Naslov ove teme bi mogao da se nazove i "Kako nas Bog spasava od greha" i mislim da je to ključno pitanje od čijeg odgovora zavisi naše večno spasenje.
Svi znamo bar deklarativno iz biblijskog otkrivenja da je Isus umro na krstu za ljudske grehe, i da je nakon tog čina vaskrsao i otišao na nebo, ali verujem da vrlo mali broj od nas zna šta je suština te Hristove žrtve, i šta ona pretstavlja za svakog od nas pojedinačno, odnosno da li je Hristovom žrtvom na krstu konačno okončan Božanski plan spasenja, ili postoje još neki segmenti onoga što Isus danas čini, i ono što mi moramo da učinimo u tom pogledu..
U bibliji postoji jedan izraz "OPRAVDANJE VEROM" koji u sebi sadrži neke važne pojedinosti koje daju kompletan odgovor na gore postavljeno pitanje "Kako nas Bog spasava od greha, odnosno kako nas Bog opravdava da mi grešni ljudi možemo pred njim stajati kao pravedni.
Sledeći biblijski tekstovi govoire o ovome, a radi dobijanja jedne kompletne slike dobro je da se pročitaju u celini, ili pak pročitati u bibliji celu Jevrejima poslanicu da bi se dobio uvid u to šta Hristos danas čini za ljude na ovoj planeti u svojstvu spasenja palog čoveka:
"Opravdavši se, dakle, verom, imamo mir s Bogom kroz Gospoda svog Isusa Hrista,
Kroz kog i pristup nađosmo verom u ovu blagodat u kojoj stojimo, i hvalimo se nadanjem slave Božije.
Ne samo, pak, to nego se hvalimo i nevoljama, znajući da nevolja trpljenje gradi;
A trpljenje iskustvo, a iskustvo nadanje;
A nadanje neće se osramotiti, jer se ljubav Božija izli u srca naša Duhom Svetim koji je dat nama.Jer Hristos još kad slabi besmo umre u vreme svoje za bezbožnike.
Jer jedva ko umre za pravednika; za dobroga može biti da bi se ko usudio umreti.
Ali Bog pokazuje svoju ljubav k nama što Hristos još kad bijasmo grešnici umre za nas.
Mnogo ćemo, dakle, većma biti kroza Nj spaseni od gneva kad smo se sad opravdali krvlju Njegovom.
Jer kad smo se pomirili s Bogom smrću Sina njegovog dok smo još bili neprijatelji, mnogo ćemo se većma spasti u životu Njegovom kad smo se pomirili.
Ne samo, pak to, nego se hvalimo i Bogom kroz Gospoda svog Isusa Hrista, kroz kog sad primismo pomirenje.
Zato, kao što kroz jednog čoveka dođe na svet greh, i kroz greh smrt, i tako smrt uđe u sve ljude, jer svi sagrešiše.
Jer greh beše na svetu do zakona; ali se greh ne primaše kad ne beše zakona;
Nego carova smrt od Adama tja do Mojsija i nad onima koji nisu sagrešili prestupivši kao Adam, koji je prilika Onog koji htede doći.
Ali dar nije tako kao greh; jer kad kroz greh jednog pomreše mnogi, mnogo se veća blagodat Božija i dar izli izobilno na mnoge blagodaću jednog čoveka, Isusa Hrista.
I dar nije kao greh jednog: jer za greh jednog bi osuđenje, a dar od mnogih grehova opravdanje.
Jer kad za greh jednog carova smrt kroz jednog, koliko će većma oni koji primaju izobilje blagodati i dar pravde u životu carovati kroz jednog Isusa Hrista!
Zato, dakle, kao što za greh jednog dođe osuđenje na sve ljude, tako i pravdom jednog dođe na sve ljude opravdanje života.
Jer kao što neposlušanjem jednog čoveka postaše mnogi grešni, tako će i poslušanjem jednog biti mnogi pravedni.
