Da li slaviti subotu ili nedelju

[stvarnoslap]

Necu se ja sa tobom rapravljati ovde, za mene je merodavno ono sto pise.
Nije problem bio jedino ''post subotom'', vec tvoj kardinal Humbert OPTUZUJE PRAVOSLAVNE DA SU SVETKOVALI SUBOTU:

''Oni svakako svetkuju SUBOTU I VI JE SVETKUJETE; ONI POSTE I UVEK PREKIDAJU POST U SUBOTU.''

A što ti znači "svetkovali subotu"? Jesu li kao vi adventisti odmarali subotom?

Pa ako dodamo ono sto je Patrijarh Kerularije izjavio:

''Jer nama je zapovedjeno da svetkujemo SUBOTU isto kao i dan Gospodnji NEDELJU i da ne radimo nikakav posao na taj dan”

I kako ti iz ovoga zaključuješ da pravoslavni na Istoku "odmaraju subotom"? Prema tebi, stvari stoje ovako. Pravoslavni na Istoku odmaraju subotom već 1000 godina. Dolazi kardinal iz zapadne Crkve, koja nema praksu odmaranja subotom, i napada pravoslavnog patrijarha zbog toga što pravoslavni odmaraju. "Junak pravoslavlja", jer brani njihovu tisućugodišnju praksu, suprotstavlja se kardinalu riječima: ''Jer nama je zapovedjeno da svetkujemo SUBOTU isto kao i dan Gospodnji NEDELJU i da ne radimo nikakav posao na taj dan”. I gle čuda, pravoslavni na Istoku, kako konstatira Radiša sa žaljenjem, ne slijede riječi patrijarha Cerularija!? Zar je moguće!? Napuštaju i svoga "patrijarha junaka" i svoju tisućugodišnju praksu, i priklanjaju se onima koji su ih došli napasti u njihovoj kući!? Mućni malo.

Jasno je o cemu se ovde radi.. Da su te optuzbe bile neosnovane on bi se branio od njih, ne bi valjda svojim recima potvrdio iste..

Naravno da je jasno, samo treba mućnuti.

A sto se tice Radise Antica, on je lepo izjavio da je Pravoslavna Crkva ''postepeno tokom vekova napustala istinu o suboti''.
Sto se tice naslova dela, on je naslovljen onako kako je i istorijski svuda u svetu naslovljen, a to ne dokazuje da ''spora oko subote nije bilo'' jer on upravo o tom sporu i pise...

Da, bilo je spora, ali ne oko subotnog odmora nego oko posta subotom. A zašto je u povijesti zabilježen kao spor oko posta subotom? Tko bi povijesti i povjesničarima zabranio da ga zabilježe kao spor oko subotnog odmora da je on takav i bio?

 

[Laodikeja]

Vjerski ekstremisti su oni koji bi kršćanima stavili "jaram Mojsijeva zakona". S takvima su apostoli davno razračunali

Ovo je zamena teze.

Upravo je suprotno.
Apostoli kao i svi pravi Hrišćani su poštovali i držali sve Božje zapovesti i upravo zbog toga bili progonjeni tokom cele istorije od verskih ekstremista proisteklih iz otpada polovinom 2 veka koji su se priklonili Rimu.

Kako god ti sagledavao, sveti Pavao u Novom zavjetu jasno piše da je subota sjena...

Ostani u zabludi po pitanju tipologije, sam si odabrao da ostaneš u neznanju i ako ti je predočeno šta je Tipologija.

Kako to onda da prije Židova na Sinaju ne nađosmo nikoga u Bibliji da odmara subotom?

Što je bilo greh nakon Sinaja - to je i pre Sinaja.
Svi pravi Božji sledbenici su držali Božje zapovesti.

Za Avrama se kaže:

"И умножићу сјеме твоје да га буде као звијезда на небу, и даћу сјемену твојему све ове земље; и у сјемену твојем благословиће се сви народи на земљи.
Зато што је Аврам слушао глас мој и чувао наредбу моју, заповјести моје и правила моја и законе моје" ( 1 Mojsijeva 26. 4 - 5 )

Da, Bog je sklopio Savez samo sa Židovima i Zakon je dao samo Židovima.

To ti kažeš, reč Božja kaže drugačije.

Kako to da prenesu Zakon svim okolnim narodima, kad je Bog Židovima naredio da se ne mješaju sa drugim narodima.

Da se ne mešaju u smislu - da se ne žene i udaju sa pripadnicima drugih naroda, i da ne usvajaju njihove mnogobožačke običaje.

Koje bogohuljenje!? Savez sa Židovima sklopljen je i zapečaćen krvlju životinja, a Novi savez je sklopljen i zapečaćen Isusovom krvlju, a za tebe je to potpuno identično. Tebi je isto, krv jarca ili Isusova krv, samo da je subotu nekako ugurati..

Insuiniraš pripisujući mi pobude iz kojih sam nešto napisao ili izostavio da napišem.

Stari i novi zavet su identičan i uslovi zaveta su identični, samo što je prvi potvrđen krvlju jagnjeta a drugi Hristovom krvlju.
Prvi je stvoren sa Izrailjem a drugi sa svim ljudima.

Krv jagnjeta je bila TIPOS ili predslika Hristove krvi koju će proliti na krstu.

Tekstovi su jasni, i govore o Božjem zakonu koji on u novom zavetu upisuje u ljudsko srce i misli.

Isus je ovo potvrdio kada je rekao "Bože moj, zakon tvoj je meni u srcu"

"Evo, idu dani, govori Gospod, kad ću učiniti s domom Izrailjevim i s domom Judinim nov zavet,
Ne kao onaj zavet, koji učinih s ocima njihovim, kad ih uzeh za ruku da ih izvedem iz zemlje misirske, jer onaj zavet moj oni pokvariše, a ja im bejah muž, govori Gospod.
Nego ovo je zavet što ću učiniti s domom Izrailjevim posle ovih dana, govori Gospod: metnuću zavet svoj u njih, i na srcu njihovom napisaću ga, i biću im Bog i oni će mi biti narod.
I neće više učiti prijatelj prijatelja ni brat brata govoreći: Poznajte Gospoda; jer će me znati svi od malog do velikog, govori Gospod; jer ću im oprostiti bezakonja njihova, i grehe njihove neću više pominjati" ( Jeremija 31. 31 - 34 )

"A svedoči nam i Duh Sveti; jer kao što je napred kazano:
Ovo je zavet koji ću načiniti s njima posle onih dana, govori Gospod: Daću zakone svoje u srca njihova, i u mislima njihovim napisaću ih;
I grehe njihove i bezakonja njihova neću više spominjati" ( Jevrejima poslanica 10. 15 - 17 )

Navedi samo jedno mjesto iz Novog zavjeta gdje su Isus ili apostoli naglasili obvezu subotnog odmora.

Već sam odgovorio.
Hristos i apostoli na mnogo mesta upućuju da je jedan od osnovnih uslova spasenja držanje SVIH Božjih zapovesti dekaloga, i upućivali na svetost subote.

