Kajsije i sorte

[Nostradamus]

DOMAĆE SORTE KAJSIJE
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Nastale su selekcijom iz prirodne populacije
Sve veću pažnju voćara u poslednje vreme privlače sorte kajsije koje su delo stručnjaka Departmana za voćarstvo i vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Mada smo o njima već pisali, čitaoci nas često pitaju kakve su im osobine i po čemu se razlikuju. Zbog toga im ponovo posvećujemo pažnju.

 

[Nostradamus]

«Novosadska 2»
Razvija srednje bujno stablo i veoma je rodna. U oglednom zasadu, za četiri godine plodonošenja, dala je 2,7 puta veći prinos od «mađarske najbolje»,s kojom je poređena. Kad prerodi, plodovi ostaju sitni.
Cveta dva-tri dana posle «mađarske najbolje», a sazreva polovinom jula. Ima krupan do vrlo krupan(63-65 grama), okruglast, narandžast plod s blagim crvenilom na osunčanom delu. Narandžasto meso je sočno, slatkonakiselo i aromatično. Lako se odvaja od koštice

 

[Nostradamus]

«Novosadska 3»
Cveta srednje kasno, tri do pet dana posle «mađarske najbolje», a sazreva polovinom jula. Krupan plod(51-60 grama)je izdužen, žutonarandžast, prekriven blagim rumenilom na strani izloženoj suncu. Narandžasto, sočno, kiselkasto i aromatično meso lako se može odvojiti od koštice. Jezgra je slatka. Razvija srednje bujno stablo. Tokom prve četiri godine plodonošenja u oglednom zasadu dala je tri puta veći prinos od «mađarske najbolje».

 

[Nostradamus]

«Novosadska 4»
Stablo je slabe do srednje bujnosti i veoma vitalno. Cveta kasno, pet-šest dana posle »madjarske najbolje».Rađa umereno i redovno. Krupan, izduženo pljosnat plod posebno je atraktivan zbog obilnog crvenila koje prekriva narandžastu pokožicu. Aromatično, sočno i nakiselo meso je narandžasto, osvežavajućeg ukusa, a koštica se lako vadi.

 

[Nostradamus]

Novosadska 6»
Zaslužuje pažnju zbog krupnog ploda(55-70 grama), velike rodnosti i vitalnosti.Sazreva sredinom jula. Cveta kasno, četiri-pet dana posle «madjarske najbolje». Razvija srednje bujno do bujno stablo.
Narandžasta pokožica duguljastog ploda prekrivena je obilnim crvenilom na osunčanom delu. Meso je narandžasto, aromatično, čvrsto i sočno. Lako se odvaja od koštice.

 

[Nostradamus]

«Novosadska rodna»
Ima srednje bujno stablo. Interesantna je zbog velike rodnosti i krupnih plodova (75-80 grama). Narandžasta pokožica još je lepša zbog rumenila po celoj površini. Cveta kasno, nekoliko dana posle «madjarske najbolje». Meso je aromatično i koštica je lako odvaja.
«Novosadska kasnocvetna» Prvi rod daje u trećoj ili četvrtoj godini. Ima srednje bujno stablo i piramidalnu krunu. Plod je srednje krupan, jajolik, pri vrhu malo spljošten. Na bledonarandžastoj pokožici pojavljuje se malo rumenila. Meso je čvrsto, nakiselo, osvežavajuće i blage arome. Lako se odvaja od koštice.
S.Malinović

 

[Nostradamus]

Кајсија (лат. Prunus armeniaca, тур. kayısı), такође позната по имену „марелица“, је континентална коштуничава воћка која заједно са шљивама, бадемима, бресквама, вишњама и трешњама припада роду Prunus фамилије Rosaceae.
[h=2]Порекло и статус кајсије[/h] Центар настанка и природни ареал ове врсте тешко је дефинисати, услед ране доместификације (3 миленијум п. н. е.)[SUP][2][/SUP]. Кајсије највероватније потичу из предела средње Азије и североисточне Кине, из области у близини руске границе. Могуће је да природни ареал врсте обухвата и Корејско полуострво и Јапан. Кајсија, иако то њено ботаничко име сугерише, не потиче из Јерменије. У Јерменију су кајсије стигле после 3000 година, ширећи се дуж Пута свиле. Одатле су је Римљани, око 70. године пре нове ере, проширили по целој Европи[SUP][3][/SUP].
Данас, дивље (недоместификоване) јединке кајсије расту у веома малим групама у Кини, Казахстану, Киргизији и Узбекистану[SUP][1][/SUP]. Услед мале бројности ових популација, врста Prunus armeniaca сматра се угроженом.
Узгојене сорте кајсија раширене су широм планете. Најбоље успева у областима са благом, медитеранском климом, услед чега се у таквим областима интензивно комерцијално узгаја.