A zakon dođe uz to da se umnoži greh; jer gde se umnoži greh onde se još većma umnoži blagodat,
Da kao što carova greh za smrt, tako i blagodat da caruje pravdom za život večni, kroz Isusa Hrista Gospoda našeg"
( Rimljanima poslanica 5 poglavlje ).
"Tako i prvi zavet imaše pravdu bogomoljstva i svetinju zemaljsku.
Jer skinija beše načinjena prva, u kojoj beše svećnjak i trpeza i postavljeni hlebovi, što se zove svetinja.
A za drugim zavesom beše skinija, koja se zove svetinja nad svetinjama,
Koja imaše zlatnu kadionicu, i kovčeg zaveta okovan svuda zlatom, u kome beše zlatan sud s manom, i palica Aronova, koja se beše omladila, i ploče zaveta.
A više njega behu heruvimi slave, koji osenjavahu oltar; o čemu se ne može sad govoriti redom.
A kad ovo beše tako uređeno, ulažahu sveštenici svagda u prvu skiniju i savršivahu službu Božiju.
A u drugu ulažaše jednom u godini sam poglavar sveštenički, ne bez krvi, koju prinosi za sebe i za narodna neznanja.
Ovim pokazivaše Duh Sveti da se još nije otvorio put svetih, dokle prva skinija stoji;
Koja ostade prilika za sadašnje vreme, u koje se prinose dari i žrtve, i ne mogu da se svrše po savesti onog koji služi.
Osim u jelima i pićima, i različnom umivanju i pravdanju tela, koje je postavljeno do vremena popravljenja.
Ali došavši Hristos, poglavar sveštenički dobara koja će doći, kroz bolju i savršeniju skiniju, koja nije rukom građena, to jest, nije ovog stvorenja,
Ni s krvlju jarčijom, niti telećom, nego kroz svoju krv uđe jednom u svetinju, i nađe večni otkup.
Jer ako krv junčija i jarčija, i pepeo juničin, pokropivši njom opoganjene, osvećuje na telesnu čistotu;
A kamoli neće krv Hrista, koji Duhom Svetim sebe prinese bez krivice Bogu, očistiti savest našu od mrtvih dela, da služimo Bogu Živom i Istinitom?
I zato je novom zavetu posrednik, da kroz smrt, koja bi za otkup od prestupaka u prvom zavetu, obećanje večnog nasledstva prime zvani.
Jer gde je zavet valja da bude i smrt onog koji čini zavet.
Jer je zavet po smrti potvrđen: budući da nema nikakve sile dok je živ onaj koji ga je načinio.
Jer ni prvi nije utvrđen bez krvi.
Jer kad Mojsije izgovori sve zapovesti po zakonu svom narodu, onda uze krvi jarčije i teleće, s vodom i vunom crvenom i isopom, te pokropi i knjigu i sav narod.
Govoreći: Ovo je krv zaveta koji Bog načini s vama.
A tako i skiniju i sve sudove službene pokropi krvlju.
I gotovo sve se krvlju čisti po zakonu, i bez prolivanja krvi ne biva oproštenje.
Tako je trebalo da se obličja nebeskih ovima čiste, a sama nebeska boljim žrtvama od ovih.
Jer Hristos ne uđe u rukotvorenu svetinju, koja je prilika prave, nego u samo nebo, da se pokaže sad pred licem Božijim za nas;
Niti da mnogo puta prinosi sebe, kao što poglavar sveštenički ulazi u svetinju svake godine s krvlju tuđom:
Inače bi On morao mnogo puta stradati od postanja sveta; a sad jednom na svršetku veka javi se da svojom žrtvom satre greh.
I kao što je ljudima određeno jednom umreti, a potom sud:
Tako se i Hristos jednom prinese, da uzme mnogih grehe; a drugom će se javiti bez greha na spasenje onima koji Ga čekaju"
( Jevrejima poslanica 9 poglavlje ).