Uopće nije riječ o tjednoj suboti, zato Pavao i koristi potpuno drugi termin, Počinak (κατάπαυσιν), koji nema nikakve veze sa tjednom subotom.

Prouči malo bolje biblijski termin "dan Gospodnji"

Savjetovao je njima Isus i da se mole da im bježanje ne bude u zimu.

Tačno.
U zimu jer je hladno za bežanje po planinama i gorama, a u Subotu jer je to sveti dan odmora i proslavljanja tvorca.
Prouči takođe malo bolje biblijski pojam svetosti.

Dan Gospodnji (κυριακῇ ἡμέρᾳ) kod Ivana u Otk 1,10 je nedjelja, to smo već detaljno vidjeli, i ovim terminom (κυριακῇ ἡμέρᾳ) subota nikada u Svetom Pismu nije nazvana, a pojavljuje se 166 puta.

Dan Gospodnji je u bibliji Subota, bez obzira kako je protivnici tumačili.

Kršćani ne "poštuju nedjelju" kao vi adventisti subotu, nego nedjeljom slave Krista. Krist je dostojan slave i poštovanja, a ne dan. A zapovijed? Ni apostolima nije bila potrebna zapovijed da bi se nedjeljom okupljali s kršćanima i slavili Krista. Mi kršćani smo sljedbenici Krista i apostola, tako ni nama ne treba nikakva posebna zapovijed da bismo kao apostoli i prva crkva nedjeljom slavili Krista..

Priloži biblijske dokaze da su Hristos i apostoli promenili Subotu na nedelju i zapovedili da se nedelja posveti slavljenju Hrista i njegovog vaskrsenja.

Apostoli nisu slavili nedelju kao dan Hristovog vaskrsenja - već su propovedali raspetog Hrista.

Što ja mogu kad ti ne razumiješ. Kristova Crkva je katolička (sveopća) od svog nastanka, dakle, od apostolskih dana. Zato kažemo da je Crkva uvela praksu okupljanja kršćana u nedjelju, jer su to učinili sami apostoli koji su autoritet za to dobili od Isusa. Nitko ne kaže da je to učinila "Katolička crkva u Rimu", jesi li ti normalan. "Katolička crkva u Rimu" datira iz 11. stoljeća (nakon raskola), a okupljanje kršćana u nedjelju dolazi od apostola. Razmisli malo.

To ti kažeš, crkva kaže drugačije, i to se poklapa sa onim što ja ovde iznosim, o velikom otpadu u kome je Rimska crkva napravila kompromis sa mnogobožačkom filozofijom i prenela svetost Subote na nedelju.

To upravo priznaju zvaničnici Rima.

"Nedelja je Katolička institucija i zahtevi za njeno svetkovanje jedino se mogu definisati na osnovu katoličkih principa" ( the catolic press, Sidney - Australia, August 1900 ).

"Od početka do kraja svetog pisma - nema nikakvog označenog teksta, koji bi opravdao promenu sedmičnog javnog bogosluženja - od poslednjeg dana u sedmici na prvi" ( priest Bradu - in the adress reported in the Elizabeth. nj. news - march 18. 1903 ).

"Biblija nigde ne podupire svetkovanje nedelje, ona je ustanova Katoličke crkve, i oni koji praznuju taj dan - poštuju zapovest Katoličke crkve" ( bishop Simour - vhu vi keep sundau ).

"Mi smo promenili od sedmog dana na prvi dan sedmice, od subote na nedelju - autoritetom svete Katoličke apostolske Hristove crkve" ( statement of Katholic church ).

Baš kako sam ti i ja rekao. Crkva je bila katolička (sveopća) i u vrijeme apostola, i ta Crkva (katolička i apostolska) još u 1. stoljeću uvela je praksu okupljanja kršćana u nedjelju. Nije riječ o nekoj Crkvi u Rimu..

Ovo ti kažeš a ne istorijski kontekst.

Veliki otpad je odpočeo sa lokalnom crkvom u Rimu i pojedinim u Aleksandriji i uz pomoć svetovnih autoriteta završno sa Konstantinom - preuzela primat nad celim Hrišćanskim svetom.

Pravi Hrišćani koji nisu prihvatili ovaj otpad i mešanje sa mnogoboštvom - išli su nezavisnim putem i bili progonjeni od strane Rimske crkve kroz celu istoriju.

Ovo je prepiska jednog katolika i jednog protestanta oko ovog pitanja. S obzirom da protestanti deklariraju princip "samo Pismo", ovdje protestant zastupa tezu da se u Svetom Pismu nalazi "autoritet" za praksu okupljanja kršćana u nedjelju, a katolik mu odgovara da se autoritet za ovo može naći samo u Crkvi koju su vodili apostoli. Ovaj katolički biskup hoće reći - "Ne postoji zapovijed u Svetom Pismu da se kršćani okupljaju nedjeljom, nego su to okupljanje uveli apostoli, dakle, Crkva".

Mi smo, dakle, Crkva je. Crkva je to učinila još u vrijeme apostola.

Još samo da priložiš biblijske dokaze za ovu tvrdnju.

Njih naravno nema, jer i Hristos i apostoli i prva crkva su držali SVE zapovesti Božje uključujući i Subotu.

Amin, slava Bogu!

 

[Marko1932]

Na poziv da odgovori na istorijsku izjavu, Slap je izjavio:

Marko je sam otvorio posebnu temu kako bi bez ikakva reda i konteksta mogao kopirati hrpe tekstova. Ako tko hoće i čitati neka čita, ali ja molim urednika da ovakve Markove tekstove sa ove teme premjesti u taj "Markov butik", i na taj način spriječi spamanje ove teme.

Bravo Slape! Tako nanstupaju oni koji ne znaju nista da kjazu posle istoriujskih cinjenica.
Priznajem da si upao u losu poziciju, ali nisam ti ja kriv.
Zasto si pobegao sa one teme koju si spomenuo?

Onda vratimo se ovoj temi:

BIBLIJSKE CINJENICE
O
SEDMOM DANU

1. Nakon šest dana delovanja u sedmici stvaranja Zemlje, Bog je pocinuo sedmog dana. (1. Mojsijeva 2, 1-3)

2. Ova istina potvrdila je taj dan kao Božji dan odmora, ili subotu. Ime subota znaci dan odmora. Dan u koji se beba rodi kasnije postaje njezinim rodendanom. Tako je sedmi dan, dan u koji je Bog pocinuo, postao Njegovim danom odmora - subotnjim danom.

3. Zato je sedmi dan postao Božjim danom odmora. Da li možemo zameniti dan svog rodenja danom u koji nismo rodeni? Ne. Isto tako ne možemo zameniti Božji dan odmora danom u koji On nije pocinuo. Tako je sedmi dan još uvijek Božji subotni dan.

