Klanjanje, molitve uzdignutih ruku, prinošenje žrtava, prinošenje prvina i mnogi drugi elementi pripadaju mnogoboštvu. A imamo dokaze da ih kasnije nalazimo u židovstvu (Stari zavjet). Prema tvome kriteriju, židovstvo je nužno mnogobožačko. Također, i Biblija je nužno mnogobožačka, jer u njoj nalazimo elemente koji se još ranije nalaze u poganstvu
Ovo je zamena teze.
Nije prvo nastalo mnogoboštvo kao oblik služenja Bogu - već je Bog sam usostavio prvi oblik Bogosluženja odmah nakon pada prvih ljudi i izgnanstva iz Edemskog vrta.
Tu službu su obavljali Adam i Jeva i njihovi sinovi, i kasnije je ta služba uspostavljena u zemaljskoj Svetinji u okrilju Izrailjskog naroda.
"Иза тога Адам позна Јеву жену своју, а она затрудње и роди Кајина, и рече: добих човјека од Господа.
И роди опет брата његова Авеља. И Авељ поста пастир а Кајин ратар.
А послије некога времена догоди се, те Кајин принесе Господу принос од рода земаљскога;
А и Авељ принесе од првина стада својега и од њихове претилине. И Господ погледа на Авеља и на његов принос.
А на Кајина и на његов принос не погледа. Зато се Кајин расрди веома, и лице му се промијени" ( 1 Mojsijeva 4 glava ).
Čovekovim padom on se sve više udaljavao od Boga i stvarao je sam sebi bogove i klanjao im se i vršio im službu - prinoseći čak i ljudske žrtve u čast tih Bogova.
Ne možeš imati dvostruki kriterij u jednoj istoj elaboraciji i argumentaciji. Zapravo možeš, ali svatko zdravog razuma će ti se nasmijati. Gore u prvom citatu si ustvrdio, "ono što pripada mnogoboštvu - mnogobožačko je", a nakon toga, kada ti ovo ne paše, kažeš, "Molitva je univerzalni pojam". Ne ide, ne može ti vrijediti i jedno i drugo. Ako ti vrijedi prvi kriterij, onda je molitva poganski element. Ako ti vrijedi drugi kriterij, ako je molitva univerzalni element, onda ti tada nužno otpada prvi kriterij. Dakle, nije nešto pogansko samim time što ima elemente koji se nalaze u poganstvu.
Evo ti dokaza koliko je šuplja tvoja argumentacija, sam si je prošupljio. Mole se pogani, mole se kršćani, a suština molitve potpuno različita.
Ne odpada ni prvi ni drugi kriterijum niti je išta šuplje, već je u potpunom je skladu sa prethodnim odgovorom.
Dakle, molitva jeste univerzalni pojam i predstavlja čin obraćanja nečemu i proslavljanja nekoga.
U tom smislu - ono što pripada mnogoboštvu mnogobožačko je ( molitva i obredna služba lažnim bogovima ), a ono što je biblijsko Božje je ( molitva i obredna služba koja se vrši u čast živog Boga stvoritelja koji je ovu službu njemu i uspostavio ).
A tko si to ti, čovječe? Jesi li ti "
skretničar ljudskih molitvi"? Ja se na Božić molim Bogu, a ti moju molitvu presretneš i
preusmjeriš je sotoni!? Čovječe, dokle ćeš više bogohuliti?.
Nije to Bogohuljenje - već odvajanje vavilonskog kukolja od pšenice.
Ako se neko moli Bogu za Božić - a pritom obavlja radnje čije je poreklo u mnogoboštvu i koje su bile posvećene mnogobožačkim bogovima, tada Bogu takva služba nije ugodna, jer se nešto što je ljudsko i još sotonsko - pripisuje Bogu i vrši se služba njemu paganskim metodama i elementima.
To je Bogohuljenje - a ne ono što sam ja napisao.
Sitnica!