Dakle, ovi tekstovi govore o tome da je Hristos nakon vaskrsenja i odlaska na nebo preuzeo jednu drugu ulogu koju će obavljati do kraja istorije sveta, odnosno časa svog ponovnog dolaska, a to je uloga novozavetnog prvosveštenika ili posrednika u nebeskoj svetinji nad svetinjama pred prestolom Božjim, gde on prinosi zasluge svoje žrtve i krvi prolivene na krstu Golgote.
Kao što je i objašnjeno u navedenim biblijskim tekstovima, Bog je u starom zavetu rekao Mojsiju da načini svetinju, u kojoj je potom uspostavio obredni sistem prinošenja krvnih žrtava, koje su u svojoj simbolici pretstavljale Hrista koji će doći i žrtvovati se za ljudske grehe na krstu.
Dolaskom Isusa Hrista ovaj starozavetni zemaljski obredni sistem je prestao da važi, odnosno ukinut je pošto je pronašao svoje ispunjenje u Hristu i njegovoj žrtvi.
Hristos je ukinuo prinošenje žrtava i sam postao žrtva - novozavetno zrtveno jagnje, ukinuo je starozavetno sveštenstvo i sam postao naš prvosvešenik pred Božjim prestolom, ukinuo je starozavetnu svetinju i ceo njen obredni sistem i ušao u nebesku svetinju koje je ova prva zemaljska bila samo predslika.
Prema tome, Hristos danas na nebu u nebeskoj svetinji nad svetinjama vrši ulogu našeg prvosveštenika, odnosno zastupnika ili posrednika pred Bozjim prestolom, odnosno uračunava svakom čoveku koji se pokaje zasluge svoje prolivene krvi, i čini da taj čovek od tog trenutka biva proglašen pravednim kao da nije nikada grešio.
Sledeći segment Hristove prvosvesteničke službe je taj, da nam on pomaže da od trenutka kada smo se pokajali i obratili živimo jednim novim posvećenim životom bez greha, dajući nam silu svog Svetog Duha kroz svakodnevno predanje naše volje njemu.
U biblijskom kontekstu ovo se naziva spasenje Hristovom uračunatom i datom pravednošću.
Naime, Hristos nam danas uračunava zasluge svoje žrtve i prolivene krvi, i poklanja nam svoju uračunatu pravednost pod uslovom vere i pokajanja, koje uključuje priznanje greha, i napuštanje svega sto je u suprotnosti sa Božjom voljom.
Dok nam se datom pravednošću zahvaljujući njegovoj posredničkoj službi, daje dar Svetoga Duha, koji omogućuje da zivimo posvećenim životom u skladu sa načelima Božjeg zakona i da rastemo u milosti, preobražavajući naš život i karakter sličnim Hristovom životu i karakteru, dok dostignemo svi u visinu mere rasta Hristova.
Ovom Hristovom uračunatom i datom pravednošću mi možemo biti potpuno očišćeni i oslobodjeni od sile greha i dostići savršenstvo
karaktera i zapečaćenje pečatom živoga Boga, koji će nam omogućiti da u vreme bez posrednika kada Isus bude završio sluzbu u svetinji nad svetinjama živimo savršenom pravednošću i potpuno odražavamo Hristov lik.
Dakle, naše spasenje nije okončano Hristovom žrtvom, već se ono ostvaruje u saradnji Boga i svakog čoveka pojedinačno kroz gore opisanu nauku o opravdanju verom, gde mi kao i Bog imamo svog udela u svom ličnom spasenju, koje će se konačno i ostvariti prilikom Hristovog slavnog dolaska, ako ostanemo verni do kraja, i izgradimo karakter sličan Hristovom i dostignemo savršenstvo, koje nam je kroz Hristovu posredničku službu osigurano, ako ispunimo uslove pod kojima se ono postiže..