4. Stvoritelj je blagoslovio sedmi dan. (1. Mojsijeva 2,3)
5. On je posvetio sedmi dan. (2. Mojsijeva 20,11)
6. Bog je ustanovio subotu u Edemskom vrtu. (1. Mojsijeva 2,1-3)
7. Subota je ustanovljena pre pada u greh i zato nije simbol, jer su simboli uvedeni posle pada u greh.
8. Isus je rekao da je subota nacinjena za coveka (Marko 2,27); što znaci za sve ljude bez obzira na vreme u kome su živeli i narod kome su pripadali.
9. Ona je uspomena na stvaranje. (2. Mojsijeva 20,11; 31,17) Svojim pocivanjem u sedmi dan mi se secamo tog velicanstvenog dogadaja.
10. Subota je dana Adamu, praocu ljudskog roda. (Marko 2,27; 1. Mojsijeva 2,1-3)
11. Ona je preko njega, kao našeg predstavnika, dana svim narodima. (Djela 17,26)
12. To nije jevrejska institucija, jer je uspostavljena 2300 godina pre nastanka jevrejske nacije.
13. Biblija je nikad ne zove jevrejskom subotom, vec uvijek »subotom Gospoda Boga tvojega«. Ljudi trebaju pažljivo obeležiti Božji sveti dan odmora.
14. Subota se spominje u razdoblju patrijaraha.
15. Ona je prije Sinaja bila deo Božjeg zakona. (2. Mojsijeva 16,4.5.27-29)
16. Bog je stavio subotu u srce svog moralnog Zakona. (2. Moisijeva 20,1-17) Zapovest o suboti kao danu odmora nepromjenljiva je kao i ostalih devet zapovesti.
17. Zapovest o suboti kao i sve ostale zapovesti izgovorena je glasom živoga Boga. (5. Mojsijeva 4,12.13)
18. Svaku zapovest Bog je licno napisao. (2. Mojsijeva 31,18)
19. Bog ih je ispisao na kamenim plocama i tako potvrdio njihovu nepromjenljivost. (5. Mojsijeva 5,22)
20 .Ploce na kojima je bio ispisan Božji zakon cuvane su u Kovcegu zaveta, u Svetinji nad svetinjama. (5. Mojsijeva 10,1-5)
21. Bog je potpuno zabranio svaki rad subotom. (2. Mojsijeva 34.21)
22. Ona je uzvišenim znakom istinitog Boga. (Jezekilj 20,20)
24. Bog je obecao da ce Jerusalim zauvek stajati ako Jevreji budu cuvali i poštovali subotu. (Jeremija 17,24.25)
25. U svojoj kasnijoj istoriji dospeli su u vavilonsko ropstvo zato što su prekršili subotu. (Nemija 13,18)
26. I Jerusalim je bio razoren zbog toga što je prekršena zapovest o suboti. (Jeremija 17,27)
27.Bog je obecao narociti blagoslov svima koji je svetkuju. (Isaija 56,6.7)
28.Ovo obecanje sastavni je dio prorocanstva koje se odnosi na hrišcansku religiju. (Vidi: Isaija 56. poglavlje)
29. Bog ce uzdici svakoga ko cuva subotu. (Isaija 56,2)
30. Bog nas poziva da je zovemo »slavnom«, a ne »starom jevrejskom subotom« ili »jarmom ropstva«. (Isaija 58,13)
31. Buduci da su »mnoge generacije« gazile subotu, ona ce u posljednjim danima biti obnovljena. (Isaija 58,12.13)
32. Svi proroci cuvali su i poštovali sedmi dan.
33. Božji Sin u svojoj otkupiteljskoj misiji na našoj Zemlji poštovao je sedmi dan. Tako je sledio primjer svoga Oca. Zar da ne sledimo siguran primer i Oca i Slna? (Luka 4,16; Jovan 15,10)
34. Sedmi dan je Gospodnji dan. (Vldl: Otkrivenje 1,10; Marko 2,28; Isaija 58,13; 2. Mojsijeva 20,10)
35. Isus je bio Gospodar subote (Marko 2,28), što znaci da je On ovaj narociti i posveceni dan držao i poštovao.
36. On je odbranio subotu kao ustanovu i poseban izraz Božje milosti usmerene coveku. (?ar?? 2,23-28)
37. Isus nije napustio subotu, vec je pažljivo ucio kako je treba svetkovati. (Matej 12,1-13)
38. Svoje ucenike ucio je da subotom ne cine ništa što nije »po zakonu«. (Matej 12,12)
39. On je poucio ucenike da subota treba biti poštovanom i posle Njegovog vaskrsenja. (Matej 24,20)
40. Pobožne žene koje su nakon raspeca brinule o Isusovom telu i grobu, vrlo pažljivo su svetkovale sedmi dan. (Luka 23,56)
41. Mnogo godina posle Hristovog vaskrsenja apostol Pavle u »subotnji dan« vrlo nadahnuto propoveda o planu spasenja covjeka. (Dela 13,14)
42. Pavle, apostol neznabožaca, istice da Jerusalimljani i njihovi knezovi nisu poštovali glasove proroka cije su reci citali svake subote. (Dela 13,27)
43. Luka, nadahnuti hrišcanski istoricar, pišuci svoje hronike ovaj dan oznacava kao narociti dan za okupljanje i propovijedanje Božje reci. (Dela 13,44)
44. Obracenici iz mnogoboštva pridaju suboti isto znacenje. (Dela 13,42)
45. Prilikom velikog hršcanskog sabora 52. godine n. e. U prisustvu apostola i ucenika apostol Jakov spominje subotu. (Dela 15,21)
46. Na svojim misionarskim putovanjima apostoli su subotom držali propovedi i molitvene sastanke. (Dela 16,13)
47. Apostol Pavle na javnim sastancima subotom citao je i s prisutnima proucavao Bibliju. (Dela 17,2.3)48. Propovjednici mlade hrišcanske Crkve posvecivali su mnogo vremena proucavanju Božje reci na skupovima koji su održani subotom. (Dela 17,2)
49. U knjizi Dela apostolska spominje se 48 sastanaka održanih tog dana. (Vidi: Dela 13,14.44; 16,13; 17,2; 18,4.11)
50. Jevreji i vernici prve hrišcanske Crkve nisu raspravljali o svetkovanju subote. To znaci da su hrišcani u apostolskom razdoblju svetkovali subotu zajedno sa jevrejima.
51. Ni u jednoj optužnici podignutoj protiv apostola Pavla, nije mu se pripisivalo da zanemaruje subotnji dan.
52. Apostol Pavle jasno je objavio da je poštovao Zakon: »Niti zakonu jevrejskome, ni crkvi, ni cezaru što sagreših.« (Dela 25,8) On ovo ne bi mogao kazati da nije svetkovao subotu.
53. Subota se s najvecim poštovanjem 59 puta spominje u Novom zavetu.
54. Nijednom recju u Novom zavetu ne spominje se da je subota ukinuta ili promenjena.
55. Bog nikada ni u jednom tekstu u SVETOM PISMU NIKOME NIJE DOZVOLIO DA RADI TOG DANA.
56. Nijedan hrišcanin pre ili posle Hristovog vakrsenja nije subotom obavljao svakodnevne poslove. U Novom zavetu nije zabeležen nijedan slucaj odbacivanja subote od strane apostola ili vernika rane hrišcanske Crkve.
57. U Svetom pismu ne postoji zapis da je Bog ikada povukao svoj blagoslov ili posvecenje sa subotnjeg dana.
58. Subota ce biti vecno svetkovana na obnovljenoj Zemlji. (Isaija 66,22.23)
59. Subota kao dan odmora važan je deo Božjeg zakona, koji je izašao iz Njegovih usta i bio zapisan Njegovim prstom na kamenim plocama kod Sinaja. (Vidi: 2. Mojsijeva 20.poglavlje) Kad je Isus zapoceo svoj rad, objavio je da nije došao poništiti Zakon: »Ne mislite da sam ja došao da pokvarim zakon ili proroke ...« (Matej 5,17)
60. Isus je ozbiljno prekorio fariseje kao licemjere koji su se pretvarali da ljube Boga dok su istovremeno Božji zakon podredivali svojim obicajima i tradiciji.
Svetkovanje nedelje deo je ljudske tradicije.