Protestanti se rukovode principom "
samo pismo", ali eto, samo ga
različito tumače. Zaista
sitnica -
samo ga različito tumače. Hoćeš reći kako protestanti imaju isto Pismo, isti uvez, isti poredak knjiga, sve isto,
samo ga različito tumače. Vidiš li koliko je šuplje ovo što ti i tebi slični zastupate? Imate "
samo pismo", i samo ga
različito tumačite, dakle, nužno ga
krivo tumačite..
Otpad mogu biti samo oni koji
krivo tumače Sveto Pismo. A ti sam potvrdi da Pismo
krivo tumačite vi koji se pridržavate principa "
samo pismo". Naime, sam si potvrdio da
različito tumačite Pismo, a ako vas desetine tisuća različito tumačite Pismo, onda ga sigurno
krivo tumačite
Protestantizam nije jedna crkva - već više različitih denominacija.
Svaka će odgovaratti za sebe da li je pismo tumačila na pravi ili pogrešan način i dopustila Bogu da je sam osvedoči u istinu.
Ja sam Adventista, crkva koja ima potpunu biblijsku istinu zapisanu u Svetom Pismu koju je sam Bog uspostavio u svojoj crkvi i dao joj autoritet i silu da ovu istinu objavljuje svetu.
Za razliku od toga - tradicionalne crkve nemaju nikakve veze sa Svetim pismom - već su samo površno obučene u ruho biblijskih elemenata, dok je sve drugo u suštini mnogoboštvo.
Vidiš da si lagao kada si tvrdio da je slavljenje Isusova rođenja najobičnije poganstvo...
Nema laži, slavljenje Isusovog rođenja je paganstvo u pravom smislu te reči.
A gdje je to propisan način slavljenja i radosti kršćanima? A tko si to ti da od kršćana tražiš "scenarij slavljenja", pa da ga ti odobravaš ili ne odobravaš? Laodikeja se predstavio kao "skretničar molitvi", a ti se namećeš kao "religiozno-duhovni higijeničar". Je li te Bog postavio za higijeničara, ili ti to sam sebi uzurpira?
U bibliji ne postoji ni jedan praznik niti svetkovina koju su Hristos i apostoli uspostavili - koji bi proslavljali bilo koji događaj iz biblije, ili pak rođenje Isusovo, događaje iz njegovog života, smrt, vaskrsenje, ili pak proslavljali apostole, druge ljude - takozvane svece, anđele..itd.
Svi ovi praznici i svetkovine kao i dogma - su kasnije uspostavljeni, a većina od njih je mnogobožačkog porekla, odnosno - da bi se mnogobošcima omogućio lakši prelaz iz mnogoboštva u novu veru - paganski Bogovi su zamenjeni Hrišćanskim svecima, obredno ritualna praksa i sam način službe koji su se obavljali u čast tih bogova su pripisani tim svecima i samom Hristu, paganski hramovi su postali Hrišćanski i metod njihovog građenja je usvojen kao model kao i svaki elemenat i služba u hramu.
U svemu tome nema ničeg Hrišćansko.
Isus je za vreme svog zemaljskog života uspostavio samo dva običaja koji Hrišćani treba da praktikuju kao podsećanje na ono što je on učinio na krstu.
To je obred kkrštenja i večere Gospodnje ili pričesti prilikom koga se praktikuje obred poniznosti ili pranja nogu.
Čovek predan Bogu je konstantno radostan u duhu, i on tu radost deli sa svojom braćom i sestrama u crkvi, u zajedničkom bogosluženju i molitvi, u druženju u zajednici ili van nje.
Radost je nešto mnogo uzvišenije što čovek ima u sebi posredstvom Duha Svetoga i na to ne utiču spoljašnji efekti.
Tako čovek može biti radostan i u najvećem stradanju za Hrista, što je bilo oličenje mnogih koji su u vreme najvećih progonstava radosno išli u smrt, jer su se udostojili da postradaju u ime Hristovo.
