Pobude iz kojih neko u neznanju može pristupiti proslavi Božića - same po sebi mogu biti ispravne, to jest proslaviti rođenje Isusa Hrista, ali to ne pobija činjenicu da je taj praznik u paganskoj filozofiji bio posvećen paganskim Bogovima, konkretno - rođenju Boga sunca Mitre, i da je prenesen u Hrišćansku crkvu sa svim popratnim elementima i običajima i posvećen rođenju Hrista.
Neznanje nije izgovor, jer u današnjem svetu informisanosti i prosvećenosti - niko ne mora ostati u neznanju ako to sam ne želi.
Ponavlja, - ako neko želi da obeleži ovaj događaj - to može u Hrišćanskom duhz, uz molitvu, čitanju određenih tekstova iz biblije i pesmi, bez mnogobožačkih primesa.
Prilažem jedan tekst koji govori o tome.
Izvor: istina i naše vreme.
Da li se na Božić odista slavi rođenje Isusa Hrista? Da li se Isus Hristos rodio 25. decembra, odnosno 7. januara? Da li su apostoli slavili Božić? Da li je izvorna novozavetna Crkva držala ovaj praznik? Znate li šta Biblija kaže za božićnu i novogodišnju jelku? Zastanite na trenutak i razmislite malo! Veoma mali broj ljudi zna zašto neke stvari radimo u životu i odakle potiču naši običaji! Svet na koji smo došli prepun je raznih običaja uz koje smo rasli i prihvatili ih zdravo za gotovo kao ispravne. Ali nikada se nismo zapitali zašto!
Paganski nehrišćanski praznik
Pretpostavljamo da je Božić kruna svih hrišćanskih praznika. Bez ikakve sumnje smo slepo prihvatili proslavu Božića kao jedno od glavnih učenja i zapovesti u Novom Zavetu! Isto tako vlada pretpostavka da se Isus rodio 25. decembra, odnosno 7. januara i da Novi Zavet ističe ovaj praznik kao vodeću hrišćansku svetkovinu. Verujemo da je običaj razmenjivanja poklona nastao zato što su mudraci darivali Bogomladenca. No, hajde da prestanemo sa pretpostavkama i zavirimo u istoriju i u Bibliju ne bismo li otkrili činjenično stanje!
Božić (engleski "Christmas", što znači "Hristova misa") u stvari potiče od rimokatoličke mise. Odakle katolicima takav običaj? Taj običaj dolazi iz paganskih svetkovina koje su se održavale 25. decembra, na dan rođenja boga sunca - Sola! Božić zapravo predstavlja drevni obred valizma (obožavanje boga sunca Vala), kulta koji Biblija osuđuje kao najgadniju idolopokloničku praksu! Štaviše, nigde u Novom Zavetu nema ni spomena o Božiću. Ni apostol Pavle, ni drugi apostoli, ni rana istinita hrišćanska crkva nije svetkovala Božić! Ideja da se Isus rodio 25. decembra je jedna od gatalica ili priča (Druga Timoteju 4:4), za koje apostol Pavle proriče da će prevariti svet u ovim poslednjim vremenima. Prava istina je to da Božić uopšte ne predstavlja dan Hristovog rođenja! Štaviše, ma koliko taj praznik značio mnogima, njegovo poreklo nije hrišćansko nego pagansko - vavilonsko!
Ali, kakve to ima veze? Nije li ispravno svetkovati Božić u svakom slučaju? Zar nije dobro i lepo to praznično "raspoloženje", bez obzira na to kako je nastao sam praznik? VIDEĆEMO!