 

[stvarnoslap]

Upravo je suprotno.
Apostoli kao i svi pravi Hrišćani su poštovali i držali sve Božje zapovesti i upravo zbog toga bili progonjeni tokom cele istorije od verskih ekstremista proisteklih iz otpada polovinom 2 veka koji su se priklonili Rimu.

A jesu li ubijali one koji bi radili kakav posao u subotu, i to je Božja zapovijed.

Što je bilo greh nakon Sinaja - to je i pre Sinaja.
Svi pravi Božji sledbenici su držali Božje zapovesti.

Ali ti ipak u Bibliji ne nađe nikoga prije Židova da je odmarao subotom. Tolika Biblija i baš nikog ne nađe?

Insuiniraš pripisujući mi pobude iz kojih sam nešto napisao ili izostavio da napišem.

Ne znam ja koje su tvoje pobude, ali onim što si napisao izjednačio su krv životinja i Isusovu krv.

Već sam odgovorio.
Hristos i apostoli na mnogo mesta upućuju da je jedan od osnovnih uslova spasenja držanje SVIH Božjih zapovesti dekaloga, i upućivali na svetost subote.

Citiraj gdje su Isus ili apostoli samo spomenuli riječ Dekalog.

Tačno.
U zimu jer je hladno za bežanje po planinama i gorama, a u Subotu jer je to sveti dan odmora i proslavljanja tvorca.
Prouči takođe malo bolje biblijski pojam svetosti.

Znači, subotom se ne smije bježati ni kada se život spašava.

BIBLIJSKE CINJENICE
O
SEDMOM DANU

1. Nakon šest dana delovanja u sedmici stvaranja Zemlje, Bog je pocinuo sedmog dana. (1. Mojsijeva 2, 1-3)

60. Isus je ozbiljno prekorio fariseje kao licemjere koji su se pretvarali da ljube Boga dok su istovremeno Božji zakon podredivali svojim obicajima i tradiciji.
Svetkovanje nedelje deo je ljudske tradicije.

Ja od tebe tražio samo jedno objašnjenje, zašto sveti Pavao piše da baš svakog prvog dana u tjednu skupljaju novac, a ti iznio niz od 60 članaka bez imalo suvislosti.

 

[mire000]

A što ti znači "svetkovali subotu"? Jesu li kao vi adventisti odmarali subotom?

Znaci tacno ono sto i pise, da su ''odmarali''.
Kardinal Humbert ih je optuzio: ''vi izgleda da TAKVIM SVETKOVANJEM IMITIRATE SEKTU NAZARENA koji na ovaj način prihvataju hrišcanstvo ali ne mogu ostaviti judaizam.''

Pogledaj paralelu:
Kako su Nazareni ''svetkovali subotu'' , tako su i Pravoslavni ''svetkovali''.

Nazareni se pridrzavaju Mojsijevog zakona, ukljucujuci i subotu, ali su pored toga prihvatili Hrista.
Bili su identicni ebionitima..

Dakle ovde je tvoj pokusaj da predstavis ''svetkovanje subote'' kao nesto suprotno ''odmaranju'' pao.
Jer kako su Nazareni ''svetkovali'' tako su i Pravoslavni ''svetkovali'' po istom principu a to znaci ''odmor'' , to potvrdjuje i Humbert.

I kako ti iz ovoga zaključuješ da pravoslavni na Istoku "odmaraju subotom"? Prema tebi, stvari stoje ovako. Pravoslavni na Istoku odmaraju subotom već 1000 godina. Dolazi kardinal iz zapadne Crkve, koja nema praksu odmaranja subotom, i napada pravoslavnog patrijarha zbog toga što pravoslavni odmaraju. "Junak pravoslavlja", jer brani njihovu tisućugodišnju praksu, suprotstavlja se kardinalu riječima: ''Jer nama je zapovedjeno da svetkujemo SUBOTU isto kao i dan Gospodnji NEDELJU i da ne radimo nikakav posao na taj dan”. I gle čuda, pravoslavni na Istoku, kako konstatira Radiša sa žaljenjem, ne slijede riječi patrijarha Cerularija!? Zar je moguće!? Napuštaju i svoga "patrijarha junaka" i svoju tisućugodišnju praksu, i priklanjaju se onima koji su ih došli napasti u njihovoj kući!? Mućni malo.

Ovde si izvrnuo Radisine reci i to radis namerno!
To sam vec pokazao gore.
Pa kako te nije sramota, da tako podmuklo izvrces tudje reci?
Zar te nije strah od Boga?

Radisa Antic nije rekao da ''nisu sledili Patrijarha'' , vec je to u kontekstu drugacije naznaceno:

''Pravoslavna crkva na Istoku nije slijedila riječi patrijarha Cerulariusa.
U stoljećima koji su sledili , malo po malo pravoslavlje se
udaljilo u razumijevanju subote ''


Dakle u ''stolecima koji su sledili, nisu nastavili da slede tu praksu a niti Patrijarha Cerulariusa''.
Ti vadis reci iz konteksta.
Ne mogu oni ''stolecima malo po malo udaljavati se od subote'', ako nisu subotu uopste svetkovali(sto ti ovde tvrdis, da nisu).

Naravno da je jasno, samo treba mućnuti.

Tebi preostaje samo da ''muckas'' i udaras glavom o zid, da ti izadje i ono malo sto je uslo u toku ove diskusije...
Znam da te boli glava od nas..
Tako je bolela i fariseje...

Da, bilo je spora, ali ne oko subotnog odmora nego oko posta subotom. A zašto je u povijesti zabilježen kao spor oko posta subotom? Tko bi povijesti i povjesničarima zabranio da ga zabilježe kao spor oko subotnog odmora da je on takav i bio?

O tom dogadjaju iz 1054. mi imamo jako malo informacija, jer je on prosao nezapazeno od savremenika.
Istocna i zapadna crkva su se i pre toga sporile, pa su savremenici mislili da ce i ovaj put doci do izmirenja.
Zato nisu zabelezili i mi smo ostali uskraceni za informacije .
Ono sto danas znamo, svakako se nije onda znalo, zato je u istoriji naslovljeno kao: ''spor oko posta subotom''.

