[h=2]Производња и употреба[/h] [TABLE]
[TR]
свежа кајсија
Нутритивна вредност у 100 g [/TR]
[TR]
[TD="align: center"]Енергија 50 kcal 200 kJ[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD] [TABLE]
[TR]
Угљени хидрати [TD]11 g[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]- Шећер 9 g[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]-
Биљна влакна 2 g [/TD]
[/TR]
[TR]
Масти [TD]0,4 g[/TD]
[/TR]
[TR]
Протеини [TD]1,4 g[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]
Вода[/TD]
[TD]86%[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]
Витамин А 96 μg [/TD]
[TD]11%[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]- β-
каротин 1094 μg [/TD]
[TD]10%[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]
Витамин C 10 mg[/TD]
[TD]17%[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]
Гвожђе 0.4 mg[/TD]
[TD]3%[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Percentages are relative to US
recommendations for adults.
Source:
USDA Nutrient database[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Према статистичким подацима из 2005. године, највише кајсија се производи у
Турској (390.000 тона годишње[SUP]
[4][/SUP]),
Ирану (285.000) и
Италији (232.000). У
Србији постоји 1,7 милиона садница кајсије, а годишња производња је око 40.000 тона[SUP]
[5][/SUP]. Кајсије се обично прерађују и продају као сушене, док се у Србији највише користе за производњу
сокова,
џемова и
компота. Сем за потребе
исхране становништва, кајсија се користи као декоративна врста, а њено
дрво је високих механичких и декоративних квалитета[SUP]
[6][/SUP].
[TABLE]
[TR]
сува кајсија
Нутритивна вредност у 100 g [/TR]
[TR]
[TD="align: center"]Енергија 240 kcal 1010 kJ[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD] [TABLE]
[TR]
Угљени хидрати [TD]63 g[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]- Шећер 53 g[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]-
Биљна влакна 7 g [/TD]
[/TR]
[TR]
Масти [TD]0.5 g[/TD]
[/TR]
[TR]
Протеини [TD]3.4 g[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]
Витамин А 180 μg [/TD]
[TD]20%[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]- β-
каротин 2163 μg [/TD]
[TD]20%[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]
Витамин C 1 mg[/TD]
[TD]2%[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]
Гвожђе 2.7 mg[/TD]
[TD]22%[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Percentages are relative to US
recommendations for adults.
Source:
USDA Nutrient database[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Производња кајсија у Републици Српској (2000-2009).
У Србији се узгајају следеће сорте кајсија[SUP]
[7][/SUP]:
- Амброзија (S. Ambrogio), пореклом из Италије
- Бреда, пореклом из Холандије
- Домаћа рана, домаћа сорта
- Кечкеметска ружа (Kecskemeti rozsa), пореклом из Мађарске
- Крупна рана, домаћа сорта
- Мађарска најбоља (Ungarische Beste), пореклом из Мађарске
- Холубова (Holubova Merunka), пореклом из Чехословачке
- Раковски, пореклом из Аустрије
- Црвена рана, домаћа сорта
-
цветови кајсије
-
свеж плод кајсије
-
суве кајсије
-
семена кајсије
Хранљива вредност и састав плода мењају се сушењем или термичком обрадом. У састав плода улазе поједини витамини, као и
танини. Једињења попут појединих
терпена (
мирцен,
лимонен,
гераниол и др.) и киселина дају пријатну арому плоду. Најзаступљенија
киселина у плодовима кајсије је
лимунска киселина.
Сем плода, и семе кајсије се користи у прехрамбеној индустрији, најчешће као замена за семе
бадема. Од овог семена се справља италијански ликер
амарето, као и амарети бисквити. Уље из семена кајсије се понегде употребљава као
јестиво уље. Семена садрже цијаногене
гликозиде, који ослобађају
цијанид, услед чега су отровна ако се употребљавају у већим количинама.
WIKIPEDIJA