 

[Nostradamus]

[h=2]Опис[/h]
Цветови кајсије


Кајсија расте као жбун или ниско дрво, високо 8—12 m, са стаблом пречника до 40 cm. Облик крошње је округао, понекад пљоснат. Кора стабла је тамносива, уздужно испуцала. Младе гране и лисне дршке су често црвенкасте боје. Листови су овални, дуги 5—10 cm, широки 5—8 cm, са шпицастим врхом, заобљеном базом и назубљеном ивицом. Лисне дршке су дуге 2—4 cm.
Цветови имају кратку цветну дршку, па често имају изглед седећих цветова. Развијају се усамљено или у паровима, најчешће пре листања биљке. Пречник цвета је 2—4,5 cm. Цветна ложа и чашични листићи су длакави, крунични листићи су беле до бледоружичасте боје, дуги 11—15 mm. Кајсија је самооплодна, ретко странооплодна биљка (ауто-инкомпатибилни су на пример култивари 'Riland' и 'Perfection'). Најважнији опрашивач је пчела.
Плод је коштуница, подсећа на малу брескву, пречника 1,5—2,5 cm, жуте до наранџасте боје, понекад и црвене на страни изложеној сунцу. Једно семе се налази унутар тврде коштице. Диплоидни број хромозома је 2n=16.

 

[Nostradamus]

[h=2]Производња и употреба[/h] [TABLE]
[TR]
свежа кајсија
Нутритивна вредност у 100 g [/TR]
[TR]
[TD="align: center"]Енергија 50 kcal 200 kJ[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD] [TABLE]
[TR]
Угљени хидрати [TD]11 g[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]- Шећер 9 g[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]- Биљна влакна 2 g [/TD]
[/TR]
[TR]
Масти [TD]0,4 g[/TD]
[/TR]
[TR]
Протеини [TD]1,4 g[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Вода[/TD]
[TD]86%[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Витамин А 96 μg [/TD]
[TD]11%[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]- β-каротин 1094 μg [/TD]
[TD]10%[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Витамин C 10 mg[/TD]
[TD]17%[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Гвожђе 0.4 mg[/TD]
[TD]3%[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Percentages are relative to US
recommendations for adults.
Source: USDA Nutrient database[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Према статистичким подацима из 2005. године, највише кајсија се производи у Турској (390.000 тона годишње[SUP][4][/SUP]), Ирану (285.000) и Италији (232.000). У Србији постоји 1,7 милиона садница кајсије, а годишња производња је око 40.000 тона[SUP][5][/SUP]. Кајсије се обично прерађују и продају као сушене, док се у Србији највише користе за производњу сокова, џемова и компота. Сем за потребе исхране становништва, кајсија се користи као декоративна врста, а њено дрво је високих механичких и декоративних квалитета[SUP][6][/SUP].
[TABLE]
[TR]
сува кајсија
Нутритивна вредност у 100 g [/TR]
[TR]
[TD="align: center"]Енергија 240 kcal 1010 kJ[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD] [TABLE]
[TR]
Угљени хидрати [TD]63 g[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]- Шећер 53 g[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]- Биљна влакна 7 g [/TD]
[/TR]
[TR]
Масти [TD]0.5 g[/TD]
[/TR]
[TR]
Протеини [TD]3.4 g[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Витамин А 180 μg [/TD]
[TD]20%[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]- β-каротин 2163 μg [/TD]
[TD]20%[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Витамин C 1 mg[/TD]
[TD]2%[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Гвожђе 2.7 mg[/TD]
[TD]22%[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Percentages are relative to US
recommendations for adults.
Source: USDA Nutrient database[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Производња кајсија у Републици Српској (2000-2009).


У Србији се узгајају следеће сорте кајсија[SUP][7][/SUP]:

• Амброзија (S. Ambrogio), пореклом из Италије
• Бреда, пореклом из Холандије
• Домаћа рана, домаћа сорта
• Кечкеметска ружа (Kecskemeti rozsa), пореклом из Мађарске
• Крупна рана, домаћа сорта
• Мађарска најбоља (Ungarische Beste), пореклом из Мађарске
• Холубова (Holubova Merunka), пореклом из Чехословачке
• Раковски, пореклом из Аустрије
• Црвена рана, домаћа сорта

• 
  
  цветови кајсије
  
  
• 
  
  свеж плод кајсије
  
  
• 
  
  суве кајсије
  
  
• 
  
  семена кајсије
  
  

Хранљива вредност и састав плода мењају се сушењем или термичком обрадом. У састав плода улазе поједини витамини, као и танини. Једињења попут појединих терпена (мирцен, лимонен, гераниол и др.) и киселина дају пријатну арому плоду. Најзаступљенија киселина у плодовима кајсије је лимунска киселина.
Сем плода, и семе кајсије се користи у прехрамбеној индустрији, најчешће као замена за семе бадема. Од овог семена се справља италијански ликер амарето, као и амарети бисквити. Уље из семена кајсије се понегде употребљава као јестиво уље. Семена садрже цијаногене гликозиде, који ослобађају цијанид, услед чега су отровна ако се употребљавају у већим количинама.


WIKIPEDIJA