Ti ovde pricas namerne lazi iz zelje da odbranis katolicku crkvu a to radis nevesto, pa ti ni laganje vise ne ide...

 

[Laodikeja]

A jesu li ubijali one koji bi radili kakav posao u subotu, i to je Božja zapovijed..

To biblija ne kaze ( da je bilo kamenovanja za prekrsaj Subote ni preljube ), sto ne znaci da su ljudi pre potopa imali slobodu da krse zapovest o Suboti i da cine preljube.

U bibiji je zapisano da je Bog upravo unistio prepotopni narastaj u potopu zbog ekspanzije bezakonja i greha na globalnom nivou jer su krsili Bozanske principe.
Dakle - Bozji sudovi su se ispoljavali i pre potopa, a posle potopa na okalnom nivou u Teokratskom poredku i organizovanom teokratskom religioznom okruzenju u kome je Izrailj ziveo.

Ali ti ipak u Bibliji ne nađe nikoga prije Židova da je odmarao subotom. Tolika Biblija i baš nikog ne nađe?..

Da Bozji zakon nije postojao pre Mojsija u prepotopnom periodu - tada Bog ne bi kaznjavao ljude zbog cinjenja greha, jer biblija na jednom mestu napominje "GDE NEMA ZAKONA NEMA NI PRESTUPA"

Ako zakon nije postojao pre Mojsija - onda nije postojao ni greh, i Bog iz tog razloga nije imao razloga da kaznjava ljude, i potop u tom smislu nije bio potreban.

Ali biblija upravo govori suprotno - da je greha bilo i pre Mojsija, pa prema tome i zakona, jer pomenuti tekst kaze: "GDE NEMA ZAKONA NEMA NI PRESTUPA"
Prestupa kao sto vidimo je bilo - pa prema tome i zakona Bozjeg, i Bog je izlivao sudove za njegovo krsenje.

Ostajem pri svom predjasnjem odgovoru koji glasi:

"Što je bilo greh nakon Sinaja - to je i pre Sinaja.
Svi pravi Božji sledbenici su držali Božje zapovesti.

Za Avrama se kaže:

"И умножићу сјеме твоје да га буде као звијезда на небу, и даћу сјемену твојему све ове земље; и у сјемену твојем благословиће се сви народи на земљи.
Зато што је Аврам слушао глас мој и чувао наредбу моју, заповјести моје и правила моја и законе моје" ( 1 Mojsijeva 26. 4 - 5 )"

Ne znam ja koje su tvoje pobude, ali onim što si napisao izjednačio su krv životinja i Isusovu krv...

Nisam izjednacio - vec krv zivotinje kojom je potvrdjen prvi zavet je TIPOS ili predslika Isusove krvi kojom je potvrdjen drugi zavet.

Citiraj gdje su Isus ili apostoli samo spomenuli riječ Dekalog....

Nisu spomenuli rec "dekalog" ali su svuda pozivali ljude da drze deset zapovesti - citirajuci neke od zapovesti i napominjuci da je prekrsaj i jedne zapovesti greh, i ukazivali na celovitost i vecnost zakona i na prokletstvo onome ko ukine i jednu zapovest.


DRZANJE ZAPOVESTI USLOV SPASENJA:
"I zapita ga jedan knez govoreći: učitelju blagi! šta da učinim da naslijedim život vječni?
A Isus reče mu: što me zoveš blagijem? niko nije blag osim jednoga Boga.
Zapovijesti znaš: ne čini preljube; ne ubij; ne ukradi; ne svjedoči lažno; poštuj oca i mater svoju.
A on reče: sve sam ovo sačuvao od mladosti svoje.
A kad to ču Isus reče mu: još ti jedno nedostaje: prodaj sve što imaš i razdaj siromasima; i imaćeš blago na nebu; i hajde za mnom.
A kad on ču to postade žalostan, jer bješe vrlo bogat.
A kad ga vidje Isus gdje postade žalostan, reče: kako je teško ući u carstvo Božije onima koji imaju bogatstvo!
Lakše je kamili proći kroz iglene uši negoli bogatome ući u carstvo Božije.
A oni koji slušahu rekoše: ko se dakle može spasti?
A on reče: što je u ljudi nemoguće u Boga je moguće" ( Jevandjelje po Mateju 19. 16-26 ).

JEDINSTVO SVIH 10 ZAPOVESTI-NAZVAN ZAKON SLOBODE KOJIM CE SE SUDITI SVETU:
"Jer koji sav zakon održi a sagriješi u jednome, kriv je za sve,
Jer onaj koji je rekao: ne čini preljube, rekao je i: ne ubij. Ako dakle ne učiniš preljube a ubiješ, postao si prestupnik
zakona.
Tako govorite i tako tvorite kao oni koji će zakonom slobode biti suđeni" ( Jakovljeva poslanica 2. 9-11 ).

ISUS NIJE DOSAO DA UKINE ZAKON- ZAPOVESTI ZAKONA OSTAJU DO KRAJA SVETA:

"Ne mislite da sam ja došao da pokvarim zakon ili proroke: nijesam došao da pokvarim, nego da ispunim.
Jer vam zaista kažem: dokle nebo i zemlja stoji, neće nestati ni najmanjega slovca ili jedne title iz zakona dok se sve ne
izvrši.
Ako ko pokvari jednu od ovijeh najmanjijeh zapovijesti i nauči tako ljude, najmanji nazvaće se u carstvu nebeskome; a
ko izvrši i nauči, taj će se veliki nazvati u carstvu nebeskome" ( Jevandjelje po Mateju 5. 17-19 ).

Znači, subotom se ne smije bježati ni kada se život spašava.

ne, vec je Isus dao savet Hriscanima - da se mole Bogu da to ne bude u Subotu, a ako se za to mole sa svescu o velicini i svetosti Subotnjeg dana - Bog ce takvu molitvu i uslisiti i uciniti da to ne bude u Subotu.

Ovde je dat pecat Suboti, jer ako Isus Subotu nije smatrao bitnom u odnosu na druge dane, ili da je kojim slucajem smatrao da je to nedelja, on ovaj savet ne bi ni dao, ili bi on glasio sasvim drugacije - recimo: "NEGO SE MOLITE BOGU DA BEZANJE VASE NE BUDE U NI JEDAN DAN" ili ""NEGO SE MOLITE BOGU DA BEZANJE VASE NE BUDE U PRVI DAN NEDELJU"

Ipak, mi vidimo da je Isus izdvojio Subotu kao poseban dan, i dao savet da se Hriscani mole da nihovo bezanje pred progoniteljima ne bude u ovaj sveti dan.

 

[Taramana]

Interesantno, ovoliko si teksta citirao a ni slovca nisi mogao naći u Novom zavjetu da potvrdiš kako kršćane obvezuje subota. Jesi li ti Židov ili kršćanin?