Isus nije rođen 7. januara
Evo zanimljivog dokaza o tome kada je rođen Isus, što svakako nije moglo da bude zimi! Kada je Bogomladenac došao na svet, evo šta se dešavalo: "A u istom tom kraju pastiri su noćivali pod vedrim nebom stražareći kod svoga stada" (Jevanđelje po Luci 2.8 ). Ovo nikako nije moglo da se događa u decembru ili januaru pošto su pastiri u Palestini silazili sa planine najkasnije do prve polovine oktobra i zatvarali ovce zbog hladne kišne sezone koja nastupa u drugoj polovini tog meseca. Primetićete da sama Biblija (u Pesmi nad pesmama 2:11 i Knjizi Jezdrinoj 10:9,13) dokazuje da zima u Palestini donosi kišu, zbog čega je sasvim izvesna nemogućnost da pastiri spavaju na otvorenom u decembru ili januaru. Tadašnji Jevreji su obično u rano proleće izgonili ovce u polja i pustinje, u vreme pred Pashu (Pesah) i tamo bi ih ostavljali do prvih kiša, piše Adam Klark u V tomu svojih komentara (strana 386). U nastavku teksta autor dodaje:
"Dok su boravili u polju, pastiri bi danonoćno stražarili pokraj svojih stada. S početkom prve kiše u rani mesec Marhešvan, a to su oktobar i novembar po našem kalendaru (pošto ovaj mesec počinje sredinom našeg oktobra), nalazimo da pastiri u to vreme čuvaju ovce na poljima tokom celog leta. Pa, budući da se tada još nisu bili vratili kući, argument da te godine oktobar još nije bio počeo samo je puka pretpostavka, kao i to da je naš Gospod rođen 25. decembra, kada na poljima nije bilo jedne jedine ovce; takođe je isključena mogućnost da je Isus rođen posle septembra budući da su ovce još uvek bile na otvorenom, i to noću. Na osnovu toga treba odbaciti pretpostavku da je Isus rođen u mesecu decembru. Hronologija nam ukazuje na činjenicu da su te noći ovce stajale na otvorenom".
Svaka enciklopedija i druga literatura od autoriteta tvrdi da Hristos nije rođen 25. decembra. Katolička enciklopedija otvoreno govori o tome. Tačan datum Hristovog rođenja uopšte nije poznat, što priznaje svaki merodavni autoritet u svetu, mada bih vam, kada bi ovde bilo mesta, ukazao na stihove u Svetom Pismu koji, ako ništa drugo, daju čvrste osnove za tvrdnju da je Hristos rođen rane jeseni, verovatno u mesecu septembru - približno šest meseci nakon biblijskog praznika Pashe. Da je Bog želeo da se pridržavamo i proslavljamo Hristovo roždestvo, On ne bi od nas u potpunosti sakrio tačan datum Njegovog rođenja.
ENCIKLOPEDIJE KAZU:
Ni u Novom Zavetu, niti bilo gde drugde u Bibliji ne postoji ijedna reč o tome da treba držati Božić. Vođeni nadahnutim učenjima apostola Petra, Pavla i drugih, hrišćani u prvom veku nikada nisu proslavljali Božić. Nijedan biblijski autoritet ne nalaže svetkovanje tog praznika, ma kako to čudno izgledalo. Odakle nam onda takav običaj? Budući da je Božić dospeo u naše krajeve preko Rimokatoličke crkve, proverićemo šta kaže enciklopedija koju je objavila ta crkva. Pod odrednicom "Božić" stoji sledeće: "Božića nema među praznicima najranije hrišćanske Crkve. Prvi dokazi o postojanju te svetkovine potiču iz Egipta. Paganski običaji vezani za mesec januar podsećaju na Božić". U nastavku teksta priznaje se istina da "u Svetom Pismu samo grešnici slave svoj rođendan, dok sveci to ne čine".
Enciklopedija Britanika tvrdi: "Božić nije postojao među ranijim praznicima u crkvi..." Dakle, taj praznik nije uspostavio Isus Hristos, apostoli ili neki drugi biblijski autoritet, već je on tek kasnije odabran iz paganskih običaja i uveden u hrišćansku religiju.
