


    Navešću sada dve interesantne priče o poreklu prezimena Janjić,a koje sam čuo raspitujući se o poreklu familije.
    Neki seljak iz Banjana se odvažio i ubio Turčina zbog zuluma,a potom je pobegao u Hercegovinu do Bogodola,gde se oženio ženom po imenu Janja.Posle dosta vremena Turci su uspeli da ga nađu i pogube,a seljani iz sažaljenja prema deci,počeše ih zvati po majci Janji Janjići.

    Druga priča glasi da je prezime nastalo od imena Janja.Naime,grčki ovčar ( sarakastan ) po imenu Janja,je u vreme turskog carstva sa ostalim ovčarima napustio Grčku i doselio na planinu Goč ( Vrnjačka Banja - Kraljevo ). Tu žive i danas i slave Jovandan.
    Ovde moram reći da stvarno postoje stočarske zajednice u Grčkoj koje se zovu Sarakastani,kao i u Bugarskoj i istočnoj Srbiji na Staroj Planini,ali ih mi i Bugari zovemo Karakačani.

    Ovde ću ukratko objasniti načine nastanka prezimena.
    Pretimena prvobitno nisu postojala,već su se ljudi oslovljavali po imenu i plemenskom imenu.Da bi se bliže odredila pripadnost,počeli su se koristiti patronimi kao što su na primer: Jovan - Jovanović, Petar - Petrović, Miloš - Milošević, Živan - Živanović itd,itd......
    Dr.Jovan Deretić mi je rekao da su se nekada koristila dva prezimena kao kod Rusa.To bi otprilike izgledalo ovako:petar Vasojević Danilović itd..... U prevodu je ovo: Lično ime,ime plemenske pripadnosti,patronim kao prezime.
    Kasnije je u 18 veku uvedeno stalno prezime radi još lakšeg raspoznavanja.Prezimena su se onda uzimala kako je ko smatrao da treba i kako su bili poznati širem krugu ljudi,a to je izgledalo ovako:
    1.Patronim kao osnov za prezime,što je bio naj češći slučaj
    2.Prezime po principu plemenske pripadnosti
    3.Prezime po zanatskoj delatnosti kao na primer: kovač-Kovačević,ćurčija-Ćurčić,dunđer-Dunđerski,sarač-Saračević,samar-Samardžija,majstor-Majstorović i sl.................
    4.Prezime po zvanju kao na primer: pop-Popović,prota-Protić,kapetan-Kapetanović i sl......
    5.Prezime po osobinama ljudi kao što su:Trtica,Šaponja,Guzina,Glavonjić,Toljaga,Papak,Vrtikapa,Vještica,Mudrinić,Ćosić,Divljak i sl...
    6.Prezime po stranom nadimku kao što su: Bomeštar od reči bono ( dobar ) i mešter ( majstor ), Tintor od reči tinta ( mastilo ) i sl..
    7.Prezime po mestu porekla kao što su: Banjac,Banjanac,Bosanac,Crnogorac,Drvarac i sl......
     
  8. savasokic

    savasokic Član

    Postova:
    1
    Zahvala:
    0
    Posto sam video da pominjete i porodicu Sokic pozeleh da Vas nesto upitam,mozda mi mozete pomoci.Moje poreklo je iz okoline Pljevalja,selo Mataruge,slavimo Djurdjevdan,ali Sokici iz Ivanjice ne slave Djurdjevdan.Posto vidim da ste Vi u sve to dobro upuceni,voleo bih dobiti neke smernice.Hvala rodjace daljnji:)
     
  9. anazus

    anazus Član

    Postova:
    1
    Zahvala:
    0
    Gdje se nalazi selo Stabno???
     
  10. bomestar

    bomestar Član

    Postova:
    34
    Zahvala:
    2
    Lokacija:
    Beograd
    Selo Stabno se nalazi na S.Z Pivske oblasti.Pripada pivskoj Župi.Selo se nalazi sa leve strane reke Vrbnice i sastoji se iz više zaselaka.Smatra se za naj starije selo u toj oblasti.Sa severne strane sela su planine Bioč i Volujak,a istočno reka Piva.Južnije se nalazi čuveni pivski manastir.Bliže od manastira su Plužine.Bliža sela su Miloševići i Stobica.

    Dodato posle 10 minuta:
    --------------------------------------------------------------------------

    U vašem slučaju je očigledno došlo do odvajanja jednog dela familije Sokić i njihova migracija.Trebaće mi vremena da odgonetnem šta se desilo i kada.Problem je u nedostatku arhivske građe.Vi možete sami pokušati da pronađete vaše pretke preko crkvenih knjiga ako su sačuvane.To je mukotrpan posao i nekada su potrebne godine ako nemate osnovne smernice i neko porodično predanje.Opisao sam kako se menjaju krsne slave i pokušajte da tu nađete sebe.Ja sam o svojoj familiji naj više podataka našao u stranim arhivama,kao što su:dubrovački,bečki,londonski i sarajevski.Pokušajte pa se čujemo.
     
    Poslednja izmena: 25.10.2010

Preporučite stranicu