Ekstremno i isključivo gledaš na veru,trebaš prvo znati da zvanje Hrišćanin nije nacija niti nacija govori o tome ko je vernik a ko ne.Nigde nema podele na Jevrejina i Grka već na verne i neverne tako odmor subotom potvrđuje veru a ne naciju.

Apostoli se jesu okupljali s kršćanima u nedjelju, ali ne radi "slavljenja i veličanja dana" kao što činite vi adventisti, nego zbog slavljenja Krista. Jesi li ti Židov ili kršćanin?

Ponovo ideš na zamenu teza i podmećeš da neko tvrdi kako su apostoli veličali dan...niko ne pominje tako nešto već okopljanje i razlog okupljanja a to se dešavalo SVAKOG DANA u sedmici i tema je o ODMORU pa stoga i pitanje glasi da li je svakidan za odmor Bog odredio ili jedan i koji?
U redu,Jevrejin je dobio nalog da odmara u Božji dan i čitamo u milenijumu istu važnost subote pa me zanima šta ćeš reći Gospodu zašto nije to nedeljom organizovao kao Kole?

Ne starozavjetni obredni zakon, nego Mojsijev zakon, a u Mojsijevu zakonu je i subota.

U Mojsijevom zakonu je i žrtva pa važi li ona onda?
Tamo je i ne budi idolopoklonik da li je i to sen?
U Mojsijevom je i poštuj roditelje i to je sen jel tako?
Taj zakon je reguliao više oblasti i prema domenu svog delovanja prozvan je svaki deo po onome šta je uređivao.Pavle pominje zakon kad govori o hijerarhiji čoveka nad ženom a to veze nema sa Hramom niti kamenom jer datira od postanja,zato postoji podela po grupama kako bi se lakše shvatilo i kojem zakonu ili uredbi ili zapovesti se radi.

Zašto bi govorili "protiv subote"? Dovoljno je da je Pavao subotu svrstao u sjenu, jednako kao i sve ostale židovske blagdane.

BOŽJI praznici se ne mogu nazvati Jevrejskim već Božjim koje Jevreji držaše.

Jesi li ti Židov ili kršćanin?

Ne,pitanje je pogrešno formulisano,trebalo je glasiti:da li ti veruješ da Božja reč idalje važi?

To su napravili još apostoli. Nedjeljom su okupljali kršćane na Euharistiju i slavljenje Krista, a za subotu sveti Pavao kaže da je sjena, kao i svi ostali židovski blagdani.

Kako Bog nije znao za to inače nebi prorekao ponovno okopljanje subotama u milenijumu.
Kao što Pera reče da ne naučeni i ne utvrđeni u istini izvrću Pajine reči na svoju pogibao to čujemo iz ovih tvrdnji da je Božja reč ukinuta i zakon ne važi a samim tim nema ni suda jer sud ide zbog prestupa zakona.Slape,Slape.

Uopće nije riječ o tjednoj suboti, zato Pavao i koristi potpuno drugi termin, Počinak (κατάπαυσιν), koji nema nikakve veze sa tjednom subotom.

Ovde se slažem sa tobom jer si ispravno razumeo gornji izraz gde se opisuje duhovni mir sa Bogom a onda ti ne čuješ dalje gde kaže da onaj ko uđe u taj Božji mir ODMARA USEDMI DAN KAO ŠTO I BOG ODMORI kužiš stari?
Evo čuj:

4:4 Jer negde reče za sedmi dan ovako: i počinu Bog u dan sedmi od svih dela svojih.
4:5 I na ovom mestu opet: Neće ući u pokoj moj.
4:6 Budući, pak, da neki imaju da uđu u njega, i oni kojima je najpre javljeno ne uđoše za neposlušanje;
4:7 Opet odredi jedan dan, danas, govoreći u Davidu po tolikom vremenu, kao što se pre kaza: Danas ako glas Njegov čujete, ne budite drvenastih srca.
4:8 Jer da je Isus one doveo u pokoj, ne bi za drugi dan govorio potom.
4:9 Dakle je ostavljeno još počivanje narodu Božijem.
4:10 Jer koji uđe u pokoj Njegov, i on počiva od dela svojih, kao i Bog od svojih.

 

[Marko1932]

Da bih ukazo kako se na episkope i delegate sabora vrsio pritisak, Poklonima, pretnlom i obecanjima, a na takav nacin je i nedelja uvedena kao praznik, ja sam citorao ovo:

"Ostali Grci ne htedose isprva potpisati (Uniju sa katolicima). Tek su teskom mukom uspeli car i papski agenti DELOM PRETNJOM, DELOM POKLONIMA I OBECANJIMA DA SU NAPOSLETKU SVI POTPISALI, osim efeskog mitropolita MARKA EVGENIKA I ONIH KOJI ODBEGOSE DA NE BI MORALI PROTIV SVOGA UBEDJENJA POTPISATI, I KOJE NIJE BILO MOGUCE VEC POVRATITI, Sedmoro od tih odbeglica je ipak uhvaceno i dovedeno natrag,...
Papa je trazio da mu se odmah izda RADI OSUDE I KAZNE efeski mitropolit MARKO EVGENIK, KOJI NIJE HTEO PRIHVATITI UNIJU.” Jevsevije Popovic, Opca crkvena istorija, knjiga II str.140.141.

Umesto da odgovori na istorijski podatak koji sam naveo, Slape je ovako "odgovorio":

"Ostali Grci ne htedose isprva potpisati (Uniju sa katolicima).
Jevsevije Popovic, Opca crkvena istorija, knjiga II str.140.141.

Pre svega, Slap se nije usudio ni da kopira glavne misli iz ovog istorijskog navoida, ali je kopirao ceo referenc, kao da treba da raspravljamo o Istoriji ili autoru, a ne o odredjenom predmetu.
Lepo sam ga pitao: Slape, sta ti imas da kazes na ovu izjavu?

Sta mislis, da je kojom nesreco uspeo da se docepa Marka Evgenika, da li bi i on zvrsio na lomaci kao i Savonarola?


Slap se najzad smiolovao, da ne ispadnje da nema bas nista da kaze na ovakve opsner izjave i evo stra je rekao:

"Marko je sam otvorio posebnu temu kako bi bez ikakva reda i konteksta mogao kopirati hrpe tekstova. Ako tko hoće i čitati neka čita, ali ja molim urednika da ovakve Markove tekstove sa ove teme premjesti u taj "Markov butik", i na taj način spriječi spamanje ove teme."

Sta vi mislita da li je to odgovor?
Znamo mi da bi mu mnogo odgovaralo da urednik ukloni ovakve izjave, jer ne samo da ne zna sta da o njima kazer, nego, ako pocne da rasporavlja o Papinoj "DUHOVNOSTI" onakvoj kao sto je opisana u toj izjavi, preti mu opasnost da ga pozovu u centralu kao sto su pozvali i Marka Evgenika.

Sta vi mislite o tome?

Slape, imas li ista da kazes o ovoj praksi na saborima: "car i papski agenti DELOM PRETNJOM, DELOM POKLONIMA I OBECANJIMA DA SU NAPOSLETKU SVI POTPISALI..."

 

[stvarnoslap]

[/QUOTE]

Onda vratimo se ovoj temi:

BIBLIJSKE CINJENICE
O
SEDMOM DANU

2. Ova istina potvrdila je taj dan kao Božji dan odmora, ili subotu. Ime subota znaci dan odmora. Dan u koji se beba rodi kasnije postaje njezinim rodendanom. Tako je sedmi dan, dan u koji je Bog pocinuo, postao Njegovim danom odmora - subotnjim danom.

Dan u koji je Krist uskrsnuo i svojim uskrsnućem čovjeka izveo iz ropstva grijeha, dan je koji je čovjeku omogućio rođenje za vječnost. Nema podesnijeg dana kada bismo Bogu za to zahvaljivali i slavili ga.

3. Zato je sedmi dan postao Božjim danom odmora. Da li možemo zameniti dan svog rodenja danom u koji nismo rodeni? Ne. Isto tako ne možemo zameniti Božji dan odmora danom u koji On nije pocinuo. Tako je sedmi dan još uvijek Božji subotni dan.

To je bio dan odmora za one koji su robovi. Dan Isusova uskrsnuća je dan u koji oslobođeni iz ropstva grijeha slave Krista i zahvalju mu.

4. Stvoritelj je blagoslovio sedmi dan. (1. Mojsijeva 2,3)
5. On je posvetio sedmi dan. (2. Mojsijeva 20,11)

I telad je Bog blagoslovio i posvetio.

6. Bog je ustanovio subotu u Edemskom vrtu. (1. Mojsijeva 2,1-3)

Ostale dane Bog je ustanovio još prije subote.

8. Isus je rekao da je subota nacinjena za coveka (Marko 2,27); što znaci za sve ljude bez obzira na vreme u kome su živeli i narod kome su pripadali.

I tako je subotu izjednačio sa svim drugim danima, jer su i oni stvoreni radi čovjeka.

10. Subota je dana Adamu, praocu ljudskog roda. (Marko 2,27; 1. Mojsijeva 2,1-3)
11. Ona je preko njega, kao našeg predstavnika, dana svim narodima. (Djela 17,26)

Ali nam Biblija to ne bilježi. Ovakvu tezu možete naći samo u „adventističkom surogatu Bibliji“, u Jeleninim spisima.

12. To nije jevrejska institucija, jer je uspostavljena 2300 godina pre nastanka jevrejske nacije.
13. Biblija je nikad ne zove jevrejskom subotom, vec uvijek »subotom Gospoda Boga tvojega«. Ljudi trebaju pažljivo obeležiti Božji sveti dan odmora.
14. Subota se spominje u razdoblju patrijaraha.
15. Ona je prije Sinaja bila deo Božjeg zakona. (2. Mojsijeva 16,4.5.27-29)

Niti je subota prije Židova na Sinaju kome zapovjeđena, niti je tko u subotu odmarao. Subota je trajan znak između Boga i Židova.

16. Bog je stavio subotu u srce svog moralnog Zakona. (2. Moisijeva 20,1-17) Zapovest o suboti kao danu odmora nepromjenljiva je kao i ostalih devet zapovesti.

Po čemu bi zapovjed o subotnom odmoru spadao u moralni zakon? Veliš, subota i još devet zapovijedi su nepromjenjive. Gdje si pročitao i naučio da se ostale Božje zapovijedi promjenjive?

21. Bog je potpuno zabranio svaki rad subotom. (2. Mojsijeva 34.21)

Bog je zapovjedio i da se pogubi onoga tko bi radio kakav posao u subotu. Poštujete li vi adventisti ovu božju zapovijed? Kamenujete li vi one koji rade kakav posao u subotu.

22. Ona je uzvišenim znakom istinitog Boga. (Jezekilj 20,20)

Subota je znak između Boga i Židova, kojima je jedino i zapovjeđeno da subotom odmaraju.

32. Svi proroci cuvali su i poštovali sedmi dan.

Naravno, bili su Židovi.

33. Božji Sin u svojoj otkupiteljskoj misiji na našoj Zemlji poštovao je sedmi dan. Tako je sledio primjer svoga Oca. Zar da ne sledimo siguran primer i Oca i Slna? (Luka 4,16; Jovan 15,10)

Isus kaže da radi subotom, baš po primjeru Oca, jer i njegov Otac radi sve vrijeme.

34. Sedmi dan je Gospodnji dan. (Vldl: Otkrivenje 1,10; Marko 2,28; Isaija 58,13; 2. Mojsijeva 20,10)

Dan Gospodnji (Kirjake hemera) u Otkrivenju je nedjelja. Subota nikada u Svetom Pismu nije tako nazvana, a pojavljuje se 166 puta.

35. Isus je bio Gospodar subote (Marko 2,28), što znaci da je On ovaj narociti i posveceni dan držao i poštovao.

Isus je gospodar svih dana.

37. Isus nije napustio subotu, vec je pažljivo ucio kako je treba svetkovati. (Matej 12,1-13)

Pa i primjerom tako što radio subotom.

38. Svoje ucenike ucio je da subotom ne cine ništa što nije »po zakonu«. (Matej 12,12)

A je li ih učio da drugim danima „piju i kartaju“?

40. Pobožne žene koje su nakon raspeca brinule o Isusovom telu i grobu, vrlo pažljivo su svetkovale sedmi dan. (Luka 23,56)

Naravno, to je bilo prije Isusova uskrsnuća.

43. Luka, nadahnuti hrišcanski istoricar, pišuci svoje hronike ovaj dan oznacava kao narociti dan za okupljanje i propovijedanje Božje reci. (Dela 13,44)
44. Obracenici iz mnogoboštva pridaju suboti isto znacenje. (Dela 13,42)

Pa pogledajmo tko je to tamo bio i što se to te subote dogodilo:

Dj 13,44-45: Iduće se subote gotovo sav grad zgrnu čuti riječ Gospodnju. Kad su Židovi ugledali mnoštvo, puni zavisti psujući suprotstavljali su se onomu što je Pavao govorio.

Jesu li ovi što psuju Pavla bili kršćani s kojima se Pavao sastajao na lomljenje kruha? Ovi što na navještanje Krista psuju i suprotstavljaju se Pavlu? Naravno da nisu, i hvala Bogu da nisu. Pavao će se s kršćanima sastati slijedećeg dana.

45. Prilikom velikog hršcanskog sabora 52. godine n. e. U prisustvu apostola i ucenika apostol Jakov spominje subotu. (Dela 15,21)

Čuj, Jakov spomenuo subotu.

47. Apostol Pavle na javnim sastancima subotom citao je i s prisutnima proucavao Bibliju. (Dela 17,2.3)
48. Propovjednici mlade hrišcanske Crkve posvecivali su mnogo vremena proucavanju Božje reci na skupovima koji su održani subotom. (Dela 17,2)

Kad vam adventisti nešto citiraju iz Biblije, obvezno provjerite da vam nisu nešto podmetnuli. Pogledajmo što se to dogodilo u ovoj epizodi iz Djela apostolskih.

Dj 17,5-10: Židove nato spopade zavist pa pridobiše neke opake uličnjake, potakoše ih i pobuniše grad te nahrupiše u kuću Jasonovu tražeći da se Pavao i Sila izvedu pred narod. .....Time uzbuniše svjetinu i glavare koji su to čuli te oni od Jasona i ostalih uzeše jamčevinu pa ih pustiše. Braća su pak brže-bolje noću odaslala Pavla i Silu u Bereju.

Zar ovi koje spopade zavist i od kojih se sveti Pavao morao spašavati bijegom pod okriljem noći bijahu kršćani? Naravno da nisu, ni ove subote Pavao nije okupljen s kršćanima.

49. U knjizi Dela apostolska spominje se 48 sastanaka održanih tog dana. (Vidi: Dela 13,14.44; 16,13; 17,2; 18,4.11)

I u pravilu su ti subotni sastanci završavali tako da bi Pavla „natamburali“, ili bi Pavao bježao da ga ne natamburaju. Naravno, nisu to bili kršćani, Pavao se s kršćanim uvijek sastajao dan poslije subote.

50.Jevreji i vernici prve hrišcanske Crkve nisu raspravljali o svetkovanju subote.To znaci da suhrišcani u apostolskom razdoblju svetkovali subotu zajedno sa jevrejima.

Biblija svjedoči posve drugačije. Subotom bi Pavla natamburali ili bi vikali i psovali nakon što bi Pavao govorio o Kristu. A s kršćanima se sastajao u prvi dan tjedna (nedjelju).

51. Ni u jednoj optužnici podignutoj protiv apostola Pavla, nije mu se pripisivalo da zanemaruje subotnji dan.

Samo su ga tamburali subotom oni koji bi se okupili u subotu.

53. Subota se s najvecim poštovanjem 59 puta spominje u Novom zavetu.

Hvala Bogu da nije više puta. Da je bila još koja subota, „Boga bi ubili u Pavlu“ ovi koji su se okupljali subotom.

54. Nijednom recju u Novom zavetu ne spominje se da je subota ukinuta ili promenjena.

Niti se ijednom spominje da mi kršćani trebamo subotom odmarati. Štoviše, sveti Pavao za subotu kaže da je sjena.

55. Bog nikada ni u jednom tekstu u SVETOM PISMU NIKOME NIJE DOZVOLIO DA RADI TOG DANA.

Samo njegov Sin kaže „Otac moj sve do sada radi pa i ja radim“.

56. Nijedan hrišcanin pre ili posle Hristovog vakrsenja nije subotom obavljao svakodnevne poslove. U Novom zavetu nije zabeležen nijedan slucaj odbacivanja subote od strane apostola ili vernika rane hrišcanske Crkve.

Besmislica. Prvo, nema kršćana prije Isusova uskrsnuća. I drugo, kršćani ni ne mogu odbaciti subotu, jer im nikada nije ni zapovjeđena.

57. U Svetom pismu ne postoji zapis da je Bog ikada povukao svoj blagoslov ili posvecenje sa subotnjeg dana.

Nije ni sa teladi.

Svetkovanje nedelje deo je ljudske tradicije.

Kršćani ne svetkuju dane, pa ni nedjelju. Adventisti to ne razumiju niti mogu razumijeti. Kršćani se nedjeljom okupljaju kako bi slavili Krista i zahvaljivali mu.

Dakle ovde je tvoj pokusaj da predstavis ''svetkovanje subote'' kao nesto suprotno ''odmaranju'' pao.
Jer kako su Nazareni ''svetkovali'' tako su i Pravoslavni ''svetkovali'' po istom principu a to znaci ''odmor'' , to potvrdjuje i Humbert.

Da je tebe Jelena imala sa sobom, lišio bi je i lutanja i trabunjanja. Pogledaj koliko se Jelena nalutala i natrabunjala tražeći one koji su odmarali subotom:

U svakom veku imao je Bog svojih vernih svedoka. To su bili ljudi koji su verovali u Hrista kao jedinoga posrednika između Boga i čoveka, koji su Bibliju smatrali jedinim pravilom života i koji su svetkovali pravu subotu.

Iz Irske je došao pobožni Kolumba sa svojim suradnicima. Oni su okupili oko sebe verne, rasejane po pustom ostrvu Ioni, i načinili su to ostrvo središtem svoje misionarske delatnosti. Među ovim evandelistima nalazio se i jedan poštovalac biblijske subote, koji je s njome upoznao i druge oko sebe.

Za vreme najtamnijih vekova otpada bilo je Valdanežana koji su odbacivali vrhovnu vlast Rima, odbijali klanjanje pred slikama smatrajući da je to idolopoklonstvo, i držali pravu subotu. Iza visokih gorskih utvrđenja – utočišta gonjenih i ugnjetavanih u svim vekovima, –Valdenežani su našli dobra skloništa. Tu je gorela svetlost istine usred mraka srednjeg veka.

Vekovima se prolivala krv svetaca. Dok su Valdenžani Pijemonta davali svoj život »za rečBožju i za svedočanstvo Isusa Hrista«, francuski albigenzi podnosili su iste žrtve zbog istih uzroka.

Iako je čoveku bezakonja uspelo da pogazi Božji sveti dan, ipak su i za vreme papske prevlasti verne duše na skrivenim mestima svetkovale subotu. (Ellen White, Velika borba)

Gledaj što je jadna Jelena sve morala proći da pronađe "svetkovatelje prave subote". Morala je na pusti otok da pronađe "jednog poštovatelja biblijske subote". Zatim je morala "po šumama i gorama" i kaže da je srela Valdenžane. Tko zna koga je Jelena u šumi srela, jer Valdežani nisu subotom odmarali. I Albigenze je Jelena srela u svojim lutanjima. Albigenzi (Katari) su naučavali kako je "zli Bog" stvorio svijet, a "dobri Bog" je poslao Isusa, jednog od anđela. Kažu dalje Albigenzi, Isus je imao samo prividno tijelo, pa praktički bez tijela Isus nije mogao ni trpjeti. Dakle, baš onako kako je sveti Ivan definirao antikriste. Iako im je nauk antikristovski, Albigenzi su za Jelenu sveci.

A da je Jelena imala tebe sa sobom, niti bi se ovako nalutala niti bi se ovako natrabunjala. Ti bi Jelenu lijepo za ručicu i na Istok, tamo su milijuni pravoslavnih odmarali subotom.

 

[mire000]

Sta ti meni jelenu i Radisu citiras?
Ma sa tobom ne vredi razgovarati..
Nista ti nisi dokazao na ovoj temi i neces, jer argumenata nemas.
Suprotno tome, ja sam iz istorijskih navoda citirajuci dokazao da su Pravoslavni pre 1054. godine svetkovali subotu. Sta vise imamo dokaza da su i katolici takodje drzali subotu pre toga, ali posvecenu mariji. No nemam ja vremena da se toliko raspravljam ovde...
Pravoslavni jesi drzali subotu, i to ce svako ko iskreno trazi istinu i sam pronaci.