Enciklopedija Amerikana kaže: "Prema mnogim izvorima Božić se nije slavio u prvim vekovima hrišćanske crkve pošto se u hrišćanstvu uobičajilo proslavljanje smrti istaknutih ličnosti, a ne njihovog rođenja..." ("sveta večera", ustanovljena u Novom Zavetu, predstavlja spomen na Hristovu smrt). "...tek u četvrtom veku uspostavljen je ovaj praznik u znak sećanja na taj događaj (Hristovo rođenje). Pošto se nije pouzdano znalo koji je datum rođenja Isusa Hrista, Crkva u zapadnom Rimskom Carstvu je u petom veku naredila da se Božić zauvek proslavlja na dan starog rimskog festivala posvećenog rođenju Sola!"
Kako je taj paganski običaj dospeo u Crkvu?
Sada molim za vašu pažnju! Gore priznati istorijski izvori tvrde da tokom prvih dvesta-trista godina hrišćanske crkve hrišćani nisu držali Božić! Tek negde u četvrtom veku naše ere taj praznik prodire na Zapad, tačnije u Rimsku crkvu da bi tek u petom veku ta crkva naredila da se Božić slavi kao zvaničan "hrišćanski" praznik! Dakle, kako se jedan takav bezbožan običaj uvukao u takozvano hrišćanstvo? Šaf-Hercogova enciklopedija, u svom tekstu koji nosi naslov "Božić", daje jedno dobro objašnjenje o tome kako se odvijao taj proces:
"Ne može se precizno odrediti koliko je datum ovog praznika zavisio od najkraćeg dana u godini i paganskog festivala Brumalije (25. decembar), koji pada odmah nakon Saturnalija (17-24. decembar), kada se proslavljao dolazak "novog sunca". Paganski festivali - Saturnalija i Brumalija - bili su isuviše duboko ukorenjeni u narodne običaje da bi se za njih moglo reći da su nastali pod uticajem hrišćanstva... Paganski festival koji se proslavljao orgijama i razuzdanim veseljem bio je toliko popularan, da je hrišćanima bilo drago što su pronašli izgovor da, uz neke manje promene u duhu i načinu svog slavlja, nastave da ga drže. Hrišćanski propovednici na Zapadu i Bliskom istoku protestovali su protiv nedolične ispraznosti kojom se proslavljalo roždestvo Hristovo. Hrišćani u Mesopotamiji su optužili svoju braću na Zapadu za idolatriju i obožavanje sunca pošto su ovi prihvatali taj paganski festival kao hrišćanski praznik".
Ne zaboravite da je rimski svet po svojoj prirodi paganski. Pre četvrtog veka naše ere broj hrišćana u Rimskom Carstvu bio je mali. No, iako se njihov broj povećavao, hrišćani su neprestano bili izloženi progonu od strane Rimske vlade i rimskih pagana. Međutim u četvrtom veku na rimski presto dolazi car Konstantin, koji ispoveda hrišćanstvo. On stavlja hrišćansku religiju u istu zakonsku kategoriju sa paganizmom i tada stotine hiljada ljudi u rimskoj civilizaciji počinje da prihvata takvo popularno hrišćanstvo.
Ali ne treba zaboraviti da su ljudi u rimskom svetu rasli sa paganskim običajima u kojima centralno mesto zauzima idolopoklonički festival koji se održava 25. decembra. Svake godine ljudi su se tog dana veselili u naročitom prazničnom raspoloženju i duhu, pa budući da je ta svetkovina bila "pravo" uživanje, ljudi nisu želeli da je se odreknu! Šaf-Hercogova Enciklopedija objašnjava i to da je Konstantin u četvrtom veku zvanično priznao nedelju kao hrišćanski dan odmora (na engleskom "SUNday", odnosno "dan sunca"). Stoga su pagani, koji se već tada masovno okreću "hrišćanstvu", primili taj dan paganskog obožavanja sunca i uticaj manihejstva (teorije koja identifikuje Sina Božijeg kao fizičko sunce), što im je poslužilo kao izgovor da svoj paganski festival - 25. decembar (datum rođenja boga sunca) - proglase danom rođenja Sina Božijeg. Tako je Božić dospeo u naše takozvano hrišćanstvo! Taj praznik se može zvati bilo kojim imenom, ali on i dalje ostaje taj stari paganski festival u kome se obožava sunce, a jedino što se promenilo je ime kojim ga danas zovemo! Zeca možete nazvati "lavom", ali on će i dalje ostati samo običan zec.
Još jedan citat iz Britanike: "Moguće je da su još 354. godine izvesni Latini prebacili datum sa 6. januara na 25. decembar, kada pada praznik u čast boga Mitre ili rođenja nepobedivog SUNCA. Sirijci i Jermeni ostali su verni 6. januaru, optužujući Rimljane da su obožavaoci sunca i idolopoklonici, utvrdivši da je praznik na dan 25. decembra izmišljotina Cerintovih učenika".
PRAVO poreklo Božića
Ako je Božić stigao u naše krajeve preko Rimokatolika, a oni su ga preuzeli iz paganizma, odakle onda paganima taj praznik? Gde, kada i kako je nastao Božić?
Božić je glavni običaj izopačenog sistema koji svako biblijsko proročanstvo i učenje naziva VAVILONOM. Njegovo praktikovanje započelo je u prvobitnom Vavilonu, gde se taj običaj i razvio za vreme vladavine cara Nimroda! Da, Božić vuče korene iz civilizacije koja je nastala nedugo nakon velikog Potopa u Bibliji (Nojeve barke). Izvorni osnivač vavilonskog sistema je u stvari Nimrod, unuk Nojevog sina Hama. Još od tog doba ovaj sistem dominira nad celim svetom. Vavilon predstavlja sistem organizovanog takmičenja među vladama i carstvima u kojima upravljaju smrtni ljudi i zasniva se na ekonomskoj praksi utrkivanja (konkurencije) i stvaranja profita. Nimrod je bio graditelj vavilonske kule - izvornog Vavilona, kao i Ninive - drevne asirske prestonice - i mnogih drugih gradova. On je organizator prvog svetskog carstva. Njegovo ime na hebrejskom dolazi od reči "Marad", što znači "onaj koji se pobunio" (Prva knjiga Mojsijeva 10:6, 8-12). Mnogi stari spisi sadrže obilje podataka o ovom čoveku, začetniku velikog, organizovanog, opštesvetskog otpada od Boga, koji i dan danas preovladava u celom svetu.
Nimrod beše veliki zlikovac. Za njega se tvrdi da se oženio rođenom majkom - Semiramidom. Nakon njegove iznenadne smrti njegova majka-žena počela je da propagira zlu doktrinu po kojoj je Nimrod navodno preživeo smrt tako što je postao duh. Semiramida je tvrdila da je preko noći iz jednog mrtvog panja izraslo razgranato zimzeleno drvo koje simboliše Nimrodovo rođenje u novi život. Propagirala je i to da Nimrod svake godine na svoj rođendan posećuje to zimzeleno drvo i ostavlja poklone na njemu. Dan Nimrodovog rođenja bio je 25. decembar! Upravo tu se krije pravo poreklo božićne jelke.
Spletkama i manipulacijama, Semiramida je uspela da postane vavilonska "carica nebeska", a Nimrod, mada pod raznim imenima, "nebeski božanski sin". U tom idolopokloničkom kultu Nimrod je, nakon navodne regeneracije, postao i lažni Mesija, sin paganskog boga Sunca - Vala! "Majka i sin" (regenerisani Nimrod i Semiramida) postali su glavni predmeti obožavanja u tom lažnom vavilonskom sistemu, a sam kult proširio se po celom svetu. U različitim zemljama i na različitim jezicima "majka i sin" nose različita imena. U Egiptu su poznati kao Izida i Oziris, u Aziji kao Cibela i Dijus, a u paganskom Rimu kao Fortuna i Jupiter. Krivotvorine Madone pronađene su čak i u Grčkoj, Kini, Japanu i Tibetu i to mnogo godina pre rođenja Isusa Hrista!
U četvrtom i petom veku stotine hiljada pagana u rimskom svetu "prihvataju" novopopularizovanu religiju - "hrišćanstvo", ali zadržavaju stare paganske običaje i verovanja pod plaštom IMENÂ koja zvuče hrišćanski. Tako je ideja o Madoni i slika "majke i deteta" stekla popularnost koja je naročito dolazila do izražaja za vreme Božića. Svi smo se rodili i bili vaspitani u ovom vavilonskom svetu. Duboko smo zagazili u sve te običaje koje, evo, praktikujemo već celoga života. Učili su nas da te običaje prihvatimo sa strahopoštovanjem, kao nešto presveto. Nikada nismo marili da otkrijemo odakle su nam došli ti običaji - iz Biblije ili iz paganskog idolopoklonstva!
Kada otkrijemo istinu obično budemo šokirani. Nažalost, čista istina vređa neke ljude! Međutim, Bog zapoveda svojim vernim propovednicima: "Viči iz grla, ne usteži se, podigni glas svoj kao truba, i objavi narodu mojemu bezakonja njegova". Ove činjenice su možda šokantne, ali to je čista istorijska i biblijska istina! Prava postojbina Božića je drevni Vavilon. Božić je sastavni činilac organizovanog otpada kojim je sotona držao prevareni svet u svojoj šaci tokom svih proteklih vekova! U Egiptu se oduvek verovalo da je sin boginje Iris (egipatsko ime za "caricu nebesku") rođen 25. decembra. Većina paganskog sveta slavila je taj čuveni rođendan mnogo vekova pre Roždenija Isusa Hrista.
25. decembar nije datum rođenja Isusa, istinitog Hristosa! Apostoli i rana istinita hrišćanska Crkva nikada nisu slavili dan Hristovog rođenja. Ne postoji nijedna zapovest, ni nalog u Bibliji o proslavi tog praznika. Naprotiv. Verovali ili ne, slavljenje rođendana je paganski, a ne hrišćanski običaj. Biblija nam ne nalaže da obožavamo "Majku i dete". Apostoli i rani istiniti hrišćani nikada nisu činili tako nešto! Sveto Pismo spominje da je anđeo rekao Mariji: "Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom", a u nastavku tog stiha piše: "Blagoslovena si ti među ženama" - dodatak koji u najverodostojnijim izvornim grčkim rukopisima ne postoji. Jelisaveta je rekla Mariji: "Blagoslovena si ti među ženama", a sama Marija: "Od sad će me zvati blaženom svi naraštaji" (Jevanđelje po Luci 1:28, 42, 48). Marija je dobila veliki blagoslov od Boga koji su zaista priznale sve potonje generacije, ali to ne znači da od nje treba praviti božanstvo, obožavati njenu ličnost ili je smatrati bogoslovom. Ona je obično ljudsko biće. Rasprostranjeno obožavanje Marije, "Majke Božije" i doktrina o bezgrešnom začeću (tvrdnja da je ostala devica do kraja života) načinili su od nje krivotvorenog posrednika između Boga i ljudi, što predstavlja nastavak drevnog vavilonskog idolopoklonstva koje se ustoličilo veštim obmanama Nimrodove žene Semiramide. Taj oblik idolopoklonstva neraskidivo je povezan sa idejom o "Božiću"! Tako su stare idolopokloničke "haldejske misterije" - čiji je rodonačelnik Nimrodova žena - preko paganskih religija dospele u katoličku crkvu, ali pod novim imenima koja zvuče hrišćanski. Iz katoličke crkve ove misterije su prenete na protestanske veroispovesti, nakon čega su se proširile i na sav današnji